26. jul 2002.godine

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje "Ibarske novosti" - Kraljevo. Adresa Redakcije : Ul. Cika LJubina br. 2. odgovorni urednik: Ivan Rajovic; Tehnicki urednik: Stojan Petkovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport) Dragan Vukicevic (privreda) Predrag Markovic (drustvo) Milan Pantovic (gradska i selo) Slobodan Rajic (politika) Marko Slavkovic ( reportaze i Strsljen) Bojana Milosavljevic (kultura) fotoreporter Milisav Radovanovic. Predsednik Upravnog odbora: Dragan Hamovic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 520 dinara. Za inostranstvo - Evropa 1560 dinara, Amerika i Australija 2080 dinara. Ziro racun: 41800 - 603 - 5 - 21 kod Sluzbe za platni promet Kraljevo. Kompjuterska obrada "Ibarske novosti". Stampa DD "Slovo" Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Uvod - Ruzenje grada i naroda
"Komunalci" daleko od zadovoljavajuceg
Saopstenja politickih partija u Kraljevu
Kvalitetne zdravstvene usluge - bliska buducnost
"Ravnogorska citanka" ponovo na RTS - Drugi pogled na cetnike i partizane
Dominantnija uloga Skupstine
Objavljen program Sabora "Preobrazenje 2002"
Sport: Slozni Markovici za Slogino sutra


Ivan RajovicVreme sadasnje - pise Ivan Rajovic
Ruzenje grada i naroda

   Mnogo toga o cemu se nekada cutalo, nagadjalo ili govorilo sapatom, postalo je sastavni deo naseg zivota i cinjenica sa kojom se, prosto receno, racuna. Vrsne kriminalce, lupeze, prevarante, secikese, zlikovce, odbegle i ostale ludake nekada smo, iskljucivo, gledali na televiziji ili u bioskopu. Danas su oni postali nasa realnost ili, jednostavno receno, folklor bez kojeg bi bilo tesko zamisliti zivot u zemlji Srbiji. Prva stvar koja je u svemu tome dobra, ako ista u tome moze biti dobro, jeste to sto smo prestali sa foliranjem i konacno shvatili da medju nama sasvim normalno, lagodno i skoro legalno zivi i sve ono sto se ne tako davno nazivalo sljamom, talogom ili necim najgorim u svakom pa i nasem drustvu. Medju njima su, svakako, najopasniji i najtezi slucajevi beskrupulozne ubice, dileri droge i trgovci robljem, odnosno decom i zenama.
Za razliku od komunista koji su se sve vreme trudili da nam ulepsaju stvarnost ulepsavajuci i manijake koji su nas okruzivali, u jednom trenutku nam je postalo jasno da zivimo u zemlji koju ima mafija sa kumom na celu. Odlaskom kuma u corku stvari su se bitno promenile. Ocigledno je da sadasnja vlast, izgleda, nema takve namere da bude nova mafija ili preuzme poslove stare. Naprotiv, sve je postalo do te mere tansparentno da transparentnije ne moze biti. Stvar se samo malo iskomplikovala sto, izgleda, sada ima mnogo mafija ili mafijaskih organizacija koje deluju same za sebe ozbiljno ugrozavajuci citav sistem koji je ionako i odavno na tankim nogama. Medjutim, mada borba sa kriminalom i kriminalcima uzima sve vise maha, a najavljuju se i novi, specijalizovani i samosvojni, nikome podredjeni odredi za borbu protiv organizovanog kriminala, cini se da je napravljen propust u tome sto se prvo ova vlast nije obracunala sa poznatim i osvedocenim pljackasima ovog naroda pa tek onda pristupila jurnjavi za sitnijim mafijasima, dzeparosima, jajarama i ostalim kokosarima. Dogodice se da oni zlikovci od formata, velicine lopovskog poziva, sede zasticeni kao faraoni i uzivaju status uspesnih ljudi i politicara dok stradavaju sporedni. No to je problem ove nove vlasti.
Medjutim, ono o cemu je i kod nas pocelo javno da se govori, a sto se u velikoj meri da i na terenu zakljuciti, jeste da je nesto sto se u narodu, a i pravno, naziva urbanistickom mafijom, i kod na na delu. Naravno, niko ne zna, ili nece da zna, ko tacno stoji iza ove lepe odrednice, ko je na celu i kako citava ekipa funkcionise, ali je vise nego jasno da je bavljenje divljim urbanizmom, iliti rusenjem i gradjenjem po gradu, da ne kazem grada, postalo jedan od najunosnijih poslova koji sve vise i sve cvrsce okuplja sve one od nosaca cigle do krupnih investitora koji su posteno zaradili svoju lovu , sto je ovde sasvim normalno, uobicajeno i svakodnevno.
I tek u ovom slucaju, kada su ogromne pare u pitanju, moze se videti kako sve ovo funkcionise i kuda sve ovo ide. Tako iz dana u dan zahvaljujuci sto organizovanoj i osmisljenoj, a sto neorganizovanoj i nasilnoj gradnji, nas lepi grad postaje svojevrsno gradiliste posle cega bitno menja svoj izgled, a samim tim i nase navike. Za razliku od onih koji to rade organizovano i pod pokroviteljstvom za to odgovarajucih struktura ima i onih koji samosvojno, po sistemu: gde nadjes slobodno mesto tu napravi sta ti padne na pamet, grade li grade po nasem gradu. Nekada miran i lep, a jedno vreme i najcistiji, grad u ovom delu Srbije postao je gradiliste za potrebe i po volji pojedinaca koji su sebi priustili to pravo.
Dokle ce nas sve ovo odvesti nije tesko naslutiti. Ali je zanimljivo da i ono sto je svojevremeno proglaseno lokalnim znamenjem i zasticeno kao kulturna vrednost od istorijskog znacaja pocinje polako da nestaje ustupajuci mesto novoj arhitekturi novopecenih mocnika koji su sebi dali za pravo da grad grade u skladu sa svojim potrebama. A utisak je da svi cute, gledaju i zabavljeni sopstvenim problemima ne mare za ono sto se oko nas desava. Zapravo, obican covek vise i nije u stanju da na bilo sta utice, ali je tuzno da oni koji su strucnjaci u ovoj oblasti cute. Zbog toga imamo supe, pa makar one bile i francuske, u najuzem centru grada. Zato nam zgrade izlaze na trotoare i ulice, zato se besomucno seku visedecenijska stabla po kojima je, izmedju ostalog, ovaj grad i bio prepoznatljiv, zato se grade objekti koji se malo ili ni malo ne uklapaju u arhitekturu koja je postala karakteristicna za ovo podneblje.
I sa duznim postovanjem prema onima koji su stekli pravo da nam u gradjevinskom smislu ulepsavaju ili naruzuju dosta ruznu stvarnost trebalo bi se zapitati: nismo li i mi koji u ovom gradu zivimo ti koje bi tebalo pitati kako bi Kraljevo trebalo da izgleda?


Odrzana 16. sednica Skupstine opstine Kraljevo - pise Boban Rajic
"Komunalci" daleko od zadovoljavajuceg

   - Skupstina usvojila izvestaje o poslovanju javnih komunalnih preduzeca u prosloj godini na osnovu kojih su "komunalci" iskazali gubitak od preko 16 miliona dinara, - Katastrofalno stanje u poljoprivredi i na selu, - Skolski odbori bez "zelenog svetla", - Nova kadrovska resenja : Za direktora Ibarskih novosti izabran Slavko Janosevic, predsednica Upravnog odbora ovog preduzeca Gordana Vuckovic
  Na 16. sednici Skupstine opstine Kraljevo, koja je odrzana krajem prosle sedmice, odbornici su najpre usvojili izvestaje o radu i finasijskom poslovanju javnih i javnih komunalnih preduzeca za proslu, 2001. godinu, i pored primedbe da se oni razmatraju sa nedopustivo velikim zakasnjenjem.
DONACIJE I GUBICI
U napomenama izvestioca Dragise Spasojevica i raspravi istaknuto je da su javna komunalna preduzeca, zahvaljujuci prvenstveno znacajnim inostranim donacijama koje su u investicijama imale vece ucesce od sopstvenih sredstava (28:24 miliona dinara), tokom prosle godine bila na visem nivou tehnicke opremljenosti i kvaliteta usluga, ali da je "ukupno stanje daleko od zadovoljavajuceg". Posebno je ukazano na problem ostvarenih gubitaka koji su iznosili preko 16 miliona dinara, najveci u Toplani (7 miliona), Cistoci (5,7) i Vodovodu (3,4 miliona dinara), zatim na probleme nenaplacenih potrazivanja (u visini od oko 190 miliona dinara!!??), spore realizacije investicija i neekononskih cena usluga.
Efikasnije otklanjanje navedenih problema definisano je kao proiritetan zadatak upravnih odbora javnih komunalnih preduzeca i Izvrsnosg odbora SO Kraljevo, kao i formiranje neke vrste socijalnog fonda za najugrozenije korisnike komunalnih usluga koji zbog niskih porodicnih primanja nisu u stanju da plate te usluge.
Razmatranje izvestaja o radu i finansijskom poslovanju ustanova i udruzenja iz oblasti kulture, socijalne zastite, drustvene brige o deci i fizicke kulture za 2001. godinu odlozeno je zbog toga sto te izvestaje prethodno nije razmotrila za to nadlezna skupstinska Komisija za drustvene delatnosti.
SELO PROPADA
Skupstina je dosta paznje posvetila raspravi o Izvestaju o stanju i problemima poljoprivrede i sela na teritoriji opstine Kraljevo. Rasprava je vodjena na osnovu istoimenog materijala koji je specijalno za ovu priliku, po zadatku sa jedne od prethodnih skupstinskih sednica, pripremilo Odeljenje za privredu i finansije SO Kraljevo, a usvojio Izvrsni odbor, a koji sadrzi brojne statisticke podatke o kretanjima u ovoj oblasti. Sam materijal bio je predmet polemike, jer dok su jedni tvrdili da nije dobar i da je samo "puka statistika koja je neprecizna i osim informacije ne govori nista", drugi su pohvalili sto je "prvi put na jednom mestu dat presek trenutnog stanja u poljoprivredi".
Bilo kako bilo, u raspravi je ukazano na katastrofalno stanje u agraru i razvoju sela koje sve vise propada i pretvara se u staracka domacinstva, brojne komunalne, infrastrukturne, obrazovne i kulturne probleme u ovoj oblasti, ali i na nedovoljnu brigu drzave i lokalne samouprave o ovim bitnim segmentima drustva. Predlozeno je i da se i na nivou opstine formira neka vrsta agrarnog budzeta i zakljuceno da se pri Skupstini opstine osnuje posebno telo za poljoprivredu i selo koje ce zajedno sa Izvrsnim odborom, Direkcijom za planiranje i razvoj, Odeljenjem za privredu i drugim nadleznim institucijama pripremiti predloge konkretnih resenja i programa za unapredjenje poljoprivrede i sela koje bi potom usvojila Skupstina opstine.
BEZ SKOLSKIH ODBORA
Na ovom zasedanju razmotren je i citav set kadrovskih pitanja. Najpre su posle duge rasprave odbijeni, odnosni skinuti sa dnevnog reda predlozi za imenovanje novih skolskih odbora u osnovnim i srednjim skolama na podrucju kraljevacke opstine.
Obrazlozenje je da u postupku predlaganja nisu dovoljno konsultovani predstavnici Skupstine opstine, odbornicke grupe i nadlezna skupstinska tela i da u sacinjenim predlozima zbog toga ima dosta neostataka. Primera radi, u nekim skolskim odborima, kao kod OS "Sveti Sava", ovog puta nema odbornika, iako lokalna samouprava, za razliku od srednjih skola (kod kojih po trecinu clanova daju nastavnicka veca, roditelji i Ministrstvo prosvete), u ove odbore daje trecinu clanova (po trecinu nastavnicka veca i saveti roditelja). Puno kritike, pre svega u vezi sa predlaganjem clanova za skolske odbore srednjih skola, upuceno je Marijani Semic-Cukovic, nacelnici Odeljenja Ministratva prosvete Raskog okruga. Zakljuceno je da se procedura ponovi jer Skupstina opstine po zakonu donosi konacnu odluku i snosi najvecu odgovornost za imenovanje skolskih odbora.
STARI-NOVI DIREKTORI
Ponovo su za direktore sa 4-godisnjim mandatom imenovani Svetlana Stanic u Centru za socijalni rad i Zarko Krivokapic i Sportskom Centru "Ibar" u Kraljevu.
Slavko Janosevic, novoizabrani direktor "Ibarskih novosti"Zbog podnosenja ostavke Dragan Hamovic razresen je duznosti predsednika Upravnog odbora JP za informisanje Ibarske novosti u Kraljevu, a na tu duznost imenovana Gordana Vuckovic, diplomirani politikolog iz Cukojevca. Umesto Radmile Veskovic, koja je kao i Hamovic podnela ostavku pre tri meseca, za novog direktora, glavnog i odgovornog urednika Ibaskih novosti imenovan je Slavko Janosevic, diplomirani pravnik iz Kraljeva, koji je jedno vreme, pre Veskoviceve, vec bio vrsilac duznosti direktora ovog preduzeca. Imenovan je i jedan broj novih clanova upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeca i ustanova.
"U paketu" je usvojen i jedan broj odluka iz oblasti urbanizma i gradjevinarstva (uglavnom urbanisticki projekti i izmene regulacionih planova), a doneta je i nova Odluka o merama za zastitu od buke uz dopunu clana 14. stava da opstina obezbedjuje i "pracenje uticaja nivoa buke i vibracija na ljudsko zdravlje i strucne procene od strane ovlascenih institucija".
Inace, uprkos ranijim najavama bojkota iz dela OG DOS-a, ovom skupstinskom zasedanju, koje je prvo u letnjim mesecima, u sezoni godisnjih odmora, i na neki nacin presedan, prisustvovalo je cak 50 odbornika.

Pojacana kontrola
Povodom dopunske tacke dnevnog reda, koju je o problemima u snabdevanju grada pijacom vodom predlozio odbornik Darko Vilotijevic, Skupstina je zakljucila da komunalna inspekcija pojaca kontrolu potrosnje vode, da otvori poseban kontakt-telefon za prituzbe gradjana i da IO SO Kraljevo, zajedno sa "Vodovodom", preduzme sve mere na poboljsanju trenutno lose situacije u vodosnabdevanju u uslovima letnje zege.



   "SAOPSTENJE ZA JAVNOST DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE (DSS)
Tuzbe zbog govora mrznje
"Posle javnih pretnji u emisiji KLOPKA na TV PINK gde je PENZIONER Pavkovic upotrebio izraz "rascereciti Jovasevica" Demokratska stranka Srbije ce odgovoriti svim raspolozivim pravnim sredstvima, tuzbama protiv penzionera Pavkovica zbog izrecenih pretnji, a protiv TV PINK zbog sirenja govora mrznje u javnim medijima.
O citavom nizu izmisljenih podataka vezanih za poslovanje AGENSA u Mataruskoj Banji nadlezni drzavni organi, SUP Kraljevo, finansijska policija, republicki inspektori zdravlja, a koji su po prijavi Predraga Stojanovica sproveli opseznu istragu u Agensu, potvrdili su visoku profesionalnost i ispravnost rada direktora Agensa dr LJubise Jovasevica.
Predsednik SO Kraljevo nije se pozivao i nece se pozivati na poslanicki imunitet, kako u toku svih mogucih istraga, tako i na sudu.
Predsednik Jovasevic je radi zastite ugleda funkcije predsednika opstine Kraljevo podneo tuzbu protiv jednog od nekoliko clanova stranke Vladana Batica u Kraljevu, siroj javnosti malo poznatog Predraga Stojanovica, zbog kleveta iznetih putem TV Kraljevo. Dana 8. jula Stojanovic se nije pojavio u sudu, a sud je dao nalog da mu se poziv policijski uruci i zakazao rociste za 17. septembar.
Slucajevi su veoma jasni i sud nece imati iizbora osim da izrekne kazne, kako Stojanovicu, tako i penzioneru Pavkovicu.
Clanovi i funkcioneri DSS-a zive u uverenju da nista nije tajno da se nece doznati i nije skriveno da se nece otkriti. U borbi za istinu i izgradnju drzave Srbije dostojne srpskog naroda DSS nece nikog stititi od zakona, vec zakon od svakog pojedinca", kaze se u saopstenju koje je za Informativnu sluzbu Raskog okruznog odbora DSS-a sa sedistem u Kraljevu potpisao Slobodan Jovanovic.
S.R.


SAOPSTENJE SOCIJALISTICKE PARTIJE SRBIJE (SPS) U KRALJEVU
U pripremi vanredna izborna konferencija
"Organizacioni odbor za pripremu vanredne izborne konferencije SPS Kraljevo, koji je formiran 19. jula, preduzeo je sve potrebne aktivnosti u cilju njene uspesne organizacije i sto plodotvornijeg rada kao osnove doslednog sprovodjenja Rezolucije Sestog vanrednog kongresa i gradjenja moderne i reformske-proevropske Partije. Shodno planu rada, izborne aktivnosti u mesnim organizacijama trebalo bi da se zavrse do 7. avgusta, a na Vanrednoj izbornoj konferenciji, cije je odrzavanje planirano za polovinu narednog meseca, bice izabrani novi Opstinskii odbor SPS i njegovi funkcioneri i usvojeni programski zadaci Opstinske organizacije za naredni period koji ce se temeljiti na Rezoluciji Sestog vanrednog kongresa SPS i potrebama socijalista i gradjana opstine Kraljevo.
Organizacioni odbor poziva sve mesne organizacije i odbore, clanove i simpatizere SPS da se aktivno ukljuce u izborne aktivnosti i daju pun doprinos pripremi i radu Vanredne izborne konferencije SPS Kraljevo a time i povratku Partije njenim izvornim principima", kaze se u saopstenju koje je za Organizacioni odbor potpisao njegov predsednik Jovan Lazovic.
S. R.

SAOPSTENJE SRPSKOG POKRETA OBNOVE (SPO) KRALJEVO
Spreciti propadanje drzave
"Sukob gospode Djindjica i Kostunice poprima alarmantne razmere. Drzava je vec ekonomski unistena, bede i sirotinje nikada vise nije bilo, nameti drzave nikada veci, od medjunarodnih donacija se izgradjuje pre svega Beograd na cije biracko telo pretenduju g. Djindjic i njegovi sateliti. Gospodin Labus svakodnevno izvestava javnost o novim zaduzenjima i kreditima koje nece moci da otplate ni nasi unucici. Gospodja ministarka sa stranim imenom, Kori Udovicki, predlaze gradjanima da prodaju svoje kuce i stanove da isplate elektricnu struju.
Anketni odbor Skupstine Srbije nije zasedao da javno razoblici spijunsku aferu potpresednika vlade g. Perisica ali se ekspresno aktivira kada treba politicki unistitit nekoga ko moze biti protivkandidat g. Labusu, clanu Demokratske stranke. Pri tome, Anketni odbor, s obzirom da radi pred kamerama, unistava i zadnje ostatke necega sto bi trebalo da brine o bezbednosti ove drzave i nacije.
Strasne stvari se desavaju nasoj drzavi i narodu, pomenuta gospoda ocigledno ne shvataju ili namerno rade na unistenju nase drzave svojim neodgovornim ponasanjem. NJihove politicke igre postaju opasne po opstanak i drzave i nacije . Verujemo da su gradjani Srbije shvatili sta im se desilo 5. oktobra 2000. godine. Srpski pokret obnove ima odgovor na ovakvu neodgovornost i zlu nameru vlastodrzaca - PREVREMENI IZBORI STO PRE NA SVIM NIVOIMA", kaze se u saopstenju koje je u ime Opstinskog i Okruznog odbora i Odbornicke grupe SPO Kraljevo potpisao dr Rade Jovic, clan Predsednistva SPO.



Projekat MKCM u kraljevackoj opstini - pise Predo Markovic
Kvalitetne zdravstvene usluge - bliska buducnost
  U U selu Vrba, tokom realizacije pilot projekta Medjunarodnog Komiteta Crvenog krsta ,,Osnovne zdravstvene usluge- Dom zdravlja Kraljevo,, vrednog oko 2,7 miliona dolara, koji MKCK realizuje za Zdravstvenim centrom ,,Studenica,, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, obnovljena je zdravstvena stanica i prema potrebnim standardima opremljena osnovnom medicinskom opremom.
U ovoj ambulanti ce, po prvi put u nasoj zemlji, biti primenjen i projekat ,,Porodicni lekar,, koji ce pacijentima omoguciti kvalitetnije zdravstvene usluge.
Kraljevo je prva opstina u Jugoslaviji u kojoj MK CK sprovodi ovakav projekat. Prva varijanta ,,Porodicnog lekara,, obuhvatala je sest ambulanti i zdravstvenih stanica u kraljevackoj opstini, u kojima je pripreme za start projekta trebalo obaviti do februara ove godine. Koncept je u medjuvremeu promenjen, pa su sve ambulante i zdravstvene stanice (22) u okviru ZC ,,Studenica,, obuhvacene ovim projektom, na cijoj ce se realizaciji raditi do kraja 2003.godine.
Prema recima dr Vesne Cupic, direktora Doma zdravlja u Kraljevu, oko 120 lekara i medicinskih sestara, kroz oko 60 timova trenutno prolazi kroz edukaciju baziranu na novim saznanjima i vodicima dobre prakse. Svi zdravstveni radnici ukljuceni u ovaj projekat pohadjaju kurseve informatike i uce englesnki jezik.
Dr Cupic kaze da ce svaki pacijent, kada projekat bude krenuo, moci da izabere svog lekara.
-Porodica ili pojedinac ostvarivace svoje prava preko izabranog lekara opste medicine ili njegovog tima. Tako ce se razviti uzajamni odnos poverenja koji je znacajan faktor za kvalitet zdravstvene zastite. Vise nece postojati salteri, vec ce pacijent prvi kontakt ostvarivati sa medicinskom sestrom., kaze Cupiceva.
Kompjuteri za sve ambulante i zdravstvene stanice su nabavljeni i posle ostalih priprema bice prikljuceni na informacionu mrezu.
Izbor lekara nece biti ogranicen mestom boravka pacijenta. Medjutim, i dalje ce se voditi racuna da jedan lekar ne moze imati vise od 2.300 pacijenata.
Dr Cupic se nada da ce do kraja godine biti obavljene pripreme za uvodjenje u praksu ,,Porodicnog lekara,,u svim ambulantama i zdravstvenim stanicama u kraljevackoj opstini. Svi ugovori su potpisani, osim finansijskog modela za plasiranje sredstava, koja ce ici preko Republickog zavoda za zdravstvenog osiguranje, filijala Kraljevo, cije se potpisivanje ocekuje ovih dana, kaze ona.
Do prilagodjavanja ostalih kraljevackih ambulanti i zdravstvenih stanica uslovima propisanih projektom, timovi opste medicine rada, za softver i ICPC, /klasifikacija Svetske organizacije porodicnog lekara/, kontinuirano ce se obucavati u zdravstvenoj stanici u Vrbi.

Mestani Vrbe pomogli uredjenje ambulante
U zdravstvenoj stanici u Vrbi je rekonstruisana elektricna, vodovodna i kanalizaciona instalacija, obavljeni molersko- farbarski i krovopokrivacki radovi. Stanica je opremljena kompjuterima za lekare, medicinske sestre i farmaceute i upotpunjena i popravljena osnovna medicinska oprema koju bi svaka ordinacija opste prakse trebalo da ima prema standardima projekta.
Osim MKCK, rekonstrukciju ove ambulante je pomoglo njeno osoblje na celu sa dr Verom Pertot i mestani , licnim radom i donacijama. Oni su krecili fasadu, uredjivali dvoriste, enterijer same ambulante i tako doprineli da inicijativa pokrenuta od Medjunarodnog Komiteta Crvenog krsta postane zajednicka akcija.


"Ravnogorska citanka" ponovo na RTS
Drugi pogled na cetnike i partizane
   Od ponedeljka, 29. jula 2002, mozete pogledati NOVE EPIZODE DOKUMENTARNE TV SERIJE "RAVNOGORSKA CITANKA" u koprodukciji Radio Televizije Srbije - Dokumentarnog programa i izdavacke kuce VAJAT.
Urednik serije: Bozidar Nikolic, autor scenarija: Ugljesa Krstic, strucni redaktor: Mr Bojan B. Dimitrijevic, reditelj: Nikola Lorencin, kamera: Slavko Aleksijevic, muzika: LJuba Ninkovic, montaza: Nenad DZodic i drugi.
Knjigu "Ravnogorska istorijska citanka" po kojoj je napravljen scenario za ovu seriju, kao i ostala Vajatova izdanja iz serije "Knjige za skolu i dom" - ilustrovane monografije o nasim velikanima, knjige u boji za najmladje iz Zmajevog NEVEN-a i druge, mozete poruciti na telefon 011/437-368. "Ravnogorska citanka" uskoro u prodaji i na video kasetama.
Nastavak serije pocinje emitovanjem pete epizode u ponedeljak 29. jula 2002, u 22:50, na Drugom programu RTS, a premijere ostalih epizoda (naslovi i izvod iz sadrzaja u nastavku ovog teksta) bice emitovane nedeljno i to u ponedeljak 5-og avgusta (sesta), 12-og (sedma) i 19-og (osma epizoda).
Repriza svake epizode utorkom na programu RTS u 02:00 casa /ili 06:00/ (30-og jula, 6-og, 13-og i 20-og avgusta).
Na satelitskom programu RTS serija ce biti emitovana ponedeljkom u 23:00 casa (pocev od 29. jula 2002).

Takodje Vas obavestavamo da na sajtu RTS (http://njnjnj.rts.co.yu) u rubrici Forum "RTS program" od maja ove godine imate i poseban forum "Ravnogorska citanka ZA ili PROTIV" na kojem mozete podeliti Vase utiske o seriji sa ostalim ucesnicima foruma. Za sva dodatna obavestenja ili informacije mozete se obratiti i redakciji Dokumentarnog programa RTS, Takovska 10, 11000 Beograd, telefon 011/321-13-25.

NASLOVI NOVIH EPIZODA:

5. IZVESTIO SAM KAKO JE BILO - ponedeljak, 5. avgust 2002, 22:50 (repriza - utorak, 6. avgust, 02:00 ili 06:00): Iz sadrzaja: Nemacke operacije Vajs i Svarc. / Slom Mihailovicevih snaga na Neretvi. / Otvaranje drugog fronta na Jadranu i Martovski pregovori partizana. / Incident u Lipovu i pocetak promene britanskog stava prema JVuO. / Mihailovic se vraca u Srbiju. / Saveznici se iskrcavaju na Siciliji.

6. PROKLETA LAZ NA KARTI SRBIJE - ponedeljak, 12. avgust 2002, 22:50 (repriza - utorak, 13. avgust, 02:00 ili 06:00): Iz sadrzaja: Kapitulacija Italije. / Nil Armstrong kod Draze, Ficroj Maklin kod Tita. / Radio-London pripisuje cetnicke vojne uspehe partizanima. / Predsednik Ruzvelt predaje avione za snabdevanje Mihailovica. / Saveznicka bombardovanja Srbije. / Konferencija u Teheranu. / AVNOJ zabranjuje povratak kralja u zemlju.

7. PROSTO IME (SELJACI) - ponedeljak, 19. avgust 2002, 22:50 (repriza - utorak, 20. avgust, 02:00 ili 06:00): Iz sadrzaja: Omladinski kongres u Pranjanima i Svetosavski u Ba (nacionalno-demokratska platforma). / Zenidba kralja Petra / Bombardovanje Beograda. / Nova vlada sa Subasicem. / Saveznicko iskrcavanje u Normandiji. / Sporazum Tito-Subasic, koji CNK odbacuje i zadrzava slobodu delovanja. / Partizani se uklinjuju u Srbiju. / Spasavanje americkih vazduhoplovaca.

8. IZDANA SRBIJA - ponedeljak, 26. avgust 2002, 22:50 (repriza - utorak, 27. avgust, 02:00 ili 06:00): Iz sadrzaja: Subasic ukida Vrhovnu komandu JVuO. / Grupa ustasa osudjena zbog saradnje sa partizanima. / Robert Makdauel u Drazinom stabu. / Crvena armija zauzima Bukurest. / Mobilizacija u Srbiji. / Partizanske snage nanose tezak poraz jedinicama JVuO na Jelovoj gori. / Mihailovic napusta Ravnu goru. / Govor kralja Petra. / Crvena armija ulazi u Srbiju. / Oslobodjenje Krusevca - neuspela saradnja JVuO sa Crvenom armijom. / Marsal Tolbuhin ulazi u Beograd. / Draza odbija Makdauelov poziv da napusti zemlju.

MALI PODSETNIK - SADRZAJ PRVE CETIRI EPIZODE:
1) AVE SERBIA - hronoloski uvod i pocetak ustanka - Zemlja i ljudi. / Povest o srpskim oficirima / Kraljevina Jugoslavija i srpsko-hrvatski odnosi u njoj. / Deklaracija o cetiri slobode Franklina Ruzvelta. / 25-27. mart, 6 april i aprilski rat, 8. maj: / Otpor i organizacija gerile do stupanja SSSR-a u rat.
2) CRNE SAMIJE - SSSR u ratu, partizani u ustanku. / Pregovori i zajednicke akcije cetnika i partizana. / Nemacke kaznene ekspedicije "terorom na teror". / General Milan Nedic i "karta nepostojanja Srbije". / Vojnicki poraz ustanika. / Prva poternica za Drazom.
3) KRVAVE MEDjE - Ustaski genocid nad Srbima i njegov uticaj na pokrete otpora. / Problem opredeljivanja ljudi. / Memorandum SPC. / Draza ministar vojni u vladi Slobodana Jovanovica, vojskovodja godine, nacelnik staba i kraljev zastupnik. / Emigrantska vlada, srpsko-hrvatske nesloge. / Ustrojstvo JVuO (Jugoslovenske vojske u otadzbini).
4) RAT INTENDANTURA - "Rat intendantura" i gradjanska neposlusnost. / sabotaze sistema snabdevanja Vermahta za njihove operacije u severnoj Africi kao pomoc JUVuO saveznicima. / Odjek u svetu borbe generala Mihailovica. / Omladinske ravnogorske organizacije. / Ravnogorska stampa. / Saveznicke misije.


Svi ustavi Srbije i Jugoslavije do Drugog Svetskog rata (5) - pise Boban Rajic
Dominantnija uloga Skupstine
  Posle perioda svojevrsne dikrature po prvi put u novijoj istoriji Srbije otvoreno se razmislja i govori o donosenju novog, demokratskog ustava kojim bi se na najbolji nacin uredili drustveni odnosi u ovoj drzavi. Tema aktuelna, da aktuelnija ne moze biti! I "pozicija" i opozicija zalazu se da se najpre donese Ustavna povelja o odnosima Srbije i Crne Gore, a zatim i ustavi dve republike.
Po misljenju vecine analiticara, novi ustav Srbije, pored uvazavanja moderne evropske ustavne teorije i prakse, morao bi da se oslanja i na srpsku ustavnu tradiciju. Zbog aktuelnosti teme, u nekoliko brojeva Ibarskih novosti donosimo prikaz svih ustava Srbije (i Jugoslavije) do Drugog svetskog rata, polazeci pre svega od originalnih tekstova tih ustava i knjige "Ustavi i vlade" akademika, prof. dr Jovana Djordjevica, uz zahvalnost Kraljevcaninu dr Srdjanu Djordjevicu na pozajmljenoj retkoj knjizi.


  
Nakon stupanja na snagu Ustava od 1869. godine Liberalna strranka, koja je jedina mogla da stvori ozbiljnu opoziciju, postala je vladina stranka. Novostvorene stranke - Naprednjaci i Radikali - nezadovonjne postojecim stanjem i odnosom snaga po prvi put u svoj politicki program stavljaju promenu Ustava. Naprednjaci su u svom predlogu novog ustava izmedju ostalog kao cilj postavili da Skupstina dobije moc koju ima u zemljama parlamentarnog sistema i da bude sastavljena od dva doma, oba na osnovu visokog cenzusa. Radikalna stranka, cije je prvobitno izvoriste bio socijalisticki pokret Svetozara Markovica, sedamdesetih godina 19. veka je kritikovala birokratski sistem sa ekonomskog gledista, da bi pocetkom osamdesetih, kada se formalno organizovala kao stranka, paznju usredsredila na odnose izmedju Vlade i Skupstine, trazeci novi ustav koji ce Skupstini dati vrhovnu vlast.
Liberalna stranka Jovana Ristica 19. oktobra 1880. godine odlazi sa vlasti a njeno mesto zauzima Napredna stranka uz ciju podrsku knez Milan Obrenovic sklapa sporazum o saradnji sa Austrijom. Popularnost koju su u narodu stekli Radikali bila je povod njenog stalnog proganjanja od strane Napredne stranke i kralja (od 1882.) Milana. U uslovima izrazite netrpeljivosti, ujesen 1883. godine, izbila je Timocka buna koju kralj, ugusivsi je, vesto koristi za obracun sa prvacima Radikalne stranke. Ohrabren novonastalom situacijom Milan Obrenovic novembra 1885. godine povlaci riskantan potez i, pod izgovorom da stiti ravnotezu snaga na Balkanu, objavljuje rat Bugarskoj. Iscrpljena u ratovima 1876-78. godine, srpska vojska je pretrpela poraze kod Slivnice i Pirota, ali je Bukurestanskim mirom, uz posredovanje Austrije, dobila predratno stanje.
Da bi povratio zbog rata sa Bugarskom izgubljeni autoritet knezu Milanu je bila potrebnna podrska Radikalne stranke. Zato je juna 1887. formirana koaliciona vlada Liberala i Radikala, a od septembra te godine cista radikalska vlada.
USTAV IZ 1888. GODINE
Proklamacijom od 14. oktobra 1888. godine kralj Milan je naredio izbore sa Veliku skupstinu radi promene Ustava i tom prilikom "dao na znanje da novi ustav mora biti zajednicko delo svih stranaka i da ce odobriti samo ono u cemu se sve stranke budu slozile". Ustavotvorni odbor naimenovan je 15. oktobra i dobio zadatak da spremi nacrt novog ustava. Na celu mu je bio kralj, a potpresednici su bili Jovan Ristic, Milutin Garasanin i Sava Grujic. Iz redova ovog Odbora koji je brojao preko 80 ljudi izabran je uzi odbor od 12 clanova koji je radio od 22. oktobra do 24. novembra.
Novi Ustav potvrdjen je i objavljen 22. decembra 1888. godine i bazirao se uglavnom na nacrtu koji je dao Uzi ustavotvorni odbor. Dva meseca posle donosenja novog Ustava, 22.2.1889. godine, kralj Milan Obrenovic je abdicirao a za namesnike maloletnom Aleksandru Obrenovicu postavio je Jovana Ristica (koji je bio u namesnistvu i maloletnom Milanu), Kostu Protica i generala Jovana Belimarkovica.
Za naseg uglednog drzavnika i pravnog eksperta i teoreticara Slobodana Jovanovica Ustav iz 1888. godine predstavljao je kompromis izmecu kralja Milana i Radikala, a njegove glavne karakteristike i znacaj ovako opisuje :
"Na Ustavu od 1888. odmah se poznaje da ga je pravila jedna stranka koja se razvila u borbi s policijom i koja je, tada jos u opoziciji, bila puna nepoverenja prema upravnoj vlasti uopste. Sva sredstva propagande koja su opoziciji tako korisna - SLOBODA STAMPE, SLOBODA ZBOROVA, SLOBODA UDRUZIVANJA - ujemcena su tim Ustavom sasvim opsirno. Izborni sistem usvojen je onaj koji policiji ostavlja najmanje mogucnosti za mesanje (neposredno i tajno glasanje po listama, s potpunim ukidanjem vladinih poslanika). Skupstini je dana zakonodavna inicijativa i njeno budzetsko pravo potpuno razvijeno. Ali Vlada nije ogranicena Skupstinom samo u oblasti zakonodavstva, vec je i njena cista upravna radnja stavljena pod skupstinski nadzor. Prvi put tada skupstini su, neposrednim nacinom, obezbedjena prava pitanja i interpelacije, ankete i istrage.
Prvi put tada Drzavni savet i Glavna Kontrola organizovani su tako da odista mogu drzati upravnu vlast u granicama zakona i budzeta, i na licni sastav ovih tela Skupstini je dan gotovo presudan uticaj. Najzad, u nacelu je proglasena ne samo samouprava opstinska, vec i samouprava okruzna i sreska. Kroz ceo Ustav od 1888. opaza se teznja da se upravna vlast kao takva oslabi, ma na njenom celu stajala i jedna vlada koja ima skupstinsko poverenje".
PARLAMENTARNA MONARHIJA
Ustav Kraljevine Srbije iz 1888. godine ima 204 clana razvrstana u 15 glava (poglavlja). Kao sto je uobicajeno, prvim poglavljem se definise "oblik vladavine, drzavna vera i drzavna oblast". "Kraljevina Srbija je nasledna ustavna monarhija sa Narodnim Predstavnistvom" (clan 1.), grb je "dvoglavi beli orao"..., "drzavna vera je istocno-pravoslavna", drzavna oblast je nedeljiva i ne moze se otudjiti.
Drugo poglavlje regulise ljudska prava i, za razliku od ranijih ustava, nosi naziv "Ustavna prava srpskih gradjana". Jednakost pred zakonom, sloboda licnosti, pravo na posteno i pravedno sudjenje i odbranu, nepovredivost stana i privatne svojine, sloboda stampe, udruzivanja, zbora i govora, nepovredivost i tajnost pisma i "telegrafskih depesa", pravo na zalbu protiv nezanotih postupaka vlasti... Clanom 13. ukinuta je smrtna kazna za politicke krivice, osim u slucaju atentata ili pokusaja atentata na kralja i clanove njegove porodice. Zanimljiva je odredba clana 21. koja regulise da je "osnovno obrazovanje obavezno" i da je "besplatno u javnim osnovnim skolama".
Posebnim poglavljem regulisani su podela i delokrug vlasti. Zakonodavnu vlast vrse kralj i narodno predstavnistvo (Skupstina), zajednicki, od prava predlaganja zakona do njihovog potpisivanja i tumacenja. Izvrsnu vlast vrse kralj i Vlada, a sudsku - nezavisno sudstvo. Narodna skupstina je Obicna i Velika, redovna i vanredna. Poslanici se biraju tajnim glasanjem kuglicama, u okruzima, na 4.500 poreskih glava po jedan, i u varosima (Beograd 4, Nis i Kragujevac po dva, a manje varosi po jednog poslanika), i predstavljaju "ceo narod a ne samo one koji su ih izabrali". Interesantno je da "oficiri , aktivni i u nedejstvu i vojnici pod zastavom ne mogu glasati" i da "policijski cinovnici ne mogu biti poslanici" po ovom Ustavu (clan 87. i clan 97.). Ustav blize propisuje i sam nacin glasanja, odredjivanje i zadatke birackih odbora, sastavljanje birackih lista, utvrdjivanje i objavljivanje rezultata glasanja, organizaciju i nacin rada Skupstine. Skupstina je imala apsolutnu kontrolu nad donosenjem i izvrsavanjem zakona i drugih opstih akata, budzetskom i poreskom politikom, a imala je i pravo istrage, ankete (formiranja anketnih odbora!?) i interpelacije prema ministrima i Vladi.
Na vrhu drzavne sluzbe nalazio se Ministarski savet cije ministre i druge funkcionere je postavljao kralj ukazom pa su i bili pod njegovom upravom. Pored njega postojao je i Drzavni savet cijih 8 clanova je birala (dozivotno) Skupstina, a 8 postavljao kralj. Imao je savetodavnu ali i ekspertsku ulogu u izradi zakonskih predloga i izmena, sastavljao je kandidacione sudske liste i disciplinski sudio cinovnicima, razmatrao i resavao zalbe gradjana, resavao sukobe izmedju administrativnih vlasti itd.
Sudstvo je nezavisno i "u izricanju pravde ne stoji ni pod kakvom vlascu osim pred zakonom". Zadrzana je ustanova porote, a sudovi su podeljeni na prvostepene, Apelacioni (drugostepeni) i Kasacioni (sudio o pravima i resavao sukobe izmedju sudske i administrativne vlasti). Utvrdjena je stalnost sudskog zvanja i postavljenja i nespojivost sa drugim funkcijama (osim sa "honorarnom profesurom" na Pravnom fakultetu).
Ustavom su blize regulisani teritorijalna organizacija vlasti (okruzi, srezovi, opstine), drzavne finansije, drzavna ekonomija i imovina, Glavna kontrola (kontrolise sve drzavne racune i budzet), drzavna sluzba, status vojske (postojala i "Vojska pod zastavom" - profesionalna), crkve (odvojenost od drzave), skola i dobrotvornih zavoda, kao i nacin izmene Ustava, njegovog stupanja na snagu i primene. (Nastavak u narednom broju)

Sloboda stampe
I sa danasnjeg aspekta interesantne su neke odredbe Ustava iz 1888. koje se odnose na slobodu informisanja, a koje glase : "STAMPA JE SLOBODNA. Ne moze se ustanoviti ni cenzura ni kakva druga preventivna mera koja sprecava izlazak, prodaju ili rasturivanje spisa i novina. Za izdavanje novina nije potrebno prethodno odobrenje vlasti. Od pisca, urednika, izdavaoca ili stampara nece se treziti nikakvo jemstvo (kaucija). Novine i druge stampane stvari mogu se zabraniti (uzaptiti) samo ako sadrze : uvredu Kralja ili Kraljevskoga Doma, ili uvredu stranih vladalaca i njihovih domova ili poziv gradjana da ustaju na oruzje. Ali i u tim slucajevima vlast je duzna za 24 casa po izvrsenju zabrane sprovesti delo sudu, a ovaj je duzan takodje za 24 casa osnaziti ili ponistiti zabranu. U protivnom smatra se da je zabrana dignuta. Stampa ne moze biti podvrgnuta administrativnim opomenama. Svake novine moraju imati odgovornog urednika koji uziva gradjanska i politicka prava".


Dragan Bajovic - Bajo"Preobrazenje 2002'- pise Dragan Bajovic
Objavljen program Sabora
  Organizacioni odbor Zickog duhovnog sabora "Preobrazenje"" u Kraljevu objavio je program XI manifestacije koja ce se i ove godine odrzati u Kraljevu i manastiru Zici. "Preobrazenje 2002"" bice otvoreno 16. avgusta izlozbom slika Miodraga B. Protica u Narodnom muzeju. O delu tog umetnika, koji je svojevremeno ziveo u Kraljevu, govorice Jerko Denegri i Branislava Andjelkovic. Iste veceri u Duhovnom centru "Vladika Nikolaj Velimirovic"" Braca Teofilovic odrzace koncert stare srpske muzike.
Sutradan ce Kraljevcanima u ovdasnjem pozoristu pesnik i knjizevni kriticar Sasa Radojcic predstaviti ovogodisnjeg dobitnika "Zicke hrisovulje"" pesnika Borislava Radovica, a u nedelju 18. avgusta na Okruglom stolu u Narodnoj biblioteci "Stefan Prvovencani"", kome ce predsedavati knjizevni kriticar Aleksandar Jovanovic, o delu dobitnika "Hrisovulje" govorice desetak uglednih proucavalaca nase knjizevnosti medju kojima su Radivoje Mikic, Ivan Negrisorac, Milosav Tesic, Mihajlo Pantic, Vasa Pavkovic, Gojko Bozovic, Jasmina Tonic, Bojan Jovic, Valentina Pesic, Predrag Petrovic, Sladjana Jacimovic i Aleksandar Milanovic.
Istog dana u Narodnom muzeju bice predstavljena knjiga "Svet iza sveta" kriticara Mihajla Pantica. U toj knjizi, koju je objavila kraljevacka "Povelja", Pantic pise o srpskim pesnicima XX veka, a osim autora, u predstavljanju ce ucestvovati pesnici Slobodan Zubanovic i Miroslav Cera Mihailovic. NJih dvojica ce iste veceri, uz pesnike Milutina Petrovica, Vasu Pavkovica, Jelenu Protic Petronijevic, Sasu Jelenkovica i Ivana Rajovica, nastupiti i u programu pod nazivom "Preobrazenje, pesnici".
Konacno, na samo Preobrazenje Gospodnje, 19. avgusta, u manastiru zici predsednik SO opstine Kraljevo dr LJubisa Jovasevic urucice "Zicku hrisovulju"" pesniku Borislavu Radovicu, ovogodisnjem dobitniku tog uglednog priznanja. O Radovicu ce tom prilikom govoriti knjizevni kriticari Dragan Hamovic i Aleksandar Jovanovic, dok ce njegove stihove interpretirati glumac Narodnog pozorista u Beogradu Nebojsa Dugalic.
Zicki duhovni sabor ustanovio je Knjizevni klub Kraljevo 1992. godine. "Zicku hrisovulju" do sada su dobili Dobrica Eric, Milutin Petrovic, Milosav Tesic, LJubomir Simovic, Brana Petrovic, Ivan V. Lalic, Miodrag Pavlovic, Alek Vukadinovic, Stevan Raickovic i Matija Beckovic.


SPORT - Braca Markovic udarne igle Sloge - pise Stole Petkovic
Slozni Markovici za Slogino sutra
  Od njih se mnogo ocekuje. Ponikli u pionirskom pogonu kraljevacke Sloge prosli su sve selekcije i igrali kod dobrih fudbalskih uciutelja. Sada su prave uzdanice. Stariji Miroslav je vec uveliko prvotimac dok mladji Ivan sa veoma male udaljenostti posmatra sta se desava u prvoj postavi spreman da za kratko vreme, cim mu se ukaze prilika zaigra u seniorskom jatu.
- Za sada sam zadovoljan tretmanom. Dobijao sam sansu i da zaigram u prvoj postavi. Mislim da nisam razocarao trenere koji su u mene verovali - kaze Miroslav.
Igranje u Drugoj ligi je veliko iskustvo. Sloga je posle slabih izdanja u protekloj sezoni u Srpskoj ligi.
- Necemo biti dugo u srpskoligaskom drustvu. Istina jaka je konkurencija jer je tu i nekoliko bivsih drugoligasa koji kao i mi nisu imali srece u trci za bodove. Trudicemo se, videcemo - zagonetan je Miroslav.
I mlaci brat je prikljuicen prvom timu. NJegove igre u podmatku nisu ostale nezapazene. I on ceka priliku da zaigra.
- Bice mi veliko zadovoljstvo da pored brata i ostalih saigraca istcim na teren i opravdan poverenje. Prija mi ovo prikljucivanje koje je velika ali i slatka obaveza - kaze Ivan.
Braca Markovic su vredno radili u Bogutovackoj Banjei na pripremmama za naredno prvenstvo. Pripemama se ali samo na kratko "prikljucio" i otac Milos Markovic nekada uspesni golman FK Bogutovacke Banje i republicki sudija na dobrom glasu. Dosao je iz Italije na godisnji odmor. Sinovi nastavljaju tamo gde je otac stao. I to bas na terenu gde je znojem kvasio dres svog kluba.



MailboxIbarske novosti mailbox

Copyright 1997-2002 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive