10. januar 2003.godine

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje ,,Ibarske novosti"- Kraljevo. Adresa Redakcije: ul, Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Slavko Janosevic. Odgovorni urednik: Ivan Rajovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Predrag Markovic (drustvo), Milan Pantovic (gradska i selo), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (Strsljen i reportaze), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Milisav Radovanovic (fotoreporter). Predsednik Upravnog odbora: Gordana Vuckovic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312-504, odgovorni urednik 312-507; Pravna i opsta sluzba 312-505; Oglasno odeljenje 312-503. Godisnja pretplata 1.040 dinara. Za inostranstvo - Evropa 3.120 dinara. Amerika i Australija 4.160 dinara. Ziro - racun: 41800- 603-5 - 21 kod Sluzbe za platni promet Kraljevo. Kompjuterska obrada ,,Ibarske novosti". Stampa DD ,, Slovo" Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036/332-312. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

NOVOGODISNJE CESTITKE UPUCENE REDAKCIJI PREKO INTERNETA:

DRAGI PRIJATELJI,
NEKA SUNCE PONOVO ZASIJE U VAŠIM
SRCIMA I MISLIMA SVAKI DAN
NASTUPAJUCE GODINE.
NEKA VAM BOZIC DONESE DUŠEVNI MIR KOJI VAM JE ITEKAKO POTREBAN.

RADE BAKRACEVIC
RADENCI - SLOVENIJA

SRECNA NOVA 2003. GODINA
„Quod fastum felix fortunatu ' NQUE SIT
STIBO France
Vladan Spasojevic

Uvod - Pocetak pun blage neizvesnosti
Pola veka u sluzbi istine
Korak ka realnijem budzetskom planiranju
Glisovic umesto Radonjicke
Nalazimo se na pola koraka od usvajanja Ustavne povelje
Vratiti Omladinsku ulicu u prvobitno stanje
Sluzba opste medicine po slovenackom modelu
Upripremi sastanak za formiranje SO Usce
Godisnja nagrada pricama „Mrtva priroda"
Mrsac 2003: Drugi trijumf Zukovica


Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Pocetak pun blage neizvesnosti

   Svaki pocetak je tezak, kako bi to rekli neki cije intelektualne mogucnosti nisu bas u skladu sa zahtevima trenutka u kojem zivimo. Naravno, ova glupost od iskaza u velikom broju slucajeva uopste ne odgovara istini, cak je i u potpunosti u suprotnosti sa njom. To znaci da ima i pocetaka koji su i te kako laki, ali je zato tesko ono sto dolazi posle. Zato se na pocetku ove jubilarne, istorijske i sta ti ja znam kakve jos godine, ne bi trebalo dati zavarati. Ona ce biti takva kakva ce biti i mi tu vise nista nismo u stanju da ucinimo.
Odavno smo prestali da verujemo kako cemo dotaknuti samo dno zivota, a potom se vinuti u nebeske visine blagostanja ili bar zivota dostojnog coveka. Nista od toga. Pokazalo se da sto vise tonemo dno naseg propadanja postaje sve dalje. Kao u nekakvoj zoni sumraka, sto zivot na ovim prostorima u velikoj meri i jeste. I bas zato ne mogu da opisem kakvom me radoscu ispunjava to sto bi od pocetka godine, kao na onoj reklami Delta banke, potrosaci sa racunima u zubima trebalo da iskacu iz prodavnica sa po flasom zejtina, kutijom soli i rolnom toaletnog papira pod miskom ili pod mackom. Ne mogu da opisem zadovoljstvo televizijskih manijaka, a i onih koji gledaju samo sisamama okicenu Karleusu, kada im dodje racun za konzumiranje naucno vaspitnih programa drzavne nam televizije.
Ne mogu da zamislim ni srecu svekolikog srpsko-crnogorskog naroda kad putopisci Ustavne povelje konacno bace na astal gotov projekat koji ce nas ujediniti kao dva razroka oka u ludoj glavi. Toliko smo, odnosno su, gadosti jedni o drugima rekli da je zaista zanimljivo videti nas opet zajedno i to sa Crnogorcem na celu, na grbaci, na vratu ili kako vam Milo, em drago, em Zoki.
Sto se nas ovde tice, a trebalo bi, nista bas ne govori da ce nam ova godina doneti nesto cime cemo imati razloga da se zadovoljimo. Naprotiv. I mada je situacija u Magnohromu prikazana mnogo dramaticnijom nego sto zaista jeste, predstoji nam vreme u kojem ce mnogi tek osetiti "blagodeti" privatizacije i svega onoga sto ovaj pojam podrazumeva.
U medjuvremenu traktori peska i dalje pokrivaju nasu najlepsu ulicu kao da je spremaju za nudisticku plazu, sto ne bi bilo ni malo cudno buduci da imamo i fontanu koja ce proraditi onog trenutka kad nudizam, iliti golotinja, postanu masovna pojava, sto uopste nije tako daleko.
I rasplet na nasoj prepletenoj, zapletenoj, zakukuljenoj i zamumuljenoj lokalnoj politickoj sceni moguce je ocekivati ove godine, ali pod uslovom da dodju Nemci ili neka druga svabolika i disciplinovana populacija. Sto se nas samih, odnosno njih tice- nema sanse. Oni biovak mogli jos sto godina, sto znaci da im i nije tako lose, a i nama nije tako lose kad sve to tako dugo i tako mirno podnosimo.
Sve u svemu, pocelo je pocelo, makar i novo leto, a svaki pocetak je pun neizvesnosti, sto na ovim prostorima i nije nista neobicno i na sta smo vec i te kako navikli.Povratak na vrh strane


Uoci velikog jubileja - pise Ivan Rajovic
Pola veka u sluzbi istine

   Iduceg meseca ili tacnije 13. februara 2003. godine, navrsice se pola veka od kada “Ibarske novosti” izlaze pod ovim imenom. Bice to jos jedna prilika da se rezimira dosadasnji rad i napravi eventualna koncepcija za narednih 50 godina, pod uslovom da se ne dogodi nesto nepredvidjeno, kako bi ovaj list sacuvao svoj ugled i posluzio na dobrobit svim nasim sugradjanima, vernim citaocima i onima koji ce to tek postati.
Ono sto bi u ovom trenutku trebalo istaci jeste da u zemlji gde posle velikih demokratskih promena jos uvek sve ne funkcionise onako kako bi trebalo ni “Ibarske” nisu u potpunosti odgovorile zadatku koji imaju. List je tokom svoje istorije prolazio kroz razlicite faze u skladu sa politickim dogadjanjima, a uredjivali su ga razliciti urednici , od autoritativnih kao sto je, recimo, Jelena Petrovic do pojedinih mirnodopskih poslusnika, ratnih cenzora i vrlih pisaca saopstenja u ime ratnog nacelnika Raskog okruga. Naravno, sve je to istorija, ili bar jedan njen deo koji je dobro poznat, a ovo je dobra prilika da jos jednom bude obelodanjen i podvucen zarad onih koji misle da je tako brzo sve zaboravljeno. Dakako, to je i istorija koja je dobrim delom zapisana na stranicama naseg lista u skladu sa okolnostima i umecem onih koji su se u datim uslovima zatekli na odredjenim mestima. O kvalitetu svega toga uvek je moguce govoriti, buduci da su primerci nasih novina u velikoj meri sacuvani, uglavnom u privatnim kolekcijama i uglavnom od strane onih koji su za te novine malo cinili, ako ne i bojkotovali njihovo postojanje.
Ipak, uprkos svim nedacama koje su ga snalazile, a koje su i danas na specifican, podmukao i pokvaren nacin i dalje prisutne, o cemu ce biti prilike da se kazu i neki detalji, list je uspeo da opstane i dozivi svoje najsvetlije trenutke i u skladu sa datim mogucnostima sacuva, odnosno dobije, status jednog od najobjektivnijih glasila na ovim prostorima. Ne bez ponosa redakcije i rukovodstva firme valja istaci da su ove novine uspele da ostanu nezavisne u odnosu na sve ideoloske uticaje , a ne retko su uspevale i da budu ostar kriticar aktuelnih dogadjaja. Zapravao, sustina postojanja lista u novim okolnostima je ispostovana vec samom cinjenicom da je on, mozda cak i preko mere, otvoren za razlicite stavove, cime je na najbolji moguci nacin pokazana demokraticnost i sloboda misljenja i govora u ovom gradu. Ove novine, na inicijativu direktora Slavka Janosevica, bile su prve koje su jos u vreme rata pocele sa objavljivanjem reportaza o poginulim borcima, sto ni tada, a ni posle vise niko nije uspeo da uradi, niti da pokusa. Sve te reportaze su kasnije objavljene u knjizi “Cetrdeset jedna prica” koja je postala svojevrsno tragicno svedocanstvo o jednom trenutku u vremenu kroz koje smo prosli, ali koje nikada nece biti zaboravljeno zahvaljujuci pomenutim tekstovima i knjizi, a naravno i odredjenim ljudima koj su iza svega toga stajali. Naravno, sve to nije uvek i svima prijatno pa je veliki broj onih koji iznutra i spolja rade na tome da postojeci koncept promene i preuzmu list u svoje ruke i za svoje potrebe, pri cemu se sredstva ne biraju, a metode su, najblaze receno, ljigave. Nesredjenom stanju u novinama, koje je posledica nesredjenih odnosa jos posle demonstracija i preuzimanja lokalne vlasti 1997. godine, doprinosi i najavljena privatizacija, sto je dodatni motiv da pojedinci aktivno porade na tome, ne birajuci sredstva, da “Ibarske” i bukvalno preuzmu. Ukoliko se to dogodi u skladu sa zakonskim odredbama moglo bi se ocekivati da novine cak dobiju na kvalitetu. Medjutim, kao i u drugim oblastima, svi su izgledi da se “ispod zita” dogadja nesto sto , makar bilo i samo iluzija usijanih glava, nikako ne bi trebalo tolerisati bar od strane osnivaca, rukovodstva firme i svih onih kojima je do “Ibarskih” stalo. Ovde valja istaci i to da ima i onih koji bi, a i rade na tome, zeleli da se ovaj list ugasi kako bi oni pokazali svoje novinarsko umece i zauzeli pozicije gradskog glasila koje su mukotrpno sticane tokom proteklih 50 godina. O cemu se ovde radi trebalo bi da znaju svi oni koji su, ne tako davno, na jednoj ili drugoj strani ucestvovali u spaljivanju tadasnjih zloglasnih “Ibarskih novosti” uz “av av, av” i i druge pogrde na racun onih koji su takve novine pravili i uredjivacke politike kakvu su vodili i na kakvu su pristajali. Promenom vlasti promenila se koncepcija ali ne i neki ljudi, pa se moze reci da na izgled novina u velikoj meri poksavaju da uticu i neki od onih o cijem je radu narod jasno rekao sta misli. U tome zapravo i lezi srz problema u sada vec ociglednoj borbi za “Ibarske novosti”.
A, sto se uslova u kojima list opstajava tice, od nekadasnje redakcije sa nekoliko stolova, par telefona i desetak olupina od pisacih masina “Ibarske “ su danas, uslovno receno, moderna redakcija sa pet kompjutera i skoro kompletnom opremom za pripremu lista. Ono sto citaoci dobiju u ruke odnedavno je gotovo kompletan proizvod znanja i truda dela ekipe “Ibarskih”, nastao u prostorijama same redakcije. To je jedno od najvecih dostignuca od kada ove novine postoje. No, opredeljenje do kojeg se doslo i u razgovoru sa direktorom JP ”Ibarske novosti” ide ka tome da citav list bude radjen u redakciji znanjem i zalaganjem samih novinara i, naravno, tehnickog i odgovornog urednika, sto ce, najverovatnije, uskoro i biti ostvareno.
Osim toga “Ibarske” se, sto je jos uvek za mnoge novine nezamislivo, odavno mogu citati i preko Interneta, sto ih je ucinilo dostupnim nasim gradjanima rasutim srom zemljine kugle. Sve to je postignuto velikim trudom i sa samo nekoliko novinara koji ozbiljno pristupaju svom poslu, a sto je nezamislivo za jedan lokalni list takve reputacije, znacaja i odgovornosti. I mada do sada novine nisu bile trzisno orijentisane u poslednje vreme je ocigledno poraslo interesovanje za “Ibarske” pa im i tiraz polako raste i sada je oko 4000 primeraka. Medjutim, ideja da svaki gradjanin Kraljeva i okoline svakog petka uz hleb i mleko uzme i svoj primerak “Ibarskih” jos nije ostvarena, sto ne znaci da nece biti. A da bi se to dogodilo potrebna je podrska svih onih koji vole “Ibarske” i kojima je stalo do njih. Zato, a povodom predstojeceg jubileja, pozivamo sve nase citaoce da nam se jave i upute svoje predloge, sugestije, kritike, a i cestitke i na taj nacin uticu na kvalitet lista u narednom periodu. Deo prispelih pisama cemo objaviti na stranicama naseg lista, a deo u prigodnoj publikaciji koja ce najverovatnije biti stampana povodom pola veka postojanja novina pod ovim imenom. Takodje se nadamo da cemo ovaj, ipak veliki i znacajni, jubilej na specifican nacin obeleziti i proslaviti zajedno sa svim nasim citaocima i postovaocima, a uz saglasnost i podrsku naseg osnivaca SO Kraljevo.Povratak na vrh strane


SA OSAMNAESTE SEDNICE SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO - pise Boban Rajic
Korak ka realnijem budzetskom planiranju
   
- Budzetski prihodi u opstini Kraljevo za 2003. godinu planirani u iznosu od 861.400.000 dinara i veci su za 26,81 odsto u odnosu na javne prihode u 2002. godini, - Najvise prihoda od poreza na dobra i usluge i fonda zarada i radne snage, - U strukturi rashoda najvece ucesce imaju transferi ostalim nivoima vlasti (komunalna potrosnja, za JKP), - Rebalansom budzeta opstine za 2002. javni prihodi (i u istom obimu javni rashodi) povecani sa 548.150.000 na 679.160.978 dinara ili za 23.92 odsto, - Usvojena resenja o imenovanju skolskih odbora
Budzet opstine Kraljevo za 2003. godinu, prema odluci koju je Skupstina opstine vecinom glasova usvojila na 18. sednici uoci Nove godine, veci je za nesto vise od cetvrtine u odnosu na 2002. godinu.
Naime, ukupni budzetski prihodi opstine u 2003. godini planirani su u iznosu od 861.400.000 dinara sto je za 26,81 odsto vise u odnosu na lane. U strukturi javnih prihoda najvece ucesce imaju porezi na dobra i usluge - 31,07%, zatim porezi na fond zarada i radnu snagu - 22.64%, porezi na dohodak, dobit i kapitalne dobitke - 11,80%, prihodi od imovine - 10,74% i prihodi od prodaje dobara i usluga - 5,98 odsto.
Sto se tice planiranih javnih rashoda u 2003. godini, koji zbog budzetske ravnoteze imaju isti iznos kao i planirani prihodi, najvece ucesce u njihovoj strukturi imaju transferi ostalim nivoima vlasti - 35,77% ili u ukupnom nominalnom iznosu od 308,1 milion dinara. Ova sredstva najvecim delom planirana su za kapitalne investicije i transfere u komunalnu potrosnju (301,1 milion dinara). Sredstva za plata, dodatke i naknade zaposlenih ucestvuju sa 18,48%, osnovna sredstva predvidjena su u iznosu od 71 milion dinara ili sa ucescem od 8,24%... Kada su u pitanju planirana sredstva za drustvene delatnosti, osnovno obrazovanje ima ucesce od 11,05%, srednje obrazovanje 6,18%, drustvena briga o deci 10,0%, kultura 7,39%, fizicka kultura 2,26%, informisanje 2,61% i socijalna zastita 1,82 odsto.
DRUGACIJI PRISTUP
Obrazlazuci predlog budzeta za 2003. godinu, Dragan Markovic, potpresednik Izvrsnog odbora SO Kraljevo, istakao je da je predlog sacinjen u skladu sa zakonskim propisima, posebno u skladu sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi i Zakonom o budzetskom sistemu i da on predstavlja znacajan korak ka realnijem, potpunijem, decentralizovanom i modernijem budzetskom planiranju kakvo ce biti u 2004. godini. Budzet se trenutno prati i planira tokom citave godine i naredne godine cinice ga obimnija knjiga sa svim mogucim uporednim i detaljnim podacima, kao u razvijenim evropskim drzavama - rekao je Markovic. On je takodje naglasio da je predlog opstinskog budzeta za ovu godinu uskladjen sa republickim budzetom i da su o njemu dali pozitivno misljenje „opstinska vlada“ i nadlezne skupstinske komisije.
U raspravi, sefovi opozicionih odbornickih grupa nisu prihvatili obrazlozenje o realnosti budzetskog planiranja, jer, kako je naglasio dr Radoslav Jovic (SPO) planirana sredstva prevazilaze platezne mogucnosti ogromne vecine gradjana i preduzeca, dok posebno zabrinjava novo veliko smanjenje ucesca opstine Kraljevo u porezu na promet proizvoda i usluga koji Republika ustupa opstini!? Sreten Jovanovic (SPS) posebno je ukazao na zapopstavljanje problema nezaposlenosti i otpustanja velikog broja radnika zbog nekontrolisane privatizacije i nerealnost statistickih podataka koji se uzimaju prilikom budzetskog planiranja, apelujuci da obim zahvatanja bude uskladjen sa realnim mogucnostima gradjana i preduzeca, da bi mogli da izdrze poreski namet. Rados Jovanovic, odbornik (SPS), posebno je kritikovao enormni rast planiranih sredstava za kulturu (povecanje oko 90 odsto) u odnosu na ostale drustvene delatnosti, narocito u odnosu na sredstva za sport i fizicku kulturu, apelujuci da se izvrsi moguca preraspodela.
REBALANS BUDZETA
Skupstina opstine vecinom glasova usvojila je i Odluku o izmenama i dopunama odluke o budzetu opstine za 2002. godinu (rebalans).
Prema ovoj Odluci, polazeci od ostvarenja budzeta u periodu januar-oktobar 2002. godine, utvrdjeni su prihodi budzeta opstine u iznosu od 679.250.000 dinara ili za 23,92 odsto vise u odnosu na odluku o budzetu za 2002. godinu (548.150.000 dinara), odnosno za 131.100.000 dinara. Ovo povecanje je, kako je obrazlozeno, rezultat povecanih prihoda i priliva sredstava po osnovu poreza na promet, ustupljenih prihoda, naknade za koriscenje puteva, poreza na povecane prosecne zarade i naknade za koriscenje gradjevinskog zemljista.
Sto se tice rebalansiranih rashoda za proslu godinu, najveci deo povecanja sa 39,53% ucesca imaju rashodi za ostale drustvene potrebe, pre svega za finansiranje komunalne potrosnje, potom sredstva za drustvene delatnosti (35,22%) i sredstva klasicne budzetske potrosnje (14,60%).
Skupstina opstine na 18. sednici vecinom glasova usvojila je i resenja o izboru novih skolskih odbora u 22 osnovne i 6 srednjih skola u opstini Kraljevo (Ministarstvu odnosno skoli vraceni predlozi na ponovno razmatranje kod Srednje elektro-saobracajne i Poljoprivredne skole). Doneta je i odluke o pristupanju izradi urbanistickog projekta za izgradnju fabrike flasiranih prirodnih voda i sokova u Orljoj Glavi i Savovu sa izvora „Bazalice“.
Zbog oduzimanja ili vracanja mandata jednog broja odbornika, za novog clana Komisije za izbor i imenovanja umesto Andrije Rakovica (podneo ostavku) imenovan je Dragan Vulic (SPS), a umesto Dragana Goljovica za clana Komisije za drustveno-ekonomski razvoj imenovan je Radisav Dugalic (SPS).

Bez cetvorice
Kako je na pocetku skupstinskog zasedanja predsednik SO Kraljevo dr LJubisa Jovasevic obavestio prisutne, posto je Imunitetsko-mandatna komisija prihvatila predloge nadleznih organa i organizacija i donela relevantne odluke, Skupstina trenutno broji 66 umesto 70 odbornika. Bez mandata su ostali: zbog razresenja, na zahtev njihove stranke Dragan Goljovic i Slavisa Tosovic (SPS), zbog podnosenja ostavke Andrija Rakovic (SPS) i zbog razresenja, na zahtev rukovodstva stranke Marko Petrovic (Nova Srbija). U ove cetiri izborne jedinice, kako je receno, dopunske izbore raspisace Natasa Micic, predsednik Skupstine Srbije.Povratak na vrh strane


KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO DS - pise Rajko Saric
Glisovic umesto Radonjicke
Pred samu Novu godinu, Opstinski odbor DS u Kraljevu odrzao je konferenciju za novinare na kojoj je obelodanjena ostavka LJiljane Radonjic sa mesta predsednika kraljevackih demokrata i da je za v.d. predsednika izabran Zdravko Glisovic, dosadasnji potpredsednik. Gospodja Radonjic je sama sazvala Opstinski odbor na kome je podnela ostavku, kako zbog prezauzetosti na mestu direktora Flijale Zavoda za zaposljavanje tako i zbog strategije DS da se na celna mesta postave novi, mladi kadrovi - rekla je Verica Andjelkovic odbornik SO demantjuci kuloarske vesti da je Radonjiceva smenjena zbog dva neuspela pokusaja lokalnog DOS-a, na celu sa DS, da smeni aktuelnog predsednika SO dr LJubisu Jovasevica, visokog funkcionera Kostunicine DSS.
Ljiljana Radonjic- Ocigledno je da u ovom trenutku ne mozemo smeniti dr Jovasevica. Mi cemo stoga, ucestvovati u radu sednice SO na kojoj ce se usvajati budzet za 2003. godinu, imenovati novi skolski odbori u 22 osnovne i 6 srednjih skola jer imamo situaciju da zbog blokade rada gradske Skupstine vec nekoliko meseci umesto novih rade stari skolski odbori. Ovim se moze konstatovati da je izbegnuta opasnost od uvodjenja prinudne uprave u nasu opstinu, sto bi bilo veoma stetno - rekao je u svom prvom obracanju novinarima Zdravko Glisovic, v.d. predsednika OO DS u Kraljevu.
Ono sto je ostalo da lebdi u vazduhu, a nije doreceno na ovoj konferenciji za novinare, jeste pitanje da li to znaci da ce ubuduce gradjani Kraljeva pratiti prenose redovnih sednica SO i iz odbornickih usta slusati manje primitivnih, prostackih i drugih necivilizovanih izjava. Hoce li, konacno, odbornici poceti razmatrati problem grada i gradjana a za trenutak zaobici kadrovsku politiku?
Novinari su obavesteni i da je odrzana izborna skupstina Kluba Demokratske omladine na kome je izabran predsednk i Savet od devet clanova. Za predsednika KDO izabran je Vladimir Todorovic (1978).
Za clanove Saveta KDO Kraljevo, koji okuplja oko 450 mladica i devojaka starosti od 18 do 26 godina, od deset kandidata izbrani su: Djordje Andric, Igor Andric, Kristina Andric, Aleksandra Andjelkovic, Vladimir Bunardzic, Natasa Vukovic, Goran Isajlovic, Danijela Jokovic i Vladan Novkovic.Povratak na vrh strane

SLAVISA VOJINOVIC, PREDSEDNIK ZAKONODAVNO - PRAVNE KOMISIJE SAVEZNE SKUPSTINE I CLAN USTAVNE KOMISIJE - pise Rajko Saric
Nalazimo se na pola koraka od usvajanja Ustavne povelje
Poslednja sednica Ustavne komisije koja je odrzana u Podgorici, pred Novu 2003. godinu, imala je celodnevni aranzman i protekla je u redigovanju teksta Ustavne povelje i radu na Zakonu o sprovodjenju Ustavne povelje. Dakle, posle rada potkomisije, Ustavna komisija je dobila predlog zakona o Ustavnoj povelji, jedan od dva akta koja prate Ustavnu povelju. Tu je, da podsetim i Zakon o ljudskim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama, kaze advokat Slavisa Vojinovic, predsednik Zakonodavno-pravne komisije Savezne skupstine i clan Ustavne komisije.
"Upravo tada se pojavio problem jer je bilo vise misljenja. Tu su i razlicina shvatanja o nacinu izbora poslanika novog saveznog parlamenta Srbije i Crne Gore gde smo mi rekli da ce za prvi saziv to biti posredni nacin izbora dok bi se dve godine kasnije, poslanici birali neposredno. Bilo je ideja da se u samom Ustavnom zakonu definise nacin tih izbora u smislu kako ce to republicke skupstine uraditi. Mislim da je to pogresan pristup jer samom Ustavnom poveljom ali i Ustavnim zakonom treba ostaviti mogucnost republickim parlamentima da sami donesu zakon o tom prvom izboru saveznih poslanika. Svega petnaestak dana bilo bi potrebno da se donese odgovarajuci zanon o posrednom izboru poslanika", kaze Vojinovic.
Slavisa VojinovicPrema njegovoj oceni, problem ce ovih dana biti prevazidjen na sednici Ustavne potkomisije, gde ce doci i do priblizavanja stavova po spornim pitanjima Narodne banke Jugoslavije (NBJ), medjunarodnih ekonomskih odnosa buduce zajednice i pitanja imovine.
„Verujem da ce se zbog ozbiljnosti i svega onoga sto znaci usvajanje Ustavne povelje za sve gradjane Srbije i Crne Gore, svi problemi prevazici i da ce Ustavna komisija vec na prvoj narednoj sednici usvojiti konacan tekst Ustavnog zakona. To bi omogucilo najpre, republickim parlamentima da usvoje a zatim i saveznom Parlamentu, da proglasi ove akte, nakon cega bi se konstituisali organi predvidjeni Ustavnom poveljom. Znacilo bi to stvaranje nove drzavne zajednice na principima Beogradskog sporazuma sadrzanog u Ustavnoj povelji. Sada se nalazimo na pola koraka od usvajanja Sporazuma i svaki vid opstrukcije, sa bilo koje strane dolazio, mora splasnuti jer bi bio katastrofalan kako za Srbiju, tako i za Crnu Goru. Dakle, nakon svih meseci razmimoilazenja, rasprava i usaglasavanja, na putu smo stvaranja jedne drzavne zajednice koja ce imati perspektivu, znatno duzi vek od SR Jugoslavije koja je stvorena na brzinu, po raspadu SFRJ", kaze Vojinovic izrazavajuci ocekivanje da ce vec ovih dana, po Bozicnim praznicima, biti sazvana sednica Ustavne komisije gde ce uslediti usvajanje Ustavne povelje i Ustavnog zakona koji bi se ubrzo nasli pred poslanicima parlamenata Srbije i Crne Gore.
Da je bilo malo vise politicke volje, kaze Vojinovic, do toga je moglo doci jos u decembru mesecu prosle godine, i vec u januaru ili najkasnije, u februaru mesecu ove godine bavili bi se konstituisanjem zajednickog parlamenta, izborom predsednika i Saveta ministara. On posebno podvlaci da je odlukom Srbije i Crne Gore da zive u zajednickoj drzavi, prestao visegodisnji proces teritorijalnog rastakanja na prostoru Balkana.
„Samo ovakva odluka omogucava Srbiji i Crnoj Gori da traze i nadju svoje mesto u Evropskoj Uniji gde se za polozaj bore i ostale drzave nastale raspadom SFRJ. No, kako usvajanje Ustavne povelje nije samo skup ustavnih normi, vec izraz politicke volje, sto je ustavnopravna materija specificna, postupak njenog usvajanja potrajao je nesto duze ali se dobilo na kvalitetu. Toga je svesna i EU i zato nam je pomogla savetima kad je mogla i kada je to bilo potrebno. Smatram da je njena pomoc bila dobronamerna, od koristi svim nasim gradjanima koji, kao i sav normalan svet, ne zele izolaciju svoje zemlje. Svi osecamo povoljnost vetrova koji duvaju nakon otvaranja vrata EU prema nasoj zemlji, nasoj privredi i drugim sverama zivota. Tu je i postupak pridruzivanja zajednicke drzave EU koji prethodi nasem clanstvu u zajednici evropskih naroda. Zato je i potrebno da mnoge nase standarde uskladimo sa standardima koji vaze u Uniji, a tu, pre svega, mislim na nekoliko hiljada pravnih akata. Dakle, pred nama je mnogo posla, mnogo odgovornog posla", zakljucuje na kraju razgovora na Ibarske novosti, advokat Slavisa Vojinovic, predsednik Zakonodavno - pravne komisije Savezne skupstine i clan Ustavne komisije.Povratak na vrh strane

SAOPSTENJE ZA JAVNOST PREDSEDNIKA SO KRALJEVO DR SCI. LJUBISE JOVASEVICA
Vratiti Omladinsku ulicu u prvobitno stanje
   Povodom velikog negodovanja gradjana Kraljeva, koje inace smatram opravdanim, posle rekonstrukcije Omladinske ulice, smatram neophodnim da dam sledece obavestenje:
1. Za ispravnost radova, shodno Zakonu o izgradnji investicionih i drugih kategorija objekata u Srbiji u okviru propisanih normativa i standara i vazecih tehnickih propisa odgovorni su projektant, izvodjac radova i nadzorni organ. Nadzorni organ snosi i najvecu strucnu odgornost, kako pre, tako i u toku samog izvodjenja radova. U toku izvodjenja radova organ sa najvecim ovlascenjima, kao prvostepeni jeste opstinski organ gradjevinske inspekcije, a drugostepeni organ je Republicka gradjevinska inspekcija. Odgovornost u finansijskom smislu za finansijsku konstrukciju pripada finansijskim inspekcijama, odnosno Finansijskoj policiji.
2. Po zavrsetku ulice zatrazio sam informacije o nacinu i toku izgradnje same ulice. Razastiranje peska po kojem su postavljene kamene ploce izvodio je privatni preduzimac Djosovic Petar, inzenjer masinstva. Najverovatnije se radi o podizvodjacu radova JKP “Putevi”. Moze se konstatovati, shodno kvalifikacijama imenovanog Djosovica da ni investitor, ni izvodjac, ni nadzorni organ to nisu smeli da dopuste. Cinjenica da je JKP “Putevi” ustupilo radove protivno Zakonu o izgradnji gradjevinskih objekata, ne cudi nas sadasnje stanje u Omladinskoj ulici. Podloga je ocigledno lose uradjena, a postavljena je preko betonskog sloja, dok su kamene ploce debljine od 5 cm bez obezbedjene drenaze uz nedostatak slivnika rezultirale klecanjem istih ploca, pojavom bara posle padavina, a sada, na zalost, i blata, jer je neko od genijalnih strucnjaka nase Direkcije za planiranje i izgradnju “Kraljevo” pomislio da ce naknadnim sipanjem peska i blata preko ploca spreciti pomeranje istih, i inace lose nivelisanih.
Bilo bi vrlo interesantno pogledati kvalifikacije svih ucesnika od izgradnje projekta pa do realizacije rekonstrukcije Omladinske ulice. Da li oni imaju licencu za rad od resornog ministarstva? Na kraju dacu osvrte na strucnu literaturu, izvode koji se ocito kose sa postojecim stanjem u Omladinskoj ulici.
Gradjanima preostaje da sami stvore zakljucak.
-Pri dimenzionisanju kolovoznih konstrukcija vazno je znati kriticni uslov sadrzine vode i stanje zbijenosti pri kojima treba odrediti vrstu i nosivost podloge, da bi se na osnovu nje odredila debljina konstrukcije gornjeg i donjeg sloja. U slucaju Omladinske ulice u Kraljevu, obzirom da je noseci podlozni sloj krut (cvrsta podloga od armiranih betonskih polja), sloj peska se izostavlja za polaganje kamenih ploca i kolovozna obloga vrsi polaganjem kamenih ploca u cementnom malteru 1:1,5 – 1:2,5. To su krute kolovozne povrsine koje leze na betonskoj podlozi.
Zalivanje spojnica kamenih ploca se takodje vrsi cementnim malterom iste razmere, cime se dobro izravnava povrsina i dobro odvodi atmosferska voda sa tih povrsina u slivne resetke.
Kako je sada izvedeno stanje u ovoj ulici, bez drenaznog odvoda vode i obezbedjenja od mraza, podloga od sloja peska za samo oslanjanje slozenih (polozenih) ploca je podlozna raskvasavanju i deformacijama. Usled kisa i sneznih padavina koje prodiru do sloja peska nastupa sleganje i pesak se pretvara u sljam i ugiba pod pritiskom na ploce, a ove imaju za posledicu deformaciju i pomeranje iz lezista. Pri jacem natapanju i raskvasavanju podloge od peska, pod uticajem vode unutrasnja kohezija u podlozi, sa svojim fizickim osobinama, moze se smanjiti do te mere da nastupe teza ostecenja rasturanjem i izbacivanjem peska i deformacijom ploca. Usled mrazeva penetrisana povrsinska voda u sloju peska ispod ploca kod tacke mrznjenja prelazi u led gde se menja, tj. povecava zapremina i potiskom se ploce izbacuju iz svojih lezista, tj. iz svojih horizontalnih ravni, a samim tim se i pesak potiskuje na povrsinu ploca. Za vreme jakog i dugog mraza obrazuju se ledena sociva u donjim slojevima podloge i proizvode izdizanja povrsine peska i ploca, kaze se u saopstenju za javnost koje je potpisao predsednik SO Kraljevo dr sci. LJubisa Jovasevic.Povratak na vrh strane

REKONSTRUKCIJA U Z.C. „STUDENICA“ - pise Sonja Svetkovic
Sluzba opste medicine po slovenackom modelu
   Prostor Sluzbe opste medicine zahvaljujuci Medjunarodnom komitetu Crvenog krsta ordinirace od marta u boljim uslovima
Od petka, 3 januara 2003. godine u prostoru Opste medicine zgrade Poliklinike Zdravstvenog centra „Studenica" vrsi se rekonstrukcija. Radovi ce trajati do polovine marta 2003. godine, procenjena vrednost je oko 2 miliona i sedam stotina hiljada dinara. Sredstva su obezbedjena zahvaljujuci Medjunarodnom komitetu Crvenog krsta. Svi poslovi su deo pripremne faze pilot projekta osnovnih zdravstvenih usluga Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), Ministarstva zdravlja i Instituta za zastitu zdravlja Republike Srbije.
Predvidjena je reorganizacija i renoviranje kompletnog prostora Opste medicine, sto podrazumeva izmestanje zidova, zamenu i popravku prozora i vrata, popravku elektricnih, vodovodnih i kanalizacionih instalacija, podopokrivacke i keramicarske radove. Ovom rekonstrukcijom bice obuhvacen i prostor ispred apoteke „Centar" u zgradi Poliklinike gde ce biti postavljen salterski sistem. Osnovni motiv za ulaganje u ovu rekonstrukciju je deo aktivnosti za unapredjenje uslova za lecenje i rad na nivou primarne zdravstvene zastite u svim ordinacijama Opste medicine u opstini Kraljevo, kao priprema za uvodjenje novog modela pruzanja osnovnih zdravstvenih usluga zasnovanog na „izabranom lekaru" OM. Sta ce to znaciti za korisnike usluga, najbolji primer istakla je nacelnik sluzbe opste medicine dr. Mira Krcevinac isticuci model slovenackog zdravstva gde se upravo lecenje odvija na ovom principu. Broj ordinacija ce ostati isti, s tim sto ce sestra u prijemnoj sobi primati pacijente. U zajednickoj cekaonici radice sistem razglasa, a pacijenti ce birati svog lekara. Imati svog lekara nije privilegija, vec potreba, cime ce se lakse odvijati rad sluzbe ali i smanjiti guzve u ordinacijama, koje najcesce pogadjaju pacijente. Lekarska ordinacija ce biti odvojena i sacuvati potpunu privatnost pacijenta, sto do sada nije bio slucaj.
Treba napomenuti da se privode kraju rekonstrukcije ambulanti u Vrbi, Ribnici, Ratini i Samailama, tako da se realno ocekuje da ce centrala opste medicine biti rasterecenija.
Zbog svih navedenih razloga Sluzba opste medicine radice sa promenjenim rasporedom i sa pojacanim rezimom rada:
U zgradu stare Transfuzije bice preseljena jedna lekarska ordinacija koja ce raditi u dve smene, odeljenje za injekcije i previjaliste kao i kartoteka. U ordinaciju nacelnika sluzbe bice smestena jedna ordinacija koja ce takodje raditi u dve smene. U popodnevnim satima ordinirace lekar u ambulanti decje hirurgije, ambulanti ortopedije i ambulanti urologije. Ambulante u gradu ce raditi u pojacanom rezimu u dve smene i to: Higijenski zavod, Ribnica, Cibukovac, Zeneva i Medicina rada u Fabrici vagona.
Sluzba opste medicine moli korisnike zdravstvenih usluga za strpljenje do zavrsetka radova, i ujedno svim sugradjanima zeli puno srece i zdravlja u 2003. godini.
.Povratak na vrh strane

Novosti iz Usca - pise S. Mladenovic
Upripremi sastanak za formiranje SO Usce
   U toku ove nedelje vrsi se priprema za odrzavanje sastanka Inicijativnog odbora za vracanje opstine Usce. U pripremi sastanka analizira se sadasnji rad ovog odbora kao i naredni zadaci koji stoje u aktivnostima odbora.
Sastanak Inicijativnog odbora odrzace se u Uscu ili Studenici, gde ce biti prisutni clanovi Inicijativnog odbora, uscanska inteligencija, dobri domacini, predstavnici privatnih i drustvenih preduzeca, predstavnici stranaka kao i rukovodstvo skupstine opstine Kraljevo, predstavnici okruga i po mogucstvu predstavnici Vlade odnosno Ministarstva za lokalnu samoupravu.
U toku dosadasnjih aktivnosti uradjen je elaborat o drustveno-ekonomskom opravdanju formiranja opstine Usce, dobijena je saglasnost skupstine opstine Kraljevo a prema informacijama i Vlade Republike Srbije.
O znacaju formiranja skupstine opstine Usce za uscansko podrucje do sada je dosta receno to cebiti uvodna tema predvidjenog sastanka kao i dosadasnji rad mesnih zajednica uscanskog podrucja.
Uscansko prvo Badnje vece
Uscanski paroh zajedno sa udruzenjem Bogorodice studenicke i crkvenim uscanskim odborom organizovao je prvo badnje vece kod crkve Trnjaci sa pocetkom u 16 casova. Za ovakvu organizaciju badnje veceri na Uscu vladalo je veliko interesovanje jer se isto organizuje prvi put posle 50 godina.
U toku organizacije badnjeg ceremonijala u Trajancima, uscanske ulice, kafici i restorani bili su potpuno prazni, sto se na Uscu ne pamti.
U popodnevnim casovima pre pocetka ceremonijala citave kolone iz raznih delova uscanskih naselja kretale su se prema hrastovim sumama za secenje badnjaka sto je propraceno petardama i dobrom uscansko-tepeckom rakijom. Na secenju badnjaka prisutni su bili i gradjani koji prvi put seku badnjake i uce nacin njihovog secenja i unosenja u svoje domove. U kolonama su se nalazili doktori, prosvetni radnici, ugledni domacini i, naravno, tradicionalni vernici koji su i nosioci ceremonije.
Organizovanje badnje veceri, kao i proslava bozicnih praznika, postace tradicija u Uscu.
Bez ukidanja radne zajednice Mesne zajednice Usce
U toku meseca septembra, oktobra i novembra, kao i decembra, radna zajednica Mesne zajednice Usce dosla je u finansijski kolaps bez ikakvog opravdanja.
Da bi sprecili dalje propadanje u finansijske nevolje rukovodstvo Mesne zajednice zajedno sa odbornikom Bojanicem, doneli su odluku da se izvrsi rasturanje radne zajednice i da se radnici podele po javnim komunalnim preduzecima u Kraljevu, Cistoci, Vodovodu i Pijaci, a da se novoprimljenim radnicima da otkaz kao visku radne snage.
Bivsi rukovodilac radne zajednice koji je smenjen nezakonito u avgustu mesecu zajedno sa jednim delom clanova saveta MZ Usce i uscanskim privrednicima i drugim odbornicima bili su protiv ukidanja radne zajednice Mesne zajednice Usce, jer je ista veoma potrebna uscanskom kraju iz vise razloga. Obaveza zajednice je da se stara o cistoci Usca i okoline, kao i da gazduje Vodovodom i Pijacom i radi odgovarajuce strucne poslove za sve mesne zajednice uscanskog podrucja.
Izvrsni savet skupstine opstine Kraljevo na svom prethodnom sastanku doneo je veoma kvalitetnu i ispravnu odluku da finansijski pomogne radnu zajednicu mesne zajednice Usce, kao i da se u toku 2003. godine pocne sa formiranjem komunalnog preduzeca na uscanskom podrucju sto je obradovalo gradjane Usca i zagovornike koji su bili protiv ukidanja necega sto je dovedeno u pitanje nestrucnim radom saveta MZ Usce.
Usce sa blizom okolinom ostalo bez odbornika
Na svojoj poslednjoj sednici skupstine opstine Kraljevo na osnovu odluke Socijalisticke partije Srbije, oduzeto je odbornicki mandat odborniku Draganu Goljovicu, diplomiranom masinskom ing. iz Usca. Ovakav ishod na Uscu je malo ko ocekivao pa su i Uscani podeljeni oko odluke Skupstine opstine Kraljevo.
Protivnici ovakve odluke smatraju da je ona ishitrena i delo uskog kruga protivnika uscanskih kadrova kojih na Uscu ima zaista malo dok druga strana smatra da je oduzimanje mandata opravdan potez jer je odbornik Dragan Goljovic sve odbornicke zadatke i poslove prepustio odborniku Dragosu Bojanicu, sa cijim radom se Uscani ne slazu.
Najbitnije u celom ovom slucaju je to da se sto pre raspisu izbori za ovo odbornicko mesto s obzirom na sve vece nezadovoljstvo gradjana Usca, od problema sa vodom do problema infrastrukture i skolovanja djaka putnika.
Na politickom polju na Uscu se vec prave kombinacije sa pretpostavkom ko bi mogao da bude naslednik Goljovica, ali naravno, o tome ce odluciti gradjani Usca.
Peticija protiv placanja TV pretplate
Na uscanskom podrucju osim Usca nijedno naselje nema vise od jednog TV programa, tako da stanovnici tih naselja odnosno mesnih zajednica, organizuju razne odbore radi prikupljanja potpisa za neplacanje TV pretplate i izrade raznih TV repetitora za svoja podrucja.
U tom tom poslu najaktivniji su stanovnici mesnih zajednica Mlanca i Savovo koji su sakupili skoro sto odsto potpisa i traze preko svojih saveta da se hitno otpocne sa realizacijom izgradnje repetitora na njihovom podrucju. Kad se izgradi repetitor za sva tri programa RTS i TV Kraljevo, mestani ovih mesnih zajednica placace TV pretplatu i spremni su da daju deo sredsava za izradu potrebnih repetitora.
Pored Mlance na takav nacin resavanja problema prijema signala krenuli su stanovnici Polumira, Bara i Bojanica. Sakupljanje potpisa je u toku, a interesantno je da su mnogi gradjani ovih mesnih zajednica dobili racune za placanje TV pretplate i za strujomere koji su postavljeni na objektima gde se drzi stoka ili objektima gde su ljudi iseljeni i nema prikljucene elektricne energije.
U celom ovom problemu trebalo bi da RTS i TV Kraljevo nadju najbolje resenje za izradu repetitora za celo podrucje kako bi sa istog mogla da se prima kvalitetna slika jer bi izrada postojeceg repetitora zahtevala veca sredstva i teze odrzavanje.
Najbitnije u celoj ovoj prici je sto bi trebalo iskoristiti raspolozenje gradjana za ucesce i izgradnju potrebnog zajednickog repetitora.Povratak na vrh strane

KNJIZEVNI KLUB KRALJEVO - pise Bojana Milosavljevic
Godisnja nagrada pricama „Mrtva priroda"
   
Emilija Milovanovic iz Kraljeva dobitnik je Godisnje nagrade Knji-zevnog kluba Kraljevo - iz donacije dr Hranislava Milosevica, koja je utvrdjena kao tradicionalna, a ove godine ( o Danu svetog save, 27. januara) dodelice se po drugi put. Nagrada za do sada neobjavljen rukopis, a u slucaju Emilije Milovanovic rec je o zbirci prica "Mrtva priroda," sastoji se od objavljivanja nagradjenog dela (u izdanju narodne biblioteke "Stefan Prvovencani" i Knji-zevnog kluba Kraljevo), povelje i novcanog iznosa.
Nagradjena autorka diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radi kao bibliotekar u kraljevackoj narodnoj biblioteci. Do sada je objavila zbirku prica "U koznom povezu" (2ooo). NJena proza nagradjivana je na knjizevnim konkursima "Milutin Uskokovic" i "Laza Lazarevic." Uz to, pripala joj je i prva nagrada na knjizevnom konkursu casopisa "Ulaznica" iz Zrenjanina.
Ovogodisnji ziri Godisnje nagrade Knjizevnog kluba Kraljevo u sastavu: Milos Milisic, Zivorad Nedeljkovic i Dragan Hamovic bio je jednoglasan, a u njegovoj oceni, izmedju ostalog, stoji: "Price Emilije Milovanovic vezuje - pored stilske izbrusenosti, tecne recenice - i vreme, odnos prema njemu. Sve su, a ima ih 13, nimalo slucajno, date u proslom vremenu, sve radnje, sve je u proslom, samo je dusa, samo su odgovori - sada. Dirljiv je odnos junaka prema tom trajnom popisu nicega, a nimalo patetican, jer postoji kod svih jasna svest o bogacenju unutrasnjih zivota. I gotovo sakralizovana atmosfera koju autor docarava…"Povratak na vrh strane

ATLETIKA: 33. NOVOGODISNJA TRKA “MRSAC 2003.” - pise Stole Petkovic
Drugi trijumf Zukovica
   Edin Zukovic iz Novog Pazara po drugi put uzastopno pobedio je na Novogodisnjoj atletskoj trci “Mrsac 2003.”. On je stazu dugu 6.800 metara pretrcao za 21 minutut i 10 sekundi. Drugi na cilj stigao je Zeljko Celikovic iz Gornjeg Milanovca a treci Bojan Bojovic iz Kosova Polja.
Prvi su na deonici dugoj 300 metara startovali pioniri i pionirke osnovci iz Mrsaca i okolnih mesta. Kod decaka prvi je na cilj stigao Nikola Milicic a kod devojcica Tijana Jovanovic. Potom su na stazu dugu 1.700 metara izasli pripadnici vojske, polivcije i zandarmerije. Pobedio je Ivan Miladinovic, vojnik iz Beograda drugi je Jelenko Djorovic, policajac iz Raske a treci Milan Jovic, vojnik iz Kraljeva.
Posle toga usledile su trkem koje su godinama u stalnom programu ove atletske manifestacije. Kod pionirki nejbrza Biljana Markovic, kod pionira Esad Mujanovic, bez premca u konkurenciji juniorki bila je Katarina Kovacevic a kod juniora Emir Koca dok je kod seniorki prva kroz cilj prosla Azra Eminovic.
Ovogodisnja trka protekla je bez uobicajenog zimskog kolorita. Bez snega uz temperaturu koja vise prilici prolecnim danima.
Rezultati
PIONIRKE (1700 m.)
1. Biljana Markovic (Metalac - Valjevo)
2. Ana Opacic ( Pozarevac)
3. Ivana Pantelic - Metalac (Valjevo)
PIONIRI (1700 m.)
1. Enes Mujanovic (N. Pazar)
2. Aleksandar Stanojevic (Pozarevac)
3. Bojan Cvetkovic (Borac - Paracin)
JUNIORKE (1700 m.)
1. Katarina Kovacevic (Raska)
2. Tamara Markovic (Metalac - Valjevo)
3. Sandra Stolic (Pozarevac)
JUNIORI (1700 m.)
1. Emir Koca (Novi Pazar)
2. Aleklsandar Stolic (Poz-arevac)
3. Milan Ilic (Pozarevac)
SENIORKE (1700 m.)
1. Azra Eminovic (N. Pazar)
2. Ivana Cebic (Metalac - Valjevo)
3. Zorana Adzic (Morava - Cuprija)
SENIORI (6800 m.)
1. Edin Zukovic (Novi Pazar) 21.10 min.
2. Zeljko Celikovic (Takovo - Gornji Milanovac) 21.11 min.
3. Bojan Bojovic (Kosovo Polje) 21.57 min.
.Povratak na vrh strane

MailboxIbarske novosti mailbox

Copyright 1997-2002 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive