Internet izdanje - 7. februar 2003.godine

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Slavko Janosevic. Odgovorni urednik: Ivan Rajovic. Tehnicki urednik: Aleksandra Rankovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Predrag Markovic (drustvo), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Milisav Radovanovic (fotoreporter). Predsednik Upravnog odbora: Gordana Vuckovic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Uvod - SrboCrnogorci i koncert za donji ves
Voda iz gradskog vodovoda ispravna za pice - problem su javne cesme i seoski bunari
„Juga“ otisla u istoriju
Cekajuci rasplet
Situacija u SO Kraljevo - reagovanja
I dalje „Salterski“ nacin rada
Rade na aparatima koji su prevalili sopstveni radni vek
Umro vladika Zicki Stefan
Dva veka od rodjenja Viktora Igoa
Svestenik medju stativama


Vreme sadasnje (prosli broj)- Pise Ivan Rajovic
SrboCrnogorci i koncert za donji ves

   Konacno nam se dogodilo i to u zbiru svega onoga sto nam se tokom prethodnih decenija desavalo, a sto je malo mesta ostavljalo nekom iznenadjenju, buduci da smo preziveli skoro sve sto jedan ziv stvor tokom svoga skromnog veka moze da dozivi. Dakle, nekada davno nam se dogodio narod, a sada nam se dogodilo definitivno usvajanje Ustavne povelje kojom je jos jedna , ovoga puta zaista, doista, dapace i sigurno poslednja Jugoslavija zvana "Juga" sasvim upokojena. Umesto voljene nam takozvane "tamnice vrlih, lepih, miroljubivih i pravdoljubivih naroda i narodnosti", sto nam je iz dalje i blize istorije i te kako poznato, sklepana je na brzaka i pod budnim okom Solane i drugih proizvodjaca zacina, nova nedefinisana tvorevina kojoj niko ne zna ni ime , ni smisao, niti bilo sta cime bi nesto sto postoji moglo da bude objasnjeno. Dakle, pre nego sto se taj spektakularni, istorijski, dugo ocekivani i nadasve senzacionalni cin dogodio, zbog cega u obe drzave , koliko se da primetiti, nikoga ne boli uvo, a ni bilo sta drugo, nekako stidljivo, sapatom, a posle zvucno i na sva zvona procurila je poverljiva informacija kako su na nekoj aukciji gace novokomponovane pevaljke prodate za lovu, namerno necu da kazem pare, za koju bi, kako tvrdi veliki Velja iz Cacka, a nema razloga da mu ne verujemo, moglo da se kupi tri secerane sa sve solanom i jos nekim pratecim objektima kao sto je fabrika za kiseljenje kupusa, struganje rotkvica i tome slicno. Pametan covek koji se vodi iz svoje glave ni do sada nije mogao da ima neko narocito misljenje o nama samima, a narocito ne posle 5. oktobra i svega onoga sto se potom desavalo sa tamo nekim Legijama, Buhama, Mitrovicima, Karicima i mnogim drugim Kiticima, Nikiticima i ostalim polno asocijativnim junacima naseg doba na cijem se primeru odlicno vidi ko smo, kakvi smo i sta nas, u skladu s tim, ceka. Jos bih i razumeo da se radi o, recimo, Kleopatrinim gacama, mislim na egipatsku kraljicu, a ne onu gataru. No nije to toliko bitno, svako sa svojim parama moze da radi sta ga volja, ali se postavlja pitanje smisla zivota kao takvog na ovim prostorima. I dok ima onih koji i bukvalno nemaju sta da jedu, koji se bacakaju sa prozora svojih visespratnica kao da je to modni trend, drugi se bukvalno razbacuju na sve i svasta, pa cak i na gacice sisate pevaljke sa jedva primetnim tragovima polne uzbudjenosti. I koga je jos briga za nase ekoloske probleme, koga zanima koncentracija fenola u Ibru i to sta ce i do kada deca da nam piju? Ali, kada se malo bolje pogleda to i jeste tema o kojoj bi trebalo ozbiljno popricati, ne o bivsem sadrzaju skupocene krpice za pokrivanje stidnih i analnih otvora, vec o tome do koje mere glupost i primitivizam zahvataju zemlju nebeskih miljenika.
   Ali sada kada smo resili jedan od najzivotnijih problema bratskih naroda i dva oka definitivno sastavili u istoj glavi mozemo mirno da pocnemo sa stednjom ne bismo li u dubokoj starosti na nekoj aukciji priustili sebi neki brushaltercic, steznicic, gacice, podvezice ili neki drugi delic intimne garderobice jedne od poznatih zabavljacica veselog nam naroda. Ne znam samo kako bi na jednoj takvoj paradi notorne gluposti i zafrkancije na racun sopstvenog naroda prosle Djukanoviceve ili Djindjiceve gace. Sumnjam da bi Karici ili neki njima slican novokomponovani multimilijarder pljunuo toliku lovu za par premijerskih bratskih gacerona koje u ovom trenutku vec mogu imati status suvenira od istorijskog znacaja, bez obzira sto nisu kozne, a trebalo bi.
   Uglavnom, sada nam predstoji navikavanje na to da smo niko i nista, a onda nesto sto je tesko i gotovo nemoguce definisati. Najpoznatiji jezikoslovci i strucnjaci iz raznih oblasti dali su se u poteru za imenom, pa skracenicom, pa nazivom stanovnika te i takve tvorevine koja, prakticno, osim zelje da postoji i radnih mesta za buduce drzavnike nista konkretno ne poseduje. Kako ce tek sada tupavo zvucati himna "Hej, Sloveni" u zemlji SrboCrnogoraca ili kako se vec zovemo po novom. Medjutim, koliko cujem, jedan od najvecih problema jeste navijanje na medjunarodnim sportskim manifestacijama, buduci da bi pri skandiranju punog naziva nove evropske drzavice proslo celo poluvreme ili bar prva cetvrtina. U suprotnom, skandidanje "Srbija" ili "Crna Gora" direktno vodi u medjunacionalni sukob sa nesagledivim posledicama. Stvar se jos vise komplikuje verovatno neospornom cinjenicom da su Crnogorci Srbi koji su imali svoju drzavu, a Srbi nisu Crnogorci, mada su i oni imali svoju drzavu. Zapravo, najbolje da se svako oseca onako kako hoce jer , izgleda, ovde nikoga vise nije briga kako se ko oseca , zato i nije cudo sto aukcija najobicnijih Karleusinih gaca do te mere moze da zaintrigira, isprovocira, uzbudi, nadrazi i zadovolji posustali srbocrnogorski narod. Ali, ne bi trebalo zaboraviti da je i zivot, cak i na ovim prostorima, slican zenskim gacicama: kratak, prljav, a ponekad pomalo i krvav, ali ipak niko nikome ne moze da ga plati. Ipak, zivela nova drzava , pa ma kako se zvala, a nista nas nece spreciti da budemo to sto jesmo, sa Crnogorcima ili bez njih, svejedno.Povratak na vrh strane


SASTANAK STRUCNJAKA IZ KRALJEVA, KRAGUJEVCA I KRUSEVCA O ISPRAVNOSTI ALTERNATIVNIH IZVORA ZA VODOSNABDEVANJE - pise Rajko Saric
Voda iz gradskog vodovoda ispravna za pice - problem su javne cesme i seoski bunari

  Strucnjaci su ocenili, na osnovu adekvatnih nalaza, da je voda iz gradskog vodovoda ispravna za ljudsku upotrebu. U ovom trenutku vecu opasnost predstavljaju alternativni izvori masovnog snabdevanja gradjana pijacom vodom jer se ne zna njihova ispravnost.
   U okviru redovnih aktivnosti Ministarstva zdravlja, a tu spada i briga o higijenskoj ispravnosti vode sa cesama i alternativnih bunara, sa jedne strane i drugo, ispravnost vode za pice u gradskim bunarima i sistemima za vodosnabdevanje gradjana pijacom vodom, u utorak je u Kraljevu odrzan radni sastanak strucnjaka Zavoda za zastitu zdravlja iz Kraljeva, Kragujevca i Krusevca, upravo na temu ispravnosti vode sa alternativnih izvora.
   - Obavezni smo da kontrolisemo ovakve izvore vode i na vreme informisemo gradjane o tome da li je neka cesma u gradu ispravna za pice ili nije. U Kraljevu je 1998, 1999. i 2001. godine krenula inicijativa obilaska javnih cesmi i seoskih bunara kao potencijalnih mogucnosti koriscenja tih bunara kao alternativnih izvora za snabdevanje stanovnistva pijacom vodom. S obzirom da Kraljevo spada u visokorizicne vodovode zbog mogucnosti akscidentalnog zagadjenja gradskog vodovoda ova tema je za gradjane ove sredine i te kako interesantna i trazi brz i kvalitetan odgovor.. U koordinaciji Instituta za zastitu zdravlja "Batut" doslo je do sastanka strucnjaka Zavoda za zastitu zdravlja gde je dogovorena metodologija obilska i kontrole objekata za javno snabdevanje gradjana vodom na teritoriji cele Srbije. To podrazumeva kontrolu ispravnosti javnih cesama i bunara za javno vodosnabdevanje - rekla je, izmedju ostalog, Dr Aleksandra Makaj, pomocnik republickog ministra zdravlja.
   Ona je posebno podvukla da se mora tacno znati koji su to bunari mikrohemijski i bakterioloski ispravni, a koji nisu.
- Svi neispravni bunari i javne cesme moraju se vidno obeleziti tablom na kojoj ce pisati da je voda ispravna ili da je voda neispravna za pice. Kako bi se izbegli nesporazumi sa vlasnicima zemljista na kome se nalaze pojedini bunari, opstina je ta koja mora precizirati titulara koji bi sa Zavodom za zastitu zdravlja napravio ugovor o nacinu kontrole vode za javno vodosnabdevanje. To je posebno bitno u ovom trenutku kada smo mi, kao strucnjaci, rekli da je voda iz gradskog vodovoda ispravna za pice, a imamo slike na televiziji i u novinama, na kojima gradjani koriste vodu sa javnih cesama i bunara bez podataka o ispravnosti takve vode - jasna je bila dr Makaj.
   Poseban je problem sto opstine nemaju precizne podatke o broju izvora koji se koriste za pice, sa kojih se mnogi gradjani snabdevaju pijacom vodom, sto povecava rizik od pojave nezeljenih epidemija, kaze ona i dodaje da ti problemi moraju biti reseni ne samo u Kraljevu,s vec na teritoriji cele Srbije.
   U cilju bolje saradnje strucnjaka iz Srbije i strucnjaka sa podrucja Kosova i Metohije, Republicka Vlada je odredila tim na celu sa ministarkom Andjelkom Mihajlov sa zadatkom koordinacije svih aktivnosti.
   - Mi smo u obavezi da podignemo mere sigurnosti kad god dobijemo neki izvestaj o povecanju procenta zagadjenosti Sitnice i Ibra, jer nikada ne mozemo znati da li je izvestaj ispravan ili nije - zakljucila je dr Makaj.Povratak na vrh strane


POSLE 75 GODINA POSTOJANJA - pise Slobodan Rajic
„Juga“ otisla u istoriju
    Usvajanjem Ustavne povelje Zajednice Srbija i Crna Gora sa pratecim zakonima u skupstinama Srbije, Crne Gore i SRJ, Jugoslavija je definitivno prestala da postoji. Taj 4. februar 2003. godine, kada su oba veca Skupstine SRJ usvojila Povelju, tako ce uci u istoriju kao definitivni oprostaj sa Jugoslavijom i pocetak zivota jedne nove drzavne tvorevine, Zajednice Srbija i Crna Gora, koja po obliku uredjenja predstavlja nekakav privremeni, trogodisnji „hibrid“, nesto izmedju konfederacije i labave unije.
   Kraj Jugoslavije koja je, bez obzira sto je tada nazvana Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, stvorena 1. decembra 1918. godine, gradjani Srbije pa i Kraljeva docekali su sa razlicitim osecanjima i ocenama. Jedni, nazvani „jugonostalgicarima“, smatraju da je to bila najbolja drzavna zajednica na ovim balkanskim prostorima, slobodna, nezavisna, samostalna, zemlja bez granica, zemlja bratstva i jedinstva, nesvrstana i priznata u svetu, zajednica koja je ujedinila tri velike i vise manjih vera i brojne narode i narodnosti, jezike i pisma, zemlja iz snova... Drugi, pak, smatraju da je ta vestacka tvorevina medjunarodne zajednice bila „grobnica naroda“, posebno srpskog koji je, po nekim teoreticarima, zbog te svoje zablude zrtvovao i teritorije i oko 3 miliona stanovnika za protekle tri Jugoslavije (najzalosniji primer: Jasenovac), zemlja vecitih nesporazuma, jos od 1. decembra 1918. kada je u Zagrebu u sukobu sa zandarmerijom poginulo 17 demonstranata koje je predvodio Stjepan Radic a u Crnoj Gori kralj Nikola, preko 1000 ubacenih pristalica, iz inostranstva podigao ustanak protiv gubitka samostalnosti, zemlja koja je umrla jos 1990. godine ali su samo Srbi jos 12 godina drzali tog „mrtvaca“ u kuci (a od 1996/97. i sami placali njegovo izdrzavanje jer je republika C. Gora prestala da placa sve savezne poreze a zadrzala carinu sa svojih granica)...
   Veci broj analiticara smatra da je Ustavna povelja logican i pravedan kraj SRJ, ali ima i onih, poput dr Vladana Batica i DHSS koji smatraju da je trebalo organizovati referendum o samostalnoj Srbiji i da ce posle tri godine o tome ipak i narod Srbije morati da se pita (nadajmo se i o obliku uredjenja: monarhija ili republika?).
   U stvaranju ove nove zajednice-provizorijuma, inace, ucestvovalo je i nekoliko Kraljevcana-poslanika u Skupstini Srbije i Jugoslavije, a Slavisa Vojinovic je bio i clan savezne Ustavne komisije za donosenje Ustavne povelje. Prema tekstu Povelje, Zajednica Srbija i Crna Gora imace predsednika, jedomnu skupstinu sa 125 poslanika (91 iz Srbije i 35 iz C.Gore), Savet ministara (predsednik Zajednice i 5 ministara), Vrhovni savet odbrane (tri predsednika) i sud sa jednakim brojem sudija iz obe drzave. Rok za konstituisanje svih organa nove zajednice Srbije i Crne Gore je 30 dana, a da li ce on i sve drugo sto je Poveljom predvidjeno biti i dosledno i blagovremeno realizovano i kako ce nova drzavna zajednica da funkcionise u praksi preostaje da se vidi. Samo da ne bude kao u poslednjoj „Jugi“ koja se zvala SRJ i kojoj konacno dodje kraj.Povratak na vrh strane


STA CE BITI SA LOKALNOM SAMOUPRAVOM U KRALJEVU - pise Slobodan Rajic
Cekajuci rasplet
  - Kakvo ce resenje doneti Ministarstvo za lokalnu samoupravu i kada ce se to dogoditi? - Podsecanje na istorijat dogadjaja od pocetka sukoba u koaliciji DOS u Skupstini opstine Kraljevo, - Ostavke i osporavanja odbornickih mandata i dve verzije moguceg izlaska iz krize
   U Kraljevu ovih dana vlada totalna neizvesnost : da li ce u kraljevacku opstinu biti uvedene privremene mere ili nece? Da li ce Skupstina biti raspustena i biti raspisani prevremeni izbori za svih 70 odbornika uz odredjivanje privremenog petoclanog veca da vrsi poslove do konstituisanja nove skupstine? Ili ce biti raspisani samo dopunski izbori za nove odbornike umesto onih koji su podneli ostavke i vratili mandate odnosno onima kojima su oduzeti mandati zbog iskljucenja iz stranaka? Da li ce i sa kakvim odlukama i merama u Kraljevo doci ministar za lokalnu samoupravu, ili njegov zamenik ili izaslanik? Da li je „Kraljevo Babusnica ili tamo neka Crna Trava“ ili nije? Da li je, ipak, po svemu sto se dogadjalo u protekle dve godine Kraljevo zasluzilo takvu sudbinu ili nije? Da li je to ipak najbolje resenje za ovu opstinu i njene gradjane ili nije? Sta je najbolje resenje, pitanje je sad?
Istovremeno, postoji i dilema koliko odbornika trenutno broji Skupstina opstine Kraljevo, a koliko clanova Izvrsni odbor SO Kraljevo („opstinska vlada“)? Naravno, postoje i brojna druga pitanja, poput onog da li su odbornici koji su podneli ostavke trebali da podnesu i ostavke na svoje clanstvo u mnogobrojnim komisijama i upravnim odborima preduzeca? I da li su oni odbornici koji se nalaze na odgovornim direktorskim mestima u javnim preduzecima, ili su ih na njih predlozile stranke DOS-a ciji odbornici su podneli ostavke, duzni da podnesu ostavke i na te odgovorne duznosti?
HRONOLOGIJA DOGADjAJA
DRUGI ODLUCUJU O STATUSU: SEDISTE SO KRALJEVO (arh. snimak)   A faktografija je neumitna i neumoljiva. Hronologija dogadjaja od sredine pretproslog leta Gospodnjeg, da ne idemo u „daleku“ proslost, je sledeca. Juna 2001. godine tadasnji predsednik Izvrsnog odbora SO Kraljevo Mile Koricanac podneo je ostavku zbog odlaska na duznost nacelnika Raskog okruga. Od tada „opstinska vlada“ radi u ostavci, posto tri puta nisu uspeli pokusaji izbora novog predsednika i clanova lokalne, kraljevacke vlade.
   U medjuvremenu zbog stalnih sukoba, pre svega u DOS-u na relaciji DS-DSS, odnosno njihovih celnika, dogodila su dva neuspela pokusaja smene aktuelnog predsednika SO Kraljevo dr LJubise Jovasevica (jednom nedostajala dva glasa, drugi put bila samo dva glasa za smenu), a zabelezeno je i nekoliko bojkota skupstinskih zasedanja zbog kojih su ona ili odlagana ili prekidana. Najcuvenija po tome bila je „prva 17. sednica“ SO Kraljevo koja je sazvana za 3. oktobar 2002. godine, ali je zbog nesporazuma i nedostatka kvoruma tri puta odlagana (3, 8. i 15. oktobra). Pod istim brojem (numeracijom) ali sa drugim dnevnim redom ta „istorijska“, („druga“) 17. sednica odrzana je (delimicno) 2. decembra, pa posle neuspele smene predsednika prekinuta, uz najavu ostavke OG DOS-a. Ako se ima u vidu da je prethodna 16. sednica SO Kraljevo odrzana 18. jula, to znaci da se sa stvarnim zasedanjem kasnilo cetiri i po meseca(!?) i da su tada postojali svi pravni razlozi za raspustanje Skupstine, raspisivanje prevremenih izbora i izbor privremenog veca. „Prva“ 17. sednica nikada nije odrzana, a „druga“ nikada nije nastavljena, sto je verovatno presedan za Ginisa ili rubriku „Verovali ili ne?“ Inace, dr Jovasevic je 2. decembra u dva pisma od ministra Sabica trazio uvodjenje privremenih mera... (Napomena: U medjuvremenu odrzane su dve sednice - svecana povodom 7. oktobra, Kraljevdana i komemorativna povodom 14. oktobra i secanja na oktobarske zrtve 1941. godine, ali van redovnog konteksta i bez utvrdjivanja kvoruma, ali i uz bojkot dela odbornika DOS-a).
   Uprkos svemu naredna, 18. sednica odrzana je 30. decembra, verovatno kao rezultat kompromisa da bi se usvojio rebalans budzeta za 2002. i budzet opstine za 2003. godinu, jer bi bez toga, kao drugog razloga (po Zakonu i Statutu pored neodrzavanja sednice u roku od tri meseca to je i neusvajanje budzeta i statuta opstine), bile po sili zakona uvedene privremene mere. Najzad, 28. januara 2003. godine odrzana je i 19. sednica SO Kraljevo, mada su pre nje 26 odbornika podneli ostavke a za jos 6 odbornika Administrativno-mandatska komisija dala misljenje da im je prestao mandat zbog prestanka clanstva u svojim strankama!? Ranije je jedan odbornik SPS-a dao ostavku a dvojica iskljucena.
SUPROTNA GLEDISTA
   Situacija je takva da dva posvadjana „tabora“ u vladajucoj koaliciji DOS osporavaju zahteve jedni drugima. DSS tvrdi da Skupstina broji 41-og odbornika, ne priznaje odluku Administrativno-mandatske komisije, konstatuje da ima kvorum za dalji rad i od nadleznog ministarstva i Skupstine Srbije trazi raspisivanje dopunskih izbora za 29 odbornika. Odbornicka grupa DOS-a, pak, tvrdi da je Skupstina ostavkama 28 odbornika i oduzimanjem mandata 8-orici odbornika (ukupno 36) izgubila kvorum za dalji rad i da zato treba odmah uvesti privremene mere u ovu opstinu. DSS jos dodaje da ce u slucaju uvodjenja privremenih mera uputiti zalbu Vrhovnom sudu i da ce taj sud kao u slucaju Priboja ponistiti odluku o privremenim merama.
   Sto se tice broja odbornika SO Kraljevo i broja clanova Izvrsnog odbora SO Kraljevo svako „prebrojavanje“ bilo bi nezahvalno, pa i za novinara, pogovtovo sto ni propisi koji regulisu status odbornika nisu dovoljno precizni i podlezu raznim tumacenjima, a u nekim elementima ima i pravnih praznina, cak i u novom Zakonu o lokalnoj samoupravi (institut ostavke, opoziva, prestanka mandata odbornika zbog prestanka clanstva u stranci itd.)!? Uostalom, za to i postoji resorno ministarstvo cija je to iskljuciva nadleznost. NJegovu odluku zato valja strpljivo sacekati, mada vremena za cekanje u Kraljevu i nema mnogo, jer ovo je opstina koja ima, cini se, u Srbiji ponajvise problema (privredni kolaps, vodosnabdevanje, obilaznica i saobracajni kolaps, izbeglice i raseljena lica...). Iz svega treba izvuci prave pouke za buducnost, ali je za gradjane ove opstine tragicno sto ce upravo oni platiti najveci ceh ovog preskupog „eksperimenta“ u lokalnoj samoupravi i nauka kako (ne)treba raditi.Povratak na vrh strane
SITUACIJA U SO KRALJEVO - REAGOVANJA

SAOPSTENJE ZA JAVNOST OKRUZNOG ODBORA DSS KRALJEVO
„Ne damo funkciju predsednika opstine“
   „Demokratska stranka Srbije se nece povuci sa funkcije predsednika Skupstine opstine Kraljevo ni pod kojim uslovima do sledeceg izjasnjavanja gradjana na izborima. Demokratska stranka Srbije smatra da su izbori jedino resenje politicke krize u koju je Srbiju na svakom delu njene teritorije uveo premijer Zoran Djindjic sa svojim saradnicima.
DSS smatra da su u toku pokusaji nacelnika Raskog okruga Mila Koricanca da u svoje ruke preuzme sve novoe vlasti na podrucju pet opstina Raskog okruga. Ostvarena je puna saradnja Mila Koricanca na nejasnim osnovama sa strankama Rasima LJajica i Sulejmana Ugljanina na podrucju opstina Novi pazar i Tutin.
DSS optuzuje Mila Koricanca da uz pomoc fantomskih pojedinaca pristiglih iz Beograda koje predvodi izvesni Jugoslav Miladinovic, uz pretnju odbornicima Skupstine opstine Raska, pokusava da preuzme lokalnu samoupravu u korist Zorana Djindjica, silom, van izbora.
Vlast u Vrnjackoj Banji drzi Rade Simic, predsednik Izvrsnog odbora SO V. Banja, blizak saradnik Zorana Djindjica.
U toku je upotreba velikog pravnog nasilja da se DSS odstrani sa svih pozicija lokalne vlasti u Kraljevu. Zbog opstavke potpresednika Skupstine opstine Kraljevo Jovana Djurovica, a u slucaju ostavke dr LJubise Jovasevica, duznost predsednika SO Kraljevo trebalo bi da vrsi Mile Koricanac, sto bi za njega bilo ocito vrlo prihvatljivo“.
Informativna sluzba DSS za Raski okrug


SAOPSTENJE ZA JAVNOST OO DS KRALJEVO
Manjak odbornika, visak fenola - predsednik na broju
   „Nije novost ni za Demokratsku stranku ni za Kraljevcane da u nasem gradu ima mnogo problema, od DP „Magnohroma“, izbeglica i vodosnabdevanja. Takodje, nije novost da za dve godine predsednik opstine nijedan problem nije pokusao da resi osim sto se izavadjao sa svima: odbornicima, koalicionim strankama, strucnjacima, ministrima, Vladom... Kap u casi razuma i netolerancije jeste to sto je vodu kao dugogodisnji problem Kraljevcana proglasio za politiku, sebe kao vrhovnog strucnjaka koji jedini tvrdi da kratkorocno i dugorocno jedino mi u celom vodotoku bi trebalo da pijemo tu vodu. Mitrovica, Novi Pazar i Raska na svu srecu nisu imali takve vizionare. Sve to se desava u vreme kada je UNMIK priznao ekolosku katastrofu u gornjem toku reke Ibra, i dozvolio drzavnu inspekciju. Vlada i premijer Republike Srbije doneli su hitne mere za strucnu i finansijsku pomoc. Ministarka ekologije nastoji da organizuje medjunarodnu donatorsku konferenciju za Kraljevo, a strani izvestaci su u poseti nasem gradu. Ako neka pojedinacna pamet moze sve to da odbije, onda taj, ma ko bio, ne pije vodu sa Ibra vec nesto zesce.
   Kao i bezbroj puta do sada predsednik je pred sednicu Skupstine opstine Kraljevo pozvao politicke stranke na dogovore o formiranju nove gradske vlade. Posle svakog takvog sastanka onima koji piju Ibrovacu a ne vino ostaje samo da se prekrste! U ovom gradu nema vise nijednog eksperta ni ozbiljnog coveka koji je spreman da svoje ime licitira na Skupstini kojom predsedava dr LJubisa Jovasevic.
   ZAKLJUCAK: Kraljevo ima manjak vode, visak fenola, manjak odbornika i predsednika na broju, samog protiv svih.“


MILE KORICANAC, NACELNIK RASKOG OKRUGA:
Privremenim merama do brzeg rada
   Privremene mere u opstini Kraljevo najverovatnije treba da budu uvedene tokom ove sedmice(3-7. februar), rekao Mile Koricanac, nacelnik Raskog okruga, i kao razlog naveo i nestabilnu situaciju sa vodosnabdevanjem koja se sa ovakvim odnosima u kraljevackoj lokalnoj samoupravi ne moze da resava zeljenom brzinom i to obrazlozio:
   - Neki odbornici su podneli ostavke, neki su iskljuceni iz svojih stranaka. Ta Skupstina je sigurno nelegitimna ali ne mora da znaci - zadnju rec ce dati Ministarstvo za lokalnu samoupravu i po mojim informacijama mi cemo dobiti privremene mere, s tim sto ja vise u tome necu ucestvovati. Kolaju price kako cu ja preuzeti opstinu. Sto je mnogo mnogo je. Ja vec dugo, godinu i nesto dana sam u ostavci sto se Izvrsnog odbora tice, ali sam smatrao, a i po zakonu je, da moram da obavljam tu duznost. Ja sam je obavljao onoliko koliko sam mogao. Da li je to bilo dobro ili nije, neka sudi vreme. Medjutim, mi nadalje moramo da uozbiljimo stvari. Mi smo sada dobili konacno, posle sastanka pet ministarstava, od Vlade opredeljenje da gradimo „Lopatnicu“. To je ozbiljan posao. Taj posao mora da rade ozbiljni ljudi. U tom poslu nema politike. To je opsta stvar koju mi treba da odradimo, ali na ovakav nacin ne mozemo. Zbog toga su sada nuzne brze privremene mere da bi privremeni organ mogao da donosi odredjene odluke za konstituisanje nekog preduzeca koje ce da nosi taj posao. Mi vec sutra mozemo da pocnemo taj posao jer imamo projekte za prvu fazu do rezervoara.
 - Nije sada vazno sta kaze Jovasevic meni, sta ja kazem Jovasevicu! To gradjane ne interesuje! Oni hoce da vide grad bez cisterni, hoce da piju zdravu vodu, hoce most na Ibru, hoce zaobilaznicu. Ja sam to celo vreme gospodinu Jovasevicu govorio - da gradjane ne interesuje politika“.


SAOPSTENJE ZA JAVNOST NARODNOG POSLANIKA MARKA PETROVICA
Jalov pokusaj prikrivanja nerada
   „Povodom neistinitih optuzbi na racun koalicije DOS i mene samoga, koje uporno ponavlja predsednik opstine LJubisa Jovasevic, isticem da je to jalov pokusaj prikrivanja sopstvenog nerada i nesposobnosti da se valjano vodi grad. Umesto novih ulaganja, izgradnje obilaznice, resavanja problema vodosnabdevanja, imali smo neprestanu opstrukciju i neosnovanu hajku na pojedince koja se zavrsavala po onoj narodnoj „Tresla se gora, rodio se mis“.
   I tako, dok je grad propadao, predsednik Jovasevic je iz opstinske kase, dakle kase svih nas, kupovao kola marke „Audi“ od 100.000 DM. Pitamo se zasto, kada saradnje sa drugim opstinama i institucijama gotovo da i nije bilo. Posvecen politickim svadjama, sedeo je na dve stolice, opstinskoj i direktorskoj u „Agensu“, a sve na stetu kvalitetnog rada koji su biraci s pravom ocekivali. U medjuvremenu, „solio je pamet“ pravnicima iako nije pravnik, urbanistima iako nije urbanista i svima na temu „dobre“ vode, iako nije hemicar, ni strucnjak blizak toj problematici.
   Pored toga, poput „davljenika koji se za slamku hvata“, predsednik SO Kraljevo pogazio je izbornu volju gradjana stvaranjem nove koalicije sa strankama koje su na izborima porazene, SPO i SPS. I na kraju, protivno Zakonu o lokalnoj samoupravi, odrzao je nelegalnu Skupstinu uprkos ostavkama odbornika i oduzetim mandatima, dakle bez kvoruma. Javno govoreci da ne priznaje Vladu Srbije, porucio je gradjanima da DSS iz opstine nece izaci ni nakon uvodjenja privremenih mera.
   Poslovica kaze: „Zasviraj i za pojas zadeni“.


KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPSTINSKOG ODBORA G 17 PLUS KRALJEVO
Dva resenja
   - Dopunski izbori za upraznjena mesta odbornika koji su podneli ostavke ili im je oduzet mandat, ili privremene mere sa vecem u kojem neCe biti kadrovi koji su doveli do njih, - Zvonko Obradovic rezigniran nelegitimnim oduzimanjem mandata
Objasnjavajuci uzroke krize u funkcionisanju lokalne samouprave u Kraljevu, Jovan Nesovic, predsednik Opstinskog odbora „G 17 plus“, na konferenciji za novinare istakao je da je izvor svih problema nastao jos formiranjem vlasti 2000. godine „kada su nekopetentni i nestrucni ljudi dosli na vlast i kada je najvaznije bilo ko kojoj politickoj opciji pripada“. On je podsetio da je jos tada G 17 plus zajedno sa Otporom upozoravao do cega to moze dovesti, ali da nisu nailazili na razumevanje jer su ostali bili zauzeti preraspodelom funkcija.
   Naglasavajuci da je G 17 plus protiv uvodjenja privremenih mera, Nesovic je podsetio na nedavnu izjavu pojedinih politicara „da Kraljevo nije Babusnica“ te da se ne mogu tek tako uvoditi ovakve mere a sada to odobravaju. Ipak, smatra da u ovoj situaciji ministar Sabic mora striktno, postujuci zakonsku proceduru, da dovede do rasplteta nastalih odnosa. Kraljevacki odbor G 17 plus ocenjuje da za to postoje dva resenja.
   - Prvo resenje jeste da pri odrzavanju 19. sednice Skupstine opstine nisu prekrseni Poslovnik i procedura. Ako se utvrdi da je to resenje, onda trazimo da se sto pre za sva upraznjena odbornicka mesta raspisu dopunski izbori, da se izaberu predstavnici gradjana koji ce sigurno biti bolji od ovih sadasnjih i koji ce braniti interes gradjana. Drugo resenje je uvodjenje privremenih mera i formiranje Opstinskog veca za koje, ako do toga nazalost dodje, predlazemo da bude sastavljeno od strucnih i nekorumpiranih pojedinaca i da u njemu ne budu ljudi iz politickog zivota koji su opstinu i doveli u ovu situaciju - podvukao je Jovan Nesovic.
Govoreci o razlozima svog prisustva na 19. skupstinskoj sednici, Zvonko Obradovic, potpresednik OO G 17 plus Kraljevo, podsetio je da je u svojoj izbornoj jedinici izabran kao kandidat DOS-a voljom gradjana i da je on jos 3. decembra prosle godine podneo ostavku na clanstvo u Demokratskoj stranci. Posle toga odrzane su dve sednice Skupstine opstine na kojima je normalno obavljao duznost odbornika i kada niko nije navodio kao problem njegovo napustanje stranke, da bi pred 19. sednicu, 28. januara, doslo do obrta jer ga je na ulaznim vratima skupstinske sale cekalo resenje o prestanku njegovog odbornickog mandata.
   - Moram priznati da sam bio prilicno rezigniran ovakvim nacinom postupanja, jednostavno potrebom nekih ljudi koji do 5. oktobra 2000. godine nisu ni znali sta je demokratija da sada odredjuju i licitiraju, na kraju krajeva, i mojim imenom na jedan ovakav nacin. Moram priznati da mi je bilo potpuno nejasna i da mi je i dalje potpuno nejasna pozadina ostavki jednog velikog broja odbornika, posebno imajuci u vidu da kad se uslo u salu, u sali je bio 41 odbornik...
   Po Obradovicu, ovim postupkom grupe odbornika nije bio ugrozen skupstinski kvorum, a on licno je bio potpisnik svih inicijativa za smenu predsednika Jovasevica, tako da se ne moze govoriti o nekoj podrsci njemu i DSS-u, kao i uostalom ni za ostale koji trenutno participiraju u lokalnoj vlasti.
   U odgovoru na novinarsko pitanje receno je da je kraljevacki G 17 plus na lokalnim izborima imao tri svoja clana, ali posto nisu bili potpisnici koalicionog sporazuma oni su bili na listama DOS-a, tako da je sada veoma tesko razluciti da li pojedine stranke mogu iskljucenjima okoncati i njihove odbornicke mandate?
Povratak na vrh strane
CeSIDOV OBRAZOVNI PANEL O RADU LOKALNE UPRAVE - pise Slobodan Rajic
I dalje „Salterski“ nacin rada
    - U vecini opstina u Srbiji opstinska administracija neorganizovana, zastarela i neefikasna, - Retki primeri modernizacije po evropskim standardima (Palilula,Indjija), - Kritika gradjana Kraljeva upucena svojoj lokalnoj upravi i medijima, - Argumentovano izlaganje Ivane Bogdanovic
   Jednom broju gradjana Kraljeva i predstavnika medija u utorak, 4. februara, predstavljeni su rezultati istrazivanja Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) o odnosima gradjana i lokalne (opstinske) uprave. Ovaj javni sastanak (skup), modernim jezikom receno edukativni (obrazovni) panel, organizovan je u okviru republickog dvogodisnjeg projekta CeSID-a pod nazivom „Izgradjivanje poverenja izmedju gradjana i lokalne uprave“, odnosno „Monitoringa (nadgledanja) lokalne uprave“. Nosilac ovog projekta na podrucju opstina Kraljevo, Raska, Trstenik i Vrnjacka Banja je Regionalna kancelarija CeSID-a u Kraljevu, o cemu smo vec pisali.
   Ovonedeljni skup u Kraljevu odrzan je u okviru prve faze realizacije projekta. Prisutnima u sali 3 SO Kraljevo tom prilikom predstavljeni su rezultati dva istrazivanja anketno-analitickog tipa : o apstinenciji i participaciji gradjana u lokalnoj sredini i ponasanju sa ove i one strane saltera. O tome je prisutnima govorila i sa njima razgovarala na jasan, argumentovan i ubedljiv nacin Ivana Bogdanovic, pravni ekspert CeSID-a iz Beograda. Ona je istakla da je istrazivanje obuhvatilo tri segmenta: Kako gradjani vide opstinsku upravu (administraciju), kako ta administracija vidi gradjane i kako uprava vidi samu sebe.
Prema dobijenim podacima, opstina je jedna od najposecenijih institucija jer 57 odsto gradjana tokom godine ima neki kontakt sa njenim sluzbenicima. Opsta ocena, pri tom, bez ulazenja ovog puta u detalje i numericke pokazatelje, jeste da u radu opstinske administracije i opstinskih funkcionera u Srbiji, a tako je i u Kraljevu, jos uvek ima ogroman procenat birokratskog ponasanja i nestrucnog postupanja, pa i pojava mita i korupcije, od blazih do ozbiljnijih razmera. Gradjani u velikom broju nisu zadovonjni celokupnim odnosom administracije prema njima, iako u poslednje dve godine ima blagih pomaka nabolje, posebno u pojedinim, retkim opstinama.
INFO kiosk   Po tim rezultatima, opstinska uprava je i dalje zastarela, neorganizovana, inertna, spora i neefikasna. Ona je neizmerno daleko od modela i prakse lokalne administracije u razvijenim zapadno-evropskim drzavama kao sto su Nemacka, Italija, Francuska, Danska, ali i istocno-evropskim, zemalja bivseg tzv „realnog socijalizma“ u kojima izvrsena ili je pri kraju tranzicija, kao sto su Slovenija, Madjarska, Poljska i Ceska.
   I u Srbiji, medjutim, najvise zahvaljujuci entuzijazmu pojedinih kadrova, ili ljudskom faktoru, kako je receno, ima primera moderne i efikasne lokalne uprave. U raspravi su kao primeri za uzor navedene opstinske uprave u Indjiji i beogradskoj opstini Palilula, dobro organizovane, moderne, na putu ka savremenoj administraciji razvijenog tipa, po evropskim standardima, upravi za 21. vek!? U opstini Palilula, kako je istakla Ivana Bogdanovic, pored informativnog lista koji se besplatno deli porodicima i telefonskog vodica kroz opstinske sluzbe, postoji mogucnost i da gradjanin telefonom naruci dokumente koji mu trebaju i da ih uz simbolicnu proviziju dobije na kucnu adresu!?
   U opstini Indjija, u kojoj su u poseti bili predstavnici nevladinih organizacija (NVO) iz Kraljeva, 28-godisnji predsednik Skupstine opstine licnim autoritetom obezbedio je da gradjani na jednom mestu, u sali u kojoj su na jednom mestu smestene glavne opstinske sluzbe, mogu da dobiju uz kafu i sok, pojedine „brze“ dokumente, a „sporije“ i komplikovanije po telefonskom pozivu na kucnu adresu. Mozda je sustinska inovacija sto su sluzbenici tog odeljenja unapred stimulisani sa 30 odsto vecom platom od kancelarijskih i sto svaki gradjanin-stranka po zavrsetku posla anonimno ocenjuje sluzbenika koji ga je „opsluzivao“ od cega mu zavisi materijalni i profesionalni status.
   To su, nazalost, samo retki pozitivni primeri dok je daleko veci broj negativnih iskustava. Jedno od njih je i sa opstinskom upravom u Kraljevu, kako su rekli prisutni Kraljevcani, u kojoj je broj sluzbenika u odnosu na svetski prosek skoro trostruko veci, ali u kojoj se, uz casne izuzetke, radi na stari, birokratski i neefikasan nacin, bez medjusobnog uvazavanja sa gradjanima, kao kulturnih, civilizovanih ljudskih bica. Situacija je, kako su naglasili pojedini ucesnici rasprave, cak dosta gora nego u vreme kada je na lokalnoj vlasti u Kraljevu bila Koalicija Zajedno (1997-2000. godina), mada ima nagovestaja pozitivnih pomaka kao sto je najavljeni elektronski „info-kiosk“. Takodje su upucene zamerke medijima, posebno TV Kraljevu, sto malo prati rad lokalne uprave.
Opsti zakljucak sa ovog sastanka mogao bi da bude da lokalna uprava mora da dozivi sustinsku, svestranu i brzu transformaciju da bi zadovoljila evropske standarde, a time i interese i potrebe gradjana, cija svest, pak, takodje mora brze da se menja, ne samo kroz sistem obrazovanja i vaspitanja, vec i medijskim i prakticnim delovanjem i takozvanom „ociglednom nastavom“ kroz konkretno iskustvo u praksi svake lokalne sredine. (U narednom broju : Rezultati istrazivanja gradjanin-uprava).Povratak na vrh strane
PROBLEMI KRALJEVACKE HEMODIJALIZE - pise Predo Markovic
Rade na aparatima koji su prevalili sopstveni radni vek
   Na odeljenju hemodijalize u kraljevackoj bolnici, redovno se zbrinjava 109 pacijenata, od kojih se na "hronicnom programu" nalazi njih 107.
-Ovo odelenje radi punom parom u dve smene. Sa samo sedamnaest starih aparata za hemodijalizu mi pomazemo ovako velikom broju ljudi, prica nam dr Radovan Zarkovic.
- Jedan broj aparata je stigao iz donacija, ali mnogi su odavno vec dva, i tri puta, preziveli radni vek. Broj ljudi na hemodijalizi se stalno povecava, kao posledica sve rasirenije bolesti dijabetesa, zbog koga stradaju i bubrezi. U Kraljevu je u poslednje tri i po godine uvecan broj stanovnika dolaskom raseljenih sa Kosmeta, medju kojima ima i bubreznih bolesnika, posebno onih koji dolaze iz Istoka koji vazi za endemsku sredinu, kaze dr Zarkovic .
Odeljenje hemodijalize, ima dva vozila, ciji vozaci dnevno predju od 300 do 450 km. Na hemodijalizi u Kraljevu se lece i pacijenti iz Vrnjacke Banje , Raske i Novog Pazara. Rascanski pacijenti, prema recima dr Zarkovica, promrzli, cesto i prehladjeni, dolaze jednim kombijem u Kraljevo. Vreme dijalize u proseku traje po cetiri sata. Novi aparat za hemodijalizu vredi izmedju 25.000 i 30.000 maraka, a jedna terapija kosta oko 150 maraka.
Entuzijazam koji vlada na ovom odeljenju i pored nedostatka novih aparata za hemodijalizu, vozila i drugih potrebstina je za svaku pohvalu. U vreme dok su u Kraljevu proglasavane vanredne mere zbog sumnje na pojavu fenola u vodi za pice, ona je ovde dodatno analizirana pre nego sto bi se upotrebila u postupku dijalize. Medjutim, stoji cinjenica, na koju nam je ukazao i dr Zarkovic, da ovom odeljenju, s obzirom na sve veci broj pacijenata koji koriste njegove usluge, treba pomoci kako bi bilo opremljeno
aparatima novije proizvodnje.Povratak na vrh strane
POSLE DUGE I TESKE BOLESTI
Umro vladika Zicki Stefan
   U utorak ujutru, oko 1 sat, u manastiru Zica u 87 godini zivota, a posle dugotrajne i teske bolesti, umro je vladika zicki Stefan. Pokojni vladika Stefan je rodjen 21. avgusta 1916. godine u selu Munjava, kraj Ogulina u Lici. Bio je profesor Bogoslovije u Beogradu, a po zavrsenom Teoloskom fakultetu u Beogradu, diplomirao je psihologiju u Engleskoj. Tokom drugog svetskog rata vladika Stefan je bio veroucitelj u Kragujevcu gde je zajedno sa hiljadama ucenika izveden na streljanje u Sumaricama ali je odlukom nemackih vojnih vlasti oslobodjen.
   Posle rata bio je episkop Dalmatinski. Da bi 1978. godine, posle smrti vladike Vasilija dosao u manastir Zicu. Bio je clan Prosvetnog odbora i Sinoda SPC, a tokom zivota objavio je mnoge knjige beseda. Stefan je od 1959. godine bio vladika dalmatinski, a od 1978. posle smrti vladike Vasilija, zicki.
   Posmrtni ostaci vladike Stefana izlozeni su u crkvi Svetog spasa u manastiru Zici. U cetvrtak u 9 casova u ovom manastiru je pocetila liturgija za pokoj duse koju je, uz sasluzenje svestenika Zicke eparhije, sluzito patrijarh Pavle sa brojnim vladikama iz zemlje i sveta. Posle opela, koje je odrzano u 11 casova, vladika Stefan je sahranjen na monaskom groblju koje se nalazi u blizini manastira Zice.
   Zanimljivo je pomenuti i to da je pokojni vladika Zicki Stefan govorio i pisao na engleskom, i na jos nekoliko stranih jezika.
   Ostace zabelezeno i to da je oziveo svestenstvo i monastvo Dalmatinske i Zicke eparhije i sagradio mnoge crkve. .Povratak na vrh strane
KNJIZEVNI PROGRAM U FRANCUSKOJ KUCI - pise Bojana Milosavljevic
Dva veka od rodjenja Viktora Igoa
   Proslog petka u Francuskom kulturnom centru u Kraljevu organizovano je knjizevno vece posveceno velikom jubileju francuske i svetske knjizevnosti – dvestotoj godisnjici od rodjenja Viktora Igoa, gorostasne figure umetnickog i javnog zivota Evrope, ciji je intelektualni i eticki angazman bio visestruko slozen i znacajan.
   Pisac antologijskih “Jadnika,” “Devedeset trece” i drugih znacajnih dela, koja su mu donela epitet - Okean umetnosti (a cija je dve stota godisinjica od rodjenja obelezena u Kraljevu sa zakasnjenjem od jedne godine) ima zasluge u srpskoj tradiciji, kao jedan od retkih evropskih pisaca i humanista 19. veka koji je javno iskazivao naklonost prema nasem narodu, njegovoj istoriji i knjizevnosti. O piscu svetskog formata, ogromnog stvaralackog potencijala i moralne snage, o njegovom obimnom delu koje je deo svetske bastine u punom smislu te reci, govorio je prof. dr Mihajlo Pavlovic sa Filoloskog fakulteta Beogradskog univerziteta.
Za njegov knjizevni opus moze da se kaze da ga odlikuje zanrovska raznovrsnost. Viktor Igo se sa podjednakom genijalnoscu iskazivao kao romansijer, pesnik, pisac memoara, putopisa, publicista i zurnalista. NJegova poezija nosi tonalitete lirske, epske i satiricne, ali i motive intimisticke (ljubavne) lirike. Sasvim je razumljivo da je ovako raskosno knjizevno delo imalo odjeka u evropskoj umetnosti, uopste, kao na primer: muzici, pozorisnom stvaralastvu i literaturi drugih pisaca.
   Viktor Igo svoj licni angazman nije zadrzao samo u sferi umetnosti. Kao sto i dolikuje intelektualcu njegove velicine, tokom citavog zivota trajao je i njegov drustveni i politicki uticaj u javnom zivotu Francuske i, sire, Evrope. Igoovo politicko delovanje itekao se doticalo i Srba u 19. veku. Veliki pisac i prijatelj naseg naroda kod nas se prvi put pominje u “Serpskim novinama.” Prvi prevod njegovog dela objavljen je u “Srpskom narodnom listu” daleke 1838. godine. Potom su usledili i ostali brojni prevodi Igoovih romana, pozorisnih dela i poezije.
   Narodna biblioteka u Kraljevu, koja je uz francusku humanitarnu organizaciju AKTED u Kraljevu i organizator knjizevnog programa posvecenog jubileju Viktora Igoa, zapocela je svoju izdavacku delatnost 1987. godine upravo objavljivanjem prevoda Igoovog romana "Poslednji dan na smrt osudjenog.” Na kraju ove knjige stampan je i tekst “Viktor Igo i Srbi” iz pera dr Milenka Vesnica, a koji je objavljen jos 1911. godine u “Letopisu Matice Srpske.Povratak na vrh strane
NA GOLU SLOGE PRAVI “COVEK U CRNOM” - pise Stole Petkovic
Svestenik medju stativama
Blagoje Gavrilovic je samo jedan od vrsnih golmana iz parohije ispod Kotlenika koju pokriva njegov otac - pop Pero
Blagoje Gavrilovic mladi golman kraljevacke Sloge pleni i igrom i ponasanjem. Ima 20 godina, standardni je prvotimac ali i ucenik za primer u srednjoj Bogoslovskoj skoli u Beogradu - peta godina.

   - Sve je krenulo u fudbalskoj skoli “Buba-mara” kod trenera Djordja Kokovica. Posle toga usledile su sve selekcije do do poslednje starosne karike, prvog tima Sloge - kaze Blagoje.
   Period proveden u petlicima fudbalske skole obelezen je prvim mestom na velikom turniru u Debrecinu (Madjarska). Tada je bio i najuspesniji vratar sa samo dva primljena gola. Kasnije je usledio upis u srednju skolu. Ipak, od fudbala se nije odvajao.
   - Ucio sam ali uporedo i nastupao u kadetskom timu OFK Breograda. To je bilo veliko iskustvo posle kojeg sam bio potpuno spreman na napore koje su me cekali u omladinskom pogonu Sloge. Pre dve godine sa trenerom Draganom Cekanovicem dosli smo pred vrata Kvalitetne omladinske lige Srbije. Nazalost, nismo uspeli - opisuje svoje fudbalsko putesestvije Blagoje.
   Dobre odbrane bile su primecene od mnogih fudbalskih strucnjaka pa su usledili pozivi na nekoliko selekcija. U medjuvremenu ustalio se u prvom timu i jedna je od glavnih poluga srpskoligasa iz Kraljeva. Branio je na gotoo svim mecevima u jesenjem delu prvenstva.
   - Nismo imali srece u prvom delu ali cemo sigurno eksplodirati u nastavnu prvenstva - tvrdi Blagoje. Pripremamo se zestoko i nadamo se plasmanu koji ce nas ostaviti tamo gde nam je po kvalitetu i mesto.
   Ovaj stameni momak iskazao je sav svoj raskosni talenat. Odavno je na meti mnogih klubova.
   - Najpre zelim da ovu sezonu uspesno odradimo. Ukoliko Sloga ostvari povoljan plasman znaci da i mi igraci imamo neku vrednost. Sto se mene tice zeleo bih da se oprobam u visem stepenu takmicenja - kaze uvek skromni Blagoje, igrac sa velikim ambicijama koji je zanat cuvara mreze “krao” i od svojih zemljaka velemajstora medju stativama - brace Simeunovic.
   Sa Milanom bivsim golmanom Crvene zvezde je neko vreme i radio. Mozda je bas on jedan od golmanskih uzora. U svom buducem svestenickom poslu idol je svakako njegov otac, pop Pero u cijoj parohiji, ispod planine Kotlenik, po tradiciji stasavaju vrsni cuvari mreze.Povratak na vrh strane

MailboxIbarske novosti mailbox

Copyright 1997-2003 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive