GODINA LIV - 9. februar 2001.godine - LIST IZLAZI PETKOM

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje "Ibarske Novosti" - Kraljevo, Privremena adresa: Ul. Cara Dusana 47. List izlazi petkom. Rukopisi se ne vracaju; V.d. direktora i glavnog i odgovornog urednika: Radmila VESKOVIC; Odgovorni urednik: Ivan RAJOVIC; Tehnicki urednik: Stojan PETKOVIC; Redakcija: Zoran BACAREVIC (sport), Dragan BAJOVIC (kultura), Dragan VUKICEVIC (privreda), Predrag MARKOVIC (drustvo), Milan PANTOVIC (gradska), Slobodan RAJIC (politika), Marko SLAVKOVIC (reportaze), Bojana MILOSAVLJEVIC; Stalni saradnik: Jovan SLIJEPCEVIC, Tehnicki saradnici: Mladen PLASIC, Vesna BISENIC, Fotoreporter: Milisav RADOVANOVIC. Predsednik Upravnog odbora: Dragan HAMOVIC. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik312-504, novinari 312-507, 331-467 lok.30, pravna i opsta sluzba 312-505, faks 312-506, oglasno odelenje 312-503.

Uvod - Kafa i oko sokolovo
Divim se ljudima u gradu na tri reke
"Mi od danas gradimo novu kucu"
Kadrovi za efikasniji rad
"Necemo trpeti nicije gluposti"!
Humanost na delu
Kraljevacko sudstvo na terazijama istine
Strast ili beg od stvarnosti?


UVOD - pise Ivan RajovicUVOD - vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Kafa i oko sokolovo

     
Srpski dan u demokratskoj Srbiji za vecinu prosecnih Srba, Srbijanaca i ostalih naroda i narodnosti, izbeglica, prognanika , raseljenih lica i jos neidentifikovanih i neregistrovanih grupacija, konfesija, sekti i bandi uglavnom zapocinje soljom nekada turske, a od nedavno srpske crne kafe, sa ili bez secera. Na taj nacin prosecan Srbin, a i svi pomenuti, podize svoj zivotni tonus, svoj adrenalin, hemoglobin, testeteron i ostale telesne hemikalije neophodne za prezivljavanje jednog obicnog srpskog dana u vise nego surovim uslovima. U toj svakodnevnoj jutarnjoj ceremoniji i najprosecniji Srbin ima utisak da pripada velikom bratstvu i sestrinstvu kafopija, sto je , cini se, jedina zajednicka crta svih pripadnika ovog neunistivog slobodarskog naroda. I dok manjina, sto demokratski, a sto nedemokratski opredeljenih Srba, i dalje dan pocinje pijuckajuci viski, kafu sa slagom, nes, ajs ili neku drugu svetsku marku ovog napitka, sarolika populacija prosecnih i ispodprosecnih Srba srce talog kojekakvih surogata uz popularnu brlju, ako uopste ima. E, zasto sve ovo govorim? Zato sto je javna tajna da je u kesicama i kesama na kojima pise "kafa" ponajmanje ove biljke zbog koje je nesrecni Kolumbo isao preko okeana. Kazu da ono sto pijemo kao kafu sadrzi mleveni naut, grasak i sto je najinteresantnije, stocnu hranu. Zanimljivo je da se niko ne buni, pa je lepo samlevena, pomesana sa malo kafe i jos kojecega i upakovana stocna hrana postala najomiljeniji napitak demokratske Srbije na pocetku treceg milenijuma. I ne samo to, tesko da bi neko u ovom trenutku mogao da utvrdi sta sve pojedemo, popijemo i popusimo misleci da je to bas ono sto smo platili i sto na ambalazi pise. Koliko li samo zivotinjskih usiju, kostiju, caponjaka, trbuha, repova, creva i koze smazemo u salamama, kavurmama, sudzucima i pastetama? Zato se slobodno moze reci da ovde vise nista nije ono sto mislimo da jeste. Zivimo u vremenu surogata i gotovo po pravilu, kako to narod lepo kaze, dobijamo nesto drugo umesto bubrega. Ali to nije slucaj samo sa onim sto bukvalno unosimo u sebe. O djubretu koje nam se nudi u vidu zabavnih, kulturnih i umetnickih sadrzaja zaludno je trositi reci jer je prosto nemoguce recima objasniti ko sve danas ima privilegiju da zabavlja, obrazuje i duhovno oplemenjuje apaticne i na sve, osim na normalan zivot, naviknute narodne mase. Zahvaljujuci mnogobrojnim kesolovcima nas zivot je postao prava grand parada prostakluka, perverzije, praziluka i zivotinjskih ispoljavanja najnizih poriva i emocija. Dakle, nakljukani svim pomenutim specijalitetima, da ne zaboravim osiromaseni uranijum, vec zaboravljeni fenol, meso ludih kravica i posasavelih bikcica, slusajuci pink majstore uz razgolicene pohotljive i na sve spremne plesacice, srcuci kaficu obogacenu stocnom hranom mirno cekamo da stigne humanitarna pomoc pa da napravimo istorijski korak ka drustvu civilizovanih naroda. A sve to u zemlji koja, jos uvek, bar prirodne i relativno zdrave hrane ima dovoljno. To sto smo konacno spali na stocnu hranu mozda i nije slucajno jer je moguce da nista bolje nismo ni zasluzili. Ipak, malo me nervira to sto nam, pored tako delikatesne hrane za pse, macke, papagaje ili zlatne ribice, uvalise bas stocnu hranu. No, neki tvrde da je to vitaminima i proteinima obogacen proizvod i napravljen sa toliko ljubavi kakvu covek samo prema stoci moze da ispolji. Po toj logici mogli bismo jos da budemo zahvalni nasim dobrotvorima koji, u ova oskudna vremena, brinu o nasoj ishrani. Na zalost, i pord najbolje namere ne mogu da se slozim. Ako mi se pase, sam cu da izadjem na livadu da jedem detelinu ili brstim lisce. Mogu da mucem, mekecem ili blejim, ako mi je volja, ali ne mogu da smislim da mi kojekakvi trovaci, za moje, s mukom zaradjene pare, stocnom hranom obogacuju ishranu. Da li zbog svega pomenutog ili iz nekog drugog razloga tek kazu da je jedan soko koji je uzleteo vrlo visoko ispalio sebi metak u slepo oko. Da li je ovaj herojski gest prouzrokovan upotrebom mesa ludih krava ili stocne hrane jos nije utvrdjeno, ali je sasvim sigurno da ce ovaj novi srpski modni trend sve vise biti praktikovan u vremenu koje dolazi.


Intervju: Rade Bakracevic, pocasni konzul Kraljeva u Mariboru - Razgovarao Ivan RAJOVIC
Divim se ljudima u gradu na tri reke

     Rade Bakracevic, diplomirani inzenjer metalurgije, rodjen je u Raski 1939. god. a od 1955. je Kraljevcanin. Godine 1960. otisao je da studira na Metalurskom fakultetu u LJubljani. Posle zavrsetka fakulteta ostaje u Sloveniji. Danas zivi i radi u poznatoj slovenackoj banji Radenci, gde je vlasnik preduzeca "Bajus". Poznati je slovenacki privrednik koji se vec trideset pet godina bavi metalurgijom. Bakracevic je dvadeset pet godina strucni predstavnik "Magnohroma" , a deset godina njegovo preduzece "Bajus" je ekskluzivni predstavnik "Magnohroma" za Sloveniju. Tokom desetogodisnjih politickih previranja u Srbiji i bivsoj Jugoslaviji preduzece "Bajus" je odrzavalo aktivnu poslovnu saradnju sa "Magnohromom" i sa kraljevackom "Gibnjarom". Prosle godine, 11. februara, doslo je do ozivljavanja nekada bratskih, a sada partnerskih, odnosa Kraljeva i Maribora. Na inicijativu tadasnjeg potpredsednika SO Kraljevo dr Predraga Stojanovica i mariborskog zupana Borisa Sovica, uz prisustvo kraljevacke delegacije, potpisano je partnerstvo dva grada i tom prilikom je na obostranu inicijativu Rade Bakracevic promovisan u pocasnog konzula Kraljeva u Mariboru.
  Gospodine Bakracevicu, zbog cega ste pre cetrdeset godina napustili Kraljevo i otisli u Sloveniju?
  Posle zavrsetka Gimnazije otisao sam u LJubljanu na studije metalurgije, jer sam dobio stipendiju od "Magnohroma". Po zavrsetku studija i specijalizacije iz vatrostalnih materijala, dobio sam ponudu od "Magnohroma" da postanem njihov predstavnik za slovenacko i hrvatsko trziste. Prihvatio sam to sa zadovoljstvom, kako zbog stipendije tako i zbog mogucnosti da na taj nacin pomognem "Magnohromu" i Kraljevu. Tim poslom sam se bavio dvadeset pet godina.
  Potom osnivate svoje preduzece?
  Da, posle raspada Jugoslavije 1991. god. kada Slovenija postaje samostalna drzava i kada se ukidaju sva dotadasnja predstavnista iz Srbije, u dogovoru sa "Magnohromom" , osnivam privatnu firmu "Bajus d.o.o Radenci". Ova firma postaje ekskluzivni predstavnik "Magnohroma" za Sloveniju, sto na svojevrstan nacin negira sve tvrdnje da tokom desetogodisnjih politickih nesuglasica privredne firme dveju drzava nisu odrzavale nikakve poslovne kontakte. Stavise, 02. 03. 1992. god. Ministarstvo za spoljne poslove Slovenije registrovalo je ugovor izmedju preduzeca "Magnohrom " i "Bajus Radenci" kao prvi potpisani ugovor izmedju Slovenije i Srbije. Ta saradnja traje do danasnjih dana s tim sto je u mecuvremenu moja firma uspostavila pslovne kontakte i sa drugim firmama i preduzecima u Jugoslaviji. Zbog nemogucnosi platnog prometa u to vreme izmedju Jugoslavije i Slovenije otvorio sam i preduzece "FEUERFESTE MATERIALIEN GmbH" u Austriji, koje se specijalizovalo za prodaju vatrostalnih i gradjevinskih materijala i poluproizvoda od drveta. Zahvaljujuci tom preduzecu "otvorili smo vrata" za evropsko trziste.
  Koliko ja znam , Vi ste se svojevremeno bavili novinarstvom i mnogim drugim aktivnostima. Da li jos uvek imate te sklonosti i pored svih obaveza koje prate jednog uspesnog privrednika?
   Mada sam studirao metalurgiju, mene je uvek vukla zelja ka novinarstvu i knjizevnosti tako da sam vec u Kraljevackoj gimnaziji poceo da pisem za "Vecernje novosti". Dolaskom u Ljubljanu nastavljam sa novinarskim radom kao dopisnik "Politike ekspres" sto sam radio deset godina. Istovremeno sam bio dopisnik "Prakticne zene", "Sportskih novosti" i "Vecernjeg lista". To mi je omogucilo da proputujem celu Evropu. Osim toga, godinama sam radio i kao predsednik Turistickog drustva "Radenci" koje je u tom periodu postalo najuredjenije mesto u Sloveniji zbog cega je ovo Turisticko drustvo dobilo i mnogobrojne nagrade. I pored svih obaveza u poslu kojim se profesionalno bavim i dalje sam aktivan u Turistickom savezu Slovenije, gde sam clan Komisije za nagrade i priznanja u oblasti slovenackog turizma.
  Dakle, slobodno se moze reci da ste Vi uspesan covek u "belom svetu". U cemu se sastoji taj Vas uspeh u Sloveniji?
   Pre svega, primili su me kao strucnjaka i kao aktivnog saradnika u mnogim oblastima. Bio sam, a i danas sam, na mnogim odgovornim funkcijama, sto znaci da nisam imao nikakvih problema sto sam Srbin, vec je moj status bio sasvim ravnopravan sa ljudima rodjenim u Sloveniji. Moja supruga je Slovenka, po zanimanju je dipl. psiholog, zaposlena u poznatom preduzecu "Radenska d.d." iz Radenaca. Imam kcerku koja je doktor psihologije i profesor na Pedagoskom univerzitetu u Mariboru, gde je njen muz dekan. Imam i unuka Aleksandra, kome je sada deset godina. Svi zajedno zivimo u nasoj kuci na placu gde su nam i poslovne prostorije.
  Ovih dana ste ponovo u Kraljevu. Kojim povodom?
   Ovde sam bio i pre petnaestak dana sa predstavnicima Maribora gde smo imali kontakte sa predsednikom SO i predsednikom Izvrsnog odbora. Tada smo se dogovorili da nastavimo zapocete aktivnosti na uspostavljanju partnerskih odnosa izmedju Kraljeva i Maribora. Tom prilikom je dogovoreno da u martu mesecu dovedemo delegaciju privrednika Maribora na celu sa zupanom (gradonacelnikom) Maribora, Borisom Sovicem, gde bi se privrednici dvaju gradova dogovorili o svestranoj saradnji. Tom sastanku je prisustvovalo i dvadesetak kraljevackih privrednika. Zbog toga sam danas ponovo u Kraljevu da konkretizujemo ono sto je tada dogovoreno.
  U cemu se sastoji ta konkretizacija i sta to znaci za Kraljevo?
   Zajedno samnom u Kraljevo su stigli : Lemberger Ernst, vlasnik firme "Styria", Anton Schek, predsednik nadzornog odbora , Strmcnik Dusan, direktor "Styria" Slovenija.
  Sta je "Styria" ?
   "Styria" je najveci proizvodjac gibnjeva na svetu. Zato sam doveo predstavnike ove firme da sa predstavnicima kraljevacke Gibnjare ugovore dugogodisnju saradnju na proizvodnji gibnjeva za evropsko trziste. Postujuci ovaj grad, kolektiv Gibnjare i vrednost pomenutog posla, oni ce se u Kraljevu zadrzati tri dana i tom prilikom ce upoznati celokupni proizvodni program Gibnjare.
  Sta jos, pored pomenutog, podrazumeva uspostavljanje nove, sveobuhvatne saradnje izmedju Kraljeva i Maribora, posto ste rekli da ste imali kontakte sa mnogobrojnim kraljevackim privrednicima?
  Pored standardne saradnje i prodaje "Magnohromovih" vatrostalnih materijala i ostalih proizvoda i dobavke celika Gibnjari potrebna nam je, za slovenacko trziste, velika kolicina sina, starog gvozdja, starih vagona, bukovog drveta i sumskih plodova . Postoji zainteresovanost slovenacke privrede i za ulaganje u ovdasnju privredu koja bi se sastojala u davanju kredita, neophodne opreme i dokapitalizaciji preduzeca.
  Kako Kraljevo i Kraljevcane dozivljavate danas, posle cetrdeset godina provedenih u Sloveniji?
   Kraljevcani su danas ostali bez entuzijazma, razocarani su i preplaseni. To je velika steta. Pre petnaestak godina "Magnohromovi" inzenjeri su bili na vrhu lestvice strucnjaka za vatrostalne materijale. Nije bilo kongresa u svetu a da ti ljudi nisu aktivno saradjivali i putem svojih referata uvodili inovacije u razvoj vatrostalstva na svetskom nivou. Danas, zbog nedostatka materijalnih sredstava, ti strucnjaci ne idu nigde, literatura je preskupa i njima nedostupna, vreme prolazi, a tehnika u evropi nezadrzivo napreduje. Sto se mene licno tice, sve do cega mogu da dodjem, a sto se tice strucne literature o vatrostalstvu, saljem svojim kolegama u "Magnohromu", kako bi mogli, koliko - toliko, da ostanu u trendu razvoja ove oblasti koja je za Jugoslaviju od izuzetnog znacaja. Meni je zao sto oni trpe. Sa sigurnoscu mogu da tvrdim da mi imamo divne ljude i velike strucnjake ali da se ovde njihova pamet i njihovo znanje malo ili ni malo ne koristi.
  O "Magnohromu" se odavno govori kao o preduzecu koje se bavi takozvanom prljavom tehnologijom i koje samo zbog toga ima perspektivu na Zapadu. Sta Vi mislite o tome?
   Sa tim ne bih mogao da se slozim, jer su "Magnohromovi" proizvodi cenjeni u svetu. I u Sloveniji sam govorio sa mnogim, kako ih vi ovde zovete, predstavnicima "Zelenih", i oni u pozitivnom smislu govore o vatrostalnim proizvodima "Magnohroma". Imali su zamerke oko opeka koje u sebi sadrze hrom, ali posle davanja certifikata iz "Magnohroma" prestali su da pisu minuse proizvodima ovog preduzeca. Bilo je i jedno vreme kada se ruzno gledalo na termoakumulacione peci, ali je i to svojim kvalitetom "Magnohrom" uspeo da opovrgne. Velika korist je i od toga da je "Magnohrom" veliku kolicinu otpadnih sirovina , koje su ostale na skladistima i u laboratorijama, uspeo da preradi u materijale koji su korisni za prirodu.
  Kako Vi, sa odredjene distance, koja je sticajem srecnih okolnosti sve manja, vidite perspektivu nekadasnjeg jugoslovenskog proizvodnog giganta, koji je uspeo da istraje i u , slobodno se moze reci, nemogucim uslovima?
   Trebalo bi cestitati radnicima "Magnohroma" koji su i u takvim uslovima uspeli da opstanu i da sacuvaju kvalitet proizvoda. Sada, kada vise nikakvih sankcija i blokada nema, "Magnohrom" moze ponovo da se vrati na evropsko trziste. Mislim da je za "Magnohrom" dovoljno da proizvodi 100.000 tona vatrostalnog materijala specijalnih kvaliteta koji na evropskom trzistu imaju visoku cenu, da zadrze kvalitet i , sto je najvaznije, da se drze rokova. Evropa ne poznaje reci "nema problema" i "lako cemo". "Magnohrom" ima sirovina sa ovakvom proizvodnjom za jos najmanje trideset pet godina. Zato za njega, uz saradnju nas koji ugradjujemo njihove proizvode sirom Evrope, i sa sirokom lepezom sposobnih inzenjera u samom Preduzecu, predstoji svetla buducnost.
  Gde je , po Vama, u svemu tome o cemu govorite, politika?
   Razlika izmedju nas strucnjaka i onih koji su na polozajima je u tome da mi politiku ne mesamo u posao. Moje je da ugradim vatrostalni materijal u elektro - lucnu pec u kojoj ce radnik da proizvede celik i da taj vatrostalni materijal sto vise izdrzi. Iz koje je stranke taj radnik mene ne interesuje. Ja postujem sve nacije. Moji su rodjaci i Srbi i Slovenci, i prijatelji i saradnici su mi i jedni i drugi. Politikom neka se bave profesionalci, samo posteno.
  Osecate li nostalgiju kada posle cetiri decenije dodjete u ovaj grad, gde ste, verovatno, proveli lepe trenutke zivota?
   I te kako. Lepo je bilo u skoli, na Ibru, na radnim akcijama, vecernjim korzoima i igrankama u Elektrokombinatu. Tada smo bili mladi i sve je bilo lepo. Voleli smo se , bilo je divno. I posle cetrdeset godina, kada sedim sam u kancelariji, setim se svih skolskih drugova i prijatelja iz onih dana. Ne smete zaboraviti cinjenicu da svaki dan imam telefonske razgovore sa Kraljevom. Na zalost, mnogo mojih skolskih drugova vise nije medju zivima. Divim se mojoj generaciji i poznanicima u ovom nasem jedinom gradu na tri reke.


KRALJEVCANI NA DRUGOM KONGRESU NARODNOG POKRETA ,,OTPOR"
,,Mi od danas gradimo novu kucu"

  Delegacija Narodnog pokreta u Kraljevu, u kojoj je bilo 20-tak aktivista i 10-tak njihovih gostiju, prisustvovala je Drugom kongresu Pokreta, odrzanom prosle subote, 4. februara, u Beogradu, na kojem je naznacena nova "evolutivna" strategija Pokreta, u skladu sa novim uslovima posle "oktobarske revolucije" u Srbiji. Sam kongres bio je jedan od najkracih u istoriji politickog i drustvenog zivota na ovim prostorima. U nesto vise od sat vremena podeljeni su najpre policijski dosijei koje je"otporasima" vratio MUP, zatim prikazan film o stradanju i borbi Otpora protiv diktature Slobodana Milosevica i njegovog rezima i, najzad, saslusan jedini govor na skupu kojem je inace prisustvovalo vise od 2000 aktivista iz citave Srbije. KRAJ REPRESIJE ? ,,Jedna od 100.000 aktivista Otpora", kako se predstavila, Jelena Urosevic iz Kragujevca, otvarajuci kongres podelila je vise desetina kutija sa policijskim dosijeima predatih "Otporasima" koji su u policiji proveli oko 42.000 sati, medju njima i vecem broju Kraljevcana. Na taj nacin i simbolicno je izrazena zelja da se zauvek zatvore vrata drzavne i svake druge represije u Srbiji. Prisutnima je prikazan film sa maksimama "Otpor agresiji" i "Otpor gasenju medija" koji je na dokumentaristicki nacin opisao dogadjanja u prethodnih 10 godina tokom koga su posebno izvizdani nastupi Slobodana Milosevica i Vojislava Seselja. Aktivista Otpora Ivan Marovic, trenutno u VJ, sa filmskog ekrana je objasnio zasto pesnica, kao simbol Otpora, odlazi u istoriju, istakavsi da se "njome ne mozemo boriti protiv nekoga ko je slabiji od nas", posebno naglasivsi da "ona i dalje ostaje u nasim srcima" dok se (eventualno) ne ukaze potreba za onim sto ona simbolise. NOVI PATRIOTIZAM Aktivista Vladimir Pavlov iz Novog Sada, u ekspozeu koji je istovremeno bio i zakljucni govor, istakao je da proces promena zapocinje u samom Otporu, kao garantu promena u citavoj Srbiji, tako sto posle pobede nad bivsim rezimom i sistemom prelazi u fazu EVOLUCIJE, vodjen idejom NOVOG PATRIOTIZMA koja znaci okretanje Srbije buducnosti, a utemeljena je na "na znanju kao osnovi i osloncu u razvoju novog drustva". "Nas cilj su ljudi i to pre svega mladi ljudi i resavanje problema njihovog obrazovanja, strucnog usavrsavanja, zaposljavanja i profesionalnog ostvarivanja", rekao je Pavlov, dodavsi da ce tek tada mladi moci da preuzmu kljucna mesta u drustvenom zivotu Srbije. Buducnost se mora graditi na zdravim temeljima u koje mora biti ugradjen princip odgovornosti, naglasio je Pavlov, "a najbolji znak da je odgovornost shvacena kao temeljni princip bice hapsenje Slobodana Milosevica", da bi se potom izgradio trajni sistem gradjanske kontrole vlasti. - Narodni pokret Otpor je svojom snagom davno prevazisao snagu onih koje smo porazili ali mi i dalje imamo mnogo toga sto nas povezuje. Pored nase istrajnosti u borbi protiv diktature, pored borbe za slobodu a ne za vlast, ono sto nas danas ujedinjuje je borba za izgradnju nove Srbije. Mi od danas gradimo novu kucu. To je ozbiljan posao i zahteva plansko, slozno i organizovano delovanje. Rusenjem diktatora mi smo postavili skelu. Sada nam preostaje da izgradimo kucu. Temelje te kuce iskopali su pesnica OTPOR!-a, jedan bager i nasa zelja da zivimo kao sav normalan svet. Bice to kuca na koju svet nece pokazivati prstom, od koje komsiluk nece okretati glavu, bice to kuca koja pociva na zdravim temeljima. Kuca koja ce biti ognjiste a ne zgariste, kuca iz koje deca nece bezati u svet vec u kojoj ce se deca radjati. Ta kuca ce izdrzati potrese i oluje jer cemo je mi praviti. To hocemo, to mozemo, to znamo i to smemo. To je NOVI PATRIOTIZAM, to je buducnost i ona pocinje sada - zakljucio je Vladimir Pavlov. Tokom izlaganja iz publike su se culi i uzvici negodovanja, posebno promenom simbola i strategije delovanja Otpora, a pojedina dobacivanja koja su pretila da prekinu kongres Pavlov je pokusao da okrene na salu recima "Pustite pobednika da govori". Kongres je zavrsen, a da nije ni poceo, kako se mnogima ucinilo. Pravi antikongres. UTISCI I DILEME Ispred Doma sindikata na Trgu Nikole Pasica bile su postavnjene gradjevinske skele, sto su neki protumacili kao nekakav novi simbol Otpora (osnova za izgradnju "kuce"), a one su bile i na ulazu i protezale se cak holom do prepune sale. Medju brojnim gostima bili su i Dragoljub Micunovic, predsednik Veca gradjana Skupstine SRJ, Dusan Mihalovic, potpresednik Vlade Srbije i njem ministar MUP-a, Vladan Batic, republicki ministar pravosudja, Mladjen Dinkic, guverner NBJ i izvrsni direktor G17 plus koji nam je posle kongresa rekao da "podrzava promene u Otporu u novim okolnostima, ali da u nedostatku prave opozicije njegovi aktivisti i dalje moraju biti neki vid moralne kritike i javne kontrole vlasti". Bio je prisutan i cuveni bagerista Dzo koji je u prolazu napomenuo da je svoj "bager renovirao i da je spreman za dejstvo, ako zatreba". Na putu prema Kraljevu zabelezili smo i neke izjave Kraljevcana o utiscima sa Drugog kongresa Otpora. ,,Promasaj, novi koncept buducnosti se ne gradi vracanjem u 19. vek", bio je kratak i jasan aktivista Vladimir Marovic, a domacin puta Dusko Zdravkovic je bio nesto opsirniji: ,,Kongres nije ispunio moja ocekivanja. Treba ipak sacekati, videti, sve dobro prostudirati. Po mom misljenju Otpor bi trebalo da bude politicki pokret bez stranacke strukture, sa najsirim okupljanjem, opozicija svakoj vlasti DO PROMENE SISTEMA koja je samo zapoceta 25. oktobra i do koje je dug put. Odbornik SO Kraljevo Aleksandar Terzic: ,,Uvod je bio lep i taj film na video-bimu, ali je govor Vladimira Pavlova bio konfuzan, neodredjen, samo je delimicno jasna koncepcija delovanja Otpora u buducnosti. Licno mislim da je ovo neki njihov novi pocetak. Ja sam dobio takodje svoj policijski dosije i smatram da je to lep gest, ostace fina uspomena". Predsednik OO PDS Kraljevo Vladimir Ilic Denis: ,,Trebalo bi sve da se slegne, ali ne mirise na dobro. Da se izbistri sve i da vidimo sta je prava koncepcija. Korekcije su nuzne ali je u javnosti prisutan jasan zahtev da mladji ljudi moraju da preuzimaju funkcije! Do sada su radili prave stvari, verovatno ce tako biti i dalje. Otpor nam je potreban dok se ne izgradi novi sistem, pa se cini da oni rano pokusavaju da ga prevedu u druge vode. Jelena Jevtic iz G17 plus : ,,Dopalo mi se sto je kratko trajalo. Slazem se da trenutno nema protiv koga da se bori. Ideja je lepa, politicka orjentacija dobra, ali samo da ne ostane prazna prica sto ce vreme pokazati. Lepo je sto su vratili dosijee". Vuk Stasevic, aktivista : ,,Ne svidja mi se novi plan desavanja u vezi Otpora, pogotovo sto nije dat jasan program buduceg rada". Utiske je zaokruzio jedan od vodja puta aktivista Vladan Slavkovic : - Evo, i posle svih razmisljanja i unutrasnjih vecanja o daljoj sudbini jos uvek nema nekog konkretnog rezultata sto se tice buducnosti Narodnog pokreta Otpor. Svako ce poneti svoj licni utisak ali definitivni stav svih je da je NP Otpor i dalje najveca i najenergicnija snaga na politickoj sceni Srbije. Okrenuli smo se promenama u Pokretu koji je kao i sve u proteklih 10 godina nosio odredjeni stepen rizika. Rezultati nasih unutrasnjih peomena tek ce se pokazati. Na samom kongresu je otpoceo proces reorganizacije Pokreta, a s obzirom da mu pripada velika grupacija ljudi raznih sposobnosti ocekujemo da ce taj proces biti dugotrajan ali sa uspesnim zavrsetkom. Sto se tice nas u Kraljevu, sve aktivnosti se nastavljaju potpuno normalno, tako da oni koji se nas plase treba jos vise da nas se plase, a oni koji nas podrzavaju i sa nama su - znaju da ih necemo izneveriti!!! Kongres je bio, ziveo kongres. Zivot tece dalje, Otpor ostaje Narodni pokret.


U NEDELJU, 11. FEBRUARA, IZBORI U MESNIM ZAJEDNICAMA KRALJEVA
Kadrovi za efikasniji rad
  Dr Ljubisa JovasevicGradjani 68 mesnih zajednica, koliko ih po skupstinskoj odluci iz 1992. godine ima na podrucju opstine Kraljevo, u nedelju, 11. februara, birace svoja rukovodstva. Izbore je raspisao dr Ljubisa Jovasevic, predsednik SO Kraljevo, a izdato je i posebno Uputstvo o proceduri izbora (oba dokumenta, kao i satnicu odrzavanja izbora objavljujemo u ovom broju kao poseban dodatak). Zborovi gradjana u MZ u gradu su zakazani po birackim mestima (reonima). Na primer, u MZ Zelengora u Kraljevu izbori ce se odrzati na 10 poznatih birackih mesta (npr. zbor gradjana na bir. mestu br. 10 bice u zgradi Opstinskog suda), a isto je i u ostalim gradskim MZ, osim Cibukovca gde su izbori zakazani na jednom mestu. U skladu sa Statutom opstine i Zakonom, gradjani ce na svojim zborovima, kojima mora prisustvovati najmanje 10 procenata upisanih biraca a ne manje od 50 biraca (kvorum), birati savet mesne zajednice koji broji od 7 do 9 clanova, sa mandatonm od 4 godine. Savet zatim iz svojih redova bira predsednika i zamenika predsednika. Zbor zakazuje sadasnji mesni odbor, a njegovim radom rukovodi izabrano predsednistvo, uz obavezno vodjenje i overavanje zapisnika. Izbor se vrsi javnim glasanjem, a izabrani su oni kandidati koji dobiju najveci broj glasova prisutnih. Naravno, izbori su i prilika da se oceni dosadasnji rad i dogovore novi aktuelni zadaci u razvoju mesne zajednice. Ako izbori ne uspeju, ponavljaju se. - Prvi razlog za raspisivanje i odrzavanje izbora u mesnim zajednicama u ovom trenutku je formalno-pravne prirode jer isticu mandati sadasnjim rukovodstvima menih zajednica, istice Dejan Sreckovic, potpresednik Izvrsnog odbora SO Kraljevo, zaduzen za rad mesnih zajednica. Drugi razlog je, medjutim, primarni a to je nefunkcionisanje saveta MZ u gro sredina, pogotovo na seoskom podrucju. Cak i tamo gde saveti MZ funkcionisu - ne funkcionisu na zakonskom osnovu!? To su dva osnovna razloga koja su mene i strucnu sluzbu navela da predsedniku SO predlozimo raspisivanje izbora u mesnim zajednicama. Sreckovic kaze da ima mnogo primera neadekvatnog funkcionisanja rukovodstava mesnih zajednica, a dva navodi kao karakteristicna: - Na primer, na Beranovcu, gde norveska vlada ulaze oko 400.000 DEM za izgradnju doma za socijalno ugrozene gradjane Kraljeva, rukovodstvo mesne zajednice ciji su glavni ljudi iz SPS-a i JUL-a, predstavlja to mestanima kao dom za raseljena lica i time svesno dezinformise javnost. Drugi primer je iz mesne zajednice Cibukovac iz koje se zahteva dodela lokacije za kiosk, a zatim taj kiosk dislocira na zelenu povrsinu... Zato hocemo i predlazemo da u savete mesnih zajednica izaberemo casne, sposobne i radne ljude koji ce znati da artikulisu potrebe gradjana MZ u kojoj se biraju i na pravi nacin da ih realizuju u praksi, zajedno sa Skupstinom opstine. Inace, kako isticu u Sluzbi za rad mesnih zajednica (Grupa poslova), ovi izbori bi trebalo da budu nestranacki i da se u savete MZ izaberu ljudi koji, bez obzira na stranacku i drugu pripadnost, mogu i hoce da maksimalno doprinesu razvoju mesne zajednice u narednom periodu. Ovo je utolikovazniji posao sto se uskoro ocekuje donosenje novog Zakona o lokalnoj samoupravi po kojem ce, sigurno, i mesne zajednice dobiti veca ovlascenja ali i obaveze.


PRESS-KONFERENCIJA OO DHS u Kraljevu
,,Necemo trpeti nicije gluposti"!
   
Na odgovorna mesta u pravosudju i prosveti treba birati iskljucivo nestranacke, strucne i moralno ciste ljude - receno je na konferenciji za novinare Opstinskog odbora Demohriscanske stranke u Kraljevu. Clan ovog Odbora dr Zora Mijacic rekla je da treba leciti uzrok bolesti i da oni koji su u proteklih 10 godina doveli zemlju do propasti ne mogu sada da je "lece". DOS je ,po njenim recima doneo dosta pozitivnog ali mora brze ici u privatizaciju, trzisnu privredu, promene u pravosudju i prosveti i borbu protiv tzv. "beogradizacije". DHS je, kako je rekla, nezadovoljna nekim kadrovskim postavnjenjima od strane DOS-a u Kraljevu i ako nova lokalna vlast bude kadrovala "po kljucu" bice joj ostri kriticari i otpor jer narodu nisu potrebni novi lokalni mocnici. Dragomir Jovanovic Kico istakao je da gradjani traze da se poloze racuni za do sada (ne)uradjeno i odgovornost za dalji rad jer im je dosta praznih prica, kao i da ce DHS uvek raditi na dobrobit gradjana, kao i uvek, navevsi pomoc koji su celnici DHS od Evrope dobili za nastavak izgradnje fekalne kanalizacije u Kraljevu i zastitu Ibra. Potpresednik DHS, narodni poslanik prof. dr Predrag Stojanovic najpre je najavio posetu do sada "najjace" delegacije Maribora opstini Kraljevo do 15. marta, kao i izmenu u elaboratu za novi sistem vodosnabdevanja Kraljeva u ceni za izgradnju fabrike vode sa 8 na oko 11 miliona DEM koji bi finansirala Vlada Nemacke. Prof. Stojanovic je potom istakao da je predsednik ove stranke dr Vladan Batic dobio jedan od najvaznijih resora u Vladi Srbije, pravosudje, ali da se iza njegovog imena mnogi neopravdano zaklanjaju i njegovim imenom koriste za dobijanje nekih prava, sto moze da bude samo (samo)reklamerstvo, bez veze sa politikom stranke. DHS u Kraljevu je jedan od retkih stranackih ogranaka, naglasio je prof. Stojanovic, koji nije imao tzv. "preletace" iz SPS-a i JUL-a i to nije diskriminacija, vec samo cinjenica. Po Stojanovicevim recima, ako dodje do razgovora o kadrovima, OO DHS Kraljevo ce predlagati kandidate samo po obavljenom razgovoru sa njima da bi mogao argumentovano da brani svoje predloge sa kojim ce upoznati Savet DOS-a, a to ce prvenstveno biti neiskompromitovani,strucni, energicni kadrovi, spremni da se uhvate u kostac sa problemima. To se posebno odnosi, kako je podvukao, na kadrove u pravosudju gde je stanje katastroficno u kojem treba promeniti iskompromitovane staresine i po donosenju novog Zakona, po konkursu, izabrati sposobne i strucne ljude. Kadrovsko provetravanje mora se izvrsiti i u prosveti. DHS ce zahtevati da to ne budu clanovi bilo koje stranke, vec da kriterijumi budu iskljucivo uspeh na studijama, rezultati u dosadasnjem radu, licna hrabrost i odgovornost, moralne vrednosti i po mogucstvu da je kandidat iz Kraljeva zbog poznavanja problematike i ljudi (posebno u pravosudju). Slican stav DHS imace povodom kadrovanja u policiji, iako nije mnogo nezadovoljna radom kraljevackog SUP-a (u odnosu na druge gradove), dok se u ostala kadrovska resenja, posebno u privredi, nece mesati. Sto se tice izbora direktora skola, prof. Stojanovic je rekao da on mora ici po utvrdjenoj zakonskoj proceduri, preko organa skola, skupstinskih tela i Vlade i bez otvorenog stranackog mesanja. Podrzao je stav Marka Petrovica iz Nove Srbije da se jedino reaktivira Politicki savet DOS-a kao savetodavni organ. - Turbulencije u DOS-u su normalne za svaku koaliciju, rekao je dr Predrag Stojanovic, a mi cemo se drzati dogovora ako ga se i drugi budu drzali, uz napomenu da svaka javna rec izaziva politicke konotacije. DHS nece izazivati nikakav rascep u DOS-u, ali nece ni trpeti vise nikakve gluposti bilo sa cije strane jer ne zelimo da izgubimo kredibilitet stranke. Odgovarajuci na novinarsko pitanje povodom najavljenih disciplinskih mera u DOS-u, prof. Stojanovic je rekao da je "Ljubisa Jovanovic odbornik SO i savezni poslanik i sasvim slucajno prvi medju jednakima i nista vise, tako da u DOS-u nema nikakvu vecu moc". Disciplinu, naglasio je, "mozda moze da zavodi u svojoj stranci ako mu dozvole, a ako to pokusa sa nama - obice mu se o glavu". "Mi nismo od juce i nismo vise od deset godina stavljali kozu na siljak da bi nam neki, koji su posle 5. oktobra izasli iz misjih rupa, govorili sta da radimo", rekao je dr Stojanovic i dr Jovasevicu porucio: "On ne radi svoj posao i konacno treba da pocne da ga radi.Ako nije u stanju, nije sramota to da kaze i da se zahvali. Nije njegovo da kaznjava"... Na presskonferenciji je najavljeno formiranje Opstinskog odbora DHS u Trsteniku, sto je potvrdio i predsednik Inicijativnog odbora DHS u ovom gradu Rale Zivanovic, obracajuci se novinarima.


KUCA ZA PORODICU POGINULOG RADNIKA - pise M. Slavkovic
Humanost na delu
  Zaposleni u "Kompaniji Kablar" neguju tradiciju po kojoj su poznati jos iz vremena kad je ovo preduzece bilo vodece medju gradjevinarima sirom Jugoslavije. Apel pojedincima i kolektivima koji saradjuju sa "Kablarom" da i oni pomognu u izgradnji kuce poginulog radnika. Gotovo da ,, Kablar" nije imao gradiliste na kome za proteklih dvadesetak godina nije radio Joksim Garovic, tesar iz Ratine kod Kraljeva. Za njim su ostali mnogi stambeni, industrijski, zdravstveni i skolski objekti u Beogradu, Pristini, Banovcima, Novom Pazaru, Kosovskoj Mitrovici, Crnoj Gori...Svuda gde je radio. A uglavnom je, i dugo, radio na terenu, odvojen od svoje porodice. Tak kad su, poslednjih godina, smanjene investicije u gradjevinarstvu, Joksim Garovic se skrasio kod svoje kuce. I dalje je, naravno, radio svuda gde je god to bilo potrebno, ali su se radovi, najcesce, odvijali u blizini Kraljeva. Tako je bilo i tog kobnog dana. Joksim je radio na izgradnji skole u Bogutovcu i, posle radnog vremena, kad je, sisavsi iz autobusa, pesice krenuo prema svojoj kuci, na njega je naleteo vozac kamiona i usmrtio ga! Pokojni Garovic je za sobom ostavio nezbrinutu suprugu Miroslavku i dvoje maloletne dece, Milenu i Milana, inace odlicne djake. Ostavio ih je u kuci bez elementarnih uslova stanovanja. Imajuci to u vidu, kolege i drugovi iz ,, Gradjevinske operative" pokrenuli su akciju za izgradnju kuce njegovoj porodici . Akcija je najvecim delom uspela, jer su se u "Kompaniji Kablar" organizovali tako da svaka celina, srazmerno svojim mogucnostima, ucestvuje u obezbedjivanju gradjevinskog materijala i radnoj snazi. - Razumevanje je veliko, radnicka humanost je i ovoga puta dosla do izrazaja, ali bi nam mnogo znacilo za zavrsetak akcije kad bi nam se pridruzili pojedinci i kolektivi koji saradjuju sa "Kablarom"- kaze predsednik Sindikata "Gradjevinske operative", beto- nirac Radoje Milovanovic. Inace, zahtev za pomoc u gradjevinskom materijalu porodici pokojnog tesara Joksima Garovica za izgradnju porodicne kuce, Upravni odbor "Kompanije Kablar" jednoglasno je prihvatio. Ceka se jos izvesna pomoc donatora iz Kraljeva i okoline, i lepo vreme, pa da radovi otpocnu. Primer za pohvalu i divljenje, nema sta!


KRALJEVACKO SUDSTVO NA TERAZIJAMA ISTINE - pise Predrag Markovic

  
 Da je boginja pravde Justicija pocrvenela i u Kraljevu poslednjih godina Kraljevcani su se najpre uverili novembra 1996. godine kada su shvatili da je njihova izborna volja pokradena. Veliku ulogu u toj kradji imale su pojedine sudije koje su se nasle u Opstinskoj izbornoj komisiji i njihove staresine. Ni dolaskom na vlast Koalicije "Zajedno" u pravosudju, kao i u mnogim drugim vitalnim segmentima drustva koji su bili pod budnim okom sada vec bivseg rezima, nista se nije promenilo na bolje. Promenile su se staresine sudova, ali uticaj vladajuce strukture bio je veoma prisutan u mnogim sudijskim odlukama i resenjima. Svakako, najveci broj sudija je i u tim uslovima nevidjenih pritisaka uspevao da uspesno odbrani svoja sudijska uverenja drzeci se slova zakona i nepristrasnosti u svom poslu. Jedan broj njih je presao u advokaturu ne mogavsi da normalno obavlja svoju sudijsku funkciju, a manji broj njih je glasno progovorio o necasnim postupcima svojih kolega. Iako Zakon o javnom informisanju, rigidan i nakaradan, ovih dana ostaje samo teska senka proslosti i pokusaj gusenja i kaznjavanja svake slobodne misli i reci, jer odlazi u istoriju kojom se Srbija nikada nece ponositi, valja podsetiti da je medju sudijama bilo i takvih heroina, poput gospodje Marinke Novakovic, koja je pravim argumentima, na opste zadovoljstvo nase lokalne javnosti, uspele da se odupru pritiscima koji su u to vreme najverovatnije postojali. Izbegnuto je kaznjavanje direktora. urednika i samog lista "Ibarske novosti" po slovu nakaradnog zakona, a vreme je nadalje pokazalo ko su ustvari bili ucesnici ovog nemilog spora. Mozda sam upotrebio prejaku rec nazvavsi gospodju Novakovic heroinom, ali ne zaboravljam da je prilikom posete nekadasnjeg ministra za pravosudje druga Jankovica Kraljevu i otvaranja informacionog centra u Okruznom sudu u Kraljevu, Mirko Rajicic predsednicu ovog suda i edz predsednicu Opstinskog suda uporedio sa srpskom heroinom Milunkom Savic. Nadam se da je proslo vreme prenaglasavanja zasluga ljudi za obavljanje svog redovnog, pa i tako ozbiljnog posla kao sto je pravosudni, posebno ukoliko to cine politicari na vlasti. Najnovija izjava prof. dr Predraga Stojanovica, potpredsednika stranke na cijem celu je aktuelni ministar pravde Vladan Batic izrecena u Kraljevu, da ce se na funkcije ove vrste dolaziti bez zaklanjanja iza boja i oznaka bilo kakvih stranaka ohrabruje. Ostaje da se samo potvrdi i u praksi.


U Kraljevu sve vise hazardera - pise Predrag Markovic
STRAST ILI BEG IZ STVARNOSTI
  
Kada su mog poznanika pre nekih desetinu godina pustili na dopust za vreme izdrzavanja kazne u jednom od nasih zatvora, prva informacija koju je zeleo da zna u momentu susreta sa starim svetom je bila koji su brojevi "izasli" tog dana na LOTO- u. Da jos uvek ima tako strasnih hazardera mozete se uveriti cak i u prepodnevnim satima u velikim dvoranama za susrete sa srecom. Do pre nekoliko godina to je bio prostor starog zatvora iza Hotela "Turist", u koji se ulazilo i izlazilo po mraku. Bio je to prostor rezervisan samo za "zestoke" momke koji su se pribijeni jedan do drugog trudili da naslute srechne brojeve koji che im doneti novac. Docnije su kladionice preuzela pojedina sportska drustva i pojedine kafane, tako da se citavo naporno vece kombinovanja i trosenja sitnih para zarad krupnog dobitka najcesce zavrsavalo dobrim rostiljem. Danas se sve profesionalizovalo, pa i hazardne igre. Ukoliko zelite da oprobate srecu mozete to da ucinite i prepodne. Cak mozete da skoknete tokom termina za dorucak, ako posedujete neki dinar u dzepu.Ukoliko posle toga ne budete imali novca za dorucak, kriva je vasa sreca.
   Bekstvo od stvarnosti, zelja da se zaradi novac, zelja za oprobavanjem sopstvene srece, poslednjih godina su i nas grad svrstali u "metropole". Naravno, za takve "igre" najbolje je vece jer se tada manje vidi koliko nam nedostaju neki drugi drustveni sadrzaji.


 

MailboxIbarske novosti mailbox: Dragan Bajovic , Ivan Rajovic

 

__________________________Ibarske_novosti_RTV_Kraljevo__