Uvod - Malo morgen!
Dva Filipinca
Od uzora - do kolapsa
Uz "vrecastu branu" do novih deset litara vode
Brkina kuca na kraju...
Sve bilo je... uzalud
Dometi lokalne samouprave
Saopstenje za javnost dva predsednika

UVOD - vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Malo morgen!
      A bas smo mislili da smo nadomak ostvarenja zajednickog visedecenijskog cilja koji, pre svega, podrazumeva drzavu u kojoj ce svi biti koliko - toliko srecni, a ne samo diktator i njegovi podrepasi. Taman smo poceli onako dosovski da se ponasamo, oblacimo, da se sisamo i friziramo, da govorimo u stilu: dosta mi je, doskocicu ti, dosudice ti, doslovno, dostojanstveno, dosadno i tome dosledno, kad se dogodi ovo sto se dogodi. Mene je sramota i da kazem sta je bilo, a kako je bilo predsedniku da se gleda oci u oci sa "balkanskim kasapinom" strasno mi je i da pomislim.
  Doskora je veliki broj gradjana Srbije, dospelih na samu ivicu i maricu nervnog sloma, dosta mucno citavom svetu dostavljao na znanje uglazbljeni, da ne kazem iskomponovani, vapaj : " Spasi, Srbiju iz ludnice, Kostunice!". I kada se, bar na trenutak, ucinilo da je Srbija spasena, spasitelj, na opste zaprepascenje doskorasnjih clanova velikog hora srpskih decaka i devojcica, prima onoga kome je sve vreme glasno dostavljana narodna umotvorina u stihu :"Spasi Srbiju i ubi se, Slobodane!", iliti upravnika"srpske ludnice" - licno. Dakle, narod je svoje rekao, ako bas hocemo demokratiju. Hoce li doslednu dosadu od diktartora pojesti azerbejdzanski sakali ili neke druge divlje zverke, ili ce mu doskociti Karla del Ponte, to se nas vise, ni manje, ne tice. Stavise, taj tip mora biti dostupan sudskim organima, a na njima je da ga sto pre corkiraju i kazne, haski ili naski, sasvim je svejedno. Toliko o tome i dosta. Ako nas predsednik misli da tako treba, neka mu bude, sto se mene tice sve mi se cini da tu nesto nije u redu, da ne kazem kako mi tu nesto smrdi. Ali, ko sam ja da bilo sta kazem pored toliko boraca za demokratiju koji su naprasno progledali, seli na bagere i ostale teske alatljike, i osvojili vlast, kao da nikoga pre njih nije bilo u ovoj zemlji koga je vodila ista ideja. Zapravo, nije mi nesto poznato da su mnogi sadasnji vrsioci drzavne i lokalne vlasti ucestvovali u decenijskoj borbi protiv Milosevica i njegovih sledbenika. Naprotiv, dobar deo njih nije bio nigde, a ima i onih koji su otvoreno istupali protiv demokratije da bi sada bili " izvuceni iz naftalina" i prigrljeni kao valjani poslusnici nove demokratije. Zanimljivo je da su, gotovo po pravilu, svi oni koji su od pocetka ucestvovali u promenama, bez obzira na stranacku pripadnost, namerno i svesno oterani sa lokalne politicke scene, cime je prema njima primenjen gori tretman nego prema socijalistima i njihovim koalicionm partnerima. Valjda je ocigledno da tu nesto nije u redu, da tu nesto smrdi.
  I letimican pogled na sastav reprezentacije DOS - a pokazace da su, osim par izuzetaka, svi ostali i u vreme Milosevica bili na visokim, da ne kazem najvisim funkcijama. O cemu se tu zapravo radi? Zar su nama najbolji oni kojima odgovara svaka vlast i koji znaju da se blagovremeno prestroje, preobuku i , navodno, promene misljenje. Ne znam zasto, ali ja im ne verujem, bar ne vise nego onima koji su od pocetka bili sa narodom, odnosno na pravoj strani.
  Sve to govori da je spektakularna pobeda Demokratske opozicije Srbije jos jedna manipulacija kojom je veliko (ne)raspolozenje naroda iskorisceno da se Milosevic "otera" sa vlasti, a da vlast preuzmu oni koji su do juce bili uz njega. To jeste promena, ali ne bas onakva kakvu smo ocekivali. A posto novopeceni demokratski funkcioneri , po logicnom principu tehnologije vladanja, traze vrle poslusnike, jasno je da ce najodanije primerke naci medju onima koji ocekuju da budu kaznjeni, ili bar prozvani. I bas tako se i dogodilo u mnogim slucajevima i na svim nivoima. Definitivni obracun sa ucesnicima i inicijatorima naseg visedecenijskog propadanja samo se najavljuje u medijima ali je i slepcu jasno da isti ti unesrecitelji sopstvenog naroda danas ne zive nista losije nego pre 5. oktobra. Sto se naroda tice neke narocite promene se jos ne primecuju, osim po racunima za struju i telfone. Odlaganje preporoda na duzi rok samo je dokaz nemoci, nesnalazenja i insistiranja na licnom interesu. Nema opravdanja, dosta smo stradavali i red je da promene osetimo odmah. Kako? To je problem onih za koje smo glasali.
  A to sto se sa Milosevicem razgovara umesto da on odgovara za sve sti je ucinio i sto njegova zena, dok nesrecnu Bubu Morinu kao buba - svabu gaze na ulici, narodnim parama putuje po svetu kao da je princeza, a ne najomrazenija zena u Srbiji, nema nikakvo logicno objasnjenje. Zapravo, mozda i ima. Sudeci po svemu sto nam se dogadjalo, i jos uvek dogadja, bar u ovim i ovakvim vremenima, ovde je najbolje biti najgori. No, mozda nova Srpska vlada, kojoj radikali ne dozvoljavaju da se konstituise, postigne ono sto od nje ocekujemo. Iskreno receno, posle svega sto se ovih dana dogodilo, ja vise ne ocekujem nista, a koliko vidim ni osvedoceni dosovci koji se trude da zbrisu sto dalje odavde, bez obzira sto su neki od njih ponikli cak na beogradskom asfaltu. Sta onda preostaje nama, obicnim, provincijskim uzivaocima zivota koji je davno prestao da bude to sto jeste? Ali, koga je to briga, vazno je da Slobodan Milosevic bude zbrinut sa sve svojom porodicom i potomstvom. Sve mi se cini da taj tip i dalje sve konce drzi u svojim rukama i da nas posmatra iz neke od svojih blindiranih jazbina, cedeci kroz zube ono svoje poznato "Malo morgen".

Pismo iz belog sveta - pise dr Milorad Kovacevic
Dva Filipinca
     (Autor je Kraljevcanin, doktor je matematike. Poslednjih petnaestak godina zivi u Otavi, Kanada. Zaposlen je u kanadskom Drzavnom statistickom zavodu)
   Usred ove izuzetno hladne zime, pre nekoliko dana, toplo nas je iznenadila presuda Vrhovnog suda Ontarija da je taj sud nadlezan u postupku pokrenutom od strane Kanadjana srpskog porekla protiv kanadske vlade. Dogadjaj, mada dugo pripreman i iscekivan, ni jednog trenutka nije bio potpuno izvestan, i po sebi predstavlja presedan u kanadskoj istoriji. Slicne tuzbe Kanadjana irackog, i kasnije somalijskog porekla, bile su odbacene kao nelegitimne.
  Ukratko, kanadska vlada je tuzena zbog ucestvovanja u nelegalnom NATO bombardovanju kojim je prouzrokovala teske gubitke i stetu sopstvenim gradjanima sto je protivno kanadskom ustavu. Vladini advokati nisu branili ono sto je Kanada uradila, vec su tvrdili da nijedan sud u Kanadi nije nadlezan za stetu koju Kanada ucini drugim zemljama, vec da je to predemet za Medjunarodni sud. Sudska odluka da je nasa tuzba legitimna i da je Vrhovni sud Ontarija nadlezan jeste prvo zvanicno priznanje da je politicki vrh zemlje "mozda" pogresio u proceni situacije i odlucio da bombarduje zemlju koja ni na koji nacin nije ugrozila niti Kanadu niti druge clanice NATO pakta.
  Inicijativa da se pokrene postupak krenula je iz Otave, iz naseg lokalnog Drustva za ocuvanje srpske bastine, gotovo na samom pocetku bombardovanja. Poznati kanadski advokat filipinskog porekla, Emilio Binavince, celi postupak, za sada, vodi besplatno. Njegovo licno ubedjenje je da su politicari ozbiljno prekrsili svoja ovlascenja i tako ugrozili reputaciju i tradiciju kanadskog pristupa razresavanju konfliktnih situacija diplomatskim putem.
  Slucaj je hteo da nam ovu nedelju ulepsa i jedan drugi Filipinac. Julijansku Novu godinu obelezili smo izlaskom u jedan mali pijano - bar gde Noel, Filipinac i vrsni muzicar, svake veceri peva i svira muziku Dilana, Koena, Bitlsa, Sajmona i Garfankla i drugih iz sezdesetih i sedamdesetih godina. Znajuci nas od ranije, u ponoc je zaustavio svoj regularni program, da bi rekao da pozdravlja svoje prijatelje iz Srbije koji veceras slave Novu godinu, a onda odsvirao i otpevao "Oci cornije". Ceo bar je pljeskao, a mnogi su nam nazdravili na ruskom "S novim godom". Neocekivano nam je i mlada konobarica otkrila svoje rusko poreklo i uz Noelovu klavirsku pratnju otpevala "Podmoskovskije vecera".
  Sibirija, Srbija, kome je do geografije uz sampanjac posle ponoci u pijano - baru. Mada cu mu sledeci put doneti kartu sveta i note za "Tamo daleko".

U kraljevackoj Fabrici vagona - pise Milan Pantovic
Od uzora - do kolapsa
Nekada najuzorniji kraljevacki kolektiv - Fabrika vagona - nasao se sada pored dilemom : brza konsolidacija ili prinudna uprava, a mozda i likvidacija.
Toj temi bila je posvecena i konferencija za novinare uprilicena u Holding kompaniji Fabrika vagona. - Vec duze vreme gradom kolaju price o kradjama, malverzacijama i zloupotrebama koje su, uz visegodisnju nebrigu drustva, dovele do ovog staea u Fabrici vagona, rekao je na konferenciji Mile Koricanac, predsednik Izvrsnog odbora Skupstine opstine Kraljevo.A stanje je takvo da je rec alarmantno slaba da oslika kolaps u kome se nalazi ovaj kolektiv. Nadlezni organi, na nas poziv, preduzece sve mere na otkrivanju eventualnih kriminalnih radnji, ali u ovom poslu potrebna je pomoc svih, posebno radnika Fabrike vagona. Otuda i apel da svako ko nesto zna o kriminalnim radnjama u ovom kolektivu izvesti o tome nadlezne organe i direktora preduzeca - rekao je Mile Koricanac.
A na samoj konferenciji culi su se podaci (izneo ih predsednik Nezavisnog sindikata Fabrike vagona Slobodan Zdravkovic) o 2,5 miliona dinara iz Fonda za razvoj koji su otisli u "Delta banku " , o 456.000 maraka koji su "isparili", o 9.000 dolara za put bivseg ralnog direktora Zorana Jovanovica za put u Libiju, opravci automobila "teskoj" 55.000 dinara (vise nego za nabavku novog "Juga" ) kao i drugi podaci o nedomacinskom poslovanju u ovom kolektivu.
Ipod ovog "vrha ledenog brega"ima i jos ponesto, rekao je predsednik Samostalnog sindikata Radoje Jankovic.Slaba radna i tehnoloska disciplina, veliki broj laznih bolovanja, nepostojanje normativnih akata i stanje koje se granici sa javaslukom, po ljegovom misljenju, doveli su do ovakvog stanja u ovom kolektivu. Otuda i poziv radnicima "da se uzmu u pamet".
Istini za volju, kako rece vrsilac duznosti generalnog direktora Fabrike vagona Dragan Pancic, stanje u svim delovima kolektiva nije isto. Tako, primera radi, iskoriscenost kapaciteta u Termoplastici se krece iznad 5o odsto, Procesne opreme slicno, u Livnici iznad 30 odsto, ali je stanje najteze u Vagonogradnji gde i oni uradjeni poslovi za JZ ne mogu da se naplate. Otuda i "raskorak" u licnim dohocima koji se krecu od 3.000 u pojedinim organizacionim celinama do ispod 1.000 dinara u Vagonogradnji.
Svemu ovome treba dodati podatak da je 2.000 radnika napustilo Fabriku vagona (od 3.900 sada u halama ima 1700 radnika) da nedostaju zavarivaci, alatnicari, bravari, (nekada "nosece profesije"), da sedam godina u Fabrici vagona nije izvrsen popis, vec se samo prepisivale popisne liste, kao i da su ukupna dugovanja oko 250 miliona dinara - onda je sve mnogo jasnije.
Niko u gradu, zakljucuje Mile Koricanac, nije za gasenje Fabrike vagona, preduzece se svi koraci na ozdravljenju ovog kolektiva u cemu se, uz maksimalno angazovanje Fabrike vagona i opstinskih struktura, ocekuje i pomoc Republike i sire zajednice.

  

Vodosnabdevanje - pise Dragan Vukicevic
Uz "vrecastu branu" do novih deset litara vode
TUkoliko Skupstina opstine Kraljevo i Direkcija za planiranje i izgradnju Kraljevo donesu pozitinu odluku o investiciji, u dogledno vreme kapacitet gradske vodovodne mreze povecao bi se za oko 15 litara vode u sekundi.
- To nije znatno poboljsanje vodosnabdevanja grada i ne znaci da vec s proleca nece biti redukcija vode za pice, ali u ovim okolnostima, u ocekivanju kapitalnih investicija za dugorocno podmirivanje potreba Kraljeva za pijacu vodu, ovo je jedno od najbrzih i najefikasnijih nacina da se akutni problem, ipak, ublazi, kaze za ,,Ibarske novosti,, Marko Romcevic, direktor JKP "Vodovod".
NIVO IBRA VISI DO PET METARA
Rec je zapravo o reafirmisanju ideje od 1983. godine da se obavi vestacko povisivanje nivoa Ibra sa osnovnom namenom da se jednovremeno i podzemne vode podigne na visi nivo u izvoristima, cime bi se povecala kolicina vode za pice koja bi se distribuirala u vodovodnu mrezu. Po tom projektu Ibar bi se pregradio takozvanom ,, vracastom branom,, ( proizvodjac ,,Sava,, iz Kranja). Jednostavnije opisano, to je gumena cev koja puni vodom ili vazduhom i koja pravi pregradni prag na reci kojim se nivo vode podize za maksimalno pet metara.
U prvobitnoj zamisli bilo je predvidjeno da se izgradnja vracaste brane obavi na delu Ibra izmedju izvorista Zicko polje i izvorista Konarevo, kako bi se efekti osetili na oba izvorista. Prema recima Romcevica, do realizacije tog projekta nije doslo iz nepoznatih razloga, a cena te investicije iznosila je 11 miliona ondasnjih dinara.
- U poslednje vreme podgreva se ideja o izgradnji jedne takve brane, ali ne na 83, godine odredjenom mestu, vec neposredno iznad gradskog mosta, cime bi se formirala i drugacija i lepsa gradska plaza a jednovremeno bi se povecala kolicina vode koja bi se zahvatala sa izvorista Djeris, kaze Romcevic.
LEPSA GRADSKA PLAZA, ALI...
Prema njegovoj tvrdnji, pojedinosti projekta se utvrdjuju, ali investitor iz poznatih razloga ne moze biti ,, Vodovod,, vec Skupstina opstine Kraljevo i Direkcija za planiranje i izgradnju.
-Medjutim, objasnjava Romcevic, takve akumulacije imaju i odredjene nedostatke i mane. Pre svega, buduci da je rec o pregradi od armirane gume postavlja se pitanje odrzavanja i cuvanja, posto postoji realna mogucnost da zbog nemarnog odnosa gradjana brana postane neupotrebljiva i da citava investicija ,, padne u vodu,, .
To se, naime, vec dogodilo u Cupriji, gde su gradjani tamosnju vrecastu branu izbusili, isekli delove i odneli...
Realna procena je da bi izgradnja takve brane ,, donela,, novih izmedju pet i deset litara vode u sekundi u gradskoj vodovodnoj mrezi, odnosno maksimalno do 15 litara u sekundi, sto, prema recima Romcevica, ne predstavlja dovoljnu kolicinu vode koja bi obezbedila redovno snabdevanje grada vodom za pice bez redukcije.
Osim toga, razmatraju se i negativni efekti takve brane. Najpre, doslo bi do usporavanja kretanja vode u reci a u gornjem toku Ibra s vremenom bi se nagomilala velika kolicina mulja koji bi usporio brzi protok vode u podzemlje i izvorista. Romcevic kaze da bi to bilo kratkorocno resenje upravo zbog zamuljenja koje bi s vremenom smanjilo i dosadasnji dotok vode u izvrorista... Uz to, ukoliko bi doslo do zagadjenja Ibra, posto je smanjen put vode do bunara, postoji opasnost da takva voda brze prodre u same bunare. Jedna od kljucnih prednosti brane je sto bi se uredila gradska plaza i sto bi Kraljevo dobilo lepo setaliste. Ipak, o svim aspektima prednosti i posledica izgradnje vrecaste brane na Ibru, kljucnu rec dace strucnjaci Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo.

Zaselak iz nekog bivseg veka - pise P. Markovic
Brkina kuca na kraju...
   Ukoliko vas put nanese prema zaseoku urbanog imena Gradi, dozivecete ne samo oslobodjenje od civilizacije, vec i susret sa svim onim lepotama koje ljudski rod nije ni oplemenio ni unistio. Podno Stolova, kanjonom Zicke reke, koja najvecim delom godine ima zutozelenu nijansu, iako je njena voda najukusnija ukoliko se pije samo iz sake, na pet sest kilometara pesacenja, otvara se pomenuti zaselak koji danas cine samo dve naseljene kuce. Jedna je dom Miroslava Radovanovica i zene mu Ruzice, a druga Dusanke Paunovic i sina joj Nikole. Sislo pokraj same reke dvoriste Miroslavljeve kuce lici na sva ostala seoska dvorista.Cesma ispred nje prvo je okrepljenje oznojenim planinarima koji su se uputili u svoj dom do koga odavde moraju da pregaze jos koji kilometar uzbrdice, preko livada koje posle kise iz okolnih cetinara posmatraju preko noci rodjeni vrganji. Pokraj kuce je mlekar i jos nekoliko pomocnih prostorija koje i cuva i ne cuva ogroman pas. U dom Miroslava Radovanovica, koga one dalje komsije, jer blizih gotovo i nema, nazivaju Brka, najprikladnije je doci do sumraka, jer posle njega necete moci lako da se snadjete bez dobre baterijske lampe. Neobicno za ovaj nas treci milenijum, neobicno, ali istinito. Zaselak Gradi je, valjda poslednji zaselak u kraljevackoj opstini u kome nema struje. -Dosao mi pre par godina mladic iz Elektrodistribucije da naplati utrosenu struju, prica nam Miroslav. Sacekaj da ti dodam merdevine, rekoh mu... Decko se okrete levo, desno, pogleda gore... Vide covek da nigde nema zice, a kamo li strujomera, pa brzo pobezedo svog fice i zazdi niz put, smesi se Miroslav. -Da imam struje imao bih i pristojno kupatilo, dodaje. Medjutim, i pored toga sto je odavde bilo vidjenijih ljudi, kako u opstini, tako i u Elektrodistribuciji, problem je bio pobosti bandere do Gradi. Prica postaje tuzna jer je Miroslav govori posle bolesti koja ga je nedavno zadesila, tako da ga je dobrim delom vezala za postelju. -Zelja mi je da do kraja zivota zasvetli sijalica u ovoj mojoj i Ruzicinoj kuci, kaze on. I dok januarski mrak brzo uvlaci u sebe obrise zidova i skromnog pokucstva u domu Radovanovica, a domacica pali petrolejku, jer ovde restrikcija struje vecito traje, Miroslav budan sanja o zivotu koji je bujao kada su Gradi imali mnogo vise kuca i stanovnika...
  ZORAN DjINDJIC U GOSTIMA KOD MIROSLAVA
   Pre cetiri godine, u jeku predizborne kampanje, predsednik Demokratske stranke Zoran Djindjic, posetio je Stolove i udaljenu kucu Miroslava Radovanovica. Instaliran je generator, sve je oko kuce svetlelo... Na nase pitanje da li mu je sadasnji predsednik Vlade Srbije tada obecao dovodjenje struje, ukoliko dodje na vlast, uvek skromni Miroslav nije nam dao potvrdni odgovor. - Lepo smo razgovarali, kaze, ali takvog obecanja nije bilo, veli. Medjutim, Brka ne skriva nadu i zelju da ce mu nova vlast u Srbiji omoguciti da sijalica zasija i podno Stolova.

Rat i secanja (10) - Pise Jovan Slijepcevic
Sve bilo je... uzalud
"Kad bih imao talenta - imitirali bi me;
kad bi me imitirali, usao bih u modu;
kad bih usao u modu, jednog dana bih izasao iz mode;
zato je najbolje da nemam talenta!"

U kratkim, isprekidanim nitima mojih "Secanja", koja sam u nekoliko nastavaka pokusao da prezentiram nasim citaocima, nalaze se razmisljanja onih kraljevackih mladica koji su se u prolece 1999. godine nasli na braniku svoje Otadzbine.
  Moje price, svaka ponaosob, nemaju glavnog junaka - heroj je svaki patriota ove jadne zemljice koji se nije libio da, zarad najvece srpske svetinje, ostane i bez svog zivota.
  Zauzvrat, ti mladi ljudi nisu dobili nista. I to je ono gde pocinje granica izmedju zivota i smrti, casti i becasca, pravde i nepravde. Ti ljudi, koji su danas medju nama - zaboravljeni su. Niko ih se vise ne seca, prepusteni sami sebi, oni egzistiraju na minimalnim granicama ljudskog dostojanstva.
  I ne samo oni. Invalidi rata, kao i civilne zrtve mucke agresije, svakoga dana suocavaju se sa teskim problemima, da bi jednostavno opstali u svetu mrznje, straha i prevara. Dok taj svet za njihove probleme ostaje potpuno nem, na njima ostaje da kako - tako prezive.
  Primera za to ima u nedogled. Pocevsi od onog uvek aktuelnog, koji je sadrzan u najobicnijoj srpskoj anegdoti: "Kada je ministar Bojic nocu banuo u jednu bolnicu kompletno osoblje je citalo pesme Milutina Bojica, misleci da je on deda srpskog ministra?!"
  Pa, na osnovu toga, ni dan danas se nista nije promenilo. Neke stvari ostale su iste, a ti mladici na odsluzenju vojnog roka, rezervisti, pripadnici nasih oruzanih snaga, dobrovoljci, ranjeni ili poginuli, pali su u zaborav. Strasno!
  Bez posla, bez mogucnosti da zivot nastave jednim normalnim tokom, propalih snova, uzaludnih i dugih razmisljanja, oni proklinju one koji su ih uvukli u tu igru, iz koje su izasli kao najobicniji gubitnici. Jer, Srbi su takav narod. Poslusnicki, uvlakacki, zavlakacki (cast izuzecima). To je ona istina do koje su prerano sazreli momci dopreli po povratku iz rata. A to, verujte mi na rec, zna da zaboli. Do suza.
  To bolno saznanje da je sve ono u sta su verovali, za sta su se borili bilo - uzalud.
  Secanja na te dane, na te ljude ostaju samo u srcima njihovih najmilijih: zena bez svojih supruznika, sestara bez brace, majki bez svojih zauvek izgubljenih sinova. A sve je to isti narod. Isti smo ljudi, sa slicnim manama i vrlinama (ako ih uopste imamo).
  I dok se neko veliko cudo ne dogodi i spase nas grehova, borci ce ziveti od svojih (nikakvih) invalidnina, razocarani u zivot i sve oko njega, srecni zbog cinjenice da su iz svega izvukli zive glave. Ostaje uteha da ce nova (demokratska) vlast uciniti nesto za te ljude, izvesti ih iz siromastva i anonimnosti i kao ostalim zasluznim gradjanima, omoguciti im pravo na bolji zivot. Takvi ljudi i njihove porodice to s pravom ocekuju.
  Ali, dok takvo vreme ne dodje, ostaju ovi redovi, da svedoce o srpskim tragedijama iz proslog milenijuma. U Novom veku, neka Bog cuva srpske ratnike i neka im podari sve blagodeti za koje su se sami izborili. A Vi, postovani sugradjani, setite se s vremena na vreme da heroji ipak postoje. Tu su, medju Vama.
     Na Krstovdan 2001. godine, Jovan Slijepcevic

Saopstenje za javnost dva predsednika
Veca kontrola i mere stednje
  "Povodom razlicitih interpretacija o radu i ulozi lokalne administracije, te sastanaka koji se odrzavaju u neformalnim grupama, od Stubla, preko sastanaka predstavnika grupe G 17+, pa do konferencija za stampu inace spornih clanica DOS-a, duzni smo da damo sledece obavestenje:
  1. Humanitarna pomoc je na zalost nasa realnost.Uzimacemo je i traziti samo u onoj meri koja ce opravdati njeno davanje radi stimulacije procesa rada i proizvodnje. Izuzetak ce biti u onom davanju koje ce se odnositi na nase socijalne slucajeve i izbegla lica. Svaka vrsta humanitarne pomoci na teritoriji SO Kraljevo proci ce preko organa lokalne samouprave i upravnih odbora javnih preduzeca
  2. Lokalna vlast ce nastaviti sa pravovremenim obavestavanjem javnosti o potezima koje cini. Jedan od takvih poteza koje cini je uvodjenje mera stednje putem pojacanja finansijske discipline, uz do sada nepoznate i zaboravljene elemente fiskalne politike. Jedna od tih mera je pracenje dislociranih izvora prihoda u budzetu SO Kraljevo. Lokalna vlast nema nameru da pravi reorganizaciju Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva. To ce uraditi sama Direkcija. Lokalna vlast nema nameru ni da kupuje maglu od prodavaca planova, koji se nikad nisu realizovali i nasta su trosene ogromne pare poreskih obveznika. U tom smislu su Fond za gradjevinsko zemljiste , saobracajna taksa i komunalna taksa, odlukom IO SO Kraljevo, preuzete u budzet SO Kraljevo. Posrednik izmedju SO i javnih preduzeca je takvom transakcijom preko ZOP-a odnosio preko 500.000 din. godisnje iz budzeta SO Kraljevo.
  3. Shodno prekinutim ugovorima o finansijskoj saradnji sa Delta bankom, lokalna administracija prikuplja ponude solventnih banaka, a odluku o saradnji sa istima dace na uvid javnosti. Nasa zelja je da se uvede red u novcane transakcije i koristimo ovu priliku da obecamo da cemo obavestiti javnost o troskovima reprezentacije javnih preduzeca i lokalne administracije u prethodnom sazivu na zahtev odbornika i javnosti".
    Predsednik SO Kraljevo           Predsednik IO SO
   dr.sci Ljubisa Jovasevic          Mile Koricanac