1. novembar 2002.godine

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje ,, Ibarske novosti"- Kraljevo. Adresa Redakcije: ul, Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Slavko Janosevic. Odgovorni urednik: Ivan Rajovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Predrag Markovic (drustvo), Milan Pantovic (gradska i selo), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (Strsljen i reportaze), Bojana Milosavljevic (kultura), Milisav Radovanovic (fotoreporter). Predsednik Upravnog odbora: Gordana Vuckovic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312-504, odgovorni urednik 312-507; Pravna i opsta sluzba 312-505; Oglasno odeljenje 312-503. Godisnja pretplata 1.040 dinara. Za inostranstvo- Evropa 3.120 dinara. Amerika i Australija 4.160 dinara. Ziro - racun: 41800- 603-5 - 21 kod Sluzbe za platni promet Kraljevo. Kompjuterska obrada ,,Ibarske novosti". Stampa DD ,, Slovo" Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036/332-312. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.


Uvod - Uz Svetski dan novinara
Samo rad svih pogona sprecava stecaj
“Plafon” - tri meseca!
“Idi mi, dodji mi”
Vladan Spasojevic - Narod je nasa najveca vrednost
Novosti iz Usca
Korak medju kulturnu elitu
I novi sastav mrsi racune


PISMO IZ HOLANDIJE
Postovani gospodine Rajovicu.
   Mozda ce vas malo iznenaditi ovaj Mail iz Holandije zemlje cveca i ostalog. Redovno citam inernet izdanje Ibarskih novosti jer mi je to trenutno veza sa mojim rodnim gradom Kraljevom. Inace ovde u Holandiji zivim vise od 30 god. Kraljevo kao Kraljevo moj dragi grad ostaje mi u srcu.
   Gospodine Rajovicu, ja se zovem Milena Vidojevic, a Vas ne poznajem licno, samo vas znam kao odgovornog urednika vasih i mojih novina i sto sam cula od moje sestre Karanfile, ona mi je cesto pricala da ponekad skoknete kod nje na sisanje. Eto, samo toliko, zelim da vas puno pozdravim i pozelim uspeh u vasem poslu. Pozdravite vase kolege. Prenesite, takodje, pozdrave mojoj sestri kad budete dolazili u njen Frizerski salon.
   Srdacno vas pozdravlja Milena Vidojevic iz Holandije.

PISMO IZ KANADE
Postovani prijatelji!
   Verovatno ce mnoge od vas iznenaditi ova kratka poruka jednog pesnika - izbeglice iz Petrinje koji je proveo dvije nezaboravne godine u Kraljevi i Mataruskoj Banji objavljujuci nekoliko knjiga pesama u vasem i mom gradu Kraljevu. Pri tome je , zahvaljujuci vasim novinarima, ostala zabiljezena i moja poezija na stranicama Ibarskih novosti.
   Sada sam samo fizicki daleko. U Kanadi. Naravno , daljine nista ne znace i veoma cesto sam u mislima u Kraljevu i Mataruskoj Banji, a zahvaljujuci kompjuteru i na stranicama Ibarskih novosti. Iskoristio bih ovu priliku da pozdravim sve novinare Ibarskih novosti kao i ljude koji me se prisecaju.
   Ukoliko bude volje mozete i da mi se javite , bilo bi mi zadovoljstvo. Usput, ako ste u situaciji zamolio bih Vas i da pozdravite moga dragog prijatelja Zorana Savkovica - Dzerija koji je radio i ilustracije za moje knjige.
   S postovanjem, Ljuban Klobucar, Saskaton ,Kanada

Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Uz Svetski dan novinara

   Mozda je Dan novinara, koji je skromno, svecano, radno i u velikoj meri precutno obelezen u utorak, bio jos jedna prilika da se nesto progovori o zanimanju koje je postalo jedno od onih koja su u najvecoj zizi interesovanja svekolike javnosti. Medjutim, zanimljivo je da posle jednog perioda kada su stvari na sasvim drugaciji nacin bile tretirane , pa i novinarstvo, dosli smo do toga da, kako se cini, niko vise ne mari ni za cim. Totalna apatija je karakterna crta velikog broja nas koji zivimo na ovim prostorima, a sto je, verovatno, i logicna posledica svega onoga sto smo preziveli poslednjih godina. Naravno, odavno je postalo nevazno ko je kriv sto nam se sve to dogodilo. Ko se ovajdio - ovajdio se. Ko nije - ko mu je kriv? Zivot ide dalje, a dokle, to cemo tek da vidimo. Sve u svemu, kad se malo bolje pogleda, i nije nam tako lose. Od naroda koji guta vagone bensedina i ne moze se ocekivati nesto drugo. O alkoholu, travi i drugim pomagalima za uspostavljanje duhovne ravnoteze sa svetom koji vise niko ne razume, nema ni potrebe govoriti. Zbog toga je vise nego tesko zabeleziti ovaj trenutak vremena sadasnjeg koji je do te mere bezlican, bljutav i nikakav da ga jednostavno nista ne karakterise kao neki bitan period u nasim zivotima. Prosto covek zazali za nekim vremenima, koja nisu donela nista narocito, ali u kojima je bilo mnogo vise uzbudjenja pa makar se pod tim podrazumevalo i ono pocetno mlacenje po vilicama u redovima za kafu i zejtin, posle cega je usledilo tetosenje fanaticnih demonstranata od strane vrlih cuvara znamo vec dobro koga i cega. Smrzavanje na snegu, beskrajne setnje, lonci, pistaljke i ostali zvececi rekviziti deo su vremena kojeg cemo se sa sve vise nostalgije i simpatija secati kako starimo u legalistickom i transparentnom sistemu koji vise lici na baru nego na oazu u kojoj je epski narod burne istorije konacno nasao svoje utociste.
   I bas zbog svega toga novinarima nije lako. Cak bi se reklo da vise nema kome i sta da se kaze, sve je vise nego jasno i svi vec sve znaju. Osim toga veliki deo populacije, kao i u svakoj "Alajbegovoj slami", pokusava da zgrabi sto je vise toga moguce u vremenu takozvane tranzicije. Otvorena ili podmukla otimacina tako je postala najprepoznatljivija karakteristika srpske demokratije. U takvim uslovima dogodo nam se jos jedan Svetski dan novinara. I mozda bas zbog svega toga i raduju pisma nasih citalaca, a narocito onih koji nas putem interneta citaju sirom sveta, sto jos uvek veruju u novinarstvo i sto jos uvek citaju nase novine i pored toga sto ima mnogo drugih vecih, boljih, interesantnijih, skandaloznijih i da ne nabrajam.
   Zapravo, dogadjaju se takve stvari i tako brzo da ih je skoro nemoguce pratiti, a sve skupa sve vise podseca na nesto sto se koliko do juce moglo podvesti pod naucnu fantastiku. I u takvoj najezdi terorista, preprodavaca oruzja, slikara osumnjicenih za ubistvo policajaca i zlikovaca razlicitih vrsta, formata i afiniteta kod nas je stanje sasvim redovno. Borba za lokalnu vlast ulazi u svoju zavrsnicu , sto u velikoj meri baca u senku strajk radnika "Magnohroma". I mada vise niko zivi ne zna ko je u pravu, a ko nije, ono o cemu se sa velikom izvesnoscu sve ucestalije govori jesu privremene mere kojima nam jedni prete, a drugi verovatno zele da nas obraduju. A ukoliko se to dogodi, bez obzira kakva je ova sadasnja lokalna vlast, a nije bog zna sta, pokazacemo celom svetu da nismo u stanju da se vodimo iz svoje glave i da nam je neophdan staratelj koji ni o samome sebi nije u stanju da vodi racuna. Bice to najgori period u istoriji ovoga grada, a zasluge za to ponece neki od predstavnika sadasnje vlasti. Neki ce se, verovatno, i ovajditi, a sto se nas obicnih smrtnika tice imacemo i to zadovoljstvo da dozivimo i prinudne mere. No, vazno je da se nesto dogadja, a novine su tu da to prenesu, pa svidelo se to nekome ili ne.Povratak na vrh strane


Posle osmodnevnog strajka u FETP-u - pise Rajko Saric
Samo rad svih pogona sprecava stecaj

    Prema poslednjim informacijama dobijenim od direktora Fabrike elektrotermickih proizvoda (FETP) Milete Milenkovica, stanje u ovom delu Industrije "Magnohrom" se postepeno normalizuje posle strajka od osam radnih dana u koji su radnici stupili zbog sest neisplacenih licnih dohodaka. Kriza, verovatno najteza u istoriji "Magnohroma", industrije koja uposljava oko 5.500 radnika, prevazidjena je posle ogromnih napora u angazovanja od strane nacelnika Raskog okruga, Mila Koricanca koji je zajedno sa rukovodstvom "Magnohroma", razgovarao sa ministrom za privredu i privatizaciju Aleksandrom Vlahovicem.
"Gospodo, rukovodioci Magnohroma, predstavnici sindikata i strajkackog odbora radnika FETP-a, Magnohrom u ovom trenutku ima samo dva izbora - da u radnom stanju doceka privatizaciju ili stecajni postupak, ukoliko vec sutra FETP ne krene sa proizvodnjom", rekao je nacelnik Koricanac u ponedeljak vece referisuci o sastanku u Vladi Srbije gde je ministru Vlahovicu prezentovao stanje u Magnohromu i zahteve radnika FETP-a.
"Ministar Vlahovic je zatrazio danas da se u Magnohrom uvede stecajni postupak zbog celokupne situacije u kolektivu. Ja i rukovodstvo preduzeca smo se suprotstavili ovakvom zahtevu imajuci u vidu potencijal "Magnohroma" i stetu koja bi proistekla iz stecajnog postupka. Mislim na poslovne partnere u zakljucivanju ugovora za 2003. godinu koja je na pragu. Ukoliko "Magnhrom" ostane u radnom stanju i doceka privatizaciju na nogama, moze se ocekivati da resavanje viska zaposlenih i potpisivanje prvih ugovora pocne polovinom decembra. Isplata prve rate otpremnine po socijalnom programu krenula bi u drugoj polovini februara meseca, a druge rate 45 dana posle. Ukoliko ugovorne obaveze ne budu izvrsene, radnici bi bili vraceni na posao bez prekida radnog staza", podvukao je Koricanac i dodao da postoji mogucnost da se izvrsi dokapitalizacija "Magnohroma" od strane Kapital banke.
MagnohromDjordje Nicovic je ponudio da u Industriju "Magnohrom" investira deset miliona evra, od kojih bi cetiri miliona bilo namenjeno kreditiranju socijalnog programa."
Kako se culo na istom sastanku u Raskom okrugu, u skladu sa dogovorom u Vladi Srbije, predstoje kadrovske promene u vodjenju firme kao logicna posledica privatizacije.
"O varijantama privatizacije, detaljima partnerstva sa Kapital bankom, u narenih sedam dana intenzivno ce se razgovarati u Vladi Srbije u prisustvu rukovodnih, strucnih i sindikalnih struktura Preduzeca. No, najvaznije je da se ponovo uspostavi proces proizvodnje, posebno u FETP-u jer je rec o sezonskim proizvodima tipa TA peci za kojima vlada veliko interesovanje. Jedno mora biti jasno, bez rada nema mogucnosti da se isplate nikakva primanja, Na vama je da narednih dana nadoknadite izgubljeno u ovom strajku jer je svaki dan proizveo gubitak od pet miliona dinara", podvukao je nacelnik okruga.
Na dva sastanka koja su usledila zbog strajka oko 1.100 zaposlenih u FETP-u moglo se cuti dosta zanimljivih podataka medju kojima i oni o jevasluku i lopovlucima u samom "Magnohromu". Tako je receno da je "neko odneo" 13 elektro motora od kojih su neki bili teski i po tri tone, da je otkriven radnik koji je ukrao oko 14.000 zavrtanja, da su nestale velike kolicine mesinga, grejnih ploca, nafte i dinamita.
"Zato sam od rukovodstva zatrazio da preispita sistem obedjenja. Zanimljivo je i to da je ministar Vlahovic trazio odgovor na pitanje zasto radnici koji su organizovali strajk, odnosno oni koji uporno odbijaju da stanu za masine, nisu uklonjeni", kazao je Mile Koricanac.
Radnici tvrde da strajk nema politicke konotacije, vec je rec o "gladnim stomacima", dok rukovodstvo kolektiva tvrdi da iza zahteva za isplatom licnih dohodaka stoje neki sasvim drugi interesi. A prema recima direktora Milovana Bacanca, jedan od glavnih problema "Magnohroma" jeste visak radnika od oko 1.800 koji "unapred pojedu ono malo sto se zaradi".Povratak na vrh strane


Povodom neodrzavanja (trostrukog odlaganja) 17. sednice SO Kraljevo : sta sadrze propisi o uvodjenju privremenih mera - pise Boban Rajic
“Plafon” - tri meseca!
   Sada vec “istorijska” 17. sednica Skupstine opstine Kraljevo do sada je tri puta odlagana : 3., 8. i 15. oktobra!? Prvi put sednicu je odlozio predsednik SO Kraljevo dr LJubisa Jovasevic “zbog nepostignutog politickog dogovora odbornickih grupa DSS-a i DOS-a o dnevnom redu sednice”, a naredna dva zasedanja su odlozena zbog nedostatka kvoruma jer vecina odbornika DOS-a nije dosla na sednicu (bojkot). Fakticki, 17. sednica nije ni pocela.
DILEME
STA TO BESE SLOGA (JEDINSTVO)? - SA POBEDNICKOG MITINGA KOALICIJE DOS U KRALJEVU (arhivski snimak)S obzirom da je prethodna 16. sednica SO Kraljevo odrzana 18. jula, znaci pre tri meseca i 13 dana, objektivno se postavlja pitanje uvodjenja privremenih mera u ovoj Skupstini zbog neobavljanja Zakonom i Statutom utvrdjenih funkcija. Doduse, u medjuvremenu su odrzane dve sednice SO Kraljevo : tzv. “radno-svecana”, povodom 7. oktobra, Dana opstine Kraljevo, Kraljevdana, i komemorativna, 14. oktobra, povodom secanja na oktobarsku kraljevacku tragediju - streljanje nevinih 1941. godine. Medjutim, pravni eksperti tvrde da se ove dve sednice ni u kom slucaju ne mogu racunati kao redovne jer nisu imale kvorum (nije utvrdjen niti saopsten), a one to nisu cak ni po numerickoj odredjenosti jer nemaju redni broj, dok je, recimo, uz poziv za 17. sednicu odbornicima dostavljen zapisnik sa 16. sednice, odrzane 18. jula.
Naravno, postoji i dilema, doduse povrsna i za neupucene, da li je i samo sazivanje sednice i slanje poziva za sednicu pre isteka roka od tri meseca dokaz redovnosti (najbitnije je, valjda, da redovna radna sednica Skupstine , po programu rada i sa redovnim tackama dnevnog reda, ni posle tri meseca nije odrzana)!? Ili ce i o tome da se vodi beskrajna pravna rasprava, uz angazovanje cak i ustavnih sudova, ne pitajuci sta to kosta!?
Zbog toga je vrlo vazno sta o redovnosti skupstinskih zasedanja i “privremenim merama” u lokalnoj samoupravi kazu propisi?
STATUT : NAJMANJE JEDNOM
Vazeci Statut opstine Kraljevo (Sluzbeni list opstine Kraljevo, br. 11 od 31. maja 2002.g.), donet na sednici SO Kraljevo odrzanoj 22. maja ove godine, koji je usaglasen sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi, clanom 21, stav 1 izricito propisuje:
“Sednicu Skupstine opstine saziva predsednik Skupstine, po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca”.
Potpuno isti stav sadrzan je u clanu 32 novog Zakona o lokalnoj samoupravi Srbije.
ZAKON : RASPUSTANJE SKUPSTINE
Novi Zakon o lokalnoj samoupravi Republike Srbije (Sl. glasnik Republike Srbije, broj 9 od 26.2. 2002.), u clanovima 112 i 113 propisuje slucajeve kada se u jedinicama lokalne samouprave (opstine) mogu uvesti tzv. “privremene mere” (raniji termin), odnosno raspustiti Skupstina, obrazovati privremeni organ koji je zamenjuje i raspisati novi lokalni izbori (novi termini). Oba clana Zakona doslovce glase:
“Clan 112.
Skupstina jedinice lokalne samouprave moze se raspustiti ako:
1) skupstina ne zaseda duze od tri meseca;
2) ne donese statut ili budzet u roku utvrdjenom zakonom.
Skupstina se raspusta ako se ne opozove predsednik opstine u smislu clana 42. Zakona, kada je predlog za opoziv podnela skupstina opstine.
Clan 113.
Odluku o raspustanju skupstine jedinice lokalne samouprave donosi Vlada, na predlog ministarstva nadleznog za poslove lokalne samouprave, odnosno nadleznog organa teritorijalne autonomije.
Vlada konstatuje nastupanje razloga za raspustanje iz clana 112. stav 2. ovog zakona.
Predsednik Narodne skupstine raspisuje izbore za odbornike u roku od tri meseca od dana raspustanja skupstine lokalne samouprave. Izbori se nece raspisati ako je do isteka mandata odbornika skupstine jedinice lokalne samouprave ostalo manje od sest meseci.
Do konstituisanja skupstine jedinice lokalne samouprave poslove skupstine obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave od pet clanova, koji obrazuje Vlada.”
I clan 114 odnosi se na vanredne izbore u slucaju “privremenih mera” i odnosi se na slucajeve da se vanredni izbori ne odrze ili se nova skupstina opstine ne konstituise u skladu sa zakonom u roku od 60 dana, kada Vlada takodje obrazuje privremeni organ koji vrsi poslove skupstine. U tim slucajevima predsednik Skupstine Srbije raspisuje nove vanredne izbore u roku od tri meseca od dana kada je trebalo sprovesti prve vanredne lokalne izbore, odnosno konstituisati skupstinu, s tim sto mandat novih odbornika traje do isteka mandata odbornika skupstine opstine izabranih na redovnim izborima.
Ocito je da su se prema Zakonu o lokalnoj samoupravi i Statutu opstine stekli uslovi za raspustanje Skupstine opstine Kraljevo, a zasto je do toga doslo i cija je to sramota “transparentno” je i jasno vecini biraca, gradjana ove opstine. Pitanje je samo zasto te zakonske mere nisu vec primenjene i da li ce biti primenjene, odnosno da li ce biti ispostovana ustavnost i zakonitost u ovom slucaju, bez obzira da li to nekome odgovara ili ne, jer Zakon je jednak za sve. Bar tako pise u Ustavu.

Mile Koricanac MILE KORICANAC, NACELNIK RO I PREDSEDNIK IO SO U OSTAVCI :
Kraljevo nije Babusnica
“Ja sam misljenja da privremene mere nisu dobro resenje. To moze da ide u Babusnici i Crnoj Travi. Ovde nije primereno. Kraljevo je jedan ozbiljan grad koji ne bi trebalo da ima takve odnose. Sa druge strane je evidentno da mora da se preduzme nesto ozbiljno i vrlo brzo. Ono sto ja znam je da odbornici i Odbornicka grupa DOS-a intezivno sastance da bi doslo do resenja. Narodni pokret “Otpor” je takodje pokrenuo to pitanje trazenja resenja. I ja ocekujem vrlo brzo nekakvo resenje. Sto se mene tice, ja sam ZA - da se pitanje resi, jer problem je evidentan, problem postoji, funkcija je ugrozena. Prema tome, treba naci neko resenje. Krajnja istanca je Vlada Srbije koja ce da uvede te privremene mere, ali ja bih sve pokusao da do privremenih mera ne dodje. A ostalo, sta ce se unutra desavati - odbornici su relevantni i jedini koji treba da se pitaju sta ce biti dalje”.Povratak na vrh strane

Konferencija za novinare narodnog pokreta “Otpor” Kraljevo - pise Boban Rajic
“Idi mi, dodji mi”
  Predstavnici Narodnog pokreta (NP)“Otpor” u Kraljevu na prekjucerasnjoj konferenciji za novinare podsetili su na mere koje su preduzeli da “pomire”, sada se slobodno moze reci, zavadjenu i zainacenu vladajucu lokalnu koaliciju DOS u Skupstini opstine (SO) Kraljevo i zajedno sa dve sukobljene strane pronadju resenje za glavne probleme: deblokadu rada SO Kraljevo, (ne)poverenje predsedniku SO i neizbor predsednika i clanova IO SO Kraljevo. Nazalost, kako su konstatovali, rezultati tog pokusaja za sada su “mrsavi”.
Naime, predstavnici NP Otpor pozvali su na dogovor predstavnike DOS-a i DSS-a na najodgovornijim funkcijama u SO Kraljevo : dr LJubisu Jovasevica, predsednika SO, Mila Koricanca, predsednika IO SO u ostavci, Vukomira Mitrovica, sefa Odbornicke grupe (OG) DOS-a i dr Branka Krusevca, sefa OG DSS-a u SO Kraljevo. Na prvi zakazani sastanak, 21. oktobra, dosli su Mile Koricanac, Veroljub Radakovic (zamenik sefa OG DOS-a Vuka Mitrovica),Milos Rakic, predsednik OO DSS, i Dejan Milovic, portparol OO DSS-a Kraljevo. Inicijativa Otpora ocenjena je pozitivno i dogovoreno da se za drugi sastanak pripreme konkretni predlozi.
Na drugi sastanak, u petak, 25. oktobra, ispred DSS-a su dosli dr LJubisa Djokovic, zamenik sefa OG DSS-a i Milos Rakic, ali nisu blagovremeno dosli predstavnici OG DOS-a, dok je Mile Koricanac dosao sa zakasnjenjem, pa razgovori nisu ni odrzani.
Trecem sastanku, 29. oktobra, prisustvovali su Mile Koricanac, Vuk Mitrovic, Milos Rakic i Dejan Milovic, ali je ovaj sastanak, za razliku od prvog, kako je istakao Bojan Brkic, clan Otpora, “protekao u napetoj atmosferi”. “Doslo je do neslaganja i konfliktne situacije. Postavljeno je novo-staro pitanje vezano za ultimativni zahtev OG DOS-a za smenu dr LJubise Jovasevica, a u medjuvremenu je stigao Nacrt sporazuma o resavanju trenutnih problema, predlozen od strane OG DSS-a koji je potpisao dr LJubisa Djokovic. OG DOS-a je zatrazila vreme da razmotri ovaj Nacrt i taj sastanak je zakazan za 4. novembar, pa je i NP Otpor sazvao zajednicki sastanak za utorak, 5. novembar” - rekao je Brkic.
- Ako konkretizujemo stvari, predstavnici OG DOS-a isticu da ne mogu da racunaju na predvidljivost postupaka i postovanje dogovora od strane dr LJubise Jovasevica jer su do sada, kako kazu, vise puta od njega izigrani. DSS, pak, insistira na tome da mesto predsednika opstine, po izvornom koalicionom sporazumu, pripada DSS-u. Pojavljuje se novi problem : DHSS pretenduje na mesto predsednika opstine, Nova Srbija na mesto predsednika Izvrsnog odbora SO Kraljevo, a DSS to ne prihvata, pozivajuci se na izvorni sporazum i na moguce cepanje DOS-a na republickom nivou. Za nas ovakvo ponasanje lokalne vlasti ne podleze autonomnom principu jer zavisi od spoljnih faktora, od republickog nivoa. Tako bi ispalo da je zbog “visih ciljeva” ocuvanja DOS-a na republickom nivou Kraljevo osudjeno na privremene mere cime bi i formalno sadasnja vlast dokazala nesposobnost dovodjenja lokalne samouprave na funkcionalni nivo. Mi ocekujemo da se na sastanku 5. novembra postigne i potpise dogovor bez daljih uslovljavanja, jer 15 izgubljenih dana mozemo razumeti ali ne i opravdati. Na osnovu dosadasnjih iskustava skepticni smo, ali sacekacemo ishod i videti sta dalje da preduzmemo - istakao je Vladimir Marovic, clan Otpora.
“Mi smo protiv privremenih mera,jer Kraljevo zbog prednjacenja u borbi za demokratiju u proteklih desetak godina nije zasluzilo takav tretman da nam neko treci, sa strane, resava probleme, ali cemo postovati zakonsku odluku o tome ako do nje dodje” - zakljucili su predstavnici NP Otpor u Kraljevu na pres-konferenciji.”Povratak na vrh strane

Nasi ljudi u inostranstvu/ Vladan Spasojevic - pise Ivan Rajovic
Narod je nasa najveca vrednost
    Vladan Spasojevic je zavrsio osnovnu skolu (4.kraljevacki bataljon), zatim gimnaziju (novinarski smer), posle toga je studirao prava u Beogradu, a u medjuvremenu se bavio odbojkom. Godine 1986. je otisao u Francusku gde je, kako kaze, bio obican sportista sa ugovorom od dve godine. Posle toga je postao trener A lige zenske seniorske ekipe na univerzitetu. Od 1994. godine je poceo svoju koncepciju ulaska u jedan novi zivotni sektor, i sada ima jednu od najvecih fabrika furnira tj. drvne dekoracije u Evropi ili bar u Francuskoj.Tu je poceo kao obican radnik da bi kasnije, zahvaljujuci svom radu, postao direktor. U celoj toj koncepciji Vladan je imao 90% akcija. Posto je tadasnji direktor imao oko 80 godina i vise nije mogao da radi taj posao, Vladan je odlucio da otkupi deo akcija. NJegova firma se zove "Stibo" i dobila je ime po pocetnim slovima imena njegove tri cerke. Za sve to vreme Vladan je sanjao ovaj grad iako nije bio tu i mislio da je ipak bolje raditi sa svojom zemljom nego sa, recimo, Rumunijom, pa cak i ako je tamo jeftinije nego ovde.
Vladan Spasojevic sa roditeljima Razvio je svoj program verujuci, izmedju ostalog, i u cinjenicu da je jednostavno nemoguce napraviti evropske parfeme bez nasih etericnih ulja. To je jedna od prica da mi u Fri sopovima kupujemo parfeme mirisuci se zapravo nasim mirisima. To bogatstvo ove zemlje Vladan je pokusao da ponudi tamo gde ljudi mogu to da vide i, naravno, nasao interes u tome. NJegovi partneri u ovom regionu su: gospodin Zlatic koji ima vrhunsku tehnologiju za obradu drveta, toliko vrhunsku da ima noviju tehnologiju susenja drveta nego mnoge evropske firme.Takodje je u saradnji sa gospodinom Mikom Urosevicem. Vladan misli da ne treba da se bojimo naseg rada jer je nas rad zaista cenjen i ono sto mi znamo da uradimo on to moze potvrditi jer je svaki dan na svetskom trzistu.On kaze kako nasi ljudi trce,recimo, u Madjarsku da kupe sto koji je napravljen od naseg drveta. Zato on tezi, ne samo do prve, vec do druge transformacije drveta, a to su elementi za namestaj, delovi za stolove itd. I on se nada da cemo jednoga dana sa ovog trzista moci da ponudimo finalni proizvod direktno trzistu Evrope. Taj put je dugacak ali ako imamo u vidu da je njegovo bavljenje industrijom drveta sa njima 6 godina, vec se doslo do te druge faze jer je najteza faza ta prva prerada drveta, doci do elementa koji je doziveo tu transformaciju da moze biti upotrebljiv. Posto gospodin Zlatic ima takvu vrstu tehnologije, zasto je ne iskoristiti i ici dalje, kaze Vladan.
   Sada bi vec trebalo da se rade delovi za krevete i on se nada da ce se za tri do cetiri godine od ovog trenutka zajedno sa preradjivacima drveta kojih ima u Kraljevu a tu spada i "Jasen", jednostavno doci do toga da se opet ponudi finalni proizvod koji je sustina svega.Tu ce biti neophodni kontakti sa stranim partnerima, trajni ugovori i sve ono sto je bilo pokidano svih ovih godina. U tom kontekstu je citava ova prica koja j e nastala nedavno, a povodom dolaska francuske delegacije koja je, na neki nacin, kako kaze Vladan Spasojevic, vracanje coveka na mesto gde pripada tj. obnavljanje porusenih mostova , obnavljanje secanja na Jelenu Anzujsku, na Solunski front itd.
   Citava stvar je pocela 1996. kada su on i njegov prijatelj gospodin Zerar Sarije, potpredsednik lionske opstine, zajedno sa tadasnjim predstavnicima opstine Kraljevo, dosli da pogledaju institucije grada. Tadasnji potpredsednik SO Kraljevo, doktor Predrag Stojanovic, je istim povodom odlazio u Lion. Saradnja je prekinuta zbog dogadjaja koji su usledili u nasoj zemlji, da bi se, cim se stanje popravilo, nastavila. Kao potpredsednik odbojkaskog kluba u Lionu Vladan je prosle godine za tridesetogodisnjicu kluba pozvao kraljevacku "Ribnicu" i delegaciju opstine Kraljevo da budu njihovi gosti.
   Na poziv gospodina Dragana Markovica, KUD Abrasevic, sportskog kluba Ribnica i kraljevackog pozorista, u Kraljevo je dosla delegacija opstine Lion zajedno sa sportistima i muzicarima koji su odigrali turnir u odbojci i napravili muzicki spektakl u kraljevackom pozoristu, gde su Francuzi igrali srpska kola.Ovaj dogadjaj je simbolicno prikazao osnovni cilj citave akcije, a to je zblizavanje ova dva naroda.
   U delegaciji su bili doajen lionskog Univerziteta i profesor knjizevnosti, gospodin Henri Branders, koji je cak uspeo da nauci srpski jezik, gospodin Alan Barbozje, jedan od odgovornih na lionskoj berzi, zatim gospodin Emil Zerzik, direktor pozorista i svih kulturnih institucija koje su u Lionu udruzene u jednu organizaciju pod nazivom Kuca kulture i mladosti i delegacija organizacije bratimljenja gradova.
   Francuska delegacija je kraljevackom KUD-u Abrasevic urucila zvanican poziv za Dan igre Evrope koji ce se odrzati u maju 2003. godine u Lionu.
   Delegacija grada Lion obisla je Direkciju za planiranje i izgradnju, kraljevacki Muzej, Centar za socijalni rad i ostale institucije grada. Sutradan je imala prijem u kraljevackoj opstini kod predsednika LJubise Jovasevica, a uvece, u hali sportova, odigrana je odbojkaska utakmica izmedju lionskog kluba i kraljevacke "Ribnice".
   Gospodin Spsojevic je izneo ideju o godisnjem okupljanju kraljevacke dijaspore, gde bi se kraljevcani iz raznih krajeva sveta susretali sa znanjima koja su stekli u inostranstvu. Stojanovic je prosle godine uz pomoc ljudi iz Liona uspeo da formira pravoslavnu opstinu Sveti Irinej Lionski, gde je zapadnoevropski vladika Luka postavio svestenika Gradimira Milunovica iz Raske.
   Spasojevic je bio izabran za prvog predsednika ove crkvene zajednice koja je imala zadatak da sacuva tradicionalne vrednosti srpskog naroda i da odrzi vezu sa maticom.
   Cini mi se da, sto je danas retkost, niste bas nesto narocito politicki angazovani ili se bar to ne primecuje? Kakav je, zapravo, Vas stav kada je politka u pitanju?
Ono sto se meni ne svidja u politici, a sto sam imao prilike da vidim, je , recimo u Francusskoj, kada se promeni jedna vlast pa dodje druga, sve sto je bilo dobro u zakonima, pricama, kulturnom ili socijalnom programu itd. sve se to zadrzava, a nova politicka orijentacija pokusava da nesto nadogradi ili promeni. Problem kod nas je sto kako se vlast promeni sve ono sto je bilo vise uopste ne valja. Tako ce biti i u buducnosti. Mi nismo naucili da ostavimo ono sto je dobro, a promenimo ono sto je lose. Tog kontinuiteta kod nas nema, a to je zato sto je ovde kod nas prica o demokratiji jos uvek u osnovnoj skoli. Politika je samo leva ili desna strana, tako i oni kazu. A za mene je bitan samo moj narod i moj grad. Francuzi su, recimo, uklonili Napoleona ali nisu rekli da je lose sve ono sto je on radio. Kod nas tog kontinuiteta nema, dajmo da naucimo da u svakoj generaciji Srba postoji nesto sto je dobro i nemojmo pljuvati na sve ono sto je neko pre nas radio.
Kakvi su Vasi planovi za ubuduce?
Delegacija Francuske ima oficijelni poziv za gostovanje KUD "Abrasevic" koji ce biti nas gost u danima "Igre Evrope". Uglavnom, ono sto je najlepse u svemu ovome jeste i to sto je jedan od clanova delegacije izrazio zelju da ostane ovde i igra u "Ribnici" sa nasim ljudima, bez obzira gde bi radio. A sto se tice nekog turistickog spleta, odlazak delegacije u Studenicu i razgledanje svih tih nasih krajeva je ostavio traga da sam siguran kako ce se prica o Srbiji rasiriti geometrijskom progresijom, bar ove grupe koja je sada bila tu i da ce bar neko od njih ponovo doci. Ovde ima sta da se vidi, trebalo bi upoznati ovaj narod jer to je jedna od nasih najvecih vrednosti, ta nasa gostoljubivost, druzeljubivost, to nismo izgubili i ja sam zbog toga ponosan.Povratak na vrh strane

Novosti iz Usca - pripremio S. Mladenovic
BESPRAVNA GRADNJA OBJEKATA
Na urbanisticki uradjenom delu Usca cveta divlja gradnja objekata, ciji vlasnici ne haju za zakon o obaveznom postupku dobijanja gradjevinske dozvole. Gradi se sve: od objekata za stanovanje do neizglednih supa, svinjaca i kokosara i to na mesnim putnim pravcima, pa jos na vodovodnim cevima, tako da nema dana da Mesna zajednica, koja gazduje gradskim vodovodom, ne vrsi otklanjanje kvarova na vodovodnim cevima, koje pucaju od opterecenja nastalog od izgradjenih stambenih i pomocnih zgrada domacinstava.
Detaljni urbanisticki plan Usca postoji samo za uzu gradsku zonu, ali nije uradjen za okolna naselja, koja su se vec spojila sa centralnim delom varosi. U Usce se najvise doseljavaju stanovnici okolnih sela, posebno u prigradska naselja Petlovo brdo, Potkovacica i Klece. U tim naseljima se ne gleda na potrebnu sirinu ulica, tako da one ponegde nemaju sirinu ni tri metra.
Gradnju divljih objekata niko ne sprecava, niti odgovarajuce inspekcije, niti rukovodstvo Mesne zajednice. Na Uscu niko nije protiv razvijanja i sirenja naselja, ali je krajnje vreme da se zaustavi divlja gradnja i da se pocne sa postovanjem sadasnjeg urbanistickog resenja.
OBNAVLJA SE DOM KULTURE
Vredni radnici Doma kulture u Uscu Dusko Pesic i Stanimir Milovanovic, sa dobronamernim i vrednim Uscanima, poceli su radove u Domu ostecenom u nedavnom pozaru, koji je izbio usled kvara na elektricnim instalacijama. U pozaru je osteceno bioskopsko platno, zavese za binu, potkrovlje i plafon od lamperije.
Trenutno se adaptira plafon i krovna kostrukcija, a kasnije ce biti opravljen i pod bine, platno za prikazivanje filmova i elektroinstalacije.
Sredstva za opravku Doma obezbedjena su od osiguravajuceg drustva ZOIL Dunav i radnih organizacija Usca i Raskog okruga. Predvidja se da ce radovi biti okoncani do kraja novembra meseca ove godine.
POCELE PRIPREME ZA FORMIRANJE ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE
Trenutno se na uscanskom podrucju vrsi upisivanje clanova u Demokratsku stranku Srbije Vojislava Kostunice, i odziv je veoma veliki i mimo ocekivanja. Osnivacka skupstina predvidjena je za kraj novembra meseca u Domu kulture u Uscu, na koju ce biti pozvani i najvisi rukovodioci te stranke iz Beograda i Kraljeva.
Program rada uscanskog odbora DSS podrazumeva i preuzimanje vlasti u savetima Mesnih zajednica, posebno u Uscu, gde je skupljen veoma veliki broj potpisa za odrzavanje zbora gradjana za izbor novih clanova saveta Mesne zajednice.
U Uscu trenutno postoje mesni odbori Demokratske stranke, Socijalisticke partije, Srpskog pokreta obnove i Srpske radikalne stranke.
Usce IZGRADNJA TERENA ZA KOSARKU
U rudnickom delu naselja u Uscu, u Ulici 6. avgust, stanovnici ulice, omladina i pioniri uradili su, zajedno sa radnicima Ibarskih rudnika, betonsku podlogu i konstrukciju kosa za kosarkasko igraliste. Sredstva za izgradnju obezbedili su mestani i dobrovoljnim radom betonirali igraliste, dok su konstrukciju kosa uradili radnici Ibarskih rudnika u Uscu.
U razgovoru sa Dragisom Zivkovicem, mestaninom i radnikom Ibarskih rudnika, dobili smo informaciju da je ovo samo pocetak gradnje igralista za male sportove na ovom podrucju i da ce se nastaviti sledecom akcijom izgradnje terena za mali fudbal i rukomet. Naravno, sredstva ce opet vecinom obezbediti sami gradjani ovog naselja.
ZAVRSEN OTKUP JABUKA
U zadrugama i privatnim radnjama uscanskog podrucja organizovan je otkup jabuka.
Jabuke su otkupljivane po ceni od tri dinara za kilogram, i mogle su se naplacivati u novcu ili zameniti za stocnu hranu ili bilo koju drugu prehrambenu robu, narocito brasno.
Jabuke se odvoze do drugih mesta na preradu, iako u Uscu postoje odgovarajuci kapaciteti za preradu jabuka u sirce i za susenje jabuka za odgovarajuce proizvode. Krajnje je vreme da se na Uscu konacno osmisli i uradi kvalitetan program za proizvodnju vocnih sokova, jer je ovaj kraj jos uvek sacuvan od zagadjenja i postoje uslovi za proizvodnju zdravog voca.
COPORI DIVLJIH SVINJA UNISTAVAJU ZASADE KUKURUZA
U okolini Usca copori divljih svinja po kukuruzistima prave pravu pustos. Toliko su se odomacile da usred dana ulaze u kukuruzista, lome stabljike i unistavaju plodove.
Poljoprivrednici na sve nacine pokusavaju da spasu sto se spasti moze, pa postavljaju razne sacekuse, vezuju kerove, pale nocu vatre... U naselju Kamenjani ostavljali su i tranzistore, sto je urodilo plodom. Ocigledno je da divlje svinje ne vole muziku, jer gde je bilo tranzistora - njive su ostale netaknute.
Stariji ljudi ne pamte ovako veliku najezdu svinja u ovom kraju i kazu da je ranije bila prava retkost videti unistena kukuruzista i krompirista. Divlje svinje vecinom su vidjane po dubravama, gde su se hranile zirom ili korenjem odgovarajucih biljaka.
U razgovoru sa clanovima upravnog odbora lovackog drustva "Jelen" iz Usca saznali smo da oni divlje svinje love planski, tako da o nekom masovnom odstrelu nema ni govora i da tu lovci ne mogu pomoci, jer bi trebalo svakodnevno da dezuraju oko velikih povrsina pod kukuruzom.Povratak na vrh strane

Kraljevacki izdavaci na Medjunarodnom sajmu knjiga u Beogradu - pise Bojana Milosavljevic
Korak medju kulturnu elitu
- Beograd je poslednjih dana oktobra ponovo bio - svet, zahvaljujuci jos jednoj organizaciji Medjunarodnog sajma knjiga, na kojem je ucesce najavljivalo 36o izdavaca, od kojih tridesetak iz inostranstva.Poslovno udruzenje izdavaca i knjizara Srbije i Crne Gore, koje je organizator ove velike kulturne manifestacije, zbog velikog interesovanja, kako zvanicno stoji, produzilo je vreme trajanja Sajma do utorka, 29. oktobra (prvobitno je bilo predvidjeno da bude zatvoren u nedelju). Medju evropskom kulturnom elitom, koja se s povodom stekla u Beograd, ove godine nasli su se kao izdavaci i Narodna biblioteka "Stefan Prvovencani" - Kraljevo, kao i ovdasnji izdavac, galerista i antikvar Nebojsa Savic, vlasnik knjizare - galerije "Doroteus."
   Brizljivo se pripremivsi za velesajam pisane reci, koji je vise godina kao manifestacija jedan od zastitnih znakova srpske prestonice, Narodna biblioteka "Stefan Prvovencani" iz Kraljeva po prvi put se obrela medju jugoslovenskim i evropskim izdavacima - izlagacima. Na javni uvid ljubiteljima literature ponudjeno je 15 aktuelnih naslova iz nekoliko edicija nase Biblioteke. Izbor poezije svakako je bio najobimniji, jer je osim najnovije zbirke izabranih i novih pesama "Susti poslovi" Zivorada Nedeljkovica izlagano jos nekoliko zbirki, od pet objavljenih tokom prosle godine. U "Zvoniku," novoj biblioteci ciji je urednik Goran Petrovic, prezentovano je nekoliko raznorodnih naslova - od kritika Mihajla Pantica o srpskoj poeziji proslog veka, preko studije iz etnopsihologije (autor Bojan Jovanovic), do zbornika prica po ugledu na Kortasara (priredjivac je nas istaknuti prozaista i kriticar Vasa Pavkovic). Valja podsetiti da se na standu kraljevacke Biblioteke na Sajmu nasao i najnoviji roman Natase Kovacevic pod naslovom "O gospodji Living." Osim ovoga, "servirano" je i nekoliko bibliofilskih "poslastica," a mesto koje mu i dolikuje imao je 3o-togodisnjak - casopis "Povelja."Dragan Hamovic, direktor Narodne biblioteke u Kraljevu, o utiscima sa ove velike manifestacije, pored ostalog, kaze:
   -Mislim da nas velicina i kvalitet sopstvene produkcije jednostavno i obavezuje na ovakva predstavljanja. Sajam je za nas novo i veliko iskustvo, koje nam je omogucilo i intenzivnije komunikacije, tako da su utisci vise nego pozitivni. Uz ovo, naglasio bih da ce i priliv novih knjiga u nasoj Biblioteci biti veci nego ranijih godina. Naime, nas osnivac, Skupstina opstine izdvojila je oko pola miliona dinara za nabavku knjiga, sto je dvostruko veci iznos nego prosle godine, tako da nasa komisija za nabavku vec intenzivno radi ovde na Sajmu."
Po recima Veroslava Stefanovica, sekretara izdavacke delatnosti Narodne biblioteke u Kraljevu, "Stefan Prvovencani" imao je zapazen nastup na Sajmu. To se odnosi na ovogodisnju produkciju od 15 naslova. U tim izdanjima zastupljeni su skoro svi knjizevni zanrovi: poezija, beletristika, esejistika, antropoloske i kriticke studije.
- Najvece interesovanje na Sajmu - istice Stefanovic - bilo je za bibliofilsko izdanje "Sa stanista brezovih dedova" Milosava Tesica. U knjizi su sabrani lirski zapisi o zavicaju i ushicenju cudima prirode. Ne manje zanimanje pobudili su i naslovi iz pesnicke edicije "Povelje" koja je po misljenju neutralnih, a relevantnih procenitelja, danas bez premca u Jugoslaviji. Na standu Biblioteke bilo je mnogo posetilaca - obicnih ljudi ali i knjizevnika. Kao gost naseg standa pojavio se i Narodni muzej sa svojim izdanjima."
"Doroteus" na Sajmu    Nebojsa Savic, prvi covek "Doroteusa" na ovoj velikoj manifestaciji posvecenoj knjizi, na kojoj se po prvi put predstavio samostalno, izlozio je tri nova naslova: studiju prof. dr Momira Jovica "Srbi pre Srba," antologiju Igora Rajovica "Sto JU-rok hitova," kao i prvi broj casopisa za knjizevnost i kulturu "Doroteus." Uz aktuelne knjige ovaj kraljevacki izdavac prezentovao je i nekoliko ranije objavljenih: Momcila Nastasijevica -"Sve sto mi se ucinilo da je," dr Srdjana Djordjevica - "O novom ustavu Srbije," prof. dr Momira Jovica - "Sveti Sava" i "Miris ceznje"- Svetlane Domazetovic.
-Osim nasih izdanja - kaze Savic - izlazemo i veliki broj antikvarnih knjiga, kao i par stotina naslova preuzetih od drugih izdavaca. Rekao bih da posecenost Sajma, posto redovno dolazim, nije kao prosle godine, ali mi smo ipak zadovoljni, ako se ima u vidu da smo na Sajmu knjiga prvi put samostalno."
Kolegijalni susreti pisaca
Knjizevnik Gordana Timotijevic na Sajmu knjiga obrela se u drustvu svoga junak - romana za decu "Vladimir iz cudne price," objavljenog kod Narodne knjige - Beograd, vec znacajno nagradjenog i promovisanog u nekoliko prilika (pored ostalog i u Kraljevu, pocetkom oktobra). Novi, sjajan, povod da se pisac iz Kraljeva nadje medju stotinama izdavaca i kolega jeste i Gordanina knjiga prevoda sa nemackog jezika "Umetnost dokolice," zbirka eseja Hermana Hesea, cija se 15o. godisnjica rodjenja s pijetetom i pompom obelezava u kulturnim i naucnim krugovima sirom Evrope. Gordana Timotijevic, prevodilac i pisac, kratko se osvrnula na svoje najnovije knjizevno (prevodilacko) iskustvo, ali i na atmosferu i sajamske susrete sa kolegama:
-"Umetnost dokolice" u izdanju Narodne knjige, kao zbirka Heseovih eseja obradjuje nekolike teme, pocev, recimo, od politike, preko nekih segmenata i pojava prirode, pa do umetnosti ali u sirem smislu. Tu su njegova razmisljanja ne samo o knjizevnosti nego i o ostalim kreativnim umetnostima, kao sto su arhitektura i slikarstvo. Moj roman "Vladimir iz cudne price" prvi put je na sajmu. Licno se svaki put zapanjim ali i rastuzim kada vidim toliko novih knjiga koje necu stici da procitam. Sajam je dobra prilika i da se sretnem sa dobrim prijateljima, koje imam od Podgorice do Sombora. Razmenjujemo iskustva, ali i knjige, da se i tako vidi sta je ko izmedju dva sajma uradio."
Goran Petrovic obreo se na Medjunarodnom sajmu knjiga u Beogradu u dvostrukoj ulozi: kao pisac i urednik edicije "Zvonik" iz koje je na ovoj knjizevnoj manifestaciji izlozeno nekoliko naslova. Paznju, medjutim, kao i uvek zavredjuje njegov spisateljski doprinos srpskoj knjizevnosti. Iz stampe je izasla njegova druga knjiga prica pod naslovom "Bliznji," a u izdanju beogradske Narodne knjige. Rec je o zbirci od devet prica sa nesto "baroknijim" podnaslovima, a koje su nastajale od 1996. godine do sadasnjih dana. Povezuje ih motiv otudjenosti pojedinca, a o ispunjenosti svojih zamisli u tom smislu pisac kaze:
- "Bliznji" govore o coveku jer smo, cini mi se, pomalo zaboravili znacenje te reci. To su tuzne price o otudjenosti i tome kako se razni dogadjaji prelamaju kroz sudbine likova. Neke su istinite, neke su parabole, a neke nalikuju ili vec jesu hronike. Ove price imaju elemente modernistickog i klasicnog pripovedanja, sto je moja poetika. Oni su izmesani i uklopljeni. Price su, takodje, fragmentarne, kao sto je i moja prethodna zbirka, jer sam zeleo da budu u nekom saglasju."
Neposredno pre ovogodisnjeg sajma knjiga u Kraljevu se pojavio kratki roman Natase Kovacevic "O gospodji Living," ciji je izdavac Narodna biblioteka "Stefan Prvovencani." Zanimljiv zenski rukopis, napisan istim takvim senzibilitetom, autorka predstavlja na Sajmu:
   To je gospodja s kojom sam se upoznala dok sam pisala ovu knjigu. Ona je dosla odnekud i otisla je u izvesnom pravcu. Divno smo se druzile mnogo vremena, a sada smo zajedno ovde, kao u gostima, na ovom predivnom mestu, kao kada covek sanja. Svuda su knjige, svuda su tajne, svuda su punoce misli i osecanja. Gospodja Living je naizgled covek, ali nosi i neku prirodu koja nije sasvim ljudska, jer u dodiru sa ostalim licnostima romana ostvaruje sve njihove snove, cak i one za koje ne znaju da ih imaju. Ona im nudi drugi nacin zivota. Dakle, zivot kojim zivimo i kojim smo najcesce nezadovoljni je jedini onaj koji nama ljudima odgovara."
Povratak na vrh strane
Kosarkasi Sloge napravili podvig - pise Stole Petkovic
I novi sastav mrsi racune
   Kosarkasi Sloge naparavili su u proteklom kolu pravi podvig. Savladali su Vojvodinu ekipu koja u svom sastavu ima proverena igracka imena. Nista u Hali sportova kraj Ibra nisu mogli da urade Cubrilo (postigao dva poena iz slobodnih bacanja), Pekovic kojeg je kraljevacka publika zapamtila u boljem svetlu, Radonjic i ostali. Puleni smirenog trenera Dragana Kostica parirali si su na svakom delu parketa. Sve to dovodilo je ui delirijum ljubitelje kosarke.
- Ovo je za nas veliki korak - rekao je posle susreta u Hali sportova trener Kraljevcana Kostic. Naravno, da je ovo i pomak za opstanak u elitnoj diviziji. Zestoko su se borili moji igraci i napravili odlican rezulatat.
Sloga je u prvoj cetvrtini napravila samo tri poena prednosti. taman toliko da se dodje do zaleta za nsatvak utakmice. A onda razlika rasla da bi na kraju trece cetvrtine iznosila 20 poena. Igrali su u tim trenucima odlicno Sasa Stefanovic koji je nizao poene ali i asistencije posle kojih su se u listu strelaca upisivali sve bolji Slobodan Bozovic (19 poena) i odlicni Igor Canic (14).
Trener Miroslav Nikolic - Muta nasao se u cudu za vreme meca i po zavrsetku utakmice. U toku igre menjao je igrace koji nisu mogli da ispune zadatke.
- Srce je veceras pobedilo - procedio je kroz zube Nikolic.
Ovakvom igrom i pristupom svakom buducem mecu od Sloge se ocekuju dobri rezultati. Do ovog susreta niko nije davao sanse kosarkasima Sloge. Svi su sa nevericom i strepnjom cekali trece kolo. Istina Sloga je u prva dva imala rivale za postovanje u Kraljevu Partizan u Beogradu Crvenu zvezdu ali i Vojvodina je ulivala strahopostovanje. Ali samo do prvog podbacivanja.
Inace u timu Kraljevcana ostali su posle prelaznog roka jedino Fimic, Bozovii Vukajlovic. Oni u proteklom prvenstvu nisu imali dovoljnu minutazu i smatralo se da ce im iskustvo i te kako nedostajati. No, oni su sedeli na klupi povremeno ulazili u igru i upijali svaki savet trenera i igru svojih starijih kolega. Zato su sada ambicvije i porasle. U narednim mecevima ocekuje se jos vece zalaganje sa protivnicima za respekt ali i slabijih igrackih potencijala nego sto su ih imali dosadasnji protivnici u Prvoj ligi.Povratak na vrh strane

MailboxIbarske novosti mailbox

Copyright 1997-2002 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive