Internet izdanje - 21. februar 2003.godine

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Slavko Janosevic. Odgovorni urednik: Ivan Rajovic. Tehnicki urednik: Aleksandra Rankovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Predrag Markovic (drustvo), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Milisav Radovanovic (fotoreporter). Predsednik Upravnog odbora: Gordana Vuckovic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Uvod - Lustracija, kastracija ili orden zasluga za narod
Simbol demokratske Srbije - 13 godina OO DS Kraljevo
Haoticno na svim nivoima - konferencija za novinare SPO
Preti nam sudbina Hazara - Marko Jaksic
Perspektiva lezi u restrukturiranju preduzeca
Ispravljanje greske i nepravde - Nova demokratija
Radnici FETP-a traze poseban ziro racun
Novosti iz Usca
“Gospodin Foka” na sceni
Sport


Vreme sadasnje (prosli broj)- Pise Ivan Rajovic
Lustracija, kastracija ili orden zasluga za narod

  Nekako stidljivo, kao da se radi o polnoj ili bespolnoj bolest, opet se govori o lustraciji koju bi trebalo ozakoniti i poceti sa njenom primenom, pa ma sta to podrazumevalo. Za sada, kako stvari stoje, uglavnom se govori o lustraciji u pravosudju, kao da neki, uslovno receno, ljudi iz drugih oblasti drustvenog i javnog zivota ne zasluzuju da im se konacno posveti duzna paznja i da budu svojski izlustrirani, nalustrirani, prolustrirani i tome slicno. Zapravo, kad malo bolje razmislim moram da priznam kako nemam pojma sta bi ova nesrecna rec sada trebalo da oznacava. Za protekle dve i po godine u ocekivanju da se dogodi ono sto smo svi, odnosno mnogi od nas, prizeljkivali i za sta smo se borili, i da svi oni koji su to i te kako zasluzili budu adekvatno kaznjeni, potpuno sam izgubio nadu da je nesto slicno uopste moguce i sta navedeni pojam zapravo znaci. A za to vreme, zahvaljujuci azurnim dosovcima zabavljenim uglavnom ostvarivanjem svog davnasnjeg sna unovcavanja vlasti, mnogi od onih koji bi trebalo da nose bukagije po kojekakvim apsanama skakucu po teniskim terenima, ispiraju svoje masivne zadnjice u bazenima luksuznih hotela sa morskom vodicom, skidaju salo po glasovitim saunama, kvarcuju svoja bezlicna lica i trose pokradene pare zezajuci jadni narod koji strpljivo ceka da bude proglasen tehnoloskim viskom, zivotnim skartom ili nekom slicnom neprijatnom gadoscu. Tako smo dosli u situaciju da oni protiv kojih kod organa gonjenja (u p.m) ima toliko prijava za zlodela da to ne bi mogli da odrobijaju ni za nekoliko svojih prevarantskih zivota, zadovoljno locu pivo po elitnim restoranima sve podrigujuci sadrzaj svojih smrdljivih mesina u lica osvedocenih opozicionara i boraca za demokratiju. Oni ciji su se najblizi preci kezili sa izbornih plakata zajedno sa sadasnjim haskim suznjem sada prete da ce da „tuku djubrad", a pod ovom doktorski oblikovanom sintagmom, podrazumevaju se neki od onih koji su zdusno bili protiv Milosevica i njegovih ponesenih, zanesenih i voznesenih idolopoklonika i cmaroljuba, bez obzira na status u drustvu i intelektualni novo. Onima koji su za kradju na izborima 1996. u koferima iznosili pare iz ovog grada i koji su za pripadnost vodji nagradjivani stanovima po Beogradu i drugim privilegijama vise nema ni traga ni glasa. I tako redom. A bilo je sasvim logicno da se jos 6. oktobra 2000. po hitnom postupku donese zakon ne o lustraciji, vec o kastraciji. Jedini problem je, valjda, u tome sto kod tih i takvih individua covek nema sta ni da kastrira. I tu se stalo. Ipak, kako se cini, pravda jeste spora, ali je dostizna. Mnogi koji su umislili da ce vecno uzivati u blagodetima moci stecene na pohlepnom poigravanju citavim narodom otisli su da se vise nikada ne vrate, a mnogi tek pakuju svoje prugaste pidzame i spremaju krimice da prekrate beskrajno duge dane iza resetaka.
Oni koji su odgovorni za smrt hiljada mladica stasalih za ljubav na zatalasanim ravnicama Srbije, oni zbog cijih su zverstava pogledi mnoge dece ostali zauvek ugaseni ili ispunjeni uzasom od svega sto je ljudsko, platice svoja zlodela. Na zalost, ni izbliza onako kako su zasluzili. A onda ce, nadam se, doci red na sitnije ribe, koje nista manje ne smrde.
Naravno, lustracija ne bi trebalo da bude nikakva Kristalna noc u kojoj bi bilo pokokano sve ono sto je to i zasluzilo, to bi samo trebalo da bude zabrana rada na poslovima u kojima su se tako sjajno pokazali i proslavili i stekli trajni zig da im i potomci znaju ko su, sta su i kakvi su bili njihovi vrli borci protiv demokratije.
Novinari i pisci su posebna prica, i najljigavija. Nikome od njih ni dlacica sa glave nije falila i svi su jos na istim mestima, a neki su cak i napredovali, pa i nagradjeni. Pa ako se vec lustriramo onda bi trebalo da to cinimo ljudski i da nam niko ne promakne. Jer niko od nas nije bio duzan da godinama, pa i decenijama, trpi torturu pilecih mozgova samo zato sto su bili vernici i poslusnici jednog promasenog rezima. Mnogi su poludeli, osedeli, oboleli, a mnogi i zauvek otisli bas zbog tih i takvih koji sada u svojim pacovskim jazbinama cekaju da budu lustrirani, kastrirani, baceni lavovima, zauvek obelezeni i definitivno zaboravljeni kao najodvratniji srpski talog.
A mnogi su pomislili da je sve zaboravljeno, da je proslo, mnogi su cak poceli da dizu svoje umisljene klonirane glavice pomislivsi da je DOS puk'o i da njihovo vreme ponovo dolazi. A dolazi teta - lustracija koja ce im razbiti iluzije i oterati ih tamo gde im je mesto.
Naravno, salim se. Nista od svega toga. Znajuci kakvi smo, budite sigurni da ce sve suse i dalje ostati na svojim usus(k)anim mestima. Ko je imao - imace i dalje i tako redom. Jer, mnogo je takvih ovde da bi svi bili lustrirani, a za kastraciju, kao sto rekoh, kod vecine doticnih nema adekvatnih organa. U tome je problem, gospodo!Povratak na vrh strane


PRES-KONFERENCIJA OO DS KRALJEVO POVODOM 13 GODINA POSTOJANJA - pise Boban Rajic
Simbol demokratske Srbije

  Demokratska stranka je bila i ostala simbol demokratske, gradjanske, slobodne i napredne Srbije“ - istakao je Vlastimir Jovancevic, vrsilac duznosti predsednika Opstinskog odbora Demokratske stranke u Kraljevu, na prekjucerasnjoj konferenciji za novinare povodom 13-godisnjice osnivanja, odnosno obnove rada ove stranke u Kraljevu.
   Jovancevic je naglasio da u proteklih 13 godina nije bilo ni jednog udara bivseg diktorskog rezima a da ga DS nije osetila na svojoj kozi, za razliku od nekih drugih opozicionih stranaka koje su povremeno koketirale sa tim rezimom. Ova stranka, kako je rekao, nije bila najekstremnija ali je bila najupornija, stalno rasla i radila na razvoju demokratije u Srbiji. Demokratska stranka, podsetiio je Jovancevic, krajem 1996. i pocetkom 1997. godine, u okviru koalicije Zajedno, posle pobede na lokalnim izborima u vecini opstina, predvodila velicanstvene gradjanske demonstracije koje su zadivile svet, dok je ujesen 2000. predvodila DOS u izbornoj pobedi i njenoj odbrani 5. oktobra.
- Demokratska stranka i danas trazi resenja i preuzima punu odgovornost za demokratski razvoj Srbije i Kraljeva. Na lokalnom nivou ona tu odgovornost pokazuje u Skupstini opstine i njenom Izvrsnom odboru, dok su opstinska javna preduzeca u kojima su na celu clanovi DS vrlo uspesna i bez afera - apostrofirao je Jovancevic.
Osim toga, po njegovim recima, DS je organizaciono i po stranackoj infrastrukturi najjaca snaga ne samo DOS-a koja na podrucju opstine Kraljevo ima 50 mesnih odbora sa preko 2.200 clanova (izuzimajuci Usce) i sa razvijenom mrezom poverenikia u ovom regionu.
Vlastimir Jovancevic, v.d. predsednik OO DS Kraljevo   - Posebno se ponosimo sto je vise od trecine nasih clanova mladje od 30 godina, sto imamo brojan i aktivan Klub demokratske omladine, sto su nasi kadrovi na znacajnim duznostima mladi, strucni i nekompromitovani i sto zahvaljujuci strogim kriterijumima prijema u clanstvo DS nasa stranka nikome ne sluzi za „pranje biografija“ - naglasio je Jovancevic.
   Inace, povodom 13 godina od obnove OO DS u Kraljevu u cetvrtak je odrzana prigodna svecanost uz skroman koktel u Klubu odbornika.

Obnovitelji
   Vlastimir Jovancevic je podsetio da je OO DS u Kraljevu osnovan 22. februara 1990. godine i da su rad stranke, kao prve u obnovljenom visepartijskom sistemu, obnovili Dragutin Kostovic, Mihailo Zutic Lento i Milenko Vasiljevic Kokan (nazalost nisu medju zivima), dok je prvi predsednik Opstinskog odbora DS Kraljevo bio Sreten Krstic i ovaj Odbor njima, i drugim osnivacima, duguje posebnu zahvalnost.

V.d. predsednik
   Novoizabrani v. d. predsednika OO DS Kraljevo Vlastimir Jovancevic (35) diplomirani je inzenjer masinstva. Na Masinskom fakultetu u Kraljevu diplomirao je kao jedan od tri najbolja studenata generacije 1993. godine i vec 9 godina radi kao profesor masinstva u Masinsko-tehnickoj skoli „14. oktobar“ u Kraljevu.Povratak na vrh strane


DR RADOSLAV JOVIC, CLAN PREDSEDNISTVA SPO NA KONFERENCIJI ZA NOVINARE - pise R. Saric
Haoticno na svim nivoima
    Stanje u lokalnoj samoupravi u svetlu sve izvesnijeg uvodjenja privremenih mera, problem vodosnabdevanja, izgradnja Omladinske ulice i hronicno stanje u prosveti, neke su od tema kojima su se bavili funkcioneri Okruznog i opstinskog odbora SPO-a u Kraljevu na poslednjoj konferenciji za novinare.
   Clan Predsednistva ove stranke dr Radoslav Jovic je, podsecajuci da je SPO parlamentarna stranka, koja ima jaku odbornicku grupu u lokalnoj Skupstini iza koje stoji vise od 10.000 glasaca iz 2000. godine, smatra da je u lokalnoj samoupravi haoticno stanje i da traje gotovo tri godine. Ako napravimo paralelu izmedju desavanja na drzavnom i desavanja na lokalnom nivou, onda cemo videti da nema nekih razlika. Haoticno stanje vlada na nivou drzave, na nivou vlade i prenosi se na lokalni nivo ne samo u Kraljevu vec i u drugim gradovima Srbije. SPO je ulozio ogromnu energiju kako bi u Srbiju stigla demokratija, ali danas mozemo konstatovati da demokratije nemamo, da smo pre 5. oktobra imali samovlasce i diktaturu, a da danas imamo haoticno stanje - rekao je dr Jovic.
   On se ovom prilikom zapitao gde je tu demokratija, gde je tu ono zasta su se milioni gradjana Srbije borili godinama. Jovic je podsetio na desavanja u Parlamentu Srbije i prekonponovanju izborne volje gradjana jer je na delu kupovina poslanickih mandata kako bi se sacuvala gola vlast.
   - Takvu matematiku, cak ni Milosevic nije izvodio. Politicko i ekonomsko uredjenje zemlje diktira se spolja i srpski narod u ovom trenutku ni na jednom nivou nema svoje izabrane predstavnike. Ustavnu Povelju o novoj drzavi skrojio je covek koji je bukvalno naredio bombardovanje Srbije 1999. godine. Svakodnevno mozemo cuti da je neki zakon donet po diktatu Evropske unije, MMF-a ili nekog drugog. To je i politicko i ekonomsko ponizenje koje ova zemlja nije dozivela. Na sve ovo nadovezuje se velika nezaposlenost i prodaja profitabilnih preduzeca sirom Srbije. Putem medija vlast servira laznu sliku o napretku zemlje, a svagde u svetu standard stanovnistva meri se dohotkom po glavi stanovnika, dok se kod nas koristi termin prosecna plata - rekao je clan Predsednistva SPO dr Radoslav Jovic.
Dr Radoslav Jovic, clan Predsednistva SPO   Na ovaj nacin u Srbiji se dobija lazna slika o standardu, o visini plata i penzija, a imamo pad proizvodnjnje i hiljade radnika koji ostaju bez radnog mesta. Jovic se ovom prilikom zapitao dokle ce se javnosti predstavljati lazna slika o napretku Srbije.
- DOS je protekle dve i po godine upotrebio samo za preraspodelu politicke moci, a ne za resavanje problema gradjana koji su tu vlast birali. SPO iz principijelnih razloga nece ucestvovati u prekonponovanju vlasti na lokalnom nivou. Zbog toga sto je narod poverenje dao DOS-u koji nije ispunio obecanja, smatramo da je jedino resenje za prevazilazenje krize, raspisivanje prevremenih izbora na svim nivoima. Ovakvi izbori potrebni su najpre Kraljevu koji zivi u paralizi politickog zivota. Sem sa svojom savescu, nismo ni u kakvoj koaliciji. To sto smo prisustvovali na sednicama SO to je nasa obaveza kao odbornika i odbornicke grupe. Privremene mere u nasem gradu prizivali su upravo oni koji su imali apsolutnu vlast, a ostavke vise od 20 odbornika DOS-a govori da je doslo do dogovora izmedju lokalne vlasti i Vlade Srbije tako da resorni ministar ima odresene ruke da uvede privremene mere u opstinu Kraljevo sto je sramota i za grad i za gradjane, teritorijalno najvece opstine u Srbiji - smatra dr Jovic i kaze da je SPO odbio ponudu predsednika SO i funkcionera DSS dr LJubise Jovasevica da udje u lokalnu samoupravu.
   Ukoliko, pak, dodje do uvodjenja privremenih mera, SPO ce traziti striktno postovanje Zakona, i raspisivanje izbora posle tri meseca za lokalni parlament.
   Jedan zivotni problem, kakav je vodosnabdevanje, na zalost, iskoriscen je u najvise politicke ciljeve, smatra Jovic i podseca da je svojevremeno, jos 1998. godine, on licno, kao predsednik SO potpisao usvojeno resenje plana za Regionalni vodovodno sistem "Lopatnica", a da se to resenje to danas koristi kao novo resenje. - Zasto se sa ovim gotovim projektom nije izaslo ni na jednu donatorsku konferenciju, a bilo ih je vise. Umesto prazne politicke price danas bi imali trecinu realizovanog projekta - zakljucio je dr Jovic podvlaceci da je vreme izgubljeno zbog politickih trvenja.Povratak na vrh strane


MARKO JAKSIC O PROBLEMIMA SRBA SA KOSOVA I METOHIJE - pise Predrag Markovic
Preti nam sudbina Hazara
   Dr Marko Jaksic, lider kosovskih Srba i podpredsednik DSS-a, oporavlja se u kraljevackoj bolnici posle saobracajne nesrece koja se dogodila proslog meseca na Ibarskoj magistrali kod Konareva. Jaksic, koji je do tog dana na ortopediji lecio pacijente, sticajem nesrecnih okolnosti, postao je i sam pacijent, kaze da je za-hvalan svojim kolegama u kraljevackoj bolnici.
   - Moj oporavak tece solidno, iako su povrede teske. Izmedju ostalog, radi se i o prelomu karlice, pa je oporavak malo sporiji, kaze Jaksic.
   Upitali smo dr Jaksica, da li je saznao neke pojedinosti u vezi udesa koji ga je vezao za postelju?
   - Malo tragam oko toga. Vise sam okupiran razmisljanjima o tome kako da moje lecenje potraje sto brze. Cinjenica je da smo naleteli na barikadu, i da nije bilo klasicnog sudara. Sada cekam policijski izvestaj, da vidim ko su ti ljudi koji su napravili takav sudar. Kada budem izasao, razgovaracu sa njima, zbog sebe i zbog ostalih koji su bili u kolima. Zelim da se stvari oko toga razjasne, da ne bi bilo trunke sumnje koja bi me nagrizala.
   Najnovija dogadjanja oko Kosova, koja vode ka odcepljenju, Marko Jaksic pomno prati i iz bolesnickog kreveta.
   - Citao sam izjavu Danijela Serevera koga sam upoznao u Sofiji. Sa njegovog proalbanskog stanovista, zanemarene su srpske zrtve sa prostora Kosova i Metohije. Njih ne zanima sudbina sprskog naroda koji zive u tom getu, kao sto se zivelo u logorima od 1940. do 1945. godine. To se desava danas, u jednoj civilizovanoj Evropi. Medjutim, na temeljima nesrece jednog naroda, na temeljima zgarista crkava i domova jednog naroda, pokusava da se napravi jedna nezavisna albanska drzava. Umesto da se oni kazne i da se njihovi apetiti i ambicije zasnovane na ideologiji krvi i zla sprece, njih nagradjuju tako sto im se „na tacni" daje jedna nezavisna drzava, kaze Jaksic.
   Po njegovom misljenju, ukoliko do toga dodje, primer Kosova moze postati losa politicka praksa u svetu, jer u tom slucaju i drugim narodima ovo moze biti signal da slicnim postupcima mogu odvajati i prekrajati teritorije na kojima zive.
   - Mi na tako nesto ne smemo da pristanemo i moramo da se borimo svim mogucim sredstvima, na-ravno demokratskim, da se nezavisnost Kosova spreci. Ovo tim pre, jer ima mnogo albanskih organizacija koje lobiraju za odvajanje Kosova, kaze za ,,Ibarske novosti“ Marko Jaksic.
   „Jedno je sigurno, a to je da Srbi bioloski odlaze sa prostora Kosova i Metohije i da nam preti sudbina Hazara. Nema Srbina koji pravi kucu na Kosovu. Mi umiremo tiho, na rate, i sigurno je da u ovoj zemlji mora da se nadje politicki konsenzus po ovom pitanju i to ne samo u najvisem politickom vrhu, vec i u SANU. To vazi za sve sto je znacajno u ovoj zemlji, jer je Kosovo trenutno najvaznije i najkobnije pitanje za sve nas.Povratak na vrh strane
MILE KORICANAC NACELNIK RASKOG OKRUGA O PRIVREDI KRALJEVA I NJENIM BOLJKAMA - pise Rajko Saric
Perspektiva lezi u restrukturiranju preduzeca
   O restrukturiranju Industrije „Magnohrom" brinuce tim strucnjaka Vlade Srbije. Fabrika vagona ima ugovorene poslove sa ino - partnerima, ali i njoj predstoji restrukturiranje. U uscanskom „Ekonomu" proces privatizacije provode ljudi koji nisu ni procitali Zakon o privatizaciji, a ceh bezakonja platice radnici.
   Kada je rec o desavanjima u pojedinim delovima DP „Magnohrom" nalazimo se sada izmedju problema i mogucnosti da probleme resimo. Na trziste rada otislo je negde oko 2.100 radnika, ali su problemi i dalje ostali, rekao je izmedju ostalog, Mile Koricanac, nacelnik Raskog okruga na veoma dobro posecenoj konferenciji za novinare.
   „Ono sto je sada najbitnije za „Magnohrom" jeste njegovo restrukturiranje i stvaranje vise raznorodnih preduzeca, jer ona su po strukturi takva. Upravo danas (utorak) primio sam delegaciju radnika FETP-a koji iskljucivo traze da se izdvoje, da postanu samostalni u odnosu na Industriju „Magnohrom" - rekao je Koricanac dodavsi da je poslao upit ministru Vlahovicu kada moze da primi njega i delagciju FETP-a.
Mile Koricanac, nacelnik Raskog okruga    Ocigledno je, kaze Koricanac, da „Magnohrom", ovakav kakav jeste, i bez viska radnika, ne moze da funkcionise.
   - Posteno receno, svih 2.100 radnika nije bio visak, ali mnogima od njih je dozlogrdilo ovakvo stanje u Industriji „Magnohrom", zbog cega su se sami prijavili za odlazak na trziste rada. Neki od njih su na spisak prekobrojnih stavljeni odlukom rukovodstva preduzeca, ali „Magnohrom" je, u svakom slucaju, ozbiljan industrijski potencijal, sa velikom mogucnoscu da ide napred. Narednih dana cemo trositi dosta energije na problem ovog koletiva u kome su radnici shvatili da samo radom mogu izaci iz problema. Ispred Vlade Srbije formiran je tim koji ce se baviti restrukturiranjem „Magnohroma" koje ce trajati, po svoj prilici, nekih deset meseci - podvukao je nacelnik Raskog okruga.
   On je naglasio da ce tek nakon razgovora sa ministrom Vlahovicem biti jasnije sta se moze preduzeti po zahtevu radnika pojedinih celina u „Magnohromu" da im se omoguci izdvajanje i otvaranje zasebnog racuna. „Magnohrom" je i dalje veliki privredni potencijal, tim pre sto su dobijeni svi potrebni papiri za rudnik na Zlatiboru.
   - Bez obzira sto nam prebacuju da smo otvorili nepostojece rudnike, rec je o ozbiljnom potencijalu i „Magnohrom" za narednih 30 godina ima obezbedjenu sirovinu. Rec je o ogromnim rezervama magnezita i nadlezno ministarstvo i Vlada Srbije odobrili su 120 miliona dinara za isplatu tri licna dohotka i ulaganje u proizvodnju. Kad je rec o Fabirici vagona (FVK) ona ima ugovorenih poslova i ima mogucnosti da dobije nove, ali i ona mora zavrsiti proces restrukturiranja. U FVK treba ubrizgati odredjena sredstva. No, uz nasu pomoc i podrsku ocekujem da ce i „Magnohrom" i FVK naci definitivno resenje - rekao je nacelnik Okruga Mile Koricanac.
   Kad je rec o „Jasenu" deo njega je prodat na aukciji, rec je o „Starom Jasenu" dok su „Strugara", „Parketara" i Fabrika namestaja ostali. Po svoj prilici, ocenjuje Koricanac, u ovoj fabrici ne cvetaju ruze, sto ce praviti odredjene probleme.
   - Imam puno razumevanje za radnike, oni su najmanje krivi, ali mislim da idemo ubrzano prema privatizaciji i resenju nagomilanih problema. Najveci problem su ogromne obaveze prema bankama i „Energogasu". Kad je rec o DP „Ekonom" u Uscu, tu se dogadjaju neke cudne stvari jer neki ljudi ne shvataju da postoji Zakon o privatizaciji koji pojedinci tumace, a da ga nisu ni procitali. Zbog svega toga malo sam se sklonio da vidim kuda sve to moze da ide. Vidim da to ide u nezeljenom pravcu, ali ti „prepametni" koji svoju pamet nigde nisu realizovali, i dalje teraju po svome. I njih i radnike koji su ih prihvatili moram da pozovem na Zakon o privatizaciji koji moraju da procitaju kako bi znali kako se raspolaze imovinom koju oni olako daju Slovencima. Zakon jasno kaze ko raspolaze drustvenom imovinom, a to su Agencija za privatizaciju i Ministarstvo za privatizaciju - rekao je nacelnik Koricanac posebno naglasavajuci da ce najvecu cenu bezakonja u „Ekonomu" platiti radnici koji su se olako priklonili „dusebriznicima koji ni ekser u zid nisu ukucali", a bave se privredom.Povratak na vrh strane
KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO ND POKRET ZA KRALJEVO - pise Rajko Saric
Ispravljanje greske i nepravde
    „Nova demokratija ostaje dosledna zastiti interesa gradjana“ - receno je na prekjucerasnjoj konferenciji za novinare Opstinskog odbora Nove demokratije Pokreta za Kraljevo na kojoj je saopstena inicijativa ove stranke koju pod nazivom „Za ciste racune“ pokrece radi obestecenja gradjana koji su godinama ulagali u stambeni fond a zauzvrat nisu dobili ni stan ni kredit.
- Nova demokratija na ovaj nacin zeli da ispravi neke stvari koje su greskom prethodnog rezima dovedene do apsurda i da otvori neke tabu teme. Ona je uvek bila pokretac i vizionar, jer je, recimo jos pre nekoliko godina pokrenula inicijativu za ulazak nase zemlje u „Partnerstvo za mir“, kao i ideju „Srbija na Zapadu“ koje su danas aktuelne. Bas kao sto je i ova najnovija kampanja „Za ciste racune“ ciji je cilj da svi gradjani koji su izdvajali za stambenu izgradnju dobiju satisfakciju i ta inicijativa ulazi u skupstinsku proceduru - istakao je mr Miodrag Rajkovic, predsednik OO ND Pokret za Kraljevo.
   Zoran Nikolic, potpresednik IO ND, napomenuo je da je ova inicijativa podstanuta upravo zapocetim isplatama stedisama „Dafiment“ i „Jugoskandik“ gde su se gradjani dobrovoljno „kockali“ sa tim privatnim bankama. Inicijativa Nove demokratije, nasuprot tome, ima jos vece moralno, pravno i svako drugo utemeljenje, podvukao je Nikolic, jer su gradjani do 1996. godine obavezno, po sili zakona, izdvajali doprinos za stambenu izgradnju koja je u periodu od 70-tih do 80-tih godina 20. veka iznosila oko 55.000 stanova godisnje u Srbiji, a mnogi od njih nisu dobili ni stan niti stambeni kredit.
ZIVOTNE INICIJATIVE : SA PRES-KONFERENCIJE ND PKV    - Red bi bio da im se to vrati i zato molim medije da o tome informisu gradjane, a njih da nam daju podrsku. Nova demokratija ce u svojih 186 kancelarija u Srbiji za tu inicijativu prikupljati potpise i verujem da poslanici nece „ostati gluvi i nemi“ vec da ce usvojiti nas predlog. Verujem da je oko 500.000 gradjana na pomenuti nacin osteceno. Posebno naglasavam da ovo nije nikakav politicki markenting, vec nasa najiskrenija zelja da se resi jedan zivotni problem gradjana, ispravi nepravda i da se i na taj nacin priblizimo evropskim zivotnim standardima. Pogotovo sto nas predlog nije antireformski niti je uperen protiv Vlade Srbije- zakljucio je Nikolic.
   „Kampanja se ne vodi ni na ciji racun, posebno ne na racun onih koji su dobili stan ili kredit, jer ce obestecenja putem javnog duga biti isplacivana iz drzavnih fondova“ - pojasnila je Tanja Premovic, potpresednik Pokreta za Kraljevo, istakavsi da je predlog inicijative sacinio tim ND na celu sa Miroslavom Perisicem, savetnikom Dusana Mihailovica, predsednika stranke.
   Na pres-konferencije je saopsteno da ce se potpisi skupljati u narednih 30-tak dana u prostorijama OO ND PKV, a kad vreme izlepsa i na centralnom gradskom trgu.

NOVE PROSTORIJE
Pres-konferencija je po prvi put odrzana u novoj kancelariji Nove demokratije - Pokret za Kraljevo u Jug Bogdanovoj 108 (bivsa zgrada Fonda za gradjevinsko zemljiste, prizemlje, u blizini Poliklinike) koja ce biti otvorena od 10 do 17 sati svakog dana sem nedelje.

SAOPSTENJE ZA JAVNOST

   „Nova demokratija - stranka liberala Srbije, pokrece inicijativu da se gradjanima koji su kroz zakonsku obavezu izdvajali novcana sredstva u stambene fondove a nisu dobili stan, niti bili u mogucnosti da koriste stambeni kredit po tom osnovu, prizna pravo na obestecenje putem javnog duga.
   Nova demokratija smatra da put ka demokratskoj Srbiji i Srbiji evropskih standarda nuzno podrazumeva i uspostavljanje principa „cistih racuna“. Zastupajuci ideju o denacionalizaciji, zalazuci se za identifikaciju vlasnistva, postujuci pravo svojine i podrzavajuci napore Vlade Republike Srbije na donosenju Zakona o denacionalizaciji, Nova demokratija skrece paznju na jos jedan greh socijalizma pocinjen prema velikom broju gradjana koji nikada nisu uspeli da ostvare pravo na stan. Ostvarivanje prava na obestecenje putem javnog duga ne sme ici na stetu onih koji su pravo na stan ostvarili.
   Privrzena liberalnim uverenjima, stranka liberala Srbije Nova demokratija poziva gradjane Srbije da svojim potpisom u najblizoj kancelariji ND podrze njenu inicijativu koju je u vidu Deklaracije podnela Narodnoj skupstini Republike Srbije“.Povratak na vrh strane
STRAJK U "MAGNOHROMOVOJ" FABRICI - pise Predrag Markovic
Radnici FETP-a traze poseban ziro racun
   Radnici Fabrike elektrotermickih proizvoda, koja posluje u sastavu preduzeca "Magnohrom" ponovo su pokrenuli mogucnost izdvajanja ove proizvodne celine iz sistema "Magnohrom".
   Posle zbora na kome su precizirali rokove za isplatu zarada koje nisu primili iz novembra meseca i zahtev UO preuzeca da krene u transformaciju "Magnohroma" i donese odluku o izdvajanju FETP-ovog ziro racuna, preko 700 radnika je izabralo strajkacki odbor i zaustavilo proizvodnju.
   FETP je deo preduzeca u kome se radi u dve smene, u kome se proizvodni plan dobrim delom ispunjava i ciji proizvodi, elektricne peci, grejne ploce, grejaci i sl. traze na trzistu.
   Svoje nezadovoljstvo zbog velikog kasnjenja u isplatama mesecnih zarada, posle radnika Fabrike vatrostalnih materijala 10. februara, na centralnom Zboru izrazili su i radnici Fabrike elektrotermickih proizvoda kraljevackog „Magnohroma„. Pored zahteva za isplatama zakasnelih zarada, radnici insistiraju i na izdvajanju sopstvenog ziro racuna. Na zboru odrzanom u sali restorana prisustvovalo je 730 radnika prve i druge smene FETP-a, predoceni su zahtevi sa zborova radnih jedinica i izabran Strajkacki odbor u sledecem sastavu: Zoran Batricevic - predsednik, Radoslav Ramovic, Punisa Veljovic, Zoran Jovanovic, Jovica Bakovic, Jovica Garovic, Slavica Lazarevic, Slavisa Veskovic, Milan Aleksic, Goran Radujevic i Ivko Kalicanin.
   Prilikom konstituisanja Strajkacki odbor je formulisao sve pojedinacne zahteve radnika i na Zboru su jednoglasno izglasani sledeci zakljucci: isplata oktobarskih zarada do 12. februara, a novembarskih zarada od 23. do 25. ovog meseca, dok decembarske plate treba da se isplate od 8. do 10. marta, a januarske za ovu godinu do kraja marta 2003. godine. Tri zaostale zarade iz 2001. godine isplatiti istovremeno sa otpremninama radnicima koji su obuhvaceni Programom Vlade Srbije. Jedan od zahteva je i da se pravo na regres za 2002. i 2003. dogovori sa rukovodstvom nakon tumacenja Zakona.
   Istovremeno se nalaze Upravnom odboru Preduzeca da, na osnovu odluke prethodnog Upranog odbora iz 1999. godine i odluke Vlade Srbije o transformaciji sa odredjenim rokovima odmah krene u realizaciju transformacije „Magnohroma„. Stav Strajkackog odbora je da do donosenja odluke o transformaciji ili odvajanja racuna, zaposleni u FETP-u radice u prvoj smeni od 6,30 do 14,30 casova. Podrska ovoj odluci bice zatrazena pisanim izjasnjavanjem svakog zaposlenog. Od Upravnog odbora se zahteva i da donese odluku da do odvajanja racuna isplata zarada bude na osnovu rezultata rada nezavisno od ostalih celina i da se pregovori oko zarada obavljaju sa direktorima celina u „Magnohromu„.
   Zahtevi radnika FETP-a dostavljeni su rukovodstvu „Magnohroma„, predstavnicima oba sindikata, predsedniku Upravnog odbora Preduzeca, direktoru FETP-a, predsedniku Opstine, nacelniku Raskog okruga, MUP-u Kraljevo i nadleznim ministarstvima Vlade Srbije.
.Povratak na vrh strane
USCE - pise Slavoljub Mladenovic
Skupstina FJ Radnik iza zakljucanih vrata
U subotu 8. februara 2003. godine drzana je skupstina fudbalskog kluba Radnik iz Usca. Od pozvanih clanova skupstine i izabranih gradjana po ukusu rukovodstva kluba odazvao se veoma mali broj a najmanje je bilo bivsih igraca ili clanova uprave FK Radnik iz dobrih starih vremena. Razloga za nedolazak sportskih radnika i bivsih asova je dosadasnja politika u klubu.
Upravni odbor fudbalskog kluba Radnik se oglusio u sve svece zahteve za sazivanje jednog dobro organizovanog sastanka bivsih i sadasnjih clanova uprava i igraca sa privrednicima gde bi se iskristalisala jedna veoma kvalitetna skupstina koja bi izabrala jedan veoma dobar izvrsni odbor.
Poznato je da je uscansko podrucje veoma bogato talentovanim fudbalerima i dobrim sportskim radnicima ali isti ne mogu da dodju do izrazaja u radu i napredovanju ovog fudbalskog kolektiva.
Uscanski sportski radnici i bivsi uscanski fudbaleri ne zele skupstinu iza zakljucanih vrata jer je tako i zakljucen razvoj i uspon fudbala na Uscu.

Izgradnja TV repetitora za podrucje MZ Polumir i sire
U toku su zavrsne pripreme za pocetak izgradnje TV repetitora za I, II, i III kanal RTS i TV Kraljevo. Izgradnja TV repetitora pocece iznad Doline Jorgovana na uzvisenju zvanom Baciste. Izvrsena su sva potrebna merenja za prijem signala od strucnih sluzbi iz Beograda i Kraljeva.
Zemljiste odnosno parcelu za izgradnju repetitora poklonio je Kosanin Dragoljub Djesa iz Polumira. Signale sa ovog repetitora primace TV prijemnici gradjana Polumir, Zecevica, Cerja, Mirase, Jagnjila i drugi.
U razgovoru sa odbornikom u skupstini opstine Kraljevo, gospodinom Savic Draganom Mateusom dobili smo informacije da su sredstva u isnosu od 50.000 evra obezbedjena, tako da opremu daju Radio televizija Srbije, dok infrakstukturne objekte, put, elektro mrezu i ostalo finansira ACDI VOCA za Uscansku regiju.
Pored izgradnje TV repetitora za signale televizija vrse se pripreme i za uvodjenje mobilne telefonije za ova podrucja.

Uscanski osnovci na Gocu
U toku ove nedelje uscanski osnovci provode svoje dane skolskog raspusta na Gocu. Organizator odlaska uscanskih malisana i devojcica je osnovna skola Milun Ivanovic iz Usca. Uscanski osnovci ostace na Gocu sedam dana.
U toku zimovanja na planini Goc uscanski osnovci pod budnim okom profesora fizicke kulture gospodina Trifunovic Bana iz Usca vezbace smucarske discipline za koje su na vreme pripremljeni odgovarajuci sportski rekviziti i oprema.
Medju osnovcima se nalaze i poznati uscanski kajakasi u kategoriji pionira i pionirki koji ce zimovanje na Gocu iskoristiti za visinske pripreme pred odgovarajuce pripreme na vodama reke Ibra i Studenice.
Ovakva zimovanja ili letnji izleti postace tradicija uscanskih osnovaca i sportista na padinama i vrhovima poznatih planina Goca i Radocela uz budno oko prosvetnih radnika i trenera uscanskih klubova.


Uscanska sela polako ali sigurno nestaju

   Stanovnistvo uscanskih sela polako ali sigurno naseljava plodna zemljista u okolini grada Kraljeva a manjim delom i centra Usca. U nekada velikom selu Gokcanica gde je bilo preko 737 domacinstava sa prosekom od pet do sedam clanova domacinstva sada se mogu na prste nabrojati porodice koje su u njemu ostale da zive zahvaljujuci zaposlenosti u privredi Usca.
   Slicna situacija je i u naselju Popova Reka gde se u skoli nalazi samo jedan ucenik. Stanovnistvo je naselilo naselja Sijace Polje i Zicu u okolini Kraljeva. Jedan deo se naselio u novosagradjenom Uscanskom naselju Pusto polje.
   Stanovnistvo Rudna i B....... podrucja i Re.... i Paleza naselilo je podrucje Konareva i Trafo stanice sa veoma malim naseljavanjima na .... na podrucju naselja Potkovacica.
   Tepecki kraj i podrucje Zeleznice stanovnistvo je napustilo i na srecu nastanilo u naselju Potkovacica u Uscu gde je niklo novo naselje, takozvani Sumar. Do ovakvog raseljavanja je doslo jer su stanovnici ovih sela masovno zaposleni u privredi Usca.
   Studenicki kraj od Paleza preko Godovica, Brezove i Zasada belezi totalnu migraciju prema naseljima Konarevo, Trafostanica i Jarcujak oko Kraljeva sa malim izuzecima na Uscansko naselje Petkovo brdo. U Konarevu ili Trafo stanici preseljena su citava naselja Studenickog kraja tako da ako se ovako nastavi manastir Studenica ostace bez stanovnika, slicno manastirima na Kosovu ili Sandzaku.
   Stanovnistvo Mlance i okoline naseljava se na podrucje Konareva ili Trafo stanice ili Adrana gde su preseljena citava naselja iz zaseoka Mlance i okoline dok se u zadnje vreme migracija Mlancana odvija u pravcu Ivanjice i Cacka. Sada u osnovnoj skoli u Mlanci ima svega desetak djaka sa tendencijom pada.
   Naselja Savova, Orje glave, Rastista i Ponora su opustela sa retkim izuzecima i stanovnistvo je migriralo na podrucja Konareva i Jarcujaka i to kolektivnim iseljavanjem. Skola je pred zatvaranjem jer vise nece biti djaka.
   Odmensko naselje pored lekovite vode iznad Doline Jorgovana na srecu kolektivno je naseljeno odnosno preseljeno pored Fabrike Ekonom u Uscu u veoma lepo naselje zahvaljujuci zaposlenjima na zeleznici i uscanskoj privredi.
   Polumirski kraj sa selima Donje i Gornje Cerje, Dolovi, Jablanovici, naseljavaju Ribnicu i deo izmedju Progorelice i Konareva sa malim izuzecima centar Polumira oko zeleznicke stanice i ulicu 7. juli u Uscu. U zaseocima mesne zajednice Polumir mogu se sada na prste izbrojati preostala domacinstva koja su svoj zivot vezala za selo.
   Jedina svetla tacka sa minimalnim raseljavanjima su naselja mesne zajednice Bare ciji stanovnici su zaposleni u Baljevcu ili Raski sto im je omogucilo opstanak na ovim podrucjima.
   Na uscanskom podrucju u uscanskim selima 85% objekata za stanovanje se nalazi pod zakljucanim katancem i paucinom. U njih retko kada neko dolazi, ali vecinom nikada. Isti objekti nemaju kome da se prodaju niti ih iko odrzava.
   Ovakvim raseljavanjem uscansko podrucje podarilo je gradu Kraljevu i okolini od ukidanja opstine Usce ravno 14.000 stanovnika, jedan citav mali grad.Povratak na vrh strane


KRALJEVACKO POZORISTE - pise Bojana Milosavljevic
“Gospodin Foka” na sceni
    - Kroz mesec dana ocekuje se prva premijera Kraljevackog pozorista u ovoj godini. Reditelj Aleksandra Kovacevic - Aleksic, sa glumackim pojacanjima u domacem ansamblu, na scenu postavlja antologijsku TV dramu Gordana Mihica “Gospodin Foka”
Prvo izvodjenje TV drame “Gospodin Foka,” dramaturga i scenariste Gordana Mihica, pre vise od dve decenije, proslavilo je (ili – ucvrstilo slavu) Nede Spasojevic i Slobodana Cice Perovica. Glumacke bravure u ovoj drami dvoje, nazalost odavno pokojnih, velikana i danas su u secanju sirokom televizijskom auditorijumu starije i srednje generacije.
“Gospodin Foka” je scensko delo specificne tematike i osobene poetike, a zbog ogromnog interesovanja publike dozivelo je vise televizijskih repriza. Gordan Mihic se u ovoj drami bavi velikom temom usamljenosti, koja je svojom univerzalnoscu bila dovoljan razlog da bude postavljena i na sceni Kraljevackog pozorista. Pocetkom sedmice otpocele su i prve probe, a u glumackoj podeli ima veoma zanimljivih novina, o kojima rediteljka Aleksandra Kovacevic – Aleksic kaze:
-Moram da naglasim da je za nase Pozoriste veoma dobro, a i kao kulturni dogadjaj u gradu uopste, ucesce Milije Vukovica, prvaka Narodnog pozorista iz Krusevca u predstavi “Gospodin Foka.” Ovaj umetnik ima glavnu ulogu i svima nam je cast sto mozemo da saradjujemo sa tako priznatim glumcem, koji je, uz to, i dokazani profesionalac. Mislim da ce gospodin Vukovic biti vise od osvezenja za nas glumacki ansambl. NJegova partnerka ce biti Biljana Kostantinovic, a trecu ulogu imace Anuska Joncic, koja po prvi put nastupa u pozorisnoj predstavi.”
Osim gostujuceg Milije Vukovica, ostalu autorsku ekipu u potpunosti cine kraljevacki stvaraoci. Scenografiju ce uraditi Dragan Pesic, kostime – Stefan Savkovic, a muziku – Marjan Milanovic. Inace, “Gospodin Foka” ovako jakom glumackom ansamblu pruza odlicne mogucnosti za interpretaciju. Premijera se ocekuje za oko mesec dana.Povratak na vrh strane
Kosarka - Prva B savezna liga - pise Zoran Bacarevic
Vuksanovic tankirao do vrha!
U 18. kolu Beopetrol savladao Masinac sa 87:78 a Vladimir Vuksanovic postigao 43 kosa za bivse „traktoriste„. Cacanski Borac ponovo u igri posle pobede u Kragujevcu. U 19. kolu sutra u Kraljevu Masinac docekuje Rudar iz Pljevalja
Kosarkasi Beopetrola sa samo poenom razlike revansirali su se kraljevackim „studentima„ za poraz u prvom delu prvenstva (87:79 za Masinac u Hali sportova) ali ce zato kosarkas beogradskih „petroldzija„ Vladimir Vuksanovic ostati dugo u secanju kosarkasima Masinca i njihovim pristalicama. Postigao je 43 poena za svoju ekipu, polovinu koseva koje je Beopetrol ubacio na ovoj utakmici koja je bila debri 18. kola B ligaskog karavana za ovu takmicarsku sezonu.
Utakmica vec starih rivala u Palati sportova na Novom Beogradu imala je manje - vise „normalan„ tok sve do isteka trece cetvrtine. Posto je poluvreme zavrseno neresenim rezultatom (41:41) Beogradjani su znacajnu (ispostavilo se nedostiznu) prednost obezbedili u 28. minutu kada su „trojkama„ Savica (dve) i Vuksanovica stigli do 15 poena prednosti (67:52) pa, iako je Masinac dobio poslednju cetvrtinu, na kraju je bilo devet poena u plusu za domacina - 87:78 (24:23, 17:18, 28:14, 18:23).
Vladimir Vuksanovic je imao svoj dan sa rekordna 43 kosa i ucinak sa linije slobodnih bacanja od 7 -7 dok je Slobodan Agoc, koji je jesenas u Kraljevu postigao 25 koseva, u nedelju popodne na Novom Beogradu uknjizio pored svog imena samo dva poena. U redovima Masinca najefikasnije je bio Nikola Jovanovic sa 22 kosa a pomagali su mu Bojinovic sa 15 i Avalic sa 13 poena. Karakteristican je slab ucinak Milosa Markovica (tri poena) iskusnog Bojana Gicica (cetiri).
Porazom u Beogradu od lidera sa tabele Masinac je ostao na trecoj poziciji na tabeli ali je minulo kolo donelo jos nekoliko rezultata koji ce „obojiti„ poslednju cetvrtinu prvenstva u Prvoj B saveznoj ligi. Kragujevacka Zastava Dragana Kostica porazena je u komsijskom derbiju od cacanskog Borca (64:74) pa su se Cacani punom snagom ukljucili u borbu za prva cetiri (dobitnicka) mesta na kraju prvenstva. Polet iz Novog Beceja je (opet) porazen u Pljevljima od domaceg Rudara (74:86) i ispao iz trke za gornji doma a Pljevaljci popravili, koliko - toliko, sanse u borbi za opstanak.
Rudar Sjever je naredni protivnik Masinca posto ce u 19. kolu ovog vikenda Pljevaljci gostovati u Kraljevu. Kraljevcani su zeljni revansa za prvi poraz u ovogodisnjoj sezoni a sutrasnji susret za Masinac znaci vec uknjizene bodove.

Kosarka - Frikom YUBA liga
Cetvrta pobeda u derbiju zacelja
   U 14. kolu Sloga kao domacin savladala OKK Beograd sa 89:76. Beogradjani u prednosti u slucaju da odlucuju medjusobni susreti. U 15. kolu Sloga gost Vojvodine u Novom Sadu.
Kraljevacki i beogradski kosarkasi odigrali su jos jednu od prvenstvenih utakmica u poslednje dve i po decenije u kojima su OKK Beograd i Sloga vodili brojne bitke, bilo da je rec o utakmicama Prve A, Prve B ili Druge savezne lige. Ovoga puta u 14. kolu Frikom YUBA (pod ovim imenom startovala je minule jeseni Prva A liga u kosarci na teritoriji SR Jugoslavije) Sloga je minule subote u dupke punoj Hali sportova kraj Ibra savladala OKK Beograd sa 89:76 (27:22, 25:17, 19:17, 18:20). Bila je to cetvrta prvenstvena pobeda Sloge u ovoj takmicarskoj sezoni i ostavlja je u borbi za opstanak u najjacem rangu, s tim sto ce odluka biti doneta u poslednjim kolima ligaskog nadmetanja.
Susret Kraljevcana i beogradskih „klonfera„ poceo je u znaku nadmetanja domaceg kosarkasa Slobodana Bozovica i eks igraca Sloge Vladislava Dragojlovica. Sloga je imala stalnu rezultatsku prednost, posebno u drugoj cetvrtini kada je u 18. minutu stigla i do vodjstva od 17 koseva kod rezultata 52:25. Bozovic je u tom periodu nanizao 12 a Dragojlovic cak 16 poena pa ipak se na „veliki odmor„ otislo sa prednoscu domacina od 13 koseva (52:39).
Kako je prvi susret u Beogradu zavrsen pobedom OKK Beograda sa 17 koseva razlike, drugi deo susreta u Kraljevu prosao je u neuspelom pokusaju domacina da „anulira„ tu prednost od jesenas i u slucaju da o ispadanju odlucuju medjusobni susreti bude u prednosti. To mu je polazilo za rukom sve do 30. minuta (71:56) ali je pocetak zavrsne cetvrtine odagnao sve nade da se moze naciniti cudo. Serijom od 8:0 OKK Beograd (jer su Kosanovic, Dragojlovic, Savic, Ocokoljic... dosli do daha) ponovo se vratio u igru a do kraja susreta prisao i na minus od sest koseva kod rezultata 74:68 za Slogu.
U finisu utakmice Sloga je ponovo bila koncetrisanija a efektnom „trojkom„ sa polovine terena bukvalno u poslednjoj sekundi najbolji akter meca Jugoslav Dasic postavio je konacnih 89:76 za Slogu.
Dasic je, inace, bio najefikasniji igrac susreta sa 27 poena (cetiri trojke), Bozovic je postigao 17, Stefanovic 14, Vukajlovic 12 a Timotic 11 koseva. Ucinak nekadasnjih igraca Sloge u dresu OKK bio je i te kako zavidan jer je Dragojlovic postigao 25, Kosanovic 22 a Lepojevic „samo„ pet koseva.
U narednom 15. kolu Sloga je gost Vojvodine u Novom Sadu. Protiv Novosadjana u prvom delu prvenstva Kraljevcani su bili uspesni na svom parkteu i bio je to „prvenac„ tadasnje cete Dragana Kostica u takmicarskoj 2002/03. godini. Novi trener Kraljeva Dragan Stefanovic prizeljkuje i jednu pobedu u gostima koja bi olaksala borbu za opstanak ali se ipak bodovima spasa nada na utakmicama na kraljevackom parketu. Na uvek hladnom novosadskom Dunavu i na februarskoj kosavi Kraljevcani imaju malo sanse da te „bodove sa strane„ osvoje ovog kosarskog vikenda.

ODBOJKA - PRVA B SAVEZNA LIGA
RIBNICA PRESKOCILA I TORLAK
   U 17. kolu u Beogradu: Zeleznicar - Ribnica 0:3. U poslednjem 18. kolu „velike„ lige Kraljevcani sinoc igrali sa GIK Banatom iz Kleka, u prva dva kola mini - lige domacini
Nista ne moze zaustaviti odbojkase Ribnice na povratku u odbojkasku elitu. Druga polovina je februara, rano za prolecne visoke vodostaje posle otapanja snega ali Ribnica „plavi„ redom. Poslednji (bar za sada) bili su odbojkasi Zeleznicara iz Beograda koji su u dvorani Velefarma na Torlaku porazeni sa ubedljivih 0:3.
Sastavljena od iskusnih odbojkasa ekipa Zeleznicara nije odolela Kraljevcanima koji su u gostima zabelezili jos jednu pobedu maksimalnim rezultatom od 3:0 (25:23, 25:21, 25:22). Ribnica je u Beogradu nastupila bez povredjenog srednjeg blokera Tomislava Popovica pa se na „Starom„ mestu nasao Vladan Aleksic. Gosti iz Kraljeva su sve vreme diktirali ritam, u sva tri seta imali zavidnu prednost u poenima (16:10 u prvom, 15:9 u drugom, a cak 23:17 u trecem setu) sto im je dalo priliku za opustanje u zavrsnicama setova. Zeleznicar, ipak, nije imao snage da osvoji makar i pocasni set jer su Mirko Ristovic (po pravilu osvojio najvise poena) i drugovi stigli do maksimalnih 3:0 i prednost nad pratiocima ucvrstili na za njih obeshrabrujucoj brojki (12).
Tabela
Ovog vikenda zavrsava se redovno ligasko nadmetanje u B ligaskom karavanu. Zbog juniorskog prvenstva koje se odrzava u Kleku, Ribnica je mec poslednjeg 18. kola sa GIK Banatom odigrala sinoc u Kraljevu posto veliki broj igraca GIK Banata nastupa u juniorskoj konkurenciji. Ishod sinocnjeg susreta nece ama bas nista promeniti u konacnom redosledu na tabeli posto ce Ribnica, Banat iz Vrsca, Radnicki i Zeleznicar ciniti kvartet za konacan poredak na vrhu. Sa startne pozicije br. 1 Ribnica ce u prva dva kola mini - lige biti domacin na kraljevackom parketu najpre Zeleznicaru pa zatim Banatu iz Vrsca.Povratak na vrh strane

MailboxIbarske novosti mailbox

Copyright 1997-2003 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive