27. decembar 2002.godine

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje ,,Ibarske novosti"- Kraljevo. Adresa Redakcije: ul, Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Slavko Janosevic. Odgovorni urednik: Ivan Rajovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Predrag Markovic (drustvo), Milan Pantovic (gradska i selo), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (Strsljen i reportaze), Bojana Milosavljevic (kultura), Milisav Radovanovic (fotoreporter). Predsednik Upravnog odbora: Gordana Vuckovic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312-504, odgovorni urednik 312-507; Pravna i opsta sluzba 312-505; Oglasno odeljenje 312-503. Godisnja pretplata 1.040 dinara. Za inostranstvo - Evropa 3.120 dinara. Amerika i Australija 4.160 dinara. Ziro - racun: 41800- 603-5 - 21 kod Sluzbe za platni promet Kraljevo. Kompjuterska obrada ,,Ibarske novosti". Stampa DD ,, Slovo" Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036/332-312. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

 

Uvod - Srecna vam sledeca 2003.
Nije sjajno, ali valja biti strpljiv
Za postovanje interesa gradjana
Gradjevinarstvo uslovljava razvoj ostalih delatnosti
Nas angazman tek pocinje
Spiskovi "prekobrojnih” potresli Magnohrom
Ispod republickog proseka
Salon u kome gostuju reci
“Raspelnik” Adama Puslojica
Kraljevcanin sa Havaja


Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Srecna vam sledeca 2003.

   Ma koliko Srbijanci kukali na Crnogorce jos jednom se pokazalo da oba bratska naroda, mozda i vise nego ikad, imaju dodirnih tacaka, da razmisljaju isto i da se jos uvek postuju po onoj narodnoj: "ja tebi serdare, ti meni vojvodo, a znamo dobro..." Dakle, posle potpunog fijaska predsednickih izbora u Srbiji, na kojima je srbijanski narod jasno pokazao sta i kako misli, i crnogorska braca su jos jasnije, transparentnije i masovnije, mada brojcano neuporedivo manji, svojim neizlaskom na predsednicke izbore pokazala da razmisljaju slicno. Ali, zanimljivo je da, po logici srpskih kolega, i oni koji su ocigledno izgubili neizlaskom dovoljnog broja biraca sebe proglasavaju pobednicima. To samo govori da su Srbi i Crnogorci isti, ako ne narod, a onda braca po shvatanju i sa pozicije vlasti i sa pozicije naroda, da ni za jedne ni za druge prava istina ne postoji, da svako moze da tumaci sta hoce i onako kako mu se svidi i da, prosto receno, tu vise nema sta da se doda jer je sve jasno kao dan i pored toga sto nam, a i njima, jos ne svice rujna zora.
   Medjutim, i pored navedene cinjenice koja vise nikoga nesto narocito ne uzbudjuje, a interesovanje iz dana u dan drasticno pada, docek Nove Godine je i ovoga puta najbitnija stvar na kraju jos jedne burne, uspesne i po mnogo cemu izuzetne godine. "Gde cete za Novu Godinu", pitanje je koje cete cuti od svakoga ko vas ovih dana sretne na ulici ili na bilo koji nacin stupi sa vama u kontakt. Sta cete odgovoriti zavisi od vise faktora, a pre svega materijalnog stanja, osecanja za lepo, bracnog stanja i mnogih drugih okolnosti. Ali, eto nam prilike da bar za jedno vece, kao i mnogo puta do sada, sve zaboravimo, da se zabavimo i ljudski ukokamo, a da za to imamo i te kakvo opravdanje. U takvim okolnostima nije bas uputno pominjati ovozemaljske i ovovremene gluposti koje nas sa svih strana pritiskaju, ali , na zalost, i to je deo zazbave koja se jos uvek zove zivot u ovom gradu. Tako su kocke, kockice iliti ploce u jednoj od glavnih ulica, oko kojih se niko ne slaze koliko ih ima a da nisu u redu , a veliki ih je broj, postale tema mnogobrojnih nagadjanja koja su kulminirala zahtevom LJubise Jovasevica za smenom Milutina Mandica. Bez obzira na jos jedan sukob koji ce biti resen onako kako mora biti i onako kako to diktira snaga politickih partija i pojedinih licnosti jos jednom se pokazalo kako ovde isto nije isto i kako jednu te istu stvar ovde svi vide razlicito. Kao da je tesko izaci i prebrojiti kocke , iliti ploce, koje mrdaju, skacu, podrhtavaju, trepere i rade sve ostale radnje osim sto mirno ne stoje tamo gde su i postavljene. Tako se raspon mrdajucih gradjevinskih elemenata koji su citavu ulicu pretvorili u specificno, zabavno, uzbudljivo i mrdajuce osmo svetsko cudo, krece od dve pa do nekoliko stotina. No, da ne dolivam ulje na vatru samo bih da pomenem kako su nekadasnji neimari gradili objekte koji traju nekoliko hiljada godina i trajace dok je sveta i veka, a mnogo toga sto se danas izgradi ne stigne ni da se otvori, a vec je u stanju potpunog rasula. Uostalom, kao sto sam vec rekao, svakome je dato na volju da stvari gleda svojim ocima i dozivljava ih onako kako mu odgovara, pa tako valja gledati i na nasu ulicu koja je mozda i zamisljena da buded bas takva kakva je buduci da se jos u startu ispostavilo da je nesto sira nego sto se ocekivalo, pa su i radovi bili skuplji nego sto je planirano, i tako redom.
   Inace, pored svih radosti koje nas tako obilato zapljuskuju u zemlji dosovske vlasti, ovih dana je na adrese svekolikih sinova nebeskog naroda, kako onih koji hodaju, a koji su goli kao crkveni misevi, tako i onih koji su se davno vinuli na nebo ili otisli pod zemlju, stigao i dopis uvazenog Aleksandra Crkvenjakova poznatijeg kao Crkvenjak. U pomenutom dokumentu se preti kako ce srpska populacija ponovo biti prinudjena da placa TV pretplatu, sto je najveca negacija dobrog dela onoga sto je uradjeno u prethodnom periodu. Dakle, imajuci u vidu da se ponovo vracaju maniri i oni koji su i pod Milosevicem imali glavne uloge, koji su i dalje ostali povezani kao crevca, sa svim sadrzajem koji u sebi nose, kao i to da nije ispostovano bas nista od onoga sto je narodu obecano, govori da je ipak doslo neko novo vreme u kojem bi trebalo pronaci i adekvatan modus ponasanja, odnosno prilagodjavanja datim okolnostima. Nesrecni Crkvenjakov , koji je sada prvi covek RTS, ponovo je postao olicenje one zloglasne televizije koju smo tako mrzeli, ponovo uspostavlja stare odnose i ponovo raspaljuje ono isto nezadovoljstvo koje svaki normalan covek oseca kada od njega traze da radi nesto sto je protiv njegovih nazora. Iskopavati cak i pokojnike sa barutane i ostalih srpskih grobalja i slati im pozive da placaju TV pretplatu na svojevrstan nacin govori i o funkcionisanju vlasti u ovoj zemlji koja se, pre svega, bez bilo kakvih ideloskih predznaka svodi na trku za novcem i besomucno, beskrupulozno i bezobrazno maltretiranje naroda. Stice se utisak da je ovo sto jeste i ono sto dolazi u velikoj meri i gore od onoga sto je bilo i da polako svi postajemo svesni toga da zivimo u areni u kojoj je jedino bitno ko ce koga da zavrne, izradi, prevari i na bilo koji drugi nacin izmanipulise. To je ovde postalo i jedino pravilo zivljenja koje sve vise postaje modni hit. I da li su u svemu tome bas poslanici, i to nasi, poceli da se prodaju i kupuju pitanje je na koje nikako ne bi trebalo traziti odgovor, niti na bilo koji nacin biti u dilemi. Jer, i nema nikakve dileme da je to tako, ako smo svesni prethodno recenog, a jesmo. A to sto je Velimir Ilic izbacen iz DOS jos jedna je tema koja ce nas odvratiti od nasih svakodnevnih briga, pa i placanja TV pretplate, i naterati da zabrinuto pratimo sta ce dalje biti sa Novom Srbijom, njenim liderom i svim ostalim Cacanima, ravnogorcima, bageristima, buldozeristima i ostalim postovaocima imena i lika najaveceg rovokopaca nasih naroda i narodnosti. Ali, bas zbog toga i zbog jos mnogo drugih razloga : Srecna vam i sledeca 2003.Povratak na vrh strane


Intervju - Dr LJUBISA JOVASEVIC, PREDSEDNIK SO KRALJEVO - pise Ivan Rajovic
Nije sjajno, ali valja biti strpljiv

  Gospodine Jovasevicu, kako ocenjujete rezultate opstinske vlasti na kraju ove kalendarske godine?
   Vidite i sami da se skupstinske sednice odrzavaju bez problema iskljucivo onda kad je na dnevnom redu smena predsednika opstine. Vidite i sami da ti sukobi koji dolaze sa viseg nivoa, republickog pa i saveznog, jednostavno se reflektuju i ovde. Ocigledno je da je gramzivost pojedinaca koji se nalaze na nekim kljucnim pozicijama, koji imaju uticaj u lokalu a posebno su povezani sa stvarima iz domena urbanizma, gradnje, izgradnje, projektovanja, buyeta, programa rada Direkcije, nas je zajednicki interes koji pokusavaju posto-poto da ostvare. Videli ste kako je prosla i ova cuvena sada Omladinska ulica, tresla se gora, na kraju se stvorila ulica koja ocigledno ne moze da dobije upotrebnu dozvolu. Postoje i sporni podaci i o postovanju zakona o javnoj nabavci, o licitacijama po izvestajima koje dobijam sa strane i od onih koji su bili u Upravnom odboru, pa i clanova komisije, ocigledno je da nije ispostovan ni zakon o licitaciji, jednog dana se otvaraju tri ponude da bi narednog dana bila otvorena cetvrta ponuda koja je i prihvacena. Uostalom kada pogledamo koliko kosta kamen koji je plasiran i to lose plasiran, aljkavo namesten, videcemo da nijedna keramicka plocica projektovana za mrazeve i za nasu klimu radjena u Spaniji, Grckoj, ne znam ni ja gde, ne moze da dostigne cenu koliko je ta cena bila prikazana ovde. S druge strane mi i dalje imamo neke fantomske programe, imamo trosenje para bez kontrole i imamo pokusaj da upravni odbor jedanog javnog komunalnog preduzeca kao sto je Direkcija za planiranje i izgaradnju grada Kraljeva treba da preduzme sve ingerencije pa i politickih vlasti ukljucujuci i ono sto pripada domenu rada Izvrsnog odbora SO Kraljevo. Naravno, mislim da jedino dobro iz svih ovih afera jeste da se nazire politicki momenat i sporazum i tu smo negde pri kraju da se izvrsi rekonstrukcija te direkcije za koju kao sto sam rekao i pre dve godine jeste rak rana rada ovoga grada i trosenja novca. Primera radi navescu vam da je poslat projekat potrosnje novca Direkcije za narednu godinu i iznosi preko 900 miliona dinara, a projektovani buyet opstine za narednu godinu je 861 milion i 400 hiljada dinara. Gospodin Mandic i njegov Upravni odbor ocigledno ocekuju da cu ja da potrazim zajam od MMF-a ili neke takve institucije da bi njihovim hirovima izasao u susret, da im dopustim i dalje trosenje novca bez ikakve kontrole i ono sto potrose na kraju bude loseg kvaliteta.
Kakva je, po Vama, situacija sa ostalim Javnim preduzecima?
   Pa otprilike Toplana radi solidno, Obdaniste nije imalo vecih problema u svom radu, Odmaraliste na Gocu nije imalo problema, Putevi koji su bili direktno umesani u izvodjenje radova u Omladinskoj ulici, su pokazali svoju nesposobnost za takav rad, to se naravno odnosi i na njihove podizvodjace, koji nisu hvala bogu opstinske firme. Po pitanju Pijace mi nemamo uvid, to morate da pitate upravni odbor pijace koji smo mi osporili i trazili njihovu smenu i predvideli, kao i za ovu ulicu, da ce biti problema na osnovu onoga sto nam korisnici pijacnih usluga saopstavaju nismo zadovoljni sa radom Pijace i trazicemo i tu personalne izmene i naravno da se napravi jedan adekvatan finansijski i ekonomski pregled situacije. Znaci ono sto mogu da izdvojim od tih javnih preduzeca to je Cistoca koja se nalazi u jednom veoma opasnom procepu, ne kao Direkcija koja je nekontrolisno potrosila pare gde nije bila u stanju da izvrsi obaveze prema Cistoci sto je sigurno ugrozilo odrzavanje komunalne higijene u gradu Kraljevu pa i sire.
LJudi se sve vise intersuju za zarade zaposlenih u javnim preduzecima. Sa pozicije predsednika opstine, kakve su vase informacije?
   Ja jos uvek nemam zvanicne podatke kolike su zarade, znam da su na dnu lestvice zarade u JP " Ibarske novosti" naravno najvece zarade su izgleda po podacima koje mi imamo u direkciji i na pijaci, cujem da su cak polovinu plate i trinaestu platu navodno u pijaci dali radnicima i smatramo da to u ovom trenutku nije u redu i da budu tolike razlike izmedju preduzeca i onih kvalifikacija koje su paralelne na preduzecima i ustanovama ciji je osnivac SO Kraljevo. Ono sto je jasno da cinovnici opstinske uprave i svi oni koji su na buyetu opstinske uprave imaju definisana( zakonom )primanja koja ne mogu da budu prevazidjena i te podatke mozete naci u sluzbenom glasniku Republike Srbije.
Sagledavajuci situaciju sa ove distance, poslednje sednice i, uslovno receno, zavere protiv vas, kako sada gledate na to?
   Nije to zavera, to je pokusaj koji datira vec godinu i po dana. Ono sto je ocigledno, a to je da DOS koji zeli opoziv predsednika opstine, ne ume da se bavi nicim, pa cak ni tako trivijalnim stvarima kao sto je politika u lokalu. Ocigledno je da oni moraju da pronadju kompetentnije i sposobnije, skolovanije ljude koji znaju sta je politika jer od njihove zelje pa do realizacije veliki je put.
Zanimljivo je da ni Vas glavni oponent nije glasao ni protiv Vas, a ni za sebe.
  Ocigledno da je u poslednjem trenutku shvatio da postoji jedna velika razlika izmedju one opcije politicke koju on zastupa i onoga sto zastupam ja, pa je neki deo savesti proradio i na taj nacin je direktno podrsku dao meni. U svakom slucaju i to je veliko breme odgovornosti , moracu i dalje da istrajem s obzirom da sam, uslovno receno, od najvecih politickih neprijatelja dobio ovoga puta podrsku.
Dokle se stiglo sa sudjenjem?
   Vi znate, vrlo dobro vi ste novinar, vi ste u kuci koja je prenosila svojevremeno i prenosi i dan danas konferencije za stampu, g. Predrag Stojanovic je izasao u javnost sa tezom da sam ja lopov i da ce da me otprati u Cupriju, obzirom da se ovde radi o jednoj neverovatnoj kleveti, bez ikakve osnove moji advokati su podneli krivicnu prijavu protiv njega i treba da odgovara za clan 92 po zakonu, to se odnosi na akt klevete i svi moraju da budu zreli sta govore, jer ja cu uvek da stojim iza onoga sto sam rekao i ono sto se vidi ocima ovoga puta ja napadam Direkciju, uslovno receno napadam puteve i sve ostale umesace u poslove oko izvedbe Omladinske ulice i vrlo jasno, da ta ulica nije uradjena onako kako treba.
   To je jasno i meni i vama kao laicima, a i strucnjacima koji iz tih razloga nece dati upotrebnu dozvolu toj ulici. Naravno, drugo je pitanje da li je tu bilo pronevere ili ne , to je stvar istraznih organa koji treba da rade po tome. Ono sto je bitno, to je da u politickim borbama sukobima i interesa ideologije mora jednom zauvek da prestane neopravdano optuzivanje, neargumentovani napadi, za to postoje kosekvence, koje treba da trpi onaj ko se sluzi takvim sredstvima. Gospodin Stojanovic se ni danas nije pojavio na sudjenju i ako je uredno primio poziv za sud i ja mu savetujem da se pozove na svoj imunitet, na taj nacin ja imam ponovo s politicke strane jedan poen iznad jer sam ga naterao da s pozove na poslanicki imunitet. Nisam ga ni tuzio za druge stvari vec za ono za sta ne moze da odgovara. To je bio gest dobre volje. Tuzili su i mene, bivsi general g. Pavkovic, Dimitrijevic, Vasiljevic, Dusan Mihajlovic ministar policije, Sonja Biserko, neki ljudi iz Bosne koji su verovatno sareno drustvo. Ja se ne pozivam na imunitet, i u lokalu se branim sam dok me na visem nivou brane advokat i prijatelji.
Koliko ce dogadjaji u Crnoj Gori imati uticaja na dogadjanja u Srbiji?
   Ja zaista nisam pratio televiziju, ali ako mislite na neuspele izbore. Pa dobro nije izabran predsednik, to dokazuje da teza DS premijera Djindjica o situaciji kod nas i ne moze da se prihvati tako olako, jer ovde imamo isti ishod, a potpuno drugacije uzroke. Jasno je da vise ni u jednoj zemlji ne moze da bude monopol vlasti, vlast mora da budi dislocirana na razlicite ideologije i razlicite ucesnike, i to je jedini i pravi put za uvodjenje mera, kontrole bilo kakve vlasti osim sudske koja treba da bude nezavisna. Ipak moram da kazem i ostajem pri tome Slobodana Milosevica okrivljujem za jednu stvar, da nije bilo njega ne bi doslo do onoga sto se dogodilo i izvitoperilo i otelo kontroli posle 5. oktobra 2000. godine. Da je on bio drugaciji do ovoga zaista ne bi doslo, niti bi bilo moguce da neke fantomske organizacije nevladine rade onako kako rade i ko ih placa, pa se postavlja pitanje sta su te nevladine organizacije, koji vode politiku ove zemlje i mnogo sta drugo ukljucujuci i privatizaciju koja je zaista sporna i ono sto mogu da porucim svima to je da se glavom ne sale da kupuju te stvari jer ce sve to morati u reviziju da ide, jer jedna stvar ima vrednost ne moze se bud zasto kupovati firma da bi se doslo do privatizacije. Ovo ipak nije Moldavija, Srbija se dve stotine godina borila da stvori drzavu, ne mozemo dopustiti sada nikakvim snagama da Srbija igubi svoje mesto i snagu ekonomskog i bilo kog drugog prosperiteta, kakva je bila na pocetku dvadesetog veka.
Sta mislite o informisanju u protekle dve godine, s obzirom da je bilo nekih spornih detalja?
   Informisanje u lokalu? Pa vidite ako pogledate vase novine moci cete da vidite da su sve moje teze bile ispravne. To se odnosilo i na Magnohrom, na pokrete sindikata, nastrajkove gladju, na gasenje firmi, na pojavu viskova, i na skole i upravne odbore kojima nista nismo dobili jer se i dalje diktira iz Beograda. To se odnosi i na javna preduzeca. Informisanje kao informisanje, nije lose ali znate i na tom planu mora nesto da se uradi. „Ibarske“ kao novine moraju da dobiju novi izgled , moraju da budu modernije, tekstovi i materije koje se prikazuju morali bi da budu malo bolji u tom smislu da se zahvate i neke stvari koje nisu prisutne u „Ibarskim novostima“, mozda je i pametnije da izlazi kao dvonedeljnik ili mesecnik ali da ima svoj imiy kao sto je napravljeno sa Doroteusom na jedan moredan nacin.
Da li je ljudima bilo neophodno dve godine da saznaju ko je LJubisa Jovasevic, buduci da imate sve vise simpatizera medju gradjanima i politickim protivnicima?
   Ne znam, ali onda ta strahovlada postoji i unutar vase kuce, sto ne bi bilo dobro, jer javno i slobodno informisanje je bilo jedno od bitnih pitanja borbe protiv prethodnog rezima. Bilo kakav diktat od politickih celnika bilo bi zaista suludo, jer istina postoji uvek negde, ne postoji crno, vec degradacija sivila. Tako treba i sve dozivljavati, jer istina danas ne mora da bude istina i sutra. Sta ljudi smatraju i zasto ja eventualno popularnost imam i ukoliko je eventualno imam, zato sto sam se principijalno drzao svojih stavova, drugo nisam imao svoj licni interes, trece ljudi u mom neposrednom okruzenju nemaju svoje licne interese, gde ja imam drugi problem za razliku od nekih drugih iz DOS-a da svoje ljude iz okruzenja primoram da rade nesto, ne misleci na politiku vec na njihovu profesiju. Profesionalni rad svakako pomaze i politici da bude iznad toga i da se ne mesa u to i da se bavi iskljucivo projekcijom neke buducnosti, odnosno stvaranjem uslova za boljitak privredne, kulturne sportske aktivnosti u procesu tranzicije.
Situacija u nasem gradu je katastrofalna i po pitanju raseljenih, izbeglica, ekonomskih prilika i svega ostalog. Do tog zakljucka je i sam premijer nedavno dosao.
   Zao mi je sto sam bio u pravu, ali mi nije zao sto je grad u situaciji u kojoj je, iz jednog razloga: cena da izadje iz situacije u kojoj je da se bud zasto rasproda sve. Ja nisam bio spreman da platim tu cenu jer pretpostavljam da bi iza toga za mnoge kategorije stanovnistva bilo mnogo gore. Borio sam se da ne platim tu cenu, da zadrzim mozda jedan status kvo, ali mislim da u nekim segmentima ipak ne mojom zaslugom nesto postalo i bolje misleci na vodosnabdevanje, oporavak skole,na neke projekte kao sto je oporavak sela, naravno ostaje i dalje ona moja tvrdnja sdideo sam se, stidecu se svakog oblika humanitarne pomoci koja se daje kao sto se davala jer smatram da mi kao narod i kao drzava imamo potencijal da mozemo da izadjemo iz krize sopstvenim radom. Naravno, potrebni su programi koje ce da donesu strucnjaci a ne laici.
Na kraju ovog razgovora, sta vi kao predsednik opstine mozete da porucite gradjanima?
   Pa zamolio bih gradjane da budu malo strpljivi, radi se, naime, o jednom rodjenom detetu koje nema pelene ali koje lezi u cistom krevetu u sobi koja, ipak, nije hladna, a moze da bude jos malo bez pelena. U medjuvremenu dete ce porasti, kupicemo mu spilhozne i patofne.Povratak na vrh strane


MILE KORICANAC, NACELNIK RASKOG OKRUGA - pise Ivan Rajovic
Za postovanje interesa gradjana
  
Gospodine Koricanac, kako sa mesta na kojem se nalazite vidite godinu koja je sada vec iza nas?
Godina koja je na izmaku moze se okarakterisati kao izuzetno teska, a jedino se moze ocekivati da sledeca bude povoljnija za ostvarivanje planiranih ciljeva. Primecuje se sporost u realizaciji vec utvrdjenih tendera i nedostatak kvaliteta kod onih projekata koji su realizovani. Trend napredovanja je konstantan - nema promena u smislu rasta, a olaksavajuca okolnost se vidi u pozitivnom smeru razvoja citavog projekta. Prisutan je nedostatak odgovornosti kod onih ljudi koji su na kljucnim funkcijama, od kojih i zavisi realizacija planova. Mislim , pre svega, na odgovornost prema gradjanima, i postovanje interesa gradjana, a ne na odgovornost prema politickim organizacijama koje bi svoj uticaj trebalo da koriste iskljucivo u vreme politickih izbora.
Poznato je da ste se posebno angazovali u procesu takozvanog ozivljavanja privrede u Raskom okrugu, a pre svega u nasem gradu. Kako sada, po Vama, izgleda nekakva relativno objektivna slika stanja u privredi ovog dela Srbije?
Najveci napori u procesu resavanja problema kraljevacke privrede bili su usmereni prema „Magnohromu“, Fabrici Vagona i „Jasenu“. Zakljucak je da se „Magnohrom“ i „Fabrika Vagona“ mogu odrzati u onom stanju koje bi omogucilo proces njihove transformacije, odnosno prodaje ovih preduzeca, dok jako lose stanje u „Jasenu“ to onemogucava.
Mora se naglasiti da dobra saradnja sa rukovodstvom, radnicima i sindikatima „Magnohroma“, kao i prisutnost njihove dobre volje, nisu dovoljni elementi za proces realizacije promena, vec se glavni nedostatak ogleda u nepostojanju pravih kadrova, kvalitetnog skolovanog menadzmenta, ciji glavni zadatak i jeste resavanje nedostataka u procesu poslovanja organizacije. To se i ocekuje od privatizacije, odnosno, novih vlasnika, cija je obaveza da izvrse reorganizaciju menadzmenta u ovom poslovnom sistemu.
Kako Vi gledate na ono sto se ovih dana dogadja i Magnohromu, a sto podrazumeva pravljenje spiskova onih koji ce se prakticno naci na ulici?
U „Magnohromu“ postoji visak od oko 2.200 radnika koji datira jos iz 80-ih godina, kada se proces zaposljavanja bazirao na politickim nalozima - dogovornoj ekonomiji, kako bi se odrzala socijalna stabilnost, a ne na realnim potrebama preduzeca, sto je i dovelo do nepovoljnog razvoja situacije prilikom prelaza na trzisnu ekonomiju.
Cini se da , bar kako naglasavaju predstavnici sindikata, ne postoje jasno definisani kriterijumi po kojima se vrsi izbor ljudi koji ostaju u preduzecu, pa to zavisi od odluke neposrednih rukovodialaca zboc cega se , izgleda, citav ovaj proces ne moze odvijati bezbolno. Kakva su vasa saznanja?
Broj ljudi koji mora otici je 2.300, ali postoji samo sto prigovora na ovo resenje, sto predstavalja dobru stranu ovog procesa u koji su ukljucene sve strukture: sindikati, rukovodstvo, radnici.
Dalje, do kraja godine ocekuje se oko 18.000 viska radnika na podrucju nase opstine. Stanje u Fabrici vagona je takvo da postoji visak od oko 700 rezijskih radnika, ali i manjak radnika u proizvodnji - majstora. Takodje, nezaposleni, i pored stalno otvorenih konkursa, ne zele da se zaposle u ovim fabrikama.“
Iako se ocekivalo se da ce se promenom vlasti resiti problemi u nasem gradu, dogodilo se da se Kraljevo nalazi u tezoj situaciji nego ostali gradovi, pre svega, zbog zastarelosti proizvodne opreme i velikog broja raseljenih lica na teritoriji opstine. U cemu vidite resenje ovakve situacije?
Za sada, najlakse je resavati probleme vezane za poljoprivredu, putem davanja povoljnih kredita za razvoj. U ovoj godini, obradjeno je preko dve stotine kreditnih zahteva, a ocekuje se odobrenje za pedeset nasih programa, vrednosti od tri do pet miliona dinara. Postignut je dogovor sa „Komercijalnom bankom“ da se odobravaju krediti robnim proizvodjacima, koji imaju najmanje pet krava. Takodje, resenja se mogu naci i u razvoju turizma i zanatstva.
Gradjani sve vise postavljaju pitanja u vezi sa postojanjem takozvane „urbanisticke mafije“ u nasem gradu. Da li vam je to poznato i sta mislite o ovom problemu?
Jos u vreme postojanja koalicije „Zajedno“ bio sam inicijator izgradnje objekata u gradu, ali po principu uvodjenja norme gradnje, kako bi se omogucila primena standarda u procesu izgradnje i sprecila izgradnja neadekvatnih objekata, bez odgovarajuce infrastrukture. Kako je evidentno da takvi objekti postoje, i da su izgradjeni bez odgovarajucih standarda, i odobrenja, moze se govoriti o postojanju „urbanisticke mafije“ koja sve to odobrava prema nekim svojim merilima.
Sta mislite o propustima koji su se dogodili prilikom izgradnje Omladinske ulice, a o cemu, izgleda, postoje razlicita misljenja, tumacenja, opravdanja i napadi?
U procesu izvodjenja radova u „Omladinskoj“ ulici, kako bi se ispostovao rok izgradnje, pojavila se greska pri izboru granulata na kome su ploce postavljene, a koji je neadekvatan za ovu namenu. Tacnije, u pitanju je pesak, koji je prilikom ciscenja ulice opran, tako da su ploce ostale bez podloge za ucvrscivanje, sto je dovelo do njihovog odvajanja od osnove. Ove greske ce biti otklonjene kada to vremenske prilike budu omogucile.
Sta Vi mislite o tome sto je sukob visokih lokalnih funkcionera, narodnih poslanika i visokih funkcionera svojih stranaka, dr Predraga Stojanovica i dr LJubise Jovasevica, dosao i do suda, ali nikako da pocne?
Ovo je samo jos jedan element vise koji steti ugledu naseg grada. Najvaznije je pronaci kompromisno resenje problema, a ne ono koje je prema merilima politicke stranke.“
Kakav je sada odnos izmedju LJubise Jovasevica i Vas, sto nije nebitno za funkcionisanje lokalne vlasti?
Nikada nije bilo problema u licnom odnosu izmedju nas dvojice. Razilazimo se samo po pitanju nasih stranaka. Problem se javlja prilikom politickih dogovora, koje on ne ispunjava, plaseci se gubitaka koje bi njegova stranka mogla da pretrpi. Problem je, zapravo, u tome sto se za svoje politicke pozicije oni koji su uz njega nisu izborili i nisu isli stepenicama, vec su preskocili mogo stepenika i nasli se na pijedestalu, sto im, evidentno je, smeta. Moj savet im je da spuste stranacku strast i da predju na interese gradjana ako misle da dobro prodju na sledecim izborima. Licno, gospodinu Jovasevicu zelim dobru srecu i dobro zdravlje i sve mu najlepse zelim, ali mu savetujem da svoju stranacku strast malo spusti i bice sve u redu.
Dobro, kad smo kod toga, kako Vama izgleda infrmisanje u nasem gradu, pre svega kada su u pitanju "Ibarske novosti"?
Od kada sam dosao na funkciju ja nisam nista uredjivao u toj kuci, niti imam nameru da to radim. Meni, a posmatram kao gradjanin a ne kao funkcioner, to jako dobro izgleda. Kako je vama unutra, to vi znate i neka vam je Bog upomoc. Ako ja nesto mogu da pomognem, to cu uciniti, ali da se mesam u rad te kuce nemam nameru. Zapravo, ta kuca je na mene ostavila velike impresije jos u periodu opozicionog delovanja. U opozicionom radu ta kuca je potegla najvise u ovom delu Srbije i nikad to ne smemo zaboraviti. Niko ne sme to da zaboravi, bilo gde da je, na bilo kom mestu, jer se ta kuca borila iskreno i casno zajedno sa nama. Prosto receno, "Ibarske novosti" su za mene moj saborac.
Na kraju, kakva je Vasa poruka gradjanima Kraljeva i Raskog okruga, sa mesta na kojem se nalazite?
U zavisnosti od raspolozivih sredstava, nastavicu sa daljim radom koji je vezan za trideset gradjevinskih projekata, i kreditiranjem poljoprivredne proizvodnje.“Povratak na vrh strane


MILUTIN MANDIC, DIREKTOR DIREKCIJE ZA PLANIRANJE I IZGRADNJU GRADA KRALJEVA - pise Ivan Rajovic
Gradjevinarstvo uslovljava razvoj ostalih delatnosti
   U razgovoru za novogodisnji broj naseg lista, koji je vodjen 23. januara, dakle pre otvorenog pisma koje je predsednik SO dr LJubisa Jovasevic uputio direktoru Direkcije, Milutin Mandic, pojasnjavajuci sta je zapravo i cime se bavi Direkcija za izgradnju grada, kaze:
Specificnosti poslovanja ovog javnog preduzeca se zasnivaju na sveobuhvatnom pristupu u sagledavanju i resavanju onih problema koji su od opsteg interesa za gradjane opstine Kraljevo. Tacnije, „Direkcija za izgradnju i planiranje“, predstavlja javni servis koji je u sluzbi gradjana.
Neophodnost postojanja ovakvog privrednog subjekta bazira se na potrebi uvodjenja kontrole i koordinacije u procesu resavanja onih pitanja koja su u nadleznosti opstine. Sa jedne strane, zadatak ovog preduzeca cine komunalna delatnost i izgradanja i urbanisticko planiranje, dok, sa druge strane, preduzece ima savetodavnu funkciju kod opstinskih nacelnisatava.
U cemu se zapravo sastoji smisao postojanja jednog ovakvog preduzeca u pstojecim uslovima?
„Direkcija ima kvalitetan, strucan kadar, sposoban da radi na ocuvanju opstine i grada Kraljeva, i nastoji da nastavi sa tradicijom iz 70-ih godina, kada je „Direkcija za izgradnju Kraljevo“, bila jedno od najpoznatijih preduzeca ove vrste u Srbiji, sa uglednim gradjevinskim i arhitektonskim inzenjerima.
Vremenom, pod uticajem politickih, ekonomskih i drustvenih promena, dolazi do izmene generalnog stava u nacinu razmisljanja celnih ljudi Opstine Kraljevo, o opstem dobru grada, tako da dolaze do izrazaja intersi pojedinaca, koji su ogranicavali razvoj grada. Ovo naravno, zahteva promenu ponasanja i vracanje sustini postojanja javnog preduzeca - ocuvanju i razvoju objekata i infrastrukture koji su od opsteg interesa za jedan grad. Pored toga, neophodno je angazovati one ljude koji ce podrzavati ova nastojanja, kako bi se sacuvale vrednosti za buduce generacije.
Kako gledate na to da je kvalitet gradjevina danas mnogo losiji nego sto je to, gledajuci kroz istoriju, nekada bilo?
Opste je poznato, da su najtrajnije gradjevine pravili Stari Grci i Rimljani - za svoja bozanstva, srpski kraljevi i carevi - za drzavu, a danas se izgradnja bazira na interesima pojedinaca, cime se smanjio kvalitet i trajnost gradjevina.“
Sta bi, na osnovu toga, trebalo da budu zadaci Direkcije za izgradnju u nasem gradu?

Zadaci „Direkcije za izgradnju“ jesu kontrola i koordinacija procesa izgradnje gradjevinskih objekata na podrucju opstine Kraljevo uz primenu standarda i uz uskladjivanje mogucnosti grada sa potrebama svojih stanovnika. Ova uskladjivanja zahtevaju izradu projektnih planova na nivou opstine. Neke od dugorocnih i kratkorocnih planova za 2003. godinu, kao i vec zavrsene projekte u 2002.
Ako napravimo rekapitulaciju onoga sto je uradjeno u prosloj godini, sta je to sto bi trebalo da bude posebno istaknuto?
U 2002. godini, svakako, bio je prioritetan projekat rekonstrukcije Omladinske ulice. Takodje, na podrucju opstine, uradjen je kolektor u Jarcujku u duzini od 1.000 metara, kanalizacija u Magnohromskoj ulici, 1.200 metara atmosferske kanalizacije u Ulici ribnickih partizana, placeno je 1.600.000 dinara „Vodovodu“ za izgradnju crpne stanice u Grdici, zatim, zavrsena je druga faza raskrsnice u ulici Tike Kolarevica, asfaltiranje Druge proleterske, most u Gledicu, regulacija dela toka reke Ibar u Kraljevu i Matauskoj Banji (uz saradnju sa preduzecem „Srbija vode“). Pored toga, uradjeno je 2,5 kilometara gasovoda, toplovod u ulici „Cara Dusana“, uvedena je rasveta u srednjovekovnom gradu Maglicu i prema manastiru Studenica. Ulozeno je oko 3,1 miliona dinara u rekonstrukciju niskonaponske mreze, koja je postavljena u saradnji sa „Elektrodistribuciom“.
Sta je to sto se planira za narednu godinu, a sto gradjani ocekuju kao jean od, uslovno receno, kapitalnih projekata?
Generalni dugorocni planovi sadrze izgradnju „Milutinove Ulice“, obilaznice oko Kraljeva, zatim sistema za vodosnabdevanje „Lopatnica“. Izvrsice se regulacija reke Ibar i Zapadne Morave, izgradnja rezervoara za snabdevanje vodom u Drakcicima, kao prve faze sistema za vodosnabdevanje „Lopatnica“, kao i rehabilitacija lokalnih puteva i gradskih saobracajnica.
Sredstva za ovu namenu ce biti obezbedjena od strane „Direkcije“ uz pomoc Republickog fonda za izgradnju.
Kratkorocni planovi za 2003. godinu obuhvataju izgranju ulice „Jelene Cetkovic“ i „Zadarske Ulice“.
Za pocetak godine je planirano postavljanje javne rasvete prema Sumaricama i rekonstrukcija rasvete na Trgu srpskih ratnika i Trgu Jovana Sarica, kao i u ulici „Cetvrti kraljevacki bataljon“. Uradjen je projekat kapele na Novom gradskom groblju, a finansirano je i prosirenje deponije.
Jedan od vecih projekata jeste udruzivanje sredstava sa mesnim zajdnicama (vrednost oko devet miliona dinara).
U skladu sa donetim zakonima, moze se ocekivati povecanje ovih aktivnosti u 2003. i 2004. godini. Za 2003. godinu planirana je eksproprijacija zemljista u Zickom polju, namenjenom za izgradnju sistema za preciscavanje vode, zatim zemljista za Milutinovu ulicu, dok su ostale aktivnosti vezane za projekte u prigradskim naseljima.
U 2003. godini se ocekuje i pocetak realizacije projekta izgradnje mosta u Skopljanskoj Ulici i Trga Svetog Save, kao nastavka „Omladinske“ ulice.
Stice se utisak da se sa radovima u ovom delu grada kasni, buduci da su neki od pomenutih projekata dosta davno najavljeni?
Da, ogranicavajuce faktore u procesu realizacie predstavljaju dozvole za rad i otkup zemljista na desnoj obali Ibra, jer jos ne postoji Urbanisticki regulacioni plan koji se usvaja na nivou opstine Kraljevo.
Kako vidite Direkciju u odnosu na druga javna preduzeca?
Veoma bitan element procesa izgradnje predstavlja Plan finasiranja „Direkcije“ kao jednog od javnih preduzeca, cije je finasiranje u nadleznosti opstine. Ovaj plan se zasniva na sistemaizaciji radnih mesta, odnosno na utvrdjivanju potrebnog broja ljudi koje treba zaposliti, kao i potrebnih sredstava za izvodjenje radova. Ovaj plan varira u zavisnosti od vrste delatnosti javnog preduzeca. Ono sto je uradjeno u 2002. godini govori da su planovi uvek veci od realizacije, upravo zbog nedostatka potrebnih sredstava. Uostalom, gradjevinarstvo predstavlja privrednu granu koja uslovljava razvoj ostalih delatnosti, a pre svega, razvoj industrije, trgovine i saobracaja, cime se omogucava i prosperitet citavog grada - Kraljeva.Povratak na vrh strane

(PRED)NOVOGODISNJI RAZGOVORI : VLADIMIR MAROVIC, REGIONALNI KOORDINATOR NP „OTPOR„ KRALJEVO - pise Boban Rajic
Nas angazman tek pocinje
IN: Kakav je trenutni status i karakter Narodnog pokreta Otpor?
- Na prvom mestu bih naglasio da Otpor i dalje sacinjavaju oni ljudi koji na svojim ledjima izneli najveci i narizicniji deo vezan za demokratske promene u drustvu i da su sada inicijatori jednog novog nacina funkcionisanja Otpora a koji proistice iz sve cescih pitanja vezanih za buducnost ove organizacije.
- Naime, odmah nakon 5. oktobra pokrenuto je pitanje daljeg angazovanja Otpora i oblika njegovog funkcionisanja, a ono je narocito ucestalo u poslednjih sest meseci. Samim tim dobili smo jedan impuls od neposrednih okruzenja da je neophodno trenutni status Otpora transformisati iz jedne nevladine organizacije koja funkci-onise kao grupa za pritisak, kojim se zele postici promene u ovoj zemlji, u organizaciju koja ce na sebe preuzeti realnu politicku odgovornost i u skladu sa tim funkcionisati u buducnosti.
MISLJENJE CLANSTVA?
- Naravno, uvek je bilo bitno misljenje samog clanstva koje u potpunosti podrzava zahteve okruzenja iz kojeg proistice, a to je gradjanstvo Srbije i jasno reflektuje njegovu volju da Otpor postane adekvatan politicki subjekt. Ujedno, valja naglasiti da bazu Otpora sacinjavaju mladi, inteligentni, strucni i ljudi sa kredibilitetom koji u poli-tickom smislu do sada imaju, u vecoj ili manjoj meri, iskljucivo uspehe.
IN : Na primer?
- To znaci, ako sebe uzmem za primer, da sam licno sa 21-om godinom ucestvovao u organizaciji studentskog protesta na svom Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, sa 23 ucestvovao u osnivanju NP „Otpor“, sa 25 sa gradjanima Srbije i nasim aktivistima uspeo da doprinesem rusenju diktatorskog rezima, i evo sada sa 27 jasno stavljam do znanja da u ovoj zemlji promene nisu zazivele u onom obliku koji je ocekivan, tako da se iz ovoga jasno moze videti da moj angazman i angazman ljudi oko mene nije zavrsen vec da tek pocinje!
IN : Sta mislite o prerastanju G 17 plus u stranku i da li i NP Otpor razmislja o nekom slicnom potezu?
- Sto se tice organizacije G 17 plus i njenog novonastalog oblika, mogu reci da on predstavlja logicnu posledicu njihovog dosadasnjeg angaz-mana. Ukoliko govorimo o odnosu Otpora prema novo-nastaloj stranci, mogu reci da ce on biti baziran na mogucnosti saradnje i dobrih medjusobnih odnosa, u zavisnosti od toga ujedno ce i od situacije do situacije biti formiran stav Otpora prema ovoj stranci.
- Kad smo mi u pitanju, vec sam naglasio da je izuzetno bitno misljenje samog gradjanstva i naseg clanstva, te ce shodno tome biti izvrsena transformacija Otpora u novu formu delovanja.
IN : Kako ocenjujete 2002. godinu, godinu na izmaku, sa politickog i drustvenog aspekta?
- Sama 2002. godina na politickoj sceni u Srbiji obilovala je sukobima unutar vladajuce koalicije, tako da smo umesto vladajuce strukture imali dve opozicije u vlasti sto se odrazavalo na stanje ne samo na republickom vec i na nesem lokalnom nivou.
SUKOB EKSTREMA
- Uzmimo za primer dve najekstremnije licnosti : saveznog predsednika i republickog premijera. Jednog karakterise “robovanje” zakonima iz Milosevicevog perioda, a mi smo jasno stavili do znanja da je vladavina prava koja je u saglasnosti sa evropskim standardima jedina mogucnost prevazilazenja situacije koju imamo.
- Sa druge strane govorimo o jednom pseudoreformizmu koji se zasniva na vladavini uredbama poput carskih dekreta i za sve to vreme sustinski problemi zaobilaze se produkcijom, svesnom ili nesvesnom, afera tipa Gavrilovic, Perisic, Pavkovic, izvoz oruzja u Irak, oduzimanje mandata i njihovo ponovno vracanje kroz “trule” kompromise, sto svoj “klimaks” dozivljava krajem godine u neizboru predsednika Republike Srbije kao institucije koja bi trebalo da predstavlja ozbiljnost jedne drzave. Samim tim gradjani su jasno stavili do znanja svim akterima da se ne radi o njihovoj apaticnosti povodom predsednickih izbora, niti o tzv. “visokoj politickoj svesti” koja zanemaruje politicke odluke a okrece se samo izgradnji sopstvenog zivota, vec se radi o protestu koji je sada izrazen ne na ulici vec tihim bojkotom.
IN : Kakva je Vasa vizija 2003. godine u Srbiji i Otporu?
- Na prvom mestu zeleo bih da kazem da je Otpor sustinski izgradio bitno drugaciji odnos prema politici u odnosu na bivsi i sadasnji politicki establisment. Naime, u nas je duboko usadjena ideja da politika podrazumeva licni angazman zarad opstih interesa i preuzimanje visokog nivoa odgovornosti, a ne prisvajanje privilegija. U tom smislu mogu da kazem da ce i buduce delovanje Otpora biti zasnovano na zahtevu za sustinske promene i sprovodjenje istih i to pre svega u oblasti ekonomije, pravosudja, ljudskih prava, takodje i lokalne samouprave radi sprovodjenja principa decentralizacije.
„NE!” KORUPCIJI
- Jedan od sustinskih problema na koji smo ukazivali odmah posle prevrata jeste borba protiv kriminala i korupcije i na tom planu smo spremni da istrajemo do postizanja realnih rezultata. Valja istaci da u vezi sa ovim idu ekonomske reforme koje podrazumevaju investiciona ulaganja u nasu zemlju iz inostranstva, ali ukoliko budemo zbog navedenih problema podrucje sa visokim stepenom rizicnosti za ulaganja, ne mozemo se nadati brzom pokretanju stvari ka progresu. Ujedno, ono na cemu cemo insistirati, pored odgovornosti institucija, jeste i odnos nas i svakog gradjanina prema radu, kao uslovu bez kojeg se ne moze ostvariti bilo koji ideal, kao i odnos prema imovini koji mora biti rasciscen.
IN : Molim Vas za kraci osvrt na lokalnu politicku scenu u Kraljevu?
- Kada su nastupi lokalne vlasti u Kraljevu u pitanju, mislim da je izlisno na kraju godine s nase strane da se osvrcemo na njihov rad iz dva razloga koji ujedno karakterisu dva sukobnjena tabora unutar lokalne vlasti.
PROMENE
- Naime, imamo Skupstinu opstine ciji rad se svesno blokira vec vise meseci i koja profunkcionise samo u momentima koji podrazumevaju kadrovanja i kao rezultat raznoraznih lobiranja. Sa druge strane, imamo Izvrsni odbor koji vec godinu i po dana funkcionise u ostavci, koliko god to praradoksalno zvucalo, i oznacava rascep koji se produbljuje hraneci se na medjusobnim sukobima tako da pozitivnih posledica nemamo, niti u u tom institucionalnom smislu, niti u smislu rezultata funkcionisanja institucija.
- I pred nadolazece novogodisnje praznike, kao praznike u kojima se obicno izricu i ispunjavaju zelje za boljim zivotom koji predstoji, samo Kraljevo ni u kom slucaju ne moze ocekivati od postojecih subjekata na lokalnoj vlasti nesto vise od onoga sto je imalo do sada. Promene, su, dakle, neophodne.
IN : Najzad, koja bi bila Vasa novogodisnja poruka gradjanima Kraljeva, clanovima i simpatizerima Otpora?
- Svakako, u skladu sa sa nacelima koja proklamuje Narodni pokret Otpor i za koja ce se zdusno zalagati, sledecu godinu cemo videti kao vreme u kojem se kroz samopregoran rad moraju ostvariti ideje pravde, solidarnosti, boljeg zivota i svega onoga sto bi gradjani pozeleli kako bi imali razloga da drustveno, profesionalno i svako drugo okruzenje u ovoj zemlji smatraju svojim.
- Ujedno, koristim priliku da redakciji Ibarskih novosti i vasim citaocima cestitam nastupajuce novogodisnje i bozicne praznike.Povratak na vrh strane

Uoci Nove 2003. godine - pise Predo Markovic
Spiskovi "prekobrojnih” potresli Magnohrom
   Kraj 2002. godine u Magnohromu, a samim tim i u celom Kraljevu, bice upamcen po predugim spiskovima kojima su oblepljene sve radne jedinice ovog nekadasnjeg giganta. Krajem decembra, papiri sa imenima i prezimenima preko 2.000 administrativnih sluzbenika, radnika, inzenjera, imenima i prezimenima iza kojih stoje i citave porodice, doneli su gorak ukus neizvesnosti pred jos jednu novu godinu.
Dok manji broj radnika sa zebnjom ocekuje da li ce ih komisija za zalbe vratiti na radno mesto po nekom od kriterijuma, veliki broj njih se pomirio sa cinjenicom da ce otpremnina koju ce primiti iz dva dela, 6.000 dinara za godinu rada u Magnohromu, biti poslednji susret sa preduzecem u koje su krocili kada je bilo stub kraljevacke i jugoslovenske privrede.
U polupraznim halama sada caruje apatija. LJudi koji ostaju tvrde da ni njima u ovom trenutku nije ni malo lako i da ih takodje ocekuje neizvesnost.
Novica Nikolic, vk radnik, sa tugom se rastaje od svoje masine. Pokazuje nam njene i svoje mogucnosti. Sa 31 godinom staza, sam se prijavio za odlazak iz Magnohroma, i sada priprema zamenika za rad na univerzalnoj ostrilici alata.
Dragana Cibukovac, direktor kadrovskog sektora tvrdi da se od preko 2.000 radnika sa spiskova ,,prekobrojnih ,, njih 900 dobrovoljno prijavilo za odlazak iz preduzeca. Medjutim, oni koji nisu bili spremni za odlazak, koji su iznenadjeni odlukama svojih rukovodilaca, rezignirani i revoltirani, upucuju niz primedbi na racun regularnosti spiskova.
Zorica Jevtovic, sluzbenik u materijalnom knjigovodstvu sa preko 25 godina radnog staza, ostaje odlukom svojih rukovodilaca bez posla. Kaze da je ono ,,islo prema licnostima, a ne po oceni rada i kriterijumima.
“,, Moj muz je ostao bez posla u Kablaru , a imamo dvoje dece. Jedan sin je nezaposlen, drugi ide u skolu i osecam se nikako,, .
LJiljana Vukojevic, kojoj muz radi u Magnohromu 28 godina, a ona 21, zali se na to sto oboje ostaju bez posla.
-Sve su rekli, a sve su porekli. Muz je radio u servisu, a ja u restoranu drustvene ishrane, a zatim u racunovodstvu. Godinama sam lecila sterilitet, bila na placenom zbog deteta i primala 230 dinara platu...
Dogodine eksperti Svetske banke u Magnohromu
Predsednik Upravnog odbora “Magnohroma, Dragan Popadic, kaze da je sve sto se sada radi samo prva faza u finansijsko- poslovnoj konsolidaciji Magnohroma i priprema za privatizaciju. Prakticno, ovo je ne samo deo resavanja po socijalnom programu, koji je sastavni deo ukupnog elaborata Vlade Republike Srbije za resavanje ukupne situacije u Magnohromu. Sledeca faza ce biti reorganizacija preduzeca i granska konsolidacija. Masa licnih dohodaka bice umanjena za 20.000.000, ali to ne znaci da ce se samo tim cinom izvrsiti finansijska konsolidacija. Nastavice dalje da se radi na podizanju proizvodnje do nekog optimalnog nivoa kako bi se pokrili svi troskovi , dalji rad, prosirenje trzista i vracanje na stara trzista na kojima smo bili prisutni, kaze Dragan Popadic.
Popadic dalje objasnjava da se i kod nekadasnjih velikih kupaca Magnohromovih proizvoda promenila situacija. Navodi primer zelezare Zenica, kojoj je Magnohrom svojevremeno prodavao 40 odsto proizvodnje.
- Ona je u to vreme trosila 80 do 100 hiljada tona vatrostalnog materijala, a sada samo 3.000 tona opeka, kaze predsednik Upravnog odbora Magnohroma.
Magnohrom se kao veliki poslovni sistem nasao medju cetrdeset jednim preduzecem koja ce se privatizovati pod ingerencijom Vlade Republike Srbije. On je usao i u uzu grupu od devet preduzeca cije ce se restrukturiranje izvrsiti po pravilima i kriterijumima Svetske banke. Popadic kaze da se prema oceni ove banke tih devet preduzeca smatraju preduzecima koja imaju trzisnu i finansijsku perspektivu i da se ocekuje da ce iduce godine u Magnohromu biti prisutni eksperti Svetske banke za obnovu i razvoj koji ce po kriterijumima ove banke vrsiti njegovo dalje restrukturiranje.
Na pitanje, da li ima zainteresovanih za privatizaciju Magnohroma, predsednik Upravnog odbora odgovorio je da ima interesovanja iz zemlje i inostranstva, ali da do sada nije bilo konkretnih dogovora.
Odlaze i neophodni kadrovi
Na spiskovima viska zaposlenih nalaze se imena i prezimena strucnjaka za kojima je Magnohrom svojevremeno imao itekakve potrebe. Inzenjeri, ekonomisti, pravnici, cak i strucnjaci u ,,rangu,, doktora nauka od iduce godine nece vise raditi u nekadasnjem jugoslovenskom gigantu i izvozniku. Iako je daleko manje radnika iz proizvodnje proglasenih viskom zaposlenih, u odnosu na administrativne radnike, glavobolje ima i u pojedinim proizvodnim celinama kod planiranja daljih poslova. U pogonu presa komisija je zadrzala na poslu nekoliko invalida rada, koje rukovodioci ne mogu da uposle umesto radnika koji odlaze na zavod. Najveci deo strucnog tima, zajedno sa direktorom, odlazi iz pogona Vatrostalne gradnje... Trenutno puca po mnogim savovima proizvodnje, tako da ce vec pocetkom iduce godine rukovodstvo Magnohroma morati dobro da zasuce rukave, kako bi proizvodnja krenula normalnim tokom.
Cinjenica je da su godine koje su iza Magnohroma, sa svim teskocama koje su ih donosile, unistile idilicnu sliku o oglednom i bogatom preduzecu u kome sve ,,radi kao sat,, . Nova predstava o Magnohromu tek se stvara.Povratak na vrh strane

PRIMANJA ZAPOSLENIH U JAVNIM PREDUZECIMA OPSTINE - pise Rajko Saric
Ispod republickog proseka
   Prosecne neto zarade sa dodacima u ovoj godini znatno su vece nego 2001. ali su jos daleko ispod republickog proseka ili primanja zaposlenih u javnim preduzecima u Nisu ili Beogradu. Tako je u JKP Putevi u januaru mesecu cena rada iznosila 2.900 dinara, a radnik je zaradjivao u proseku 7.920 dinara. Septembra meseca cena rada u istom preduzecu iznosila je 5.034 dinara cime je neto zarada dostigla 15.020 dinara.
JKP Putevi su planirali ostvarenje prihoda u ovoj godini od 112. miliona dinara, a za devet meseci uknjizili su 85.971.997 dinara. U stavku rashoda upisan je iznos od 48.200.000 dinara i za devet meseci ostvaren je sa 40.299.955 dinara.Za neto zarade 128 zaposlenih izdvojeno je 13 miliona od planiranih 18.136.000. Zanimljivo je da je ovo preduzece za bruto naknade clanovima Upravnog odbora izdvojilo 209.103. od 440.000 dinara koliko je planirano za ovu godinu. Rukovodstvo Puteva je na reprezentaciju za devet meseci utrosilo 333.118 dinara od planiranih 400.000 dinara.
U JKP Vodovod 190 zaposlenih prima mesecno u proseku 10.965 dinara. Inace, ovo preduzece grca u problemima, potrazivanja su dostigla 84. miliona 312.63055. dinara od cega je dug privrede 55. miliona 777.449 dinara. U upravi preduzeca ne mogu a da ne pomenu najvece duznike, Magnohrom sa dugom od 14 miliona i 761.936 dinara, Medicinski centar "Studenica" sa dugom od gotovo osam i po miliona dinara te Fabriku vagona koja duguje nesto manje od cetiri miliona dinara. Za devet meseci prihod je ostvaren u iznosu od 70 odsto sto jasno ukazuje na nizak standard velike vecine nasih gradjana, na siromastvo ali i neodgovornost, zaboravnost ili nemarnost jednog broja stanovnika.
JKP Cistoca planirala je za plate oko 180 zaposlenih da utrosi 26 miliona i 500.000 dinara i za devet meseci ovaj plan je realizovan sa 18. miliona 826.000 dinara. Ovo preduzece je tokom protekle godine obezbedilo vise komunalnih vozila, veliki broj kontejnera ali i dalje vlada misljenje da je, nekada najcistiji grad u Srbiji, dosta prljav, da poseduje obilje divljih deponija. Ako je po pravu, tu ima krivice i nadleznih inspekcija. U JKP Toplana tokom 2002. godine za neto licne dohotke planirano je osam miliona 711.000. dinara i za devet meseci radnicima je isplaceno osam miliona i 688.000 dinara. Direktor preduzeca Dragisa Spasojevic bio je jedini direktor javnog preduzeca koji je odbio da za nas list govori na ovu temu. Prosecna neto zarada u Toplani iznosi oko 13.000 dok je u julu iznosila 7.050 dinara.
Stambeno JKP u januaru mesecu belezilo je bruto cenu rada 4.607 dinara, a u septembru mesecu 4.788 dinara. Tako je u januaru prosecna zarada iznosila 14.446 dinara a u septembru 13.572. dinara. Ovde se mora imati u vidu da postoji devet grupa za obracun koeficijenta zaposlenih. U najnizoj, prvoj grupi nalaze se nekvalifikovani radnici koji imaju koeficijent od 1,00 do 1,35. Drugu grupu cine polukvalifikovani radnici u proizvodnji kojima se licna primanja obracunavaju po koeficijentu od 1,20 do 1,50. U trecoj grupi su takodje polukvalifikovani radnici ali na radnim mestima vece slozenosti i njima se primanja obracunavaju po koeficijentu od 1,44 do 1,90. U devetoj grupi nalaze se magistri, pomocnici direktora i druga veoma odgovorna lica i njima se licni dohodak obracunava po koeficijentu 3,80 do 4,80. Direktori imaju poseban koeficijent gde cenu rada utvrdjuje UO preduzeca i on u vecini ovdasnjih javnih preduzeca iznosi 6 iako ima i skromnijih direktora, sa koeficijentom 5. Direktori imaju i pravo, koje po pravilu maksimalno koriste, na stimulaciju do 20 odsto te dodatak za uspesnost u radu koji dostize od 15 do 20 odsto. Tu su, normalno, i mnogobrojna, preko potrebna, sluzbena putovanja, clanstvo u nekoliko Upravnih odbora i jos citav niz mogucnosti da im se "pomogne" u punjenju kucnog budzeta.
Javno preduzece za informisanje Ibarske novosti, spada u red preduzeca ciji rad je najizlozeniji sudu javnosti, ali i u neslavni red preduzeca ciji radnici primaju sramotno niske licne dohotke. Primera radi, direktor ovog preduzeca na “povuci potegni” jedva sakupi nekih 200 evra dok pojedine njegove kolege u drugim javnim preduzecima mesecno uberu 600 do 750 evra. Novinari i direktor Ibarskih svakodnevno su izlozeni pritiscima javnosti, na raznorazne nacine, dok direktori ali i zaposleni u drugim preduzecima nemaju takve probleme. Ovde se brzo zaboravilo koliku ulogu je ovo preduzece odigralo u nedavnoj proslosti, zaboravilo se na notornu cinjenicu da su mnogi “veliki” direktori to postali zahvaljujuci upravo naporima novinara ove informativne kuce da izvuku maksimum iz minimuma kvaliteta tih ljudi kako bi se oni nasli u centru paznje, kako bi radili to sto sada rade.
Cenu rada do sada je utvrdjivao UO preduzeca u skladu sa pojedinacnim kolektivnim ugovorom, a IO SO je usvojio zajednicke osnove za zakljucenje pojedinacnih kolektivnih ugovora u komunalnim preduzecima gde je predvidjeno da se cene rada utvrdjuju sporazumno, tromesecno izmedju osnivaca, direktora i sindikata. Dok se ne donesu novi kolektivni ugovori primenjivace se postojeci. Predlog je da direktori u narednom periodu imaju koeficijent 6 gde ce svi biti izjednaceni. Kada je prosle godine doneta uredba o zamrzavanju zarada u javnim preduzecima bila je jedna odredba da ce moci iskociti iz ove uredbe ukoliko donesu program poslovanja i finansijski plan za 2002. godinu sto su svi ucinili pocetkom godine i IO SO im je dao saglasnost.Povratak na vrh strane

MANIFESTACIJE KNJIGE - pise Bojana Milosavljevic
Salon u kome gostuju reci
    U utorak uvece, u sali Kluba odbornika Skupstine opstine Kraljeva otvoren je mali, novogodisnji Salon knjiga. Organizatori ove kulturne manifestacije, koja ce trajati do sutra, su Narodna biblioteka “Stefan Prvovencani” i Udruzenje izdavaca i knjizara Jugoslavije, koje je godinama unazad organizovalo najvece manifestacije knjige u glavnom i velikim gradovima Jugoslavije, a sada to vrlo uspesno cini i u manjim.
Salonska ponuda ove godine je bogatija, vec zbog cinjenice da se za izlaganje u Kraljevu odlucilo 2o-tak kuca, renomiranih drzavnih i privatnih izdavaca i knjizara. Osim ovoga, potrudili su se da ovdasnjoj publici predstave i ponude najaktuelnije naslove iz ovogodisnje produkcije. U ovom obilju knjiga zvanom Kraljevacki salon moze da se vidi, uslovno receno, mali rezime velike oktobarske medjunarodne manifestacije u Beogradu, takodje posvecene pisanoj (stampanoj) reci.
Knjizevnik Sasa Radojcic (inace, dobitnik nagrade Brako Copic za knjigu “Elegije, nokturna, etide,” ciji je izdavac upravo Biblioteka “Stefan Prvovencani” u Kraljevu) otvorio je Salon knjige ustvrdivsi svojom besedom, pored ostalog, da ce pisana rec uvek imati svoje pobornike i postovaoce. Zivadin Mitrovic, direktor Udruzenja izdavaca i knjizara Jugoslavije, govorio je o sadrzaju ove manifestacije koja ima kulturoloski, propagandni i komercijalni karakter.
U okviru sajamskih programa preksinoc je u Kraljevackom pozoristu predstavljena knjizevnica Natasa Kovacevic i njen najnoviji roman “O gospodji Living.” Osim autorke, o delu su govorili knjizevni kriticar Mihajlo Pantic i urednik knjige Goran Petrovic, a organizatori promocije bili su Knjizevni klub Kraljevo i gradska Biblioteka (kao izdavac romana). Gost Salona knjige i njegovih organizatora sinoc je bio i knjizevnik Dragoslav Mihajlovic. U citaonici Narodne biblioteke predstavljen je njegov roman “Trece prolece,” o kojem je, uz njega, govorio i Zivadin Mitrovic.
Poslednjeg dana trajanja ovogodisnjeg Salona knjige (subota, 28. decembar) usledice joc jedan dogadjaj: ovogodisnji ziri Knjizevnog kluba Kraljevo saopstice ime, drugog po redu, dobitnika Godisnje nagrade Kluba za neobjavljeni rukopis.Povratak na vrh strane

KULTURNI CENTAR “DOROTEUS” - pise Bojana Milosavljevic
“Raspelnik” Adama Puslojica
   
Uhodavajuci se u programskom i sadrzajnom smislu, novoosnovani Kulturni centar “Doroteus” iz Kraljeva ponudio je u ponedeljak, u adaptiranom enterijeru gradske znamenitosti, kafane “Zaduzbina,” novi knjizevni program posvecen znamenitom pesniku Adamu Puslojicu. Povod da se ovaj poslenik od lirike ponovo pojavi pred kraljevackom publikom bio je njegova najnovija knjiga “Raspelnik” – izabrana zbirka duhovne lirike, sacinjena od cak 25 knjiga ovakve ili srodne tematike.
Smatrajuci i osecajuci sebe gresnim smrtnikom i raspelnikom (metaforicna uspela kovanica poete i coveka njegovog senzibileteta i etickih normi), Puslojic se Bogu obraca u kanonskom rasponu od Blagoslova do Molitve, nalazeci u svemu tome povezujucu nit sa citavom svojom poetikom.
   O novom poduhvatu Adama Puslojica, ali i dosadasnjem stvaralastvu, govorili su pesnici Radomir Antic i Milan Tasic, a par “slikarskih” poteza na njegovom portretu dodavao je i knjizevni kriticar Srba Ignjatovic. Ovaj potonji je istakao da je “izvedena duhovna lirska i molitvena nit prepoznatljiva i svojstvena ovom pesniku,” te da “Raspelnik” slovi kao jos jedan u nasoj knjizevnosti podignut “lirski hram.”
   Podsecanja radi, treba da stoji da je Adam Puslojic objavio 20-tak pesnickih knjiga, cak 60-tak knjiga prevoda (prepeva), dok je i sam preveden na oko 2o jezika. Ovde je rec i o velikom pesnickom i jezickom inovatoru, posebno 60-tih i 70-tih godina, vrlo sklonom avangardnom eksperimentu, uz to osnivacu brojnih knjizevnih drustava i radionica. Puslojic je nosilac brojnih literarnih nagrada i priznanja. Zanimljivo je da je od 1996. godine pocasni clan Akademije Rumunije. Tri godine kasnije dodeljena mu je i titula pocasnog doktora nauka Univerziteta u Oradei.Povratak na vrh strane

DEJAN MILADINOVIC, ODLICAN SPORTISTA I BUDUCI BIZNISMEN - pise Stole Petkovic
Kraljevcanin sa Havaja
   Veoma sam ponosan na svoju odbojkasku karijeru ali sam ipak najbolji potez, do sada, napravio sto sam se posvetio skoli - fakultetu koji sam nedavno zavrsio na Havajima.
Tako prica Dejan Miladinovic (1976.) koji je sportsku karijeru zapoceo u kadetima OK Ribnice u talentovanoj generaciji koja je 1993. godine bila prvak Jugoslavije.
- Sa uspesima smo nastavili i u naredne dve godine na cuvenom Majskom turniru u Beogradu koji je zapravo nezvanicno prvenstvo Jugoslavije. Sve nas pratili su neizbezni lovci na talente pa smo se Veljko Petkovic i ja ubrzo obreli u novosadskoj Vojvodini - kaze Dejan.
U prvoj sezoni u redovima “lala” nije dobijao vecu minutazu jer je konkurencija bila prejaka. U narednoj je vec imao duzinu u igri ali ideja o nastavku skolovanja bila je ipak jaca. Profesionalizam u Jugoslaviji nije ostavljao mnogo prostora za skolovanje. Obaveze kod nas su ogromne pa skola i sport ne mogu pod ruku.
- Stupio sam u kontakt sa mojim prijateljima koji su vec bili u Americi i resio sam da pokusam. Upisao sam se na Univerzitet na Havajima na koledzu za finansije i medjunarodne poslove. Uporedo sam igrao za Univerzitetsku ekipu koja se takmicila u jednoj od tri odbojkaske divizije. I bio je uslov: dobre igre su garantovale i stipendiju a solidno studiranje mesto u timu. Sve je bilo povezano i sinhronizovano - prica Dejan koji istice da bi kod nas sigurno vise napredovao kao odbojkas ali i da su uslovi za rad i igranje u Americi bili idealni i primereni na “dva fronta” na kojima je bio podjednako uspesan.
U ekipi koledza igrao je na svom mestu - srednjeg blokera. Nekoliko igraca iz “njegove” ekipe uspesno nastupa u Evropi. Cak trojica u beckom Rapidu a korektor Stenli je drugi poenter u Grckoj ligi. Planovi...
-Ostacu sigurno na Havajima jos dve - tri godine a za tovreme cu razmisliti sta i kako dalje. Planovi na duze staze nisu bas zahvalni jer kozna, mozda u medjuvremenu dodjem na jos neku epohalnu ideju - kaze u sali Dejan.
Odbojku vise ne igra ali pomno prati sva desavanja. Tako je putem Interneta imao prave informacije sa svetskog prvenstva a redovno, kako rece, koristi dobro pripremljeni sajt OS Jugoslavije preko kojeg dobija pravovremene informacije a besprekoran je na svom poslu u Osiguravajucem drustvu na Havajima
.Povratak na vrh strane

MailboxIbarske novosti mailbox

Copyright 1997-2002 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive