27. septembar 2002.godine

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje ,, Ibarske novosti"- Kraljevo. Adresa Redakcije: ul, Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Slavko Janosevic. Odgovorni urednik: Ivan Rajovic; Tehnicki urednik: Stojan Petkovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Predrag Markovic (drustvo), Milan Pantovic (gradska i selo), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (Strsljen i reportaze), Bojana Milosavljevic (kultura), Milisav Radovanovic (fotoreporter). Predsednik Upravnog odbora: Gordana Vuckovic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312-504, odgovorni urednik 312-507; Pravna i opsta sluzba 312-505; Oglasno odeljenje 312-503. Godisnja pretplata 1.040 dinara. Za inostranstvo- Evropa 3.120 dinara. Amerika i Australija 4.160 dinara. Ziro - racun: 41800- 603-5 - 21 kod Sluzbe za platni promet Kraljevo. Kompjuterska obrada ,,Ibarske novosti". Stampa DD ,, Slovo" Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036/332-312. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Uvod - Vlade Divac i privatizacija u Kraljevu
Predsednicki izbori na podrucju opstine Kraljevo - Glas i za sopstvenu buducnost
Jedanaest kandidata na listicu
Intervju: Mile Koricanac, nacelnik Raskog okruga i narodni poslanik
Blokadom se izborili za bezbedniji put
Diploma za Kacarevica
Kultura - O vizuelnoj kulturi
Sport - Odbojkasi Ribnice pobednici medjunarodnog turnira u Mariboru


Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Vlade Divac i privatizacija u Kraljevu

   Predizborna cutnja vec uveliko traje. Opsti je muk u dusama svih onih koji su kovertirali poteze i jaja spremno ocekujuci dan kada ce Srbija, u prvom ili drugom krugu, svejedno, dobiti novog predsednika, po meri vecine. I mada bi u vreme cutanja trebalo cutati, a i kazne za brbljivce su rigoroznije nego ikad, ozbiljnost trenutka, a i profesije nalaze mi da nesto lanem pa makar i glavom platio. Dakle, odlucite sami hocete li uopste izaci na izbore i glasajte za najboljeg, glasajte za svog kandidata jer svoj je uvek najbolji, pa makar bio i najgori.
I privatizacija je uveliko u toku. Mada se o tome uglavnom cutalo, valjda zato sto je retko ko mogao da poveruje u takvu stvar, nekako u jeku predizborne kampanje, saznali smo da ce Vlade Divac, poznati kosarkaski majstor koji je slavu Kraljeva proneo sirom sveta, biti jedan od prvih i najvecih poslovnih ljudi koji ce svoj kapital uloziti u privatizaciju u nasem gradu. Naravno, dobro je poznata stvar da ova drzava, bez obzira ko je za to kriv, nista nije ucinila za Kraljevo koje je jedan od najvecih stradalnika u prethodnim desavanjima. Po toj logici, trebalo bi, i pored usadjenog straha od mocnih privatnika, koji je prisutan u dobrom delu naseg naroda, da budemo srecni ako neko uopste pristane da ovde ulozi svoje pare. To sto je Vlade Divac, za koga srpski politicki analiticari tvrde da bi na ovim izborima 'ladno prosao jos u prvom reketu iliti krugu, sto uopste ne bi bila losa ideja, za pocetak kupio dobar deo najuzeg centra grada, a i sire, mozda je nesto najbolje sto je u ovom trenutku moglo da nam se desi. Zapravo, kako iz verovatno proverenih izvora sugestivno tvrdi nacelnik Raskog okruga Mile Koricanac, poznati nekadasnji, a i buduci, sugradjanin Kraljevo Kingsa, za sada je kupio Novi dom, Beko, UTRO Srbiju i veliki, sto je za njega sasvim normalno, stan iz kojeg ce voditi poslovnu politiku, kako se to strucno kaze. Sudeci po svemu, sto je ocito nasa nova zivotna realanost, Kraljevo ponovo ima sansu da postane grad na dobrom glasu, ne samo zbog para koje Kraljevski Divac donosi ovde , vec mozda i vise zbog neosporne harizme koju poseduje, zbog organizatorskih sposobnosti u kolektivnoj igri, hrabrosti i neospornog poverenja koje uziva , sigurnosti kojom zraci i daje elan onima oko njega. Uostalom, imao sam prilike da vidim klince koji se zestoko mlate ubedjujuci jedan drugoga u to ko je od njih Divac. Nisam imao prilike da vidim klince koji se mlate ubedjujuci jedan drugog ko je predsednicki kandidat, sto mozda govori o tome kako za ovu zemlju ipak ima nade.
No, sve mi to namece jos neke asocijacije , a jedna od njih je sazaljenje nad nama samima koji smo dosli dotle da moze da nas kupi jedan covek, pa makar on bio i nas Divac. Ovo je za one koji jos nisu u stanju da shvate dokle nas je doveo rezim haskog optuzenika. Druga stvar je ocekivanje mnogih nesrecnika koji su u medjuvremenu ostali bez posla da ce ih bas Divac zaposliti. I mada u vezi sa citavim projektom "Kraljevski Divac" jos nisam cuo nista negativno, sto je i logicno, cini mi se da je Vlade , i ne znajuci, na sebe preuzeo veoma ozbiljnu ulogu jer ga umesto prvog velikog gazde ovde dozivljavaju kao spasitelja, a to je velika odgovornost, pogotovu za nekoga ko nosi oreol velikog zaljubljenika u sopstveni narod. Ali i to je Srbija.
A dok se sve to desava Kraljevo je postalo pravo pravcato gradiliste u kome uskoro, kako se cini, ni kamen na kamenu, a ni za pod glavu, nece ostati kao sto je nekad bio. Reklo bi se da nasuprot onim milionima gladnih, bednih, bosih i golih, kako tvrde pojedine politicke grupacije, ima itekako mnogo i onih koji jednostavno ne znaju sta ce sa parama. Ali i to moze biti dobro, jer ako sve bude kako treba bice jasno da zna Srbija, da on drzi rec, zna put, zna , hoce i moze, da je on dobro za sve, da je on najbolje za Srbiju, da se politika bavi nama, iako se mi ne bavimo politikom i da je Srbija u sigurnim rukama. Ostaje nam da se nadamo da je tako
Povratak na vrh strane


U nedelju, 29. septembra 2002. godine, predsednicki izbori u Srbiji - pise Boban Rajic
Glas i za sopstvenu buducnost

   Gradjani Srbije u nedelju,29. septembra, biraju novog predsednika Republike Srbije. Nesto preko 6 i po miliona biraca opredeljivace se izmedju 11 kandidata na (jednom) glasackom listicu. To su stranacki ili kandidati grupa gradjana, osim dvojice uglavnom poznati javnosti. Oni su u protekla dva meseca, od trenutka raspisivanja izbora, sirom Srbije, na mitinzima, tribinama i putem medija, predstavljali sebe i svoje programe, ali pojedini i napadali svoje suparnike u predizbornoj kampanji. Jedan broj je, pritom, licnim potpisom garantovao ispunjenje svog izbornog programa, drugi su to cinili verbalno.
Svaki punoletni gradjanin koji u narednu nedelju izadje na izbore, uz napomenu da je i neizlazak (osim u slucaju objektivne sprecenosti) takodje nekakvo politicko opredeljenje, imace priliku da davanjem glasa nekom od kandidata na listicu, glasa ne samo za njega licno, kao politicku i ljudsku licnost, vec i za stranku ili grupu gradjana koje on predstavlja, za program koji je ili nije ponudio, koji je ili nije potpisao. Hteli to ili ne, medjutim, bas kako glasi i jedan od izbornih slogana manje poznatog kandidata, biraci ce se tom prilikom opredeljivati da li ce se makar i na ovaj nacin baviti politikom koja se bavi svima nama, a time i o sopstvenom i buducnoscu svoje porodice i svoje otadzbine.
Bez obzira na elementarnu ili politicku pismenost, pouceni iskustvima bliske proslosti, kada smo zainteresovani ili nezainteresovani, svesno ili u zabludi, svoju sudbinu prepustili jednom coveku ili sacici ljudi oko njega i doziveli, i kao narod, i kao drzava, i kao porodica, i kao jedinka-licnost pravu katastrofu (mnogi su to platili zivotom), ovog puta svoje svoje ljudsko, gradjansko , biracko pravo morali bi da iskoristimo sa mnogo vise licne i ljudske odgovornosti i politicke zrelosti!? Da posle ne bismo snosili uzasne posledice i ponovo se kajali, po onoj narodnoj ,,Ko nam je kriv!?,, Nadajmo se da ce ovog puta i gradjani Srbije konacno poslusati istoriju, kao dobru uciteljicu zivota, i savladati zadatu istorijsku i zivotnu lekciju, da ne bi opet bili ponavljaci i stradalnici. Zato, pamet u glavu, biraci, glasajte za pravog kandidata za predsednika. Srecno, i neka vam je Bog na pomoci!?
A da bismo vam donekle olaksali u donosenju odluke, u ovom broju objavljujemo osnovne, elementarne podatke o kandidatima, nacinu glasanja i drugim detaljima vezanim za predstojece izbore.

Predsednicki izbori na podrucju opstine Kraljevo
Sve spremno za demokratski cin
- U opstini Kraljevo upisan 112.391 birac koji ce glasati na 102 biracka mesta, - Sedam izmena u birackim mestima u odnosu na prosle izbore, - Biralista otvorena od 7 do 20 sati, - Nema glasanja van birackog mesta, - Biracki odbori mesoviti, brojni posmatraci i kontrolori, - Identifikacija obavezna, providne kutije, sprej i kontrolna lampica, - Pocela izborna tisina (cutnja)
Na podrucju opstine Kraljevo sve je spremno za pocetak predsednickih izbora u Srbiji. O organizaciji i toku izbora starace se posebno opstinsko Radno telo Republicke izborne komisije (RIK) koje ima samo operativno-tehnicku ulogu, ulogu posrednika izmedju birackih odbora i RIK Srbije.
BROJ BIRACA
Prema poslednjem ,,raportu,, pred nedeljne izbore koji smo dobili od Milosa Petrovica, nacelnika Odeljenja za opstu upravu SO Kraljevo, u vreme zakljucenja ovog broja lista, u sredu u 12 sati, u biracki spisak u opstini Kraljevo upisan je 112.391 birac, sto je za 1.514 vise nego na izborima 2000. godine. U ovim brojevima ima oko 10.000 biraca-raseljenih lica sa Kosova i Metohije, sa boravistem u kraljevackoj opstini, koji imaju pravo glasa u mestu boravista jer je Republika Srbija jedna i jedinstvena izborna jedinica.
Kad je broj upisanih biraca u pitanju, naglasava Petrovic, ovog puta spisak je maksimalno azuriran i ,,prociscen",, jer su podaci kompjuterski sravnjeni sa centralnom bazom MUP-a Srbije pre svega u pogledu prijave prebivalista, tako da je jedan birac upisan samo na jednom mestu.
BIRALISTA I ODBORI
Kraljevacki biraci glasace na 102 biracka mesta. Broj birackih mesta je isti kao i pre dve godine, s tim sto je iz objektivnih razloga, na zahtev biraca i nadleznih organa i drugih subjekata, doslo do promene 7 mesta za izbore.
O izborima ce brinuti 102 biracka odbora. Stalni sastav birackih odbora cine predsednik i tri clana i isto toliko njihovih zamenika. Prosireni sastav odbora cine, pak, pored clanova stalnog sastava, i predstavnici predlagaca predsednickih kandidata sa istim pravima odlucivalja. Odluku o izboru svih birackih odbora u Srbiji, pa i 102 u opstini Kraljevo, vec je doneo RIK Srbije i te odluke su urucene.
NACIN GLASANJA
Na ovim izborima, pored zakona o izboru predsednika republike, primenjuju se i odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika Republike Srbije i njima je regulisan postupak izbora.
Biraci na podrucju kraljevacke opstine vec su putem poste dobili obavestenja o datumu i mestu izbora, popularne ,,rezance,,. Nezavisno od toga, s obzirom da je moguce da neko nije dobio obavestenje, svi gradjani sa birackim pravom, pod uslovom da su upisani u biracki spisak, imaju pravo glasa, na najblizem birackom mestu prema svom stalnom prebivalistu. Za ogromnu vecinu biraca koji nisu menjali prebivaliste to su ista biracka mesta kao pre dve godine (osim 7 promenjenih).
Ovog puta, medjutim, zbog sprecavanja zloupotreba i drugih razloga, nije dozvoljeno glasanje van birackog mesta, ,,po kucama,, ili putem pisama i svi biraci morace licno da dodju na biracko mesto i glasaju. To se odnosi i na vojnike koji glasaju na najblizem birackom mestu.
Prilikom izlaska na izbore obavezna je identifikacija biraca. Protiv mogucih izbornih mahinacija i ovog puta prepreka ce biti veci broj paravana (od dva do 6 po birackom mestu) za tajnost glasanja, providne biracke kutije, sprej sa nevidljivim mastilom i kontrolne lampice sa ultravioletnim (bezopasnim) zracima. Takodje i veliki broj domacih i inostranih posmatraca izbora i drugih zvanicnih kontrolora.
Sve to garantuje da bi ovog puta izbori konacno trebalo da budu slobodni i posteni, demokratski cin kakav je u zemljama razvijene parlamentarne demokratije. U cetvrtak, 26. septembra, u ponoc pocinje izborna tisina, ali ce u nedelju biraci imati rec.

CESID DOBIO AKREDITACIJU ZA PRACENJE IZBORA

Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSid), institucija sa proverenim rejtingom, i ovog puta dobio je ekskluzivno pravo da prati i posmatra predsednicke izbore u Srbiji.
Kako nas informisu Srdjan Cosic, koordinator za kraljevacki region, i Vladimir Ranitovic, kordinator za kraljevacku opstinu u Kancelariji CeSida u Kraljevu, ova Kancelarija pokrice sva 102 biracka mesta u opstini Kraljevo. Medju njima imace i 8 specijalnih, birackih mesta-uzoraka, na osnovu kojih ce vrsiti procene i davati preliminarne rezultate izbora, koji ce, kako kazu, i ovog puta, kao i na proslim izborima, biti prvi i reprezentativni, sa velikim procentom pouzdanosti.
Kraljevacka kancelarija CeSida, kaze Cosic, imace 8 mobilnih ekipa za posmatranje izbora i nadgledanje rada birackih odbora.
Povratak na vrh strane


ZA KOGA CE SE U NEDELJU GLASATI
Jedanaest kandidata na listicu
   Na predsednickim izborima u Srbiji, koji su raspisani za nedenju, 29. septembra 2002. godine, na glasackom listicu bice 11 imena kandidata, poredjanih po azbucnom redu : Vuk Draskovic (kandidat SPO), Velimir Bata Zivojinovic (SPS), Branislav Ivkovic (grupa gradjana) Vojislav Kostunica (DSS), Miroljub Labus (grupa gradjana), Tomislav Lalosevic (grupa gradjana), Vuk Obradovic (SD), Nebojsa Pelevic (grupa gradjana), Borislav Pelevic (SSJ), Dragan Radenovic (grupa gradjana) i Vojislav Seselj (SRS). Tim redosledom objavljujemo imena, krace biografije i fotografije svih kandidata.
Vuk Draskovic
Rodjen je 29. novembra 1946. godine u banatskom selu Medja. Zavrsio je Pravni fakultet u Beogradu. Po zanimanju je knjizevnik . Osnivac je i od 1990. godine predsednik Srpskog pokreta obnove. Ucestvovao je kao kandidat na izborima za predsednika Srbije 1990. i 1997. godine. Preziveo je dva pokusaja atentata - na Ibarskoj magistrali i u Budvi. Ozenjen je Danicom. Izborni slogan ",,Zna put",,.
Velimir Bata Zivojinovic''
Rodjen je 5. juna 1933. godine u selu Koracica podno Kosmaja, opstina Mladenovac. Zavrsio je Pozorisnu akademiju u Beogradu. Glumio je u preko 250 filmskih i televizijskih uloga. Potpresednik je SPS-a i narodni poslanik u Skupstini Srbije. Ozenjen je Julijanom sa kojom ima dvoje dece. Imaju i cetiri unuceta. Izborni slogan ,,Nas Bata - nas predsednik - SPS,,.
Branislav Ivkovic
ZVANICNI KANDIDATI ZA PREDSEDNIKA SRBIJERodjen je 1952. godine u Bijeljini. Doktorirao je na Gradjevinskom fakultetu u Beogradu na kojem je i profesor. Poslanik je u Vecu gradjana Savezne skupstine. Od 1994. do 2000. godine bio je ministar gradjevina u Vladi Srbije. Predvodi frakciju ,,Socijalisti - povratak bazi,, koja je nastala iskljucenjem dela funkcionera SPS. Ozenjen je i otac cetvoro dece. Izborni slogan ,,Znam, hodju, mogu,,.
Vojislav Kostunica
Rodjen je 1944. godine u Beogradu gde je doktorirao 1974. godine. Za apsolventa na ovom fakultetu izabran je 1970. a 1974. godine, u vreme politickih progona na Univerzitetu, morao je da napusti fakultet. Jedan je od osnivaca DS-a 1989. godine, a od 1991. godine je predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS). Izabran je za predsednika SRJ u jesen 2000. godine. Ozenjen je Zoricom Radovic. Izborni slogan : ,,Zna Srbija,,.
Miroljub Labus
Rodjen je 28. februara 1947. godine u Maloj Krsni. Osnovnu skolu i Gimnaziju zavrsio je u Rumi, a Pravni fakultet u Beogradu sa prosecnom ocenom 9,93, gde je i doktorirao. Na tom fakultetu od 1972. radi kao asistent a potom redovni profesor. Osnivac je Instituta G 17. Potpresednik je Savezne vlade i ministar za ekonomske osnose sa inostranstvom. Bio je potpresednik DS-a do 1997. kada je dao ostavku na sve funkcije. Ozenjen je Oliverom i otac dve cerke. Izborni slogan : ,,Najbolje za Srbiju,,.
Tomislav Lalosevic
Rodjen je 2. marta 1958. godine u Cortanovcima, opstina Indjija. Diplomirao je marketing na Ekonomskom fakultetu u Visbadenu, u Nemackoj. Zvanje doktora filozofije i ekonomije stekao je na Internacionalnom otvorenom univerzitetu u Kijevu u Ukrajini. Predsednik je Bransvik grupe sa 27 kompanija u 8 zemalja sveta. Ozenjen je i ima dve cerke.
Vuk Obradovic
Rodjen je 11. aprila 1958. godine u selu Kondzelj u Toplici. Zavrsio je Gimnaziju u Prokuplju, a Vojnu akademiju kopnene vojske, Visoku vojno-politicku skolu i Komandno-stabnu skolu operatike u Beogradu. Doktorirao na problemu nacionalizma i sovinizma u jugoslovenskom drustvu. Osnivac je i predsednik Socijaldemokratije. Bio je kandidat za predsednika Srbije 1997. godine. Ozenjen je i ima dvoje dece. Izborni slogan : ,,Vuk Obradovic, dobro za sve,,.
Nebojsa Pavkovic
Rodjen je rodjen je 10. aprila 1946. godine u Seljskom Rudniku kod Cuprije. Uciteljsku skolu zavrsio je 1966. u Aleksincu, a visoke vojne skole, Vojnu akademiju kopnene vojske, Komandno-stabnu akademiju Kopnene vojske i Komadno-stabnu akademiju operatike u Beogradu. Ima cin general-pukovnika. Bio je na mnogim visokim oficirskim duznostima i vojni predavac, komadant Trece armije u vreme NATO-bombardovanja i nacelnik General-staba VJ do penzionisanja. Izborni slogan : ,,Pobednik,,.
Borislav Pelevic
Rodjen je 22. novembra 1956. godine u selu Bublje, opstina Orahovac na Kosovu i Metohiji. Ekonomski fakultet zavrsio 1989. a magistrirao 2001. godine. Profesor je na Visoj skoli za sportske trenere u Beogradu. Presednik je Kik-boks saveza Jugoslavije i potpresednik Svetske federacije za kik-boks. Nosilac je crnog pojasa u karateu. Na mesto predsednika Predsednistva Stranke srpskog jedinstva izabran je 1998. godine. Narodni poslanik. Ozenjen je i ima petoro dece. Izborni slogan : ,,Mi drzimo rec,,.
Dragan Radenovic
Rodjen je 12. aprila 1951. godine u Sarajevu, familija poreklom iz Peci. Diplomirani je pravnik, radio u Sluzbi drzavne bezbednosti. Magistar je umetnosti i doktor filozofije. Profesor je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Clan je ULUS-s, Akademije Ruske federacije za bezbednost i Predsednistva Medjunarodne akademije za nacionalnu bezbednost. Autor brojnih monumentalnih skulptura. Ozenjen, ima dve cerke. Izborni slogan : ,,Iako se ne bavite politikom, ona se bavi vama,,.
Vojislav Seselj
Rodjen je 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu. Diplomirao i doktorirao na Pravnom fakultetu. Zbog neobjavljenog rukopisa 1984. godine osudjen u Sarajevu na 8 godina robije. Kandidovao se za predsednika 1990. i 1997. godine. Osnivac je i predsednik Srpske radikalne stranke, savezni i republicki poslanik. Ozenjen je Jadrankom, ima cetiri sina. Izborni slogan : ,,Srbija u sigurnim rukama,,.
Povratak na vrh strane


Mile Koricanac, nacelnik Raskog okruga i narodni poslanik - pise Rajko Saric
Bez straha od privatizacije
Tokom protekle dve godine opstine Raskog okruga dobile su oko 10 miliona evra delimicno u subvencijama, a delimicno kreditnim linijama iz Fonda za razvoj Srbije, sto je znatno vise od sredstava koja su dobili drugi okruzi. To je bio jedan od razloga za razgovor sa nacelnikom Raskog okruga i narodnim poslanikom Milom Koricancem.
   Gospodine Koricanac, kako je doslo do toga da bas Raski okrug dobije najveci deo sredstava iz Fonda za razvoj Srbije i za sta ce te pare prevashodno biti upotrebljene?
Ucinjeno je to ne zato sto smo lepi i pametni, vec zato sto smo uradili kvalitetne programe i biznis planove. Svakodnevno, mesecima vec, u Fondu za razvoj imamo pedesetak planova koji kao takvi dolaze na razmatranje Upravnog odbora Fonda kojim predsedava republicki premijer. Stalno se vodi polemika kako dosta sredstava odlazi prema ovom delu Srbije, ali mi smo jednostavno napadni, nudimo dobro radjene programe zbog cega ne mogu da nas izbegnu. To je jedina formula naseg uspeha kao rukovodstva Raskog okruga. Dakle, nikakve privilegije i mudrovanja. Napravili smo kvalitetne timove za privredu i poljoprivredu koji dobro funkcionisu i ja sam njima veoma zadovoljan. Moram da kazem da nas ljudi u celosti podrzavaju. Desava se da neke projekte zapocnemo bez dinara sredstava , poput regulacije reke Gruze, koja je zapoceta sa svega tri tone nafte kao donacije, i tek sada treba da jurimo pare za zavrsetak radova. Po nasoj proceni oko 150 000 evra bi trebalo uloziti u ovu regulaciju kako bi se sprecilo plavljenje 4 - 5000 hektara najplodnije zemlje. Tu su svakako i putni pravci u koje je do sada na podrucju Okruga investirano oko 15 miliona evra. LJudi nam izlaze u susret jer veruju da radimo prave stvari i znaju da smo spremni sve da ucinimo da projekte izvedemo do kraja.
Iz ovoga sto ste rekli proizilazi da je akcenat stavljen na infrastrukturu i poljoprivredu?
Da, tacno, infrastruktura, putni pravci i poljoprivreda. Koprcamo se onoliko koliko mozemo i dobijamo onoliko koliko se objektivno gledano moze dobiti. Mnogo vise od drugih okruga smo uzeli zato sto se ti drugi jednostavno nisu snasli u novim uslovima i sa novom vladom. Mi jesmo i verujte mi nista ne dobijamo preko veze. Nametnuli smo se htenjem i sposobnoscu da uradimo kvalitetne projekte koji su naisli na podrsku. Sada predstavnici drugih okruga dolaze kod nas da uce kako se to radi. Mozemo, dakle, biti zadovoljni onim sto smo u protekle dve godine uradili. Kad je rec o poljoprivredi, veliki je problem bio zbog Zakona o Fondu za razvoj, gde je kredite moglo dobiti samo pravno lice. Kako su nam zadruge propale isao sam preko privatnih firmi, tako da sada imamo veci problem u plasmanu nego u obezbedjenju sredstava. U Raski smo isli preko Mlekare, a u Kraljevu preko "Kotlenik prometa" koji je do sada iskoristio oko 100.000 evra kredita. "Kotlenik" je dobio i pola miliona evra preko Komercijalne banke, sto znaci da trazimo ali i dobijamo i od Fonda za razvoj i od banaka. Uradili smo dosta u oblasti infrastrukture, a dosta toga pripremili smo za radove u iducoj godini. Ove godine smo dobili vise od 15 miliona evra od Republicke direkcije za lokalne puteve s tim sto mi kao grad moramo uloziti 4 miliona. To je vise nego povoljno. Bitno je da ce putevi da se grade, da se obezbede uslovi za sto veci povratak ljudi na sela koja su opustela proteklih godina. Nista nije lose u tome da ljudi zive u gradovima, a da se bave poljoprivrednom proizvodnjom za sta im je potrebna kvalitetna putna struktura koja ce pomoci da se ubrzo u vecim seoskim sredinama formiraju poljoprivredne zadruge kao nosioci buduceg razvoja sela. Njima ce upravljati zadrugari, sto znaci da ce zadruge biti ono sto bi tebalo da budu, a ne ono sto su bile. Njihovi direktori nece morati da idu u nekakve komitete za misljenja, vec ce imati zadatak da se bore na trzistu. Ono sto je evidentno to je strah seljaka i nepoverenje u zadruge jer su ih ove ranije ostavile na cedilu. "Koga su zmije ujedale, taj se i gustera plasi", kako glasi narodna mudrost.
Gospodine nacelnice , otvaraju li se nove zadruge i ima li seljak novca koji bi ulozio u tabulaciju za njihovo ozivljavanje?
Otvaraju se nove zadruge, sto cemo pospesiti kreditnim linijama. Problem je nedostatak njihovog kapitala koji bi , kako ste i sami rekli, zalozili u tabulaciju, ali drzava upravo sada sprema Fond rizika koji ce procenjivati programe i potencijalne nosioce poslova. Ako se negde desi promasaj Fond ce namiriti izgubljena sredstva. No, trudicemo se da ne bude promasenih programa. Nas okrug je po razvojnim programima na prvom mestu u Srbiji sto me posebno raduje i ja bih se ovom prilikom zahvalio svima koji su u tome pomogli, a tu su, svakako, i mediji.
Koliko je Kraljevo , kako sami kazete, povuklo sredstava iz Fonda za razvoj i kako su sredstva , gledano po opstinama, rasporedjena?
Trudio sam se da sva dobijena sredstva budu ravnomerno rasporedjena na sve opstine okruga, a Kraljevo je povuklo nekih 100 miliona evra, a do 300 miliona sve ostale opstine. Mislim da je tu Kraljevo dobro proslo, a ja kao nacelnik okruga moram da vodim racuna, i to cinim, da svaki grad dobije sredstva srazmerno potrebama i velicini.
Aktuelna je privatizacija preduzeca, posebno srednjih i malih za koja se najlakse pronalaze kupci. Koliko preduzeca iz Raskog okruga ulazi u ovaj proces do kraja godine?
Na nivou okruga 31 preduzece trebalo bi da bude privatizovano do kraja ove godine. Ovde bih zeleo da razbijem famu oko toga koliko ce radnika ostati bez posla kada preduzeca budu prodata. Ubedjen sam da ce preduzeca, cim dobiju novog titulara, imati potrebu ne samo za sadasnjim brojem radnika, vec ce traziti uposljavanje znatnog broja onih koji se nalaze na trzistu rada. Kupac ne kupuje samo hale i masine. NJemu to nece doneti nikakav profit. Za ostvarenje dobiti potrebni su radnici. Eventualno se moze desiti da u jednom kratkom periodu manji broj radnika ostane bez posla, dok novi vlasnik ne uhvati ritam plasmana robe i proizvoda. Zato nam se i zuri da proces privatizacije sto pre realizujemo kako bi sto vise ljudi zadrzalo radna mesta i pocelo sa ostvarenjem dohotka koji garantuje egzistenciju i poboljsanje uslova zivota. Posebno sam zadovoljan sto je nase gore list, trenutno najpopularniji Srbin u svetu, Vlade Divac deo svog kapitala ulozio u kupovinu nekih ovdasnjih preduzeca. Do sada je kupio "Beko" i "Savemeni dom" , a zajedno s "Masincem" ulozio je veliki kapital u UTRO " Srbiju". Cujem da ima nameru da ovde kupi veliki stan, sto znaci da ce u buducnosti biti u Kraljevu i voditi neke poslove. NJemu odgovara sto UTRO "Srbija" na Gocu ima hotel jer ce gore izgraditi savremene sportske terene koji ce biti mesto okupljanja i visinskih priprema nasih klubova, a verovatno i klubova iz inostranstva. Interesantna su i preduzeca poput "Trgoprometa' , "Stoteksa", "Gvozdjara" i drugih za koje nece biti problem naci kupca. Jedno preduzece do sada je prodato ali ce biti prodata i druga, tim pre sto ce sam proces prodaje ubuduce biti u Kraljevu.Povratak na vrh strane

Zivot pobedio paragraf- pise Predo Markovic
Blokadom se izborili za bezbedniji put
   Zbog ucestalih saobracajnih udesa na regionalnom putu Kraljevo - Mataruska Banja,koji u duzini preko tri kilometra prolazi kroz njihovo selo, mestani Zice su prosle nedelje postavili blokade pri prolasku kroz njega.. Od autobuske stanice ,,Djerdan,, do stanice ,,Novakovici,, prema Mataruskoj Banji, saobracaj je zaustavljen i kako nam rekose Zicani, koji su put preprecili traktorima i automobilima, nece se odvijati sve dok se na ovoj relaciji ne budu postavili lezeci policajci. Blokadi su se na kratko pridruzili i ucenici OS ,,Zivan Maricic,, i ona je potrajala sve do utorka u 13 casova, kada su ,,lezeci policajci,, postavljeni.
   U kraljevackom SUP-u, ovaj regionalni put zbog prebrze voznje smatraju crnom tackom, prvenstveno kad je u pitanju bezbednost pesaka. Iako saobracajne patrole tokom radarske kontrole svakodnevno zaustavljaju nesavesne vozace, cesto je na ovoj pravoj deonici, gde su znaci za ogranicenje brzine do 40 i 50 kilometara na sat vrlo vidljivi ,,postizala i ,,stotka,,.
   Zoran Milicevic iz Zice kazao nam je da je do blokade doslo sponatno.
- Nema metra na ovom putu da se nije desio udes. Godinama se ovde dogacaju nezgode i mi to vise necemo trpeti. Trazimo lezece policajce, jer kako nam je rekao nacelnik saobracajne sluzbe Miso Nikolajevic, od svih udesa koji se dogode tokom godine, trideset odsto se desavaju na ovom putu. Od Mila Koricanca, nacelnika Raskog okruga dobili smo obecanje da ce se krenuti sa postavljanjem lezecih policajaca.
   Sasa Aksic, ucesnik blokade se pozalio da se deca boje da podju u skolu, dodavsi da ih i nastavnici podrzavaju u blokadi.
   Dejanu Djordjevicu je na ovom putu pre nekoliko dana poginuo najbolji drug Nenad Milosevic. I Nenad kaze da nesto mora da se ucini na bezbednosti ovog puta.
Cvetkovic Olga je kod ,,Djerdana,, cekala unuku na se vrati iz skole:
- Svaki dan je ovako. Strahujem dok se ne vrati iz skole. Blokirali smo put i u pravu smo, kaze Olga.
   Mile Koricanac, nacelnik Raskog okruga je izdao nalog za ovaj posao koji ce finansirati republicka Direkcija za puteve, skrativsi, kako je rekao, proceduru iako se radi o regionalnom putu, za koji je nadlezno ministarstvo.
- LJudi su napravili blokadu i potpuno su u pravu. Ne mogu oni iz kabineta u Beogradu da uredjuju ovakve stvari, dok roditelji djaka iz Zice brinu hoce li im se deca vratiti ziva, kaze Koricanac.
   Bilo kako bilo, blokade u Zici su uklonjene, tri lezeca policajca su postavljena, a djaci i roditelji ocekuju da ce uskoro biti postavljena zastitna ograda pored skole, koja je uzgred budi receno i najstarija osnovna skola u opstini, sagradjena u vreme kada njeni utemeljivaci nisu ni sanjali kakav ce saobracaj teci putem. Ukoliko je tada i put postojao...
Povratak na vrh strane
Interfer 2002 - pise Dragan Bajovic
Diploma za Kacarevica
   U Somboru je, krajem prosle nedelje, odrzan Sedmi medjunarodni festival radijskih, novinskih i televizijskih reportaza "Interfer 2002".
Na ovom festivalu novinar Radio Kraljeva Miroslav Kacarevic dobio je diplomu za emisiju "" Gokcanica, selo koje nestaje".
Miroslav Kacarevic dobija diplomu na Interferu 2002   "Interfer" je pre sedam godina osnovala privatna Radio-televizija "Spektar" iz Sombora, ciji je direktor Zorica Bakic. Protekom godina, ovaj festival sve vise pleni paznju novinara sva tri medija - novina, radija i televizije, a nagrade i diplome koje se dodeljuju imaju sve veci znacaj.
Branimir Plavsic, novinar Radio Sombora i clan zirija, o Kacarevicevoj reportazi je rekao "" da ona govori o jednom srpskom selu i da je kroz sudbinu tog sela odslikana sudbina vecine sela u kojima su ostala jedino staracka domacinstva. Autor Kacarevic vesto prati pricu svojih sagovornika."
   Na " Interferu 2002" ustanovljena je i nagrada za zivotno delo. NJen prvi dobitnik je Svetolik Mitic, novinar Televizije Beograd. Zlatne povelje dodeljene su novinaru Radio Nisa Sadiku Hamidovicu za reportazu " "Ilija i Alija, jedna avlija", Vladimiru Milicu iz Produkcijske grupe " "Mreza"" iz Beograda za televizijsko ostvarenje ""Kako si vukao, tako ces odrezati"" i novinaru lista " Politika" Mirjani Radosevic za reportazu "Pogled od milion dolara".
   Gran pri " Laza Kostic"" Interfera 2002. dobio je Rasa Popov, koji se ove godine prijavio sa reportazom "Na veceri sa Titom"" koja je objavljena u majskom broju casopisa ""Polja"" iz Novog Sada. U obrazlozenju odluke o dodeli te nagrade Rasi Popovu ziri (Bogdan Ibrajter, predsednik, Radislav Durman, clan, i Branimir Plavsic) kaze da je Rasu Popova, da kojim slucajem nije rodjen jos daleke 1933. u Mokrinu, trebalo izmisliti i stvoriti.
.
Povratak na vrh strane
Narodni muzej Kraljeva: Medjunarodne manifestacije - pise Bojana Milosavljevic
   O vizuelnoj kulturi
   
- "Ogledalo Balkana" naziv je medjunarodne manifestacije iz oblasti vizuelne kulture, organizovane od strane Centra za vizuelnu kulturu "Ogledalo" i Narodnog muzeja - Kraljevo, od 19. do 21. septembra
Manifestacija posvecena vizuelnoj kulturi i umetnosti otvorena je izlozbom "Lice - identitet" u galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu. Postavka tematski tretira lice kao jedan opsti pojam kategorije vizuelne kulture, a posredstvom nove, pre svega elektronske, tehnologije (video art, digitalna umetnost, printovi, fotografije, stapma i slicno). Izlozbu je otvorila Irina Subotic, profesor Akademije likovnih umetnosti u Novom Sadu. Kao predstavnik grada - domacina, Jovan Djurovic, podpredsednik Skupstine opstine na ovom skupu, rekao je, pored ostalog, da "Ogledalo Balkana" dozivljava kao manifestaciju koja nas vraca u evropske i svetske tokove.
   Izlozba "Lice - identitet" (trajace do 12. oktobra) imala je nagradni karakter. Jednoglasnom odlukom zirija (sacinjavali su ga: Stevan Vukovic, Danijela Perusevic, Darka Radosavljevic i LJubisa Simovic) dodeljene su tri nagrade. Jedna podrazumeva samostalnu izlozbu u galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu naredne godine, a pripala je Zoltu Kovacu iz Beograda - za seriju fotografija pod nazivom "Mutni." Selda Asal iz Istambula (Turska) dobila je nagradu muzeja - suorganizatora i domacina, a za video instalaciju "Ja licno ja, staklena kuca." Miodragu Krkobabicu iz Kraljeva, za seriju printova "Portret" pripala je nagrada Centra za vizuelnu kulturu "Ogledalo."
Seminari i festival video arta
   Kraljevo je tokom trodnevne manifestacije bilo respektivna umetnicka scena i dobro mesto za sabiranje i razmenu pozitivne stvaralacke energije. Uz izlozbu posvecenu identitetu, odrzan je i niz strucnih skupova iz oblasti vizuelne kulture, kao i festival video arta, na kome su svoja ostvarenja predstavile produkcijske kuce i udruzenja iz sveta.
   Seminar pod nazivom "Umetnost i savremeni mediji" odrzao je profesor Cedomir Vasic, sa Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. On je naglasio da uloga savremenih medija (od fotografije, filma, televizije do kompjutera) ima presudnu ulogu u stvaranju likovnih umetnickih dela zato sto proizvodi slike. Ovi mediji imaju svoj jezik i nacin izrazavanja i veoma uticu na tradicionalno bavljenje umetnoscu, pa tako doprinose da se ta vizuelna praksa znatno menja. Receno je, takodje, da je za umetnicke slike u oblasti medija bitno da sadrze dozu humanosti. "Lice u poezijskom vidjenju" je segment iz knjige "Lice i lik u vizuelnoj spoznaji," kao i predavanja koje je odrzao profesor Kosta Bogdanovic sa Univerziteta umetnosti u Beogradu, Novom Sadu i Banjaluci. Knjiga koja uskoro izlazi iz stampe bavi se sirokim aspektom teorije o liku i licu, problemom znacenja i svim ostalim sto se u ljudskoj istoriji pamti kao - oznacenost lika i lica.
   Projekat "Ogledao Balkana" sadrzavao je i festival video arta, na kome su se predstavili gosti iz Kanade, Francuske, Norveske i Spanije. Produkcijska kuca "Antimater" iz Kanade prezentovala je vise ostvarenja koja su zalazila u price o manjinama, urbanom zivotu, siromastvu. Prikazani filmovi ponudili su, tako, pogled na pravu Kanadu. Gosti iz Francuske ("Eksvis") prikazali su svoj sustinski projekat - kolektivne audiovizuelne programe, koncepciju performansa, javnu ekranizaciju. Clanovi produkcijske kuce "Eksvis" bave se distribucijom, prikazivanjem, dokumentovanjem i obukom u video stvaranju. Ucesnik festivala bilo je i "Norvesko udruzenje mladih umetnika" koje, kako je receno, nastoji da obezbedi umetnicka prava svojim clanovima kroz razlicite institucije. Ono, pored ostalog, izdaje i umetnicki casopis koji se bavi aktuelnim stvaralastvom u Norveskoj. Manifestaciju i Festival zatvorili su gosti iz Spanije - video umetnik Luis Eskartin i organizacija "Ovni" iz Barselone. Ona pripada Samostalnom video festivalu, osnovala je Muzej savremene umetnosti i bavi se video programima. "Ovni" je dobila pravo na 4oo video radova i 2o CD romova. Arhive sadrze radove na razlicite teme, sa ciljem da pomocu razlicitih strategija ohrabre kritiku savremene kulture.
Povratak na vrh strane
Odbojkasi Ribnice pobednici medjunarodnog turnira u Mariboru - pise Aleksandar Daisevic
Optimizam sa pokricem
   
Mini turneja, proteklog vikenda, odbojkasa kraljevacke Ribnice po Sloveniji, tacnije ucesce na Medjunarodnom turniru u Mariboru, drugi put za poslednjih 11 godina, bila je vrlo uspesna."Plavi" su zadivili domacine i osvojili pehar za prvo mesto jer su oba rivala bacili na kolena. Umesto najavljene ekipe Slovenske Bistrice, na parketu prelepe dvorane OS "Bojan Ilic", Umor od napornog putovanja (igraci proveli u autobusu 17 sati) osetio se u ovom susretu, u trecem setu. Posle dva veoma dobro odigrana, Kraljevcani su u trecem delovali potpuno odsutno,vidno umorno, ali su smogli snage da u cetvrtom setu zadaju zavrsni udarac svom protivniku. Topolsica je mnogo bolje igrala protiv domacina turnira, ekipe Maribora (treceplasirani tim u proteklom sampionatu Slovenije). Ipak i pored vodjstva od 2-0 u setovima ekipa iz Sostanja nije mogla vise osim minimalnog poraza od 3-2. Tako je nedeljni prepodnevni mec starih rivala i nekada bratimljenih klubova Maribora (bivsi Stavbar) i Ribnice resavao pitanje pobednika. Kraljevcani su odigrali sjajno, narocito prva dva seta koja su resili u svoju korist 25-22,25-23. Posle bolje igre i konstantnog vodjstva "plavi" su slavili 15-13 i konacnih 3-2 u setovima.Onda je na scenu stupio tim koji je jedan od glavnih kandidata za titulu prvaka Slovenije. Evidentan problem prijema servisa koji su u nastavku meca imali igraci Ribnice omogucio je Mariborcanima da izjednace rezultat (25-21,25-22). Odluka je pala u taj - breku, a Ribnica je pokazala kvalitet vise, da neizvesne zavrsnice resava u svoju korist. Veliko slavlje igraca i male grupe navijaca, iz kraljevacke delegacije u poseti Mariboru, upotpunio je i pobednicki pehar koji je kapitenu i treneru Ribnice Draganu Djordjevicu urucio predsednik OK Maribor Zlatibor Krajcinovic. Osim pobeda na ovom turniru Ribnica je stekla nove sportske prijatelje sa kojima ce se saradnja u narednom periodu nastaviti.
   Dve pobede u Mariboru i kontrolni mecevi sa jugoslovenskim prvoligasima pokazali su da Ribnica ozbiljno prilazi novoj sezoni prve "B" lige sa samo jednim ciljem, posle tri godine vratiti se u elitu. Odredjeni problemi u klubu su prevazidjeni,a nova koncepcija rada sa Djordjevicem kao igracem i trenerom polako daje rezultate. Kraljevacki odbojkasi ce u novoj sezoni igrati u novoj formaciji sa dva korektora sto je mac sa dve ostrice,ali teret obaveza igraci hrabro preuzimaju I nema uzmicanja. Posebno ce tesko biti Milanu Mitrovicu I Marku Prodanovicu,koji ce sa liberom Goranom Mikovicem pokusati da "drze" prijem servisa,najvecu boljku u igri Ribnice.Ako sve bude kao na turniru u Mariboru problema nece biti.
   Nova sezona pocinje veceras (19) u Kraljevackoj Hali sportova. Prve bodove u prvoj "B" saveznoj ligi Ribnica ce pokusati da osvoji protiv tradicionalno neugodnog Spartaka iz Subotice. Uz pomoc verne publike,kao u mecevima baraza sa Beogradom, maksimalna pobeda nece izostati.Bio bi to uvod u, verujemo, uspesnu sezonu odbojkasa kraljevace Ribnice.
Poraz od Crvene zvezde
U poslednjoj kontrolnoj utakmici pred start prvenstva prve "B" savezne odbojkaske lige kraljevacka Ribnica je ugostila beogradsku Crvenu zvezdu."Crveno-beli" su slavili rezultatom 3-0 (25-23,25-22,25-13), a utakmica je pocela malom svecanoscu,jer je direktor kraljevackog "B" ligasa Djuradj Milinkovic prigodnim poklonima darivao bivse igrace Ribnice Dejana Brdjovica, trenera "crveno-belih" Zeljka Bulatovica, Vladu Petkovica i Nikolu Kovacevica. Ribnica je u ovom pripremnom periodu odigrala devet kontrolnih utakmica,iskljucivo sa prvoligaskim ekipama,a "plavi" su zabelezili pet pobeda i cetiri poraza. Uz Crvenu zvezdu pobede protiv Ribnice zabelezili su Mladi Radnik, Putevi iz Ivanjice i Buducnost iz Podgorice,dok su Kraljevcani uzeli meru Putevima u Ivanjici, Partizanu, francuskoj ekipi Sent Foa, kao i prvoligasima iz Slovenije Topolsica iz Sostalja i Mariboru.Povratak na vrh strane


MailboxIbarske novosti mailbox

Copyright 1997-2002 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive