Poziv na saradnju
  Postovani citaoci "Ibarskih novosti", pozivamo Vas da aktivnim ucescem doprinesete kvalitetu Vaseg i naseg lista. Svojim pismima, sugestijama, kritikom, kao i prilozima za "Strsljen" pomoci cete nam da "Ibarske" zadovolje interesovanje i potrebe sve sireg kruga citalaca i u pravom smislu postanu "rec i slika nase stvarnosti". Takodje pozivamo i nase sugradjane koji se trenutno ili trajno nalaze u drugim gradovima ili drzavama da nam se javljaju, buduci da se nase novine od nedavno nalaze i na Internetu, cime je krug nasih citalaca daleko prevazisao lokalne okvire , a nase novine postale dostupne svim Kraljevcanima na svim tackama Zemljine kugle. Posebno se obracamo ucenicima osmogodisnjih skola da nam salju svoje likovne radove, pesme, kratke price i zapise iz skolskih klupa, koje cemo objavljivati u posebnoj rubrici. Vase priloge, ne duze od jedne kucane strane, saljite na adresu: "Ibarske novosti" , Ulica Cika Ljubina broj 2, Kraljevo 36000. ili na e-mail uredniku
Redakcija

Uvod - Jubilej - 2500. broj "Ibarskih novosti"
N e r o dj e n i
"Gorak zalogaj" - u interesu drzave
Sirca - tako blizu, a tako daleko
Pomoc Kraljevu
"Milosrdni andjeo" nad Srbijom

UVOD - vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Jubilej - 2500. broj "Ibarskih novosti"
   Posle vise od pedeset godina izlazenja "Ibarske novosti" danas obelezavaju skroman ali paznje vredan jubilej, a to je dvehiljadepetstoti broj lista pred citaocima. U nekim drugim uslovima i za neke druge novine to mozda i ne bi bilo nesto narocito, ali u vremenu u kojem zivimo i kada su nase novine u pitanju to se moze nazvati pravim podvigom. Dovoljno je samo se prisetiti koliko je urednika i novinara proslo kroz ovu Redakciju, koliko je tona papira potroseno, koliko olova, boje, koliko napora, znoja i muke ulozeno da bi citaoci bili obavesteni o onome sto se desava u nasem gradu i okolnim mestima i da bi, sto je mozda jos bitnije, sve to ostalo zabelezeno da traje za one koji dolaze i one koje bude zanimalo kako se ovaj grad razvijao i kako se u njemu zivelo mnogo, mnogo pre nego sto su se pojavili takozvani elektronski mediji i mnogo pre nego sto su mnogi nasi sugradjani rodjeni. Uveren da ce i ovaj dokument ostati da traje bar jos pedesetak godina, moram , pre svega, da kazem kako je gotovo nemoguce govoriti o nekoj narocitoj koncepciji u uredjivanju novina u postojecim uslovima koji su vise nego nemoguci. Pored tehnicke (ne)opremljenosti, koja je samo delimicno iskoriscena, mada u Redakciji ne postoji faks, novinari nemaju diktafone i mnoge druge "sitnice", mora se pomenuti nedovoljna motivisanost zaposlenih da se bave svojom profesijom, velika apatija, kao i u svim ostalim oblastima, ali i losa organizacija koja je samo odraz onoga sto se desava na svim ostalim (visim) nivoima. Praviti gradske novine sa deset novinar, bez ijednog saradnika, bez faksa, automobila, bez osmisljenog nacina distribucije novina do novih citalaca, veliki je izazov , a ponekad i smesno u svom donkihotovskom nastojanju i zanosu pojedinaca. Novine, ipak, izlaze iskljucivo zahvaljujuci entuzijazmu i pozrtvovanju jednog broja novinara koji su vise svesni znacaja ovog lista za grad i njegovu istoriju, nego sto to smatraju radnom obvezom i nacinom da se ostvari kakva - takva egzistencija. Medjutim, i u takvim okolnostima, imajuci u vidu postojece promene, slobodno se moze reci da su i "Ibarske novosti", ovakve kakve jesu, u velikoj meri doprinele, bar u nasem gradu, svemu sto se dogodilo 5. oktobra. Imidz slobodnog i nezavisnog glasila koje objektivno pise o desavanjima u gradu i koje, bar za sada, nije ni pod cijim patronatom, ili se to bar ne primecuje, trebalo bi da bude nesto sto samo moze da raduje svakoga ko je na bilo koji nacin u bilo kakvoj vezi sa "Ibarskim novostima". Medjutim, i u novim okolnostima, i sa novom vlascu, cini se da nije prestala potreba vlastodrzaca da drze pod kontrolom novinare od kojih se ocekuje da rade za njih. Na primeru "Ibarskih" takvo nesto jos nije izrazeno, sto ne znaci da nece, jer u uslovima sveopste degradacije na svim nivoima, razlicitih skandaloznih afera, pa sve do bukvalne kupovine takozvanih nezavisnih novinara, bilo je i pokusaja da se "Ibarske" ucutkaju ili na neki drugi nacin "dovedu u red". No, to je stvar onih koji iza takvih pokusaja stoje, ali se mora priznati, i pored brojnih propusta koji se ne mogu opravdati ali su u postojecim okolnostima neizbezni, "Ibarske" nikada nisu bile na takvom (visokom) nivou kao sto je to sada slucaj i ne racunajuci samo to sto se od nedavno mogu citati i na Internetu na zadovoljstvo mnogih nasih ljudi u "belom svetu". Nikada se tako malo nije ulagalo u ovaj list, nikada mu toliko malo paznje nije posvecivano i nikada odnos odgovornih pojedinaca nije bio tako ignorantski kao da se radi o "izdajnickim" novinama iz perioda koji je za nama. Jos se ne moze odoleti utisku da mnogi iz bivse vlasti preostali ili inkorporirani predstavnici nove vlasti i javnog zivota na "Ibarske" gledaju kao na zloglasno opoziciono glasilo koje bi, trebalo "staviti pod kontrolu". Sve to, naravno, moze samo da sluzi na cast ljudima koji su nastavili da pisu za ove novine i svima onima koji ih, jos uvek, redovno kupuju i citaju.
  Osim toga "Ibarske novosti", kao list koji od nedavno izlazi u specificnim uslovima u gradu koji je postao "zrtva" nerazumne politike i politicara, mora biti otvoren za razlicita , cak i potpuno suprotstavljena misljenja ali , pre svega, mora biti glasilo koje ce sluziti na dobrobit ali i na cast Kraljevcanima i onima koji se tako osecaju, zastupajuci i stiteci njihove interese kako ovde tako i na svim drugim mestima. "Ibarske novosti" i pored bavljenja temama koje su od opsteg znacaja zato jer se svih i ticu moraju prevashodno ostati lokalni list sa lokalnom tematikom koji ce nastaviti da traje kao dokument o vremenu u kojem smo ziveli, ali mora osim informativnog imati i kulturni, obrazovni pa i savetodavni karakter. Mora biti okrenut svim citaocima, a posebno mladima. Sve to, u odredjenoj meri "Ibarske novosti" i sada jesu ali sasvim u skladu sa brojem novinara i saradnika i honorarima za koje niko ne pristaje da saradjuje. I bas zbog svega toga "Ibarske" i jesu u pravom smislu "rec i slika nase stvarnosti", a to sto je nasa stvarnost takva kakva jeste problem je neke druge prirode. Od nedavno nase novine se mogu citati i na Internetu tako da su dostupne svim nasim citaocima od Ognjene Zemlje do Islanda i sire. I ne moze se reci da se covek ne oseca zadovoljno kada mu stigne cestitka sa ko zna koje tacke ove planete u kojoj se malo kritikuju, a malo hvale novine koje mnogo vise znace Kraljevcanima rasutim po svetu nego nama. Ipak, i pored toga zelja nam je da svaki nas sugradjanin ima svoj primerak svojih novina, da "Ibarske" u pravom smislu budu ogledalo ovoga grada i da svi zajedno u nekim mnogo, mnogo boljim vremenima docekamo jos ovakvih i slicnih jubileja.

Skroz licno - pise Bojana Milosavljevic
N e r o dj e n i
   Imamo li ovih dana u Kraljevu prividno stisavanje tektonskog potresa, nastalog u temeljima Zdravstvenog centra "Studenica- smenu vd direktora dr Dragana Arsica? Nije li to, mozda, deo raspleta monstruoznog slucaja sa deckicem kojem sprega bezdusnosti i srebroljublja nije dopustila da se rodi? NJegovo naruceno ubistvo, dakle, sa motivima predumisljaja i koristoljublja, obznanili su gradu mladi "otporasi" i sve je posle izazvalo jed i gnusanje javnosti koji se ne stisavaju. Jadni mali nerodjeni covek. Na zalost i na sramotu - nije on prvi takav, ali morao bi da bude poslednji, u Kraljevu i svugde, ako je lekarima do etike, porodici do potomstva i Srbiji do buducnosti.
  Upoznala sam svojevremeno i slucajno zenu iz okoline Kraljeva, majku cetvoro odrasle dece (dve kceri su joj cak bile udate), kojoj se u 4o i nekoj "desilo" i peto dete. Ona je sumnjala na menopauzu ili nesto oko toga, ali, ispostavilo se kasnije, bio je to pravi delija. Pa ipak, sve vreme ga je ta prosta dusa, opterecena predrasudama sredine, dozivljavala kao tesku nevolju ("Au, sta me snadje! Sta ce da mi kaze selo?"). Ni velika radost njenih kceri, koje su doletele da vide malog batu, nije mogla da je primiri. Terala ih je od prozora kao neku novu napast i samo ponavljala "sta me snadje, sta me snadje..." U viziti su je doktorke, narocito one sredovecne, gledale likujuci i sa simpatijama, ali je nevoljna majka sumnjicavo primala cak i tu paznju. Bas u svemu i svakome videla je porugu za to sramotno sto joj se desilo "u tim godinama." Gorko se vajkala i pravdala svakome ko je hteo da je slusa. Ona i muz bili su nasli lekara koji je, uz odgovarajucu tarifu, bio voljan da je ratosilja te sedmomesecne "bede": "Mi smo imali i mogli da platimo, nemo' da mislite da nismo. Al' skoce na nas moja cetri brata i ne daju, nece da cuju da to uradim. I, tako, nisam smela od nji'. Govorili su mi - prebicemo tog doktora, ako samo pokusa."
  Godinama u sebi sa nedoumicom nosim tu pricu srecnog raspleta, jer majcinska ljubav je brzo nadvladala osecaj srama. Na jednoj strani zamisljam lekara, punog dirljivog "razumevanja" za zensku cud. Na drugoj vidim tu bracu - gorstake koji u sebi nose vise svesti, ljubavi, dobrote i zivotnog poriva, od onoga koji se lazno zakleo Hipokratu. Ta pritvornost, koja sa ljudskim nema nikakve veze, oslobadja krivice pred njim samim i ovog drugog doktora-kasapina. Ili je, pak, "honorar" za dobro obavljen posao bio preveliki izazov njegovom srebroljublju? Nije li i premlada, nesudjena majka takodje dozivotna zrtva tog satanskog obreda koji se dogodio pod krovom kraljevacke bolnice? Ali u celom slucaju najsokantniji su roditelji, prica se, iz klase novobogatih, toliko imucni i tako nakazni da su glatko platili narucenu uslugu, samo da bi izbegli moralnu osudu i zlurado saosecanje nakaradnog komsiluka. Umesto da su samo svome detetu bili oslonac na zamrsenom putu sazrevanja i istrajni ucitelji nikad dovoljno utvrdjenih lekcija o slozenom odnosu polova.
  Ministru Obrenu se, posle svega, sve bas zgodno namestilo. Nije poznato kako se izjasnio o zlocinackom abortusu u Kraljevu, niti sta jos namerava da preduzme, ali je vrsiocu duznosti direktora poslao depesu o smeni i uz nju svilen gajtan, duzine jedne prosirene recenice, ipak nedovoljne za ma kakvo obrazlozenje tog svog ministarskog gesta (osim ako neko nema druga posla nego da cita izmedju redova). Moze mu se tako, kao nekom malom ministarsko-doktorskom Staljinu, sve dok uziva mocnu zastitu svojih visokih mentora, iako ga ogromna vecina "podanika" nimalo ne ceni. Da li je vucen pogresan sled poteza ili postoji pogresan odnos subordinacije? Da li je nerodjeni posluzio i kao sredstvo stranacke netrpeljivosti i karijerizma, ili je sve to nesrecna koincidencija? A bezgresni je ostao tamo gde je i bacen, samo sto sada nije sam protiv svih. Istraga pokrenuta jos 1. juna do sada se nije oglasila. Zar je sve to toliko tesko, nejasno, zamrseno, da svemu treba pristupiti studiozno i polako; tako da cemo, ako u nestrpljenju ne gresimo, mozda doci u opasnost da se ovaj zlocin vremenom zaboravi, a posle, zavisno od slucajeva i tarife, sve moze i da se ponovi. Korisna je javnost i otvorenost rada Ministarstva unutrasnjih poslova i to da smo iz Kraljeva proterali ukrajinske, rumunske i moldavske "striptizete." Razumem da je nase Ministarstvo unutrasnjih poslova angazovano na otkopavanjima masovnih grobnica u Srbiji, pa i to da nerodjeni ne potpada pod zrtve ratnog genocida. NJegovu posmrtnu rehabilitaciju ne ocekujem od Karle del Ponte, niti od "ekipe finskih patologa." Mozemo mu je dati samo mi, nesudjeni sugradjani.

Presskonferencija Opstinskog odbora Demokratske stranke u Kraljevu - izvestava Slobodan Rajic
"Gorak zalogaj" - u interesu drzave
  Izvrsni odbor Skupstine opstine Kraljevo, od konstituisanja do danas, bio je najsvetlija tacka u vrsenju nove lokalne vlasti, istaknuto je na prekjucerasnjoj konferenciji za novinare Opstinskog odbora Demokratske stranke (OO DS) u Kraljevu. Pod predsednistvom Mila Koricanca, istaknutog funkcionera ove stranke koji je upravo izabran za nacelnika Raskog okruga, "opstinska vlada" je izvanredno radila, strucno i odgovorno, ali i slozno jer su 99 odsto odluka donete jednoglasno, konsenzusom - naglaseno je na konferenciji. Sam Koricanac je posebnu zahvalnost na ukazanom poverenju i izvanrednoj saradnji izrazio Odbornickoj grupi DOS-a, predstavnicima svih stranaka koje je sacinjavaju, uz zelju da takva saradnja bude nastavnjena, jer je, po njegovom misljenju, kraljevacki DOS medju najboljima i najefikasnijima u Srbiji.
  Sto se, pak, tice novog mandatara i moguce rekonstrukcije "opstinske vlade", receno je da su konsultacije o mandataru u toku, da DS ima sirok krug kompetentnih i kvalitetnih kandidata i da ce izbor mandatara zavisiti od dogovora sa dr sci. LJubisom Jovasevicem, predsednikom SO Kraljevo, kao predlagacem mandatara, dok ova stranka ne ocekuje rekonstrukciju Izvrsnog odbora s obzirom na ocenu o njegovom uspesnom radu. S tim u vezi, naglaseno je da Demokratska stranka vodi dugorocnu kadrovsku politiku i da je, ne vodeci uskostranacke interese samo da bi "zbrinula samo svoje clanove", davala (i davace) sansu mladim, strucnim i postenim ljudima, pravim profesionalcima pred kojima je buducnost.
  "Demokratska stranka je pokazala da joj je drzavni interes na prvom mestu pa tek onda stranacki i da u nekim vaznim trenucima treba progutati gorak zalogaj u interesu drzave" - podvuceno je na presskonferenciji, pre svega povodom slanja bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica u Hag.
  Na pitanje o odnosima u DOS-u u Kraljevu, posebno povodom najnovijeg slucaja smene dr Dragana Arsica, istaknutog clana DS, sa mesta direktora Zdravstvenog centra "Studenica", receno je da je to udarac za Demokratsku stranku, jos jedan "gorak zalogaj", ali da DS, zbog buducnosti i opstanka DOS-a, kao stranka koja je i do sada politickim kompromisima vodila racuna o interesima naroda i drzave, od toga "nece praviti slucaj". Odluka o tome je u iskljucivoj nadleznosti resornog ministra, a da li je jos neko bio "mirodjija u toj corbi", videce se, jer OO DS to ispituje, a povodom te smene ulozio je prigovor i ministru i Predsenistvu DOS-a u Republici.

Rec odbornika - Milan Veskovic (DOS, IJ 44 Sirca)
Sirca - tako blizu, a tako daleko
  "Sirca, selo koje se prostire na levoj obali Zapadne Morave na obroncima Kotlenika i koje je od centra Kraljeva udaljeno svega 5 kilometara, sa svojih 1500 stanovnika, do okrobarske revolucije 2000. godine bila je isuvise daleko od grada i to u svakom pogledu!?
  Medjutim, sada, nakon promene vlasti, situacija je znatno poboljsana, i to zahvaljujuci najvise akciji u kojoj je izvrseno produbljivanje i prosirivanje korita Sircanske reke. Ova investicija, koja je izvrsena uz saglasnost i pomoc Izvrsnog odbora i Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo, resila je najveci i visegodisnji problem ovog mesta koji se ogledao u redovnim obilnim poplavama koje su iza sebe ostavljale pustos. U aktuelne probleme ovog mesta spada i i pitanje projektovanja i izgradnje kanalizacije, nastavak radova na uvodjenju ulicne rasvete, kao i zamena analogne "muzejske" telefonske centrale savremenom digitalnom centralom. U nekom buducem periodu trebalo bi pokrenuti inicijativu za nastavak radova na ispitivanju izvora mineralne vode u Sircanskoj Banji, koji su iz nepoznatih razloga zaustavljeni.
  Ceste nesuglasice i verbalni sukobi u gradskom parlamentu i sredstvima javnog informisanja izmedju pojedinih lidera stranaka iz vladajuce koalicije DOS, mozda se i mogu razumeti, s obzirom na broj clanica DOS-a, ali nikako i opravdati, jer stvaraju opste nezadovoljstvo medju gradjanima i pomeraju akcenat sa mnogobrojnih problema opstine Kraljevo. Jedno je sigurno - znatno je vise razloga da DOS ostane celina i da ostvarenjem predizbornog programa opravda poverenje naroda, nego bilo koja druga kombinacija.
  Cinjenica je da je Kraljevo ima veliki broj problema, da su industrijski giganti poput Fabrike vagona, Magnohroma, Jasena, Kablara, u teskoj finansijskoj situaciji, da je mala privreda nerazvijena, da je komunalna infrastruktura u losem stanju i da je promenjen mentalitet i genetski kod grada usled velikog broja raseljenih lica. Zabrinjavajuce je i to sto su pojedini krivci za stanje u pomenutim kolektivima poznati i da postoje provereni dokazi o nedozvoljenim radnjama ali oni i dalje uzivaju u "plodovima svoga rada". Zasto? I do kada?
  Prioriteti gradske uprave u pogledu investicionih radova bi trebali biti: izgradnja kraljevacke saobracajne obilaznice sto bi umnogome rasteretilo i sacuvalo od brzog propadanja ulice u gradu, izgradnja pesackog mosta na reci Ibar, resavanje problema sanitarne deponije, izgradnja parking prostora itd.
  U ocekivanju novog Zakona o lokalnoj samoupravi koji ce doneti decentralizaciju i vracanje mnogih nadleznosti gradskim vlastima, misljenja sam da Skupstina opstine Kraljevo treba da formira radno telo koje bi u saradnji sa nadleznim republickim ministarstvima imalo zadatak da osmisli i predlozi proizvodne programe, u skladu sa tehnoloskim mogucnostima, malih i velikih preduzeca u gradu. Mislim da bi to bio pozitivan korak ka ozivljavanju proizvodnje u preduzecima, sto je i najvazniji uslov za povecanje standarda nasih gradjana".

Pomoc Kraljevu
Humanitarna pomoc za vrtice
  Organizacija za medjunarodnu pomoc i razvoj, kako je naziv jos jedne nevladina humanitarne asocijacije iz inostranstva uspostavljene na podrucju nase republike, u utorak je kraljevackoj Predskolskoj ustanovi urucila znatnu materijalnu pomoc u vidu stotinu decjih kompleta posteljine. Poklon iste namene predat je i Zdravstvenom centru "Studenica." Ova najnovija donacija nasem gradu vredna je vise od 1o hiljada nemackih maraka. Uprava decje ustanove u Kraljevu, koja vodi drustvenu i organizovanu brigu o najmladjima (cesto i u vrlo losim radnim uslovima, kao i drugim materijalnim problemima koji prate i ovu oblast), izrazila je zadovoljstvo prema darodavcu, kao i ocenu da je poklon vrlo potreban i koristan.
  Inace, u Organizaciji za medjunarodnu pomoc i razvoj (IRD), cije je sediste u Beogradu, objasnjavaju da je poklon kraljevackoj Predskolskoj ustanovi i zdravstvu deo programa kojim su obuhvacene 43 istorodne institucije u Srbije (rec je o 2.6oo decjih i 12.ooo standardnih kompleta posteljina), kao i da je u pitanju drugi ciklus podele pomoci ovakve vrste. Uz to, napomenuto je da je sva kolicina delo ruku zena - raseljenih i izbeglih lica u kolektivnim centrima sirom Srbije, a koje su za taj svoj rad dobile novcanu naknadu.

KULTURA
"Milosrdni andjeo" nad Srbijom
  U holu Skupstine opstine Kraljeva ovih dana otvorena je izlozba fotografija Dragana R. Cerovica, koji je slikom ovekovecio samo neke od posledica NATO-ove "humanitarne intervencije" u Srbiji i na Kosovu, a koja je bila potpomognuta delovanjem albanskih teroristickih bandi na Kosmetu.
  Cerovic se, inace, dugo godina bavi fotografijom. Ucestvovao je na vise od 4o izlozbi i osvojio sijaset nagrada. NJegovu postavku u Kraljevu otvorio je Dimitrije Jovanovic, profesor i pisac, koji je, pored ostalog, rekao:
  - Svedocenje se ne moze izbeci ma koliko se mi trudili da drugacije bude. Onaj koji zapisuje ili snima i sudija je, hteo on to ili ne. Neutralan se ne moze biti. Pa tako i ove fotografije: i svedoce i sude. Mogli bi smo,bez bojazni da pogresimo, reci i da optuzuju! Svaka fotografija na ovoj izlozbi svedok je: da je vreme u kome zivimo "vreme zla", svaka od njih izrice presudu zlu...Kad bi se na jednom mestu sakupio sav kosovski bol, bio bi to okean bola, kad bi se sve kosovske suze slile u jednu suzu, nema tog uvira u koji bi ona mogla da otekne..."