28. jun 2002.godine

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje "Ibarske novosti" - Kraljevo. Adresa Redakcije : Ul. Cika LJubina br. 2. odgovorni urednik: Ivan Rajovic; Tehnicki urednik: Stojan Petkovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport) Dragan Vukicevic (privreda) Predrag Markovic (drustvo) Milan Pantovic (gradska i selo) Slobodan Rajic (politika) Marko Slavkovic ( reportaze i Strsljen) Bojana Milosavljevic (kultura) fotoreporter Milisav Radovanovic. Predsednik Upravnog odbora: Dragan Hamovic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 520 dinara. Za inostranstvo - Evropa 1560 dinara, Amerika i Australija 2080 dinara. Ziro racun: 41800 - 603 - 5 - 21 kod Sluzbe za platni promet Kraljevo. Kompjuterska obrada "Ibarske novosti". Stampa DD "Slovo" Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Uvod - Vidovdan
Miting za izbore
Zajednica Srbije i Crne Gore - trenutno neophodna
Nas kralj Ibi se budi
Snalazenje u novim propisima
Od "Ratarice" do skole "Djordje Radic"
Susti ili pesnicki poslovi
Posle 56 godna Srbija ce rehabilitovati pripadnike Ravnogorskog pokreta Draze Mihailovica


Ivan RajovicVreme sadasnje - pise Ivan Rajovic
Od nemila do nedraga

  
U citavoj srpskoj istoriji Vidovdan je praznik koji ima svojevrstan, viseslojan i viseznacan smisao koji se nije promenio tokom svih proteklih godina, od paganstva pa do danasnjih dana. Ovaj dan, koji je posvecen Svetom Vidu, ocigledno upucuje na to da je problem sa sagledavanjem onoga sto se desava oduvek bilao slaba tacka srpskog naroda i da je vid ono sto nam je prvo i neophodno potrebno da bismo bili ono sto se od nas ocekuje. Na zalost, cini se da jos od Bitke na Kosovu, kada je srpski narod definitivno prestao da bude normalan i zemaljski i postao nebeski, nikako ne uspevamo da progledamo i da se suocimo sa svetom onakvim kakav on jeste, vec u svojoj nebeskoj ponesenosti umisljamo da smo prvi i najbolji i da bi svi ostali trebalo da slede nas primer. Od tada pa nadalje proslo je mnogo vidovdana i svaki je na neki nacin bio istorijski dan, dan tuge i secanja na najvecu tragediju koja nas je i opredelila da budemo narod mucenika, trpeljivih i poslusnih podanika koji se mire sa svojom sudbinom, pa ma kakva ona bila, a nikada nije bila sjajna. To, naravno, nije nikada bilo nesto protiv cega bi bilo koja vlast imala nesto protiv. Naprotiv, podanistvo, poslusnost, snishodljivost, servislnost, podvlacenje, uvlacenje, ulizivanje i druge slicne vrline oduvek su bile ono sto svaki vlastodrzac ceni i nagradjuje, a njihovom nosiocu omogucava lagodan zivot. Na Vidovdan su dizane bune, isporucivani haski optuzenici, bombardovani neduzni gradjani i ispisivana zlehuda istorija ponosnog ali nesrecnog naroda.
   I danas je Vidovdan, a nista se nije promenilo. Cak bi se moglo reci da sve pomenuto tek sada sija u punom sjaju i da je totalno posrnuce srpskog naroda bas ovakvom strategijom dovedeno do savrsenstva, odnosno do potpunog kraha. Danasnji Vidovdan, kao i mnogi prethodni, jos jedan je pokusaj da se stvari dovedu u red , a Vidovdanski sabor opozicije u sred Beograda je nacin koji je vec u odredjenoj meri pokazao svoju delotvornost, bar kada su u pitanju bivsi, takozvani komunisticki nosioci vlasti. U ovakvoj situaciji sigurno da nije na odmet da svi oni koji su nezadovoljni, a sto je njihovo demokratsko i ljudsko pravo, izadju na ulice i trgove i iskazu sta misle o onima za koje su glasali i koje su doveli na vlast. Medjutim, da je pameti, stvari bi mogle da se rese na mnogo lepsi, mirniji i civilizovaniji nacin - dogovorom koji bi bio u zajednickom interesu i koji bi zadovoljio potrebe svih ucesnika u nasem politickom i svim drugim zivotima. Ali, odavno je jasno da mi ne bismo bili ono sto jesmo kada bi se stvari ovde resavale hriscanskim ili paganskim metodama vodeci racuna i o interesima takozvanog obicnog coveka. U zemlji i vremenu gde se sve teze zivi, i pored obecanih reformi, gde se gotovo svakodnevno desavaju afere na najvisem nivou, ubistva, otmice, prevare, ogoljena borba za vlast i mnoge druge gadosti nije na odmet da nezadovoljni kazu sta misle. Medjutim, cini mi se da je sve manje nade da se bilo sta spektakularno desi, a cak i da se desi sa nama ovakvima kakvi jesmo nema neke velike nade za izvesniju buducnost. Srbin i vlast i Srbin na vlasti, stvari su koje su nam i te kako dobro poznate, ali kao najgori moguci spoj po mentalno zdravlje gradjana. Bice potrebno da prodje jos poprilicno vremena dok se mi, kao narod, prizovemo pameti i progledamo, na sta nas i danasnji Vidovdan upucuje. Uglavnom, ma sta da se desi, danas cemo jos jednom cuti, iz usta vise hiljada nezadovoljnika, kako nam je. Zbog svega toga , a i cinjenice da sadasnja vlast nije ispostovala gotovo nista od onoga sto je obecala, logicno bi bilo da se, ipak, pomiri sa opozicijom i pristane na raspisivanje izbora na svim nivoima. U protivnom, umesto Vidovana imacemo slepovdan, kao sto smo ga imali i do sada, a sto ni malo nije u duhu ni pravoslavlja, a ni civilizovane Evrope u koju bismo zeleli da se ukljucimo.


Danas u Beogradu Vidovdanski sabor - pise Boban Rajic
Miting za izbore

 Danas u Beogradu, ispred Savezne skupstine, u 19 sati pocinje Vidovdanski sabor, veliki narodni miting, koje organizuju Srpski pokret obnove, Narodna demokratska stranka, Socijaldemokratija, neke NVO, sindikati i gradjani.
  Govoreci o ciljevima i znacaju ovog sabora na TV Kraljevo, Aleksandar Cotric, clan IO SPO, rekao je da ce to biti veliki narodni miting na kojem ce se aktuelnim vlastima ispostaviti samo jedan zahtev - RASPISIVANJE PREVREMENIH IZBORA NA SVIM NIVOIMA. "Ako se to ne dogodi do polovine septembra, organizovacemo blokadu citave Srbije, tako da sve stane, da bi Srbiji zatim krenulo" - rekao je Cotric i podsetio da je tacno pre 10 godina takvim istim mitingom na SPO naterao tadasnji rezim Slobodana Milosevica da raspise vanredne izbore koji su odrzani u decembru 1992.
  Opstinski odbor SPO, u saradnji sa ostalim organizatorima mitinga, obezbedio je za zainteresovane Kraljevcane organizovan odlazak autobusima u Beograd, sa polaskom u 14,30 sati ispred prostorija OO SPO na Trgu Svetog Save u Kraljevu (cena povratne karte 300 dinara).


Slavisa Vojinovic, clan Ustavne komisije - pise Boban Rajic
Zajednica Srbije i Crne Gore - trenutno neophodna

  U ovom trenutku neki vid zajednicke drzave Srbije i Crne Gore je iz brojnih razloga neophodan - izjavio je savezni narodni poslanik Slavisa Vojinovic, clan Komisije za izradu Ustavne povelje Srbije i Crne Gore, gostujuci na Televiziji Kraljevo.
  - Radi se o sirokom spektru koja ce tretirati Ustavna povelja. Mislim da ce kolege koje su pored mene u sastavu Komisije raditi konstruktivno, sa najboljim namerama i verujem da ce sud javnosti o tom aktu, ako se donese, a verujem da ce se doneti, biti povoljan. Namere su dobre, uz tu konstataciju profesora Micunovica smo i poceli konstitutivnu sednicu Komisije, a koliko cemo uspeti da kvalitetno to uradimo - to je drugo pitanje. Cinjenica je da je vrlo tesko i vrlo ozbiljno raditi u jednom tako sirokom sastavu i sa vrlo ozbiljnom zadatom temom. Ne bih konkretno govorio cime cu se baviti, ali je sigurno da je pitanje sudova malo vise u domenu mog interesovanja a sta ce sve tu biti i pojaviti se kao problem, eventualno, to cemo videti.
  Vojinovic je istakao da svaki ustavni dokument, pa i Ustavna povelja, cija priprema pocinje, predstavlja ustavni diskontinuitet, jer ce prestati da vazi postojeci Ustav SRJ, ali to nece biti i drzavni diskonuitet. - U Srbiji trenutno postoji politicka stranka koja zagovara potrebu referenduma o samostalnosti Srbije, to je svima poznato i to nije sporno. Medjutim, vrlo mnogo, zaista je vrlo mnogo razloga u ovom trenutku koji upucuju na to da je potrebna zajednica drzava Srbije i Crne Gore. Sasvim je razumljiva neracionalna euforija u smislu "Ako oni mogu, sto mi ne mozemo?", kao i strah od teritorijalne i populacione disproporcije dve drzave u zajednici, ali bismo sigurno sada mnogo pogresili ako bismo ideju o zajednickom zivotu tek tako odbacili. Mozemo mi biti nezadovoljni nekim istorijskim nasledjem i velikim brojem ljudi koji su u vreme komunistickog sistema bili na nekim politickim funkcijama a poticu iz Crne Gore, to nije nikakva tajna, i to je razumljivo. Medjutim, u politici moramo delovati izuzetno racionalno . Ako nam se pruza sansa da ostvarimo svoje interese sto brze i sto bolje, da se ekonomski oporavimo i da udjemo u krug ozbiljnih zemalja, da obezbedimo geopoliticku sigurnost u regionu, ta buduca zajednica drzava ce imati mnogo razloga da funkcionise dobro i da to zajednistvo odrzi. Naravno, ima i raumljivih razloga protiv zajednice, ali mislim da u ovom trenutku, a to su izrazili i ljudi koji su se potpisali na Beogradskom sporazumu, daleko je bolji i brzi put do clanstva u Savetu Evrope i Evropskoj uniji kroz zajednicu drzava. Ukoliko bi se to radilo na drugi nacin, bojim se da bismo ponovo pogresili i da bismo tu gresku ponovo morali da placamo u nekom buducem periodu.
  Vojinovic je istakao i da ce Komisija raditi tokom leta na izradi Povelje, dok najnovija vest iz Saveta Evrope glasi da su tamosnji zvanicnici izjavili da ce Jugoslavija i pored zakasnjenja u izradi i donosenju Ustavne povelje biti primljena u tu evropsku organizaciju prema planiranom "rokovniku".



Kraljevacka letnja scena - pise Bojana Milosavljevic
Nas kralj Ibi se budi
  
Ko bi rekao za naseg gradonacelnika dr Jovasevica da, onako naizgled uspavan, sada, pocetkom vrelog leta, gura nos u sve i svasta. U sredu je nas predsednik, kao neki kralj Ibi, po prvi put otkako je na funkciji, izrazio zelju da se putem TV kamera obrati narodu svom kraljevackom. U (otvorenom) pismu koje tom nastupu prethodi, a koje je, valjda, samo koncept za razgovor u studiju, gradonacelnik, taj usamljeni kauboj na politickoj sceni Kraljeva, dao je nekoliko pouka izvesnom bosu iz Elektrodistribucije. Uz to, ponudio je da obelodani i kolike su plate lokalnih "strujasa." Ja bih jako volela da cujem koliko je (i zasto toliko?) placena ta fela monopolista, koja nas, ostale gradjane, bezdusno dere sa poskupljenjima struje, dok nova ministarka energetike nasmesena tvrdi da je i sa takvim nametom elektrika kod nas jos uvek najjeftinija u juznoevropskom regionu. Ali, da ne sirim pricu dalje. To kako divno i prosperitetno zivimo - ipak je u nadleznosti reformske vlade i vladajuceg DOS-a. Kada je dr Jovasevic tako izazovno vec bacio "rukavicu u lice" pojedinim mocnicima iz Elektrodistribucije, vrlo bih volela da je u svemu u pravu, da sve to moze da dokaze, kako i prilici njegovom intelektu doktora nauka.
  Hvala bogu da smo pre neki dan izbegli vojni puc, kao osvetu smenjenog generala Pavkovica, koga je predsednik Jugoslavije naprasno ispalio, a premijer Srbije jedva docekao, docim je do juce isti Djindjic pritiskao savezni vrh da "kosovskom junaku" napise resenje o penziji. Kostunica je, ispostavilo se, svojim predsednickim ukazom na mesto nacelnika Generalstaba umesto sije postavio - vrat. To ce reci - oficira od poverenja bivseg predsednika. Umesto da izvrsi prevrat, Pavkovic se opirao i obelodanio nacin rada u kabinetu predsednika SRJ. Kao, sve je to tamo zaverenicki; sastanci se u sitne sate, a povrh svega Kostunicina sekretarica, savetnik i oficir iz bezbednosti sljokaju li sljokaju alkohol. A ja se sve vreme cudila zasto predsednik drzave pocesto istupa smuseno. Sad mi je jasno da je to samo zbog jakog isparenja u njegovoj kancelariji.
  Kada se imaju u vidu svi dosadasnji "uspesi" reformskih snaga, trebalo bi da usredsredjujemo paznju na jednog opozicionara - Branislava Ivkovica.Covek je bar pametan, kulturan, ugladjen i pravi socijalisticki demokrata. Pocinjem, kao i mnogi, da gledim "kud plovi njegov brod." Hoce li, Bane, naime, posto je prvi javno odbacio kult Milosevica, postati samo vodja jedne frakcije ili pak lider citave i reformisane SPS, ravne najboljoj evropskoj tradiciji? Meni se cini da dr Ivkovic ima dobru viziju, a izbori ce kad tad.
  Kad tad ce i ta povelja o zajednickoj drzavi Srbije i Crne Gore, ili kako taj papir vec treba da se zove. Kada bi me neko pitao, nasima u toj ustavnoj komisiji savetovala bih krajnji oprez, jer su braca Crnogorci ljute varalice. Zar niste, dragi moji, primetili kako se svaki put, uoci turisticke sezone, oni uprepodobe i pevaju nam serenade o slozi i ljubavi? Samo da nas, sa nasim crkavicama, namame na ono svoje parce Jadrana. Na koje im, otkako su poceli da trabunjaju o svojoj milenijumskoj drzavnosti i velicini, slecu samo pelikani, galebovi i gliseri sa svercovanim cigaretama. Doduse, i poneka sobarica iz Slovacke ili neki lift-boj iz Ceske. Jednom recju, vrlo probrana turisticka klijentela.
  Zadivljena sam kako je MUP Srbije savrseno odradio posao oko cuvanja testova za srednjoskolce. Mnogo opasna, slozena i delikatna stvar, u zemlji u kojoj i drzavna tajna za pola sata stigne do svake pijace. Toliko je ta sluzba "sazrela" pod reformskim pendrekom ministra Duleta Mihajlovica. A Duletu, koji deluje tako dobrocudno i blazeno (bio bi savrsen Deda Mraz), treba verovati da ce uskoro da rasvetli bar jedno od desetinu ubistava, kako onih "zastarelih" tako i ovih, pocinjenih u njegovom mandatu. Treba samo da mu verujemo, da se strpimo i budemo spokojni.
  Prosvetnim radnicima, kao najbezazlenijem delu ovog drustva, zelim vrelo sindikalno leto: da se izbore za dostojne plate, ali samo onim uciteljima i profesorima koji ce da skoluju buduce sudije i tuzioce u Srbiji. Jer, danas i ovde samo oni vrede, posto je njihov nemerljivo dragocen i nepoktkupljiv posao vredan buduce plate od hiljadu maraka. Sta ce jos sve biti od tog i slicnih galimatijasa, kakvi nas sacekuju iz dana u dan? Zar onda nije najbolje da se prijavimo za letnji hepening zvani "Veseli spust," tim pre sto ce na komandnom mostu, kao kapetan fregate, da stoji moja prijateljica Mila Scepovic.


Upis u kraljevacke srednje skole priveden kraju - pise Bojana Milosavljevic
Snalazenje u novim propisima
Od ove godine sa "spiskom zelja" lakse do izbora  
- Plan upisa u narednu skolsku godinu predvideo je za srednje skole u Kraljevu 98o mesta za 4. stepen i 62o za trogodisnje skolovanje. Prema izjavama prosvetnih zvanicnika sve aktivnosti oko upisa u prvi razred srednjih skola protekle su u redu. Junski rok zavrsava se 5. jula
   Kvalifikacioni ispit u kraljevackim srednjim skolama za 98o slobodnih mesta polagalo je 1o96 ucenika, a polozilo 94o (ili 85,7 posto). Rang lista najpopularnijih skola, kada su u pitanju mladi Kraljevcani, i ove godine slicna je prethodnima. Ubedljivo najvise interesovanja bilo je za ekonomsku i medicinsku skolu, potom za elektro-tehnicku, pa za gimnaziju.
   Ovaj upisni rok, inace, u mnogome se razlikuje od prethodnih junskih obrazaca. Preovladalo je misljenje da je, tako zvani, "spisak od 15 zelja," kao mogucnost izbora skole i zanimanja svakog kandidata koji je polozio kvalifikacioni ispit, pozitivna praksa. O tome Marijana Semic Cukovic, nacelnik Odeljenja Ministarstva prosvete i sporta za Raski, Rasinski i Moravicki okrug, kaze:
   - Koristeci ovo pravo, deca iz nase opstine konkurisala su u zeljene skole i u drugim mestima i gradovima Srbije. Zapazili smo istovremeno da su kandidati iz sela u okolini Kraljeva izabrali srednje skole u Cacku, sto je dobro zbog "otvaranja" ovoga grada prema drugima, a i zbog "rasterecenja" nase sredine."
   Uz podsecanje da su juce objavljene preliminarne liste, na koje se eventualni prigovori upucuju direktno republickoj komisiji, valja napomenuti da one postaju konacne u nedelju, 3o. juna. Upis u prvi razred obavice se narednog dana, dok se 3. jula objavljuje lista sa slobodnim mestima u celoj republici. Tog i narednog dana kandidati ce se prijavljivati okruznim komisijama. Upisna trka okoncava se u petak, 5. jula.
   Nacelnica Odeljenja Ministarstva prosvete i sporta u Kraljevu, posle sumiranja podataka, iznela je i utiske o toku junskog upisnog roka u srednjim skolama:
   - Najveci teret poslova oko upisa podnele su kraljevacke srednje skole, posebno kod kvalifikacionih ispita. Osnovne skole bile su dobri domacini ucenicima koji su polagali testove. SUP Kraljevo i Pokret "Otpor" takodje su nam pruzili veliku pomoc. Ovi prvi oko obezbedjenja ispitnog materijala i prostora, a drugi su delovali kao neka vrsta savesti svih koji su u taj posao bili ukljuceni, mada su bili i od prakticne koristi. Zahvalnost takodje izrazavamo i Preduzecu "Autotransport" koje nam je obezbedilo autobuse za prevoz profesora koji su bili u komisijama."


Poljoprivredno - hemijske skola u Kraljevu: 120 godina postojanja - pise Bojana Milosavljevic
Od "Ratarice" do skole "Djordje Radic"
 
 Danasnji i sutrasnji dan bice posebno obelezeni u kolektivu Poljoprivredno - hemijske skole "Djordje Radic" u Kraljevu. Rec je o jubileju merenom vekom i jos dvema decenijama. Naime, 29. juna 1882. godine osnovana je, kao prva u Srbiji, Ratarska skola u Kraljevu - ustanova u kojoj se na naucnim osnovama pristupilo poljoprivrednoj delatnosti. Jedan savremenik, desetak godina kasnije, zapisao je: "U Ratarskoj skoli u Kraljevu se napajaju znanjem srpski sinovi koji ce pouceni svekolikom naukom poci u narod da i njega pouce."
   Tako je ova skola zapocela svoju dugu istoriju obrazujuci mudre, strucne i nadasve korisne ljude srpskom narodu, sve vreme deleci sudbinu svoga grada, koji je iste godine kada je "Ratarica" osnovana dobio ime koje i danas nosi. Danas Poljoprivredno - hemijska skola "Djordje Radic" tezi osavremenjivanju nastavnog procesa i ostvarivanju tehnicko - tehnoloskih uslova u obrazovnim profilima za koje je osnovana.
   Povodom jubileja u prostorijama skole danas je otvorena izlozba, na kojoj je prezentovan i CD o istorijatu i sadasnjim domenima ovog velikog kolektiva. U okviru svecanosti odrzana je i akademija "Spajala si vek sa vekom i coveka sa covekom."


Izbor iz poezije Zivorada Nedeljkovica - pise Bojana Milosavljevic
Susti ili pesnicki poslovi
  
Zivorad Nedeljkovic, aktuelni nosolac Zmajeve nagrade i nagrade "Branko Miljkovic," sinoc se ponovo, takodje s povodom, obreo pred domacom citalackom publikom. Knjiga "Susti poslovi," kao zbirka izabranih i novih pesama (izdavac je i ovoga puta kraljevacka biblioteka "Stefan Prvovencani") upravo je izasla iz stampe. Priredjivac nove Nedeljkoviceve knjige je knjizevni kriticar i urednik casopisa "Povelja" Dragan Hamovic.
   Zbirka o kojoj je bilo reci na sinocnjoj promociji u izvesnom smislu zaokruzuje Nedeljkovicevo bavljenje "sustim poslovima," odnosno poezijom, a koje traje tek jednu deceniju. U tom periodu ovaj autor se citalackom krugu i kritici nametnuo sa nekoliko knjiga lirike, od kojih je svaka nagradjivana znacajnim priznanjima. Ovo potvrdjuju i dve najnovije, a najprestiznije nagrade za poeziju - Zmajeva i "Branko Miljkovic," koje su mu pripale koliko za prethodnu zbirku "Tacni stihovi" toliko i za sav prethodni opus.
   Organizator promocije knjige "Susti poslovi" bila je Narodna biblioteka "Stefan Prvovencani" a predstavljanje je odrzano u novom prostoru hrama knjige, na trecem spratu.


Posle 56 godna Srbija ce rehabilitovati pripadnike Ravnogorskog pokreta Draze Mihailovica - pise Rajko Saric
Istog dana osudjeni i streljani
  
Ministarstvo pravde Srbije izradilo je Nacrt zakona o rehabilitaciji politickih osudjenika i kaznjenika, koji ce obuhvatiti period od 29. novembra 1945. god. do dana stupanja na snagu Zakona, saopstio je resorni ministar u Vladi Srbije, Vladan Batic.
   Pored osudjenika sa Golog otoka, Zakonom ce biti rehabilitovani i pripadnici Ravnogorskog pokreta generala Dragoljuba Draze Mihailovica cijih je 11 pripadnika 16. juna 1946. godine proglaseno krivim zbog "izdaje naroda i otadzbine" i osudjeno na smrt streljanjem.
   Tog dana pre 56 godina, u dvorani Vojnog pesadijskog ucilista na Topcideru, predsednik Sudskog veca, pukovnik Mihailo Djordjevic procitao je presudu kojom su svi optuzeni, njih 24, proglaseni krivima, a njih 11 osudjeno na smrt streljanjem.
   Predstavanici najvise vlasti novoformirane FNRJ bili su toliko velikodusni da su osudjenima na smrt dali rok za podnosenje molbe za pomilovanje, ukoliko to zele, od svega devet casova!?
  Osudjenici, Dragoljub Draza Mihailovic, Radoslav Radic, Milos Glisic, Velibor Jonic, Djuro Dokic, Kosta Musicki, Bosko Pavlovic, Dragomir Dragi Jovanovic i Tanasije Tasa Dinic, uputili su istog dana svoje molbe Prezidijumu Narodne skupstine FNRJ uglavnom trazeci da im se smrtna kazna preinaci u "robiju ili prisilan rad".
  "Skrhan fizicki i dusevno nedacama koje su me pratile kroz ceo moj zivot, molim Prezidijum narodne skupstine FNRJ da mi kaznu smrti streljanjem zameni, putem svoje milosti, kaznom lisenja slobode", stoji u veoma kratkoj molbi prvoptuzenog Dragoljuba Draze M. Mihailovica (1893), nacelnika staba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadzbini.
  Cetnicki komandant iz Bosne Radoslav Radic (1890), trazeci preinacenje smrtne kazne u robiju ili "prisilan rad", podseca da se oko deset meseci 1941. i 1942. godine borio protiv Nemaca i ustasa rame uz rame sa Narodno - oslobodilackom vojskom.
  "Poginula su mi dva sina u borbi protiv ustasa, jedan kao komandir cete u Kotor Varosi, a drugi uhvacen u sluzbi narodno-oslobodilacke vojske i ubijen u Jasenovcu. Zena i troje zenske dece bili su deset meseci u ustaskom zatvoru, a kuca i nesto imanja sto sam imao spaljeno od ustasa i opljackano", kaze Radic u svojoj molbi.
  Kapetan bivse JU vojske, Milos Glisic (1910) trazeci preimenovanje smrtne kazne u blazu, podseca da je 2. avgusta 1942. pao u ruke Gestapoa kojom prilikom je " odbio da kaze gde je marsal Tito i Draza Mihailovic" zbog cega je upucen u kncentracioni logor Mathauzen, gde je ostao do kapitulacije Nemacke.
  Predratni profesor Vojne akademije i novinar, a zatim i ministar prosvete u Nedicevoj vladi, Velibor Jonic (1872) navodi da je 19.04. 1942. god. spasio od streljanja 25 gradjana Topole. "Iz valjevskog zatvora izvukao sam narodnog poslanika Mihaila Jevtica - Kajlu i jos dva gradjanina, a iz banjaluckog logora spasao sam 11 seljaka iz velike Plane", pise Jonic iznoseci svoje slaganje sa tadasnjim Titovim nastojanjem da napravi Baklansku konfederaciju sa Albanijom i Bugarskom.
  Predratni armijski general u penziji , a potom i ministar saobracaja u vladi Milana Nedica, Djuro Dokic (1874) napominje u svojoj molbi Prezidijumu, da je ucestvovao u Prvom svetskom ratu, svih sedam godina.
  "Od odlikovanja imam Zlatnu medalju za hrabrost i tri Karadjordjeve zvezde s macevima, i mnogo stranih odlikovanja, a od pet divizija na Solunskom frontu, meni je data jedna. Tri Karadjordjeve zvezde ima jos samo poc. Vojislav Tomic", kaze Dokic koj je tada imao 73 godine zivota.
  Aktivni inzenjerijski pukovnik, za vreme okupacije unapredjen u cin generala i imenovan za komandanta Srpskog dobrovoljackog korpusa, Kosta Musicki (1879) pise da su ga 1942. godine ustase osudile na smrt, a nemacki ratani sud na zatvor te da je u Srbiji, pod okupacijom, izvrsavao naredjenje vlade.
  On posebno podvlaci da na pretres nije mogao dozvati svedoke, "niti podneti dokumenta koja bi potvrdila moju odbranu", te da zali sto se na kraju zakljucilo da je sluzio neprijatelju.
  Bosko Pavlovic (1892), predratni zapovednik drzavne policije u Zagrebu Prezidijumu se nije obratio u ime pravde, vec u ime ljudske milosti."Kao osudjeni ratni zlocinac i izdajnik svog naroda, bilo bi neumesno da se upustam u razmatranje presude", kaze Pavlovic uveren da je presuda doneta po pravdi i zakonu dok Dragomir Dragi Jovanovic (1920), sef Srpske DB, kaze da licno nije izvrsio ni jedno zlocinacko delo.
  Nislija Tanasije Tasa Dinic (1891), predratni pesadijski pukovnik u penziji, u svojoj kratkoj molbi izmedju ostalog kaze :" Izrecena presuda Vrhovnog suda potpuno odgovara onome sto i sam osecam i sto sam pred sudom ispoljio".
  Molbe za pomilovanje nisu podneli, takodje na smrt osudjeni, Mladen Zujovic (1895) advokat i Petar Zivkovic (1897) armijski general.
  NJima dvojici je, naime, sudjeno u odsustvu jer su se nalazili u inostanstsvu pa taako ni izrecena kazna - streljanje, iz objektivnih razloga nije bila mogucna.
  Istoga dana kada je presuda izrecena, kada su napisane molbe za preinacenje najstroze kazne, Prezidijum Narodne skupstine FNRJ donosi odluku kojom ih glatko odbija trazeci "provodjenje daljeg pstupka".
  Koliko se zna, vec istog dana kazne streljanjem su izvrsene!? Ovakva ekspresnost pravosudja jedne tek formirane drzave, imala je itekako opravdanje s obzirom da su postojale pritajene, ali jake, snage koje su podrzavale politiku krune u egzilu, a samim tim i pripadnika bivse vojske.
  Pravda ce, iako spora, konacno stici i za pripadnike Ravnogorskog pokreta i slavnog Cicu i samo ce je javasluk, oportunizam i krajnji primitivizam koji vlada u danasnjoj Skuptini Srbije, prolongirali dok vecina u vlasti ne bude imala vecinu u poslanickim klupama.



MailboxIbarske novosti mailbox:

Copyright 1997-2002 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive