Internet izdanje - 14. mart 2003.godine

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Slavko Janosevic. Odgovorni urednik: Ivan Rajovic. Tehnicki urednik: Aleksandra Rankovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Predrag Markovic (drustvo), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Milisav Radovanovic (fotoreporter). Predsednik Upravnog odbora: Gordana Vuckovic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Pismo iz Kanade
Sta vredi u Srbiji, ako zivot ne vredi?
Milorad Kovacevic, Kanada   
Ima li kraja propadanju naseg naroda!? Sta bi sa onim narodom o kome se sa postovanjem pricalo po evropskim tribinama, skolama i salonima? Sta bi sa potomcima pesnika, vrednih seljaka, ucitelja i graditelja? Da li je moguce da su nasi neprijatelji uvek u pravu? Sta vredi u Srbiji, ako zivot ne vredi? Cemu skupstine, sudovi i inspekcije ako se metkom sve resava? Sta ce nam rasprave, dijalozi, i suprotstavljanje misljenja, ako se na kraju sve svede na zasedu i snajpere!
Citam Desanku (Maksimovic) po stoti put i divim se nekorumpiranoj mudrosti i snazi da istini pogleda u oci:

„...Ne mogu da poznam narod
cije su pevali vrline
pesnici od Branka do sada.
Srpsko stado malo
sve do poslednjeg runa
razbilo se i osugalo..."


I osecam se bas kao sto pesnikinja rece,
„...kao da imam grbu od bola i stida..."

Srbija je bolesna, tesko bolesna. Ni molitva vise nema smisla, imamo vremena samo za poslednje reci, za
"...izbavi nas od Zlog, Amin"

Milorad Kovacevic


Vreme sadasnje - Srbija na krvavom putu
Ubijen premijer Zoran Djindjic, uvedeno vanredno stanje
Suze za prijatelja
Protest i zahtev izvrsnim i sudskim organima
Izjave i reagovanja u Kraljevu povodom ubistva Premijera Srbije dr Zorana Djindjica
Dragocena razmena iskustava
Akcionarstvo u Srbiji na dnevnom redu
Novosti iz Usca
Milosav Tesic kao pripovedac
Sport - Cetiri nedelje „pre roka“


Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Srbija na krvavom putu

  Podmuklo, mucki, kukavicki ali smisljeno i organizovano, ubijen je srpski premijer Zoran Djindjic. U trenutku kada su obrisi kakve-takve demokratije u Srbiji tek poceli da se naziru ubijen je jedan od tvoraca nove Srbije i najvecih boraca za demokratiju po svetskim standardima. Zoran Djindjic, bar za zivota, a i posle toga, bio je voljen i postovan, a bio je i osporavan, pa i omrazen. Uostalom, i on sam je to znao i govorio, svestan cinjenice, a i sopstvenog filozofskog pogleda na svet , da veliki reformator u ovakvoj Srbiji, moze ostati upamcen kao istorijska licnost, ali tesko da moze biti omiljen. Na zalost, cini se da tek sada izlazi na videlo prava istina o ovom velikom borcu za demokratiju. A istina je da ce Djindjic neosporno ostati upamcen kao jedna od grandioznih figura u pokusaju uvodjenja demokratije na prostore gde se ta biljka tesko prima i gde se uvek postavlja pitanje nije li bilo kakav pokusaj da se ovde nesto promeni uzaludan i jalov trud? Drago mi je sto sam ga poznavao i sto smo jedno vreme „radili na istom poslu", tim pre sto je bio covek savremenih shvatanja, moderan, mladolik, energican i predan ideji za koju se borio.
   Analizirajuci situaciju, ako uopse ima svrhe bilo sta analizirati u zemlji u kojoj ubijaju predsednika Vlade, lako se da zakljuciti kako su pojedinci, koji su sticajem okolnosti i zarad licnih interesa, poceli da se bave politikom na srpski nacin, shvatili da se radi o olakom poslu u kojem ce mnogi unovciti sebe same, legalizovati nelegalno otete pare i ucvrstiti steceni status. U svojoj zaslepljenosti privilegijama i zaglusenosti zveketom krvavog novca nisu uspevali, niti su hteli, da shvate kuda ide ova zamlja, uslovno receno demokratska, u cijem su stvaranju i mnogi od njih ucestvovali, a znamo dobro zbog cega.
   Svako ko je na ono sto nam se dogadjalo, i jos nam se dogadja, gledao sa odredjene distance, nesputan stranackim okovima i lisen brige za svoje bogatstvo u okruzenju ponosnih siromaha i dostojanstvenih bednika, mogao je sa stoprocentnom sigurnoscu da prognozira desavanja koja ce uslediti posle 5. oktobra, buduci da vec sestog nije ucinjeno ono sto je narod ocekivao, a sto je bilo neophodno. Na zalost, i oni cija je obaveza bila da posle petooktobarskih promena stvari dovedu u red vise su se bavili samima sobom, izigravajuci medijske pojave, zvezde Pink i BK televizije i takozvane zute stampe, nad cijim je uticajem trebalo i te kako da se zabrinu i zapitaju blagovremeno. Poneseni euforicnim osecanjem moci, vlasti, blagostanja i svega onoga sto uz vlast ide, podrazumevajuci funkcije i upotrebu podredjenih u razlicite svrhe, mnogi su izgubili osecaj da zive u vremenu u kojem se, osim toga sto su se oni domogli privilegija, malo toga promenilo. Zapravo, jeste. Podela vlasti i stecenog bogatstva i pored obostrano izrazene zelje, nije obavljena na najbolji moguci nacin, sto je nove vlastodrsce dovelo u vrlo neprijatan polozaj. Zemlja u kojoj, kako tvrdi ministar policije, mafija ima vise para i bolje naoruzanje od drzavnih organa zahteva posebnu brigu takozvanih politickih struktura. Ali, po logici „sad si tu gde jesi i uzmi sta mozes, jer sutra mozda to neces biti u mogucnosti" pojedinci iz politickih struktura su se bavili uglavnom sticanjem para i poena koji bi ih na nekim sledecim izborima vinuli u sam vrh moci, vlasti i zadovoljili njihovu ruralno-balkansku sujetu, da ne kazem seljacki primitivizam, sto nema nikakve veze sa individualnim proizvodjacima.
   Tako, tokom vise od dve i po protekle godine, osim retkih i casnih izuzetaka, medju kojima je bio i Zoran Djindjic, i nismo imali gotovo nista od onoga sto se ocekivalo od novih predstavnika vlasti, osim njihovih banalnih, privatnih prepucavanja koja nisu isla dalje od tracarenja seoskih alapaca.
   U takvim okolnostima mnogo toga se previdelo, a verovatno da je i ponesenost pobedom nad Milosevicem i rusenjem poluvekovne diktature ucinila svoje pa se, na zalost mozda malo preuranjeno, ali sa najboljim namerama, izaslo sa konstatacijom da je „Srbija na dobrom putu". I ma koliko ova sintagma delovala ohrabrujuce, optimisticki i ne znam kako jos, tek sada se vidi kolika je razlika izmedju cinjenicnog i zeljenog stanja.
   Valjda je tek sada svima postalo jasno gde i u kakvoj zemlji zivimo, a na sta je bas u ovom uglu bezbroj puta ukazivano sa izuzetnom svescu o posledicama takve slobode govora. Uzalud, naravno. Trebalo je da prvi covek u Republici bude ubijen u atentatu, pa da se organizujemo i uvedemo vanredne mere i najavimo hajku na osvedocene zlilkovce za koje se odavno zna ko su, gde su, sta rade i sve sto je o nekome potrebno znati, a sto je trebalo uciniti odmah posle takozvane demokratske revolucije. Ovako, sa duznim postovanjem prema pokojnom premijeru, logicno se postavlja pitanje: zbog cega je stradao i za sta se borio, mada se to i te kako zna.
   Zapravo, valjda su sada svi shvatili da mi nismo kao sav ostali svet, da smo nesto drugacije sazdani i vaspitavani i da vec vise od dve godine zivimo u nekakvoj demokratiji koja ne samo da nema drzavna obelezja, vec nema ni bilo kakve civilizacijske, eticke i mnoge druge principe, ma koliko se pojedinci trudili da nas ubede u suprotno. Zemlja bez bilo kakvih pravila u kojoj najprimitivniji primerci, poznati i prepoznatljivi kao Budale, Manijaci, Prevare, Siptari i ko zna kakve jos nakazne kreature, ko zna kako stecenim parama vode glavnu rec na ocigled svih onih koji bi to trebalo da sankcionisu, i nije nikakva zemlja. Zemlja u kojoj ratni profiteri i udovice pokojnih zlocinaca zive kao prava aristokratija; zemlja u kojoj olos ima status intelektualne elite; zemlja u kojoj neki od vodecih politicara nisu u stanju ni psa da izvedu u setnju; zemlja koja je, jednostavno receno, otpisana sa spiskova svih relativno normalnih nacija, a da to niko nece da prizna; zemlja u kojoj jos niko nije nasao za shodno da kaze sta je to nacionalni interes za opstanak ovog naroda, jednostavno i ne bi trebalo da postoji, ako uopste i postoji u pravnom ili bilo kakvom drugom civilizacijskom smislu. Zapravo, stice se utisak da je mnogima, a zna se ko su ti mnogi, u interesu da bude ovako kako je, kako bismo, valjda, sami sebi dosli glave. Ukoliko se nesto pod hitno ne ucini, taj dan nece biti tako daleko. Zato bi trebalo znati da u ovoj zemlji nema vise visokoparne politicke mudrosti pojednih umisljenih lidercica minornih stranaka. Postoji samo zajednicki interes da opstanemo, ili nas nece biti sto, uostalom, nikoga nece silno uzbuditi, niti razalostiti. Mozda jedino one koji su izgubili vlast pa sada, uz pomoc pomenute „elite" svojih vrlih izvrsilaca rade na tome da se vrate, a aktuelna vlast se boji revansizma, i neke od onih koji su svih ovih godina organizovano radili na „bezbednosti" drzave, a danas deluju kao samostalna interesna organizacaja. Uostalom, sve se zna, a ono sto nam nedostaje jesu dela, malo hrabrosti i mnogo izgubljenog poverenja jednih u druge, a za dobrobit svih nas koji mislimo dobro ovoj zemlji i samima sebi. Srbija je, ocigledno, na krvavom putu. Ali, mozda je i to dobar put, ukoliko se na njegovom kraju ukaze ono sto valjda svako normalan u ovoj zemlji zeli, a to je, bar za sada, zivot primeren coveku u ovom istorijskom razdoblju. Zalosno je sto je cena za nesto takvo prevelika, za sta je potvrda i Djindjiceva, i ne samo njegova, pogibija. Ali oni koji su svoje zivote uzidali u temelje nove srpske demokratije bice svakako upamceni i slavljeni kao znacajne licnosti najnovije srpske istorije. A oni koji su na vlasti trebalo bi da ucine sve kako bi Zoran Djindjic bio poslednja zrtva borbe za demokratiju. Uostalom, svako je valjda postao svestan da njegov zivot ovde, i u dojucerasnjim okolnostima, vise nema nikakvu vrednost, niti smisao. Mozda je bas zato Srbija posle atentata na Djindjica na krvavom ali dobrom putu. Ali, zato bi trebalo traziti nalogodavce, a ne samo izvrsitelje. I da se ne lazemo, mala je ovo zemlja, a svi mi dobro znamo ko smo i kakvi smo, a takvi smo da malo njih moze da ispasta zbog nevinosti. To je nama nasa borba dala, kako bi to lepo rekli neki bivsi ideolozi koji su i zasluzni sto nam je ovako kako je jer, kad se malo bolje pogleda, ipak je ovo divan narod sa brojnim izrodima koji mu kvare prosek.Povratak na vrh strane


U SREDU, 12. MARTA 2003. GODINE, ISPRED ZGRADE VLADE SRBIJE U BEOGRADU - pise Slobodan Rajic
Ubijen premijer Zoran Djindjic, uvedeno vanredno stanje

   U sredu, 12. marta, u Beogradu, ispred zgrade Vlade Srbije, u 12,25 sati, u atentatu, snajperskim mecima, pogodjen je u grudi i stomak premijer Srbije dr Zoran Djindjic koji je podlegao ranama u 13,30 sati u Urgentnom centru. Ovo je i zvanicno saopstila Vlada Srbije istog dana posle odrzane vanredne sednice. Vlada je proglasila i trodnevnu zalost u zemlji (cetvrtak, petak, subota).
   Na predlog Vlade, vrsilac duznosti predsednika Republike Srbije Natasa Micic proglasila je vanredno stanje u Srbiji, kako je saopstila, „sa ciljem da se ocuva bezbednost ljudi i imovine i sprovede odlucan obracun drzavnih organa sa organizovanim kriminalom“. Ona je naglasila da ce mere vanrednog stanja trajati sve dok ubice ne budu privedene pravdi.
Vanrednu sednicu u sredu je odrzao i Vrhovni savet odbrane.
   Kraljevcani su vest o ubistvu premijera dr Zorana Djindjica primili sa nevericom i ogorcenjem. Posebno je ta vest sokantno primljena u Opstinskom odboru Demokratske stranke u Kraljevu, stranke ciji je lider bio gospodin Djindjic. Tamo su pored fotografije ubijenog premijera sa florom clanovi DS ali i drugi gradjani donosili cvece i upisivali se u knjigu zalosti. Opstinskom odboru DS Kraljevo stigli su i brojni telegrami saucesca i podrske u naporima sda ostvare ono sto je zapoceo dr Zoran Djindjic.U novom pravoslavnom hramu u Kraljevu sluzeno je i opelo.
   U zgradi SO Kraljevo juce je odrzana centralna komemorativna sednica i tom prilikom brojni Kraljevcani su odali postu tragicno preminulom premijeru Srbije.Povratak na vrh strane


KOMEMORATIVNA SEDNICA OO DS KRALJEVO POVODOM TRAGICNE SMRTI PREMIJERA SRBIJE DR ZORANA DJINDJICA - pise Slobodan Rajic
Suze za prijatelja

   Minutom cutanja i prigodnim oprostajnim govorima, pred nekoliko stotina gradjana, clanova Demokratske stranke i predstavnika javnog i kulturnog zivota grada i opstine, na komemorativnoj sednici u velikoj sali Skupstine opstine koja nije mogla da primi sve koji su dosli, sa tugom, pijetetom i suzama u ocima, demokratsko Kraljevo je juce odalo duznu postu u atentatu ubijenom premijeru Srbije i predsedniku Demokratske stranke dr Zoranu Djindjicu, coveku i prijatelju koji je bio cest i rado vidjen gost u gradu kraljevskog imena.
   Nakon minuta cutanja, Vlastimir Jovancevic, v. d. predsednik Opstinskog odbora Demokratske stranke u Kraljevu, istakao je da je citava domaca i svetska javnost sokirana teroristickim aktom u Beogradu, da je dr Zoran Djindjic bio simbol reformske i demokratskke Srbije i da podmuklo, kukavicko ubistvo nece zaustaviti ostvarenje vizije tragicno nastradalog premijera i lidera Demokratske stranke a zatim dodao:
   - Zar postoje reci kojima se moze opisati jucerasnji zlocin? Atentatori na predsednika Vlade Srbije i predsednika Demokratske stranke juce su pokusali da pucajuci na Zorana Djindjica ubiju i Srbiju kakvu je on stvarao. Predsednika su ubili, ali Srbiju koju je on gradio nisu i nece. Demokratska stranka ce nastaviti posao koji smo zajedno sa njim zapoceli. Testament koji nam je ostavio bice ispunjen. Srbija ce biti bezbedna, demokratska zemlja, blagorodna za sve njene gradjane. To dugujemo njemu, njegovoj porodici, nasoj deci i nista nas nece spreciti da ostvarimo cilj. To je poruka i onima koji su ga ubili, ali pre svega onima koji su ga podrzavali i koji su cenili ono sto je radio. DS zahteva od nadleznih organa i institucija da pronadju ubice i nalogodavce u najkracem mogucem roku. Istovremeno, DS poziva svoje clanove, simpatizere i sve gradjane da sacuvaju ono sto je do sada uradjeno i nastave put izgradnje slobodne, demokratske i ekonomski razijene Srbije.
   Mile Koricanac, nacelnik Raskog okruga i bliski saradnik dr Zorana Djindjica je istakao:
   - Postovani prijatelji, ova tri dana bi trebali u Srbiji da cutimo i za to vreme svako da preispita svoju savest. Ono sto toplo mogu da preporucim mladim ljudima jeste da proucavaju delo dr Zorana Djindjica jer to je jedini pravi put za buducnost. Cuvena je njegova izreka na“ jer Srbija ne sme da stane! Da je sada ziv, to bi on od nas trazio. Hvala vam na podrsci, uvek smo je imali, necemo stati, zajedno sa vama idemo napred.
   A LJiljana Radonjic, clan OO DS Kraljevo, blizak saradnik i prijatelj Zorana Djindjica, sa suzama na licu i drhtavim glasom obratila se prisutnima:
   - Dugo godina sam privatno poznavala dr Zorana Djindjica, bila gost u njegovoj kuci, izvan politike, bila prijatelj njegove porodice. Pripadam osobama koje mu nikada nisu laskale koje su imale privilegiju i hrabrosti da kazu sto misle da nije bilo dobro a zatim da bi bilo dobro. On je covek koji se mogao voleti, on je covek kome ste mogli da verujete, ako ste ga dobro poznavali i ako ste sve postavljali na jedan zaokruzeni razum. Svih ovih godina sam strahovala da li ce Srbija imati srece da ga jednog dana ima na svom celu. U poslednje vreme, nekom dubokom intuicijom, „zenskom“ pamecu i ne znam cime sve sam strahovala za neke druge stvari. Kao sto sam se nekad pitala da li ce Srbija imati srecu da on bude na njenom celu, makar i za kratko, tako se danas pitam, juce sam se pitala, u poslednje vreme sam se pitala da li imamo srecu da on i njegova porodica budu u Srbiji? Pa, mislim posle svega da je to verovatno bila nuznost - da on bude u Srbiji, mada je cena po njega i njegovu porodicu previsoka.
   Zakljucujuci komemorativnu sednicu, Verica Andjelkovic se zahvalila svima koji su, kao sto su mnogo puta u velikoj sali SO Kraljevo slusali dr Zorana Djindjica, i ovog puta dosli, ali da podele tuzne trenutke zbog njegovog preranog odlaska u vecnost.Povratak na vrh strane


OKUPLJANJE GRADJANA KRALJEVA NA VEST O ATENTATU NA DR DJINDJICA - pise Boban Rajic
Protest i zahtev izvrsnim i sudskim organima

   Oko 30-tak Kraljevcana, uglavnom clanova udruzenja i nevladinih organizacija, na sopstvenu inicijativu, spontano, okupilo se po saopstenju vesti da je dr Zoran Djindjic ubijen pred zgradom kraljevackog Sekretarijata MUP-a u Ulici vojvode Putnika a potom i ispred zgrade Okruznog suda i Okruznog tuzilastva u Karadjordjevoj ulici, protestvujuci i zahtevajuci efikasnije mere drzavnih organa u suzbijanju organizovanog i svakog drugog kriminala.
   - Mi smo izrazili protest protiv zlocinackog cina i nacina ubistva premijera Djindjica koji je za nas simbolizovao neku reformsku snagu u Srbiji, nesto sto je neminovno da nam sledi u narednom periodu. Ono sto je cinjenica, nakon razgovora sa nacelnikom SUP-a koji nam je pruzio punu podrsku u nasoj inicijativi, nas stav iako ce pravosudni organi doci do zakljucka, odnosno i izvrsni organi i sudski i policijski, ko je ubio premijera, ali mi mislimo da iza svega stoji kriminal i podzemlje i trazimo efikasnije mere u borbi protiv tog kriminogenog podzemlja - istakao je Radovan Milicevic iz Foruma NVO, jedan od ucesnika protesta.
   On je najavio da ce gradjani Kraljeva i dalje izrazavati slican protest sve dok nadlezni organi, pre svega pravosudni, ne preduzmu efikasnije mere protiv kriminala, a ostace upamcene i reci cudjenja Ivane Kostic da „ne moze da veruje da se neki gradjani na ulicama ponasaju kao da se nista nije dogodilo“ i zavapila da ne pristaje na takvu bezdusnu Srbiju!?Povratak na vrh strane
IZJAVE I REAGOVANJA U KRALJEVU POVODOM UBISTVA PREMIJERA SRBIJE DR ZORANA DJINDJICA

PRES-KONFERENCIJA U OPSTINSKOM ODBORU DEMOKRATSKE STRANKE KRALJEVO
Simbol demokratske Srbije
   U Opstinskom odboru Demo-kratske stranke u Kraljevu juce u 11 sati povodom ubistva dr Zorana Djindjica, lidera ove stranje i premijera Srbije, odrzana je konferencija za novinare na kojoj je posle minuta cutanja procitano saopstenje ovog Odbora (saopstenje procitao Vlastimir Jovancevic, v.d. predsednik OO DS) koje glasi:
   „Juce, u 12 casova i 25 minuta, izvrsen je atentat na Premijera Srbije i predsednika Demokratske stranke dr Zorana Djindjica ispred zgrade Vlade Srbije. Sat kasnije, u Urgentnom centru dr Zoran Djindjic podlegao je zadobijenim ranama.
   Celokupna domaca i svetska javnost sokirana je i zaprepascena ovim kriminalnim i teroristickim aktom.
   Opstinski odbor DS, kao i svi proevropski i demokratski orjentisani gradjani Srbije ovaj bezumni cin i ubistvo dr Zorana Djindjica, sigurni smo, kvalifikuju kao pokusaj destabilizacije Srbije pa i celog balkanskog regiona.
   Dr Zoran Djindjic bio je simbol reformske i demokratske Srbije, politicar modernih shvatanja, dinamican, hrabar, odlucan i kao takav odavno je bio meta onih koji Srbiju vide u bezvlascu i haosu, a ne medju civilizovanim zemljama sveta.
   Ubistvo dr Zorana Djindjica nece zaustaviti ono sto je u Srbiji zapoceto, a to su reforme, demokratizacija drustva, borba protiv organizovanog kriminala. Ubili su najboljeg i najodlucnijeg. To je veliki gubitak i za Demokratsku stranku i za Srbiju. Medjutim, Demokratska stranka nastavice jos odlucnije da vizija Srbije kakvu je imao dr Zoran Djindjic bude pretocena u stvarnost. To dugujemo njemu, njegovoj porodici i svim gradjanima Srbije.
   Ne treba sumnjati da Demokratska stranka i demokratska Srbija cvrsto ostaju na dosadasnjim pozicijama, ne dajuci snagu, a ujedno i nadu onima koji su saizvrsioci ovog zlocinackog akta“.

MILE KORICANAC, NACELNIK RASKOG OKRUGA, IZJAVA ODMAH NAKON ATENTATA:
Sacuvati mir i red
   „Vec ste culi sta se i kako dogodilo. Ono sto ja zelim posebno da kazem jeste da je bitno da se sacuva mir, normalno funkcionisanje drzave u svim gradovima jer, jednostavno, zivot mora da se odvija onako kako mora. Mi cemo uciniti sve da sa pozicija Vlade Srbije bude reda i mira sto je najbitnije.
   Sta da kazem u ovoj situaciji, kako se osecam mozete da zamislite, ali je mnogo bitno da u narodu bude normalnog dostojanstva i da se sacuva taj mir za koji smo sve ucinili. Drzava ce se konsolidovati, vrlo brzo izaci ce nova saopstenja.
   Moja poruka glasi: Tesko jeste ali nismo ni navikli na bolje“.

DR LJUBISA JOVASEVIC, PREDSEDNIK SO KRALJEVO:
Gde mi to idemo?
   „Sa zaljenjem moram da konstatujem da koristim priliku posle ovog nemilog i strasnog dogadjaja da se obratim javnosti Kraljeva sa molbom za gradjane da budu mirni, da shvate da se pojacavaju mere bezbednosti, da se uvodi vanredno stanje u zemlji. Mere bezbednosti posebno ce biti usmerene prema javnim komunalnim preduzecima, prema PTT-u, Telekomu, prema opstinskoj imovini, prema svim objektima koji su od vitalnog interesa za grad, ukljucujuci i gradski vodovod.
Izrazavam zaljenje zbog ovog dogadjaja i kao gradjanin mogu i ja da postavim pitanje gde mi to idemo, sta to radimo i kad ce kraj ovim nasim nedacama biti?“.

SAOPSTENJE OPSTINSKOG ODBORA SPS KRALJEVO
Saucesce i podrska Vladi Srbije
   „Povodom izvrsenog atentata i svirepog ubistva predsednika Vlade Srbije dr Zorana Djindjica izrazavamo saucesce njegovoj porodici, Vladi Srbije i njegovim partijskim drugovima.
Socijalisticka partija Kraljeva ce davati punu podrsku Vladi Srbije na ocuvanju sigurnosti gradjana, mira u zemlji i energicnoj borbi protiv kriminala i terorizma“.

SAOPSTENJE NARODNOG POKRETA „OTPOR“ KRALJEVO
Odlucnije protiv kriminala
   „Povodom ubistva predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana Djindjic Narodni pokret Otpor Kraljeva izrazava najdublje saucesce porodici gospodina Djindjica, Demokratskoj stranci in citavoj demokratskoj javnosti.
Ovakav tragican i kriminalan cin odrazava nizak stepen opste bezbednosti i nuznost definitivnog okrsaja sa kriminogenim strukturama koje pretenduju da uvedu u zemlju stanje opsteg haosa. Narodni pokret Otpor dace punu podrsku svim nadleznim organima i institucijama spremnim da ucestvuju u odlucnoj borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma“.

OPELO U NOVOM PRAVOSLAVNOM HRAMU U KRALJEVU
Molitve za pokoj duse dr Djindjica
   Svestenici Eparhije zicke i pravoslavne opstine Kraljevu, u novom pravoslavnom hramu u Kraljevu, u sredu popodne odrzali opelo-pomen za pokoj duse ubijenog premijera Srbije dr Zorana Djindjica.
Opelu su prisustvovali clanovi Demokratske stranke i jedan broj kraljevackih vernika vernika.

GORAN BACKULJA, KAPETAN ODELJENJA POLICIJE:
Pojacane mere i apel gradjanima
   Nakon ubistva premijera Srbije dr Zorana Djindjica sekretarijat MUP-a Srbije u Kraljevu preduzeo je sve mere zastite licne i imovinske sigurnosti gradjana ovog kraja, s tim sto je posebna pozornost usmerena na lica koja se bave krimigenim aktivnostima. Ta aktivnost je kordinirana sa Raskim okrugom i SO Kraljevo i njihovim organima i drugim institucijama. Ovo je, pored ostalog izjavio Goran Backulja, kapeta Odeljenja policije MUP-a Srbije Sekretarijata Kraljevo, i posebno naglasio:
- Zelim da zamolim gradjane na punu saradnju i kooperativnost u prikupljanju svih bezbednosno interesantnih podataka u ovom trenutku, odnosno da policiju obavestavaju o svim cinjenicima, svim sumnjivim licima, vozilima i predmetima i svemu onome sto im se na prvi pogled ucini sumnjivim i sto bi moglo koristiti u daljem toku istrage u vezi navedenog dogadjaja.Povratak na vrh strane
SLOVENCI IZ MARIBORA NA SKI-SEMINARU NA GOCU - pise Predo Markovic
Dragocena razmena iskustava
    Gosti iz Maribora preneli Kraljevcanima, ucesnicima seminara, svoja organizaciona i prakticna iskustva u razvoju alpskog i nordijskog smucanja i planinskog turizma,
Najvecu paznju izazvala demonstracija ski-skokova na novoj skakaonici na Gocu,
Dogovor o nastavku saradnje i jacanju medjusobnih veza

   Kraljevo je slicno Mariboru, i po geografskom polozaju, i po udaljenosti planine i terena za zimske sportove i rekreaciju, a moglo bi da bude slicno i po razvojnom putu u vreme tranzicije - istakao je LJubo Hansel, nacelnik Sluzbe gorskog spasavanja opstine Maribor, ucestvujuci na seminaru o alpskom i nordijskom skijanju i planinskom turizmu prosle nedelje na Gocu. Gosti iz Slovenije preneli su ucesnicima seminara, a bilo ih je 30-tak svih uzrasta, od najmladjih-cicibana do najstarijih-veterana, dragocena iskustva Maribora u izgradnji objekata i organizaciji smucarskih sportova i rekreacije i gorske sluzbe spasavanja.
POZDRAV PRIJATELJA
   - Pre svega zelim da pozdravim nasu bracu Slovence, a potom i sve ucesnike seminara. Posebna nam je cast i zadovoljstvo sto su nasi drugari iz Maribora, sa proverenim prijateljem gospodinom Slobom, ponovo medju nama da nam pomognu u razvoju alpskog i nordijskog skijanja, ski-skokovima, savremenom smucanju i razvoju gorske sluzbe spasavanja. Mi imamo solidne prirodne mogucnosti i izgradjenu pocetnu infrastrukturu za razvoj „belih sportova“ i rekreacije. Danas su nam, sa svojim znanjima i iskustvima dragi gosti prijatelji sa Pohorja, vrsni strucnjaci i smucarski talenti. Slovenci su danas opasni protivnici razvijenim zemljama smucarstva Evrope. Mi zato zelimo, u saradnji sa njima, da napravimo ono sto nismo do sada uradili, da otklonimo nedostatke, ali i da gradimo novo. Upravo da afirmisemo smucarstvo u smislu savremenog skijanja i otvorimo skole skijanja za najmladje i stvorimo dobre takmicare za nase uslove. Takodje i da obezbedimo zastitu u nasim objektima preko razvijene sluzbe gorskog spasavanja - istakao je u pozdravnoj reci u ime domacina i organizatora seminara Misa Milenkovic, predsednik Smucarskog kluba „Goc“.
U ime gostiju iz Maribora zahvalio je Slobodan Stojanovic, prijatelj Kraljeva, covek zaduzen od opstine i grada Maribora za saradlju sa Kraljevom. Pored zahvalnosti na recima dobrodoslice on je istakao:
   - Bas mart je mesec kada smo pre cetiri godine, na inicijativu prof. dr Predraga Stojanovica, tada vaseg potpresednika Skupstine opstine, pokrenuli ponovo saradnju dva nekad pobratima grada. Tada smo dogovorili da cemo pokusati malim koracima da se povezujemo, da se dogovaramo, da se ponovo upoznajemo, da se nove generacije, koje rastu i u jednom i u drugom gradu, povezuju i upoznavaju i da razmenjujemo iskustva na onome sto svako drustvo organizuje na dobro svojih gradjana. Svake godine kad dodjem u Kraljevo steknem nove prijatelje sa kojima otvaram nove ideje o programima saradnje. Tako smo se prosle godine Misa i ja upoznali i dogovorili ono sto je sadrzaj ovog seminara a to je da vam prenesemo kako je Maribor organizovan na planu drustvenih aktivnosti skijaskih sportova, kako tamo funkcionise turizam u eksploataciji prirodnog bogatstva koje zovemo Pohorje i koje je strasno slicno Gocu.
O tome je ucesnicima seminara iz SK „Goc“, Vojske, Zdravstvenog centra „Studenica“, Decjeg odmaralista i ostalih institucija, ubedljivo i upecatljivo govorio LJubo Hansel, koristeci video filmove i video-projektor sa slajdovima, zatim stampani propagandni materijal koji je podeljen posetiocima.
PRIMER MARIBORA
    Po Hanselovim recima, Maribor, grad sa oko 150.000 stanovnika, slicno Kraljevu, poceo je razvoj smucarstva na Pohorju 50-tih godina sa samo jednom zicarom, tzv. ski-liftom, da bi kasnije dobio i jednu uspinjacu-sedesnicu, na 20 minuta od grada, bez puta za automobile. Posle pet decenija, medjutim, zahvaljujuci brojnim pregaocima, medju kojima najvise Dusanu Sencaru, „ocu smucanja“ na Pohorju, Maribor danas ima brojne skijaske i turisticke objekte, razvijenu infrastrukturu, brojne ski-tamicare i turiste i rekreativce, znacajan prihod... Na planinskom vencu Pohorja, u duzini od 60 kilometara, povezanom putevima, izgradjene su brojne skijaske staze, sa mnostvom zicara, hotela, stazama za nordijsko smucanje i biatlon, stadionom...
   Ove objekte danas koristi veliki broj takmicara, rekreativaca i posmatraca raznih takmicenja. U spicu zimske sezone mariborsko Pohorje dnevno ima oko 35.000 posetilaca!? Zimski sportovi i rekreacija su postali svojevrsni biznis, a samo prilikom organizacije svetskog kupa u zenskom skijanju pod nazivom „Zlatna lisica“ ova opstina ostvari profit od nekoliko miliona evra. „Da bi se do toga doslo, trebalo je mnogo truda“, kaze gospodin Hansel, i objasnjava da u Sloveniji skoro svako selo ima neki vid zimske rekreacije i sporta, dok se u mnostvu klubova stvara siroka baza za vrhunska dostignuca. Da ne bi bio „podstanar“ drugim podsistemima, klub „Branik“ je pre 10-tak godina preuzeo upravljanje zicarama i hotelima na Pohorju i sada je to pravo veliko preduzece.
   Slovenci jedini u Evropi imaju zakon za rad zicara i ski-centara. Zicare zbog toga moraju imati sve potrebne dozvole, druge dokumente i opremu i garantovati sigurnost korisnika, a centri sluzbe spasavalja. Osim toga, u Sloveniji je praksa da sva ski-preduzeca ulazu dobit (profit) u investicije, pa je tako „Branik“ izgradio velike sisteme zicara, rasvete, stadiona i ski-staza, a u neposrednoj blizini Pohorja gradi se novi grad i sve je to veliki biznis ali i zadovoljstvo, sport i rekreacija koji su izuzetno korisni za zdravlje.
BEZBEDNOST PRE SVEGA
   LJubo Hansel je opsirno govorio o Sluzbi gorskog spasavanja Maribora ciji je nacelnik. Ova Sluzba ima 188 clanova raznih zanimanja (lekari i medicinske sestre, planinari, policajci, gradjevinci...) koji rade na volonterskoj osnovi. Za njih se organizuje posebna obuka (minimum 80 casova) uz polaganje ispita i dobijanje (godisnje) licence. Spasioci su zivotno osigurani i, na srecu, kako rece g. Hansel, do sada nikada nisu tuzeni za nesavestan rad, vec naprotiv dobijali su samo pohvale. Tokom prosle godine imali su oko 500 uspesnih intervencija spasavanja.
   I ova oblast je u Sloveniji precizno reguliosana zakonom. Na objektima u ski-centrima na vidnim mestima istaknuta su pravila ponasanja koja se moraju postovati, staze su vidljivo obelezene, pored opasnih mesta postavljeni znaci upozorenja. U ekipama SGS uvek postoje mestani, ljudi koji najbolje poznaju lokalni teren, sto je veoma bitno za uspesnost akcija spasavanja.
   Po Hanselovim recima, gradonacelnik Maribora je odgovoran za gorsko spasavanje na podrucju svoje opstine. On je uvek u toku svega sto se ozbiljnije desava i odgovoran da svi faktori budu medjusobno optimalno povezani i iskoordinirani, sto je najvaznije za dobre rezultate.
   Gosti iz Maribora pokazali su ucesnicima seminara i neke prakticne vestine. Vladimir Acko, ucitelj ski-skokova, izveo je nekoliko probnih skokova na novoj skakaonici na Gocu i pohvalio njenu konstrukciju uz sugestije za male dorade. Gospodin Acko je rekao da je skakaonica od 125 metara u Mariboru srusena, a da on obucava klince od 6 do 14 godina na tri manja zimska objekta (15, 30 i 50 metara), kao i na jednom broju plasticnih skakaonica. Obecao je i konkretnu pomoc u doradi gocke skakaonice, a demonstraciji skokova prisustvovao je i prof. dr Predrag Stojanovic.
   Na kraju je izrazena obostrana zelja za jos blizu i konkretniju saradnju i u tom smislu predstavnici SK Goc pozvani da posete Maribor.

Pismo
„Bobane, fotografije nisam uspeo da dam delegaciji Kraljeva, koja je prekinula posetu nasem gradu i radi tragedije prevremeno napustila Maribor.
Izrazavam saucesece povodom tragedije i ubedjenje, da ce progresivne snage i moje Srbije pobediti mracne snage.
Pozdrav!“
Boba iz Maribora
(Deo pisma koje je Slobodan Stojanovic iz Maribora uputio nasoj Redakciji).Povratak na vrh strane


IZ REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE KRALJEVO - pise Snezana Antic
Akcionarstvo u Srbiji na dnevnom redu

   
U Regionalnoj privrednoj komori Kraljevo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Akcijskim fondom Republike Srbije, 6. marta odrzan je u komori Kraljevo Okrugli sto sa temom „Postupak trgovanja akcijama iz portfelja Akcijskog fonda“ sa ciljem da se potencijalni kupci upoznaju sa tehnikom trgovanja ovom vrstom akcija.
   „Jos uvek je veliki broj acionara koji ima nepoznanicu kada je u pitanju akcionarstvo u Srbiji, a moje misljenje je da je to rezultat niskog nivoa edukacije i neinformisanosti“, rekao je direktor Akcijskog fonda dr Aleksandar Gracanac.
„Za pocetak“, kazao je Gracanac, „osnovno je da se akcionari u Srbiji informisu preko Beogradske Berze i da dobiju potpune informacije da li su akcije preduzeca koje poseduju uopste trgovale na berzi i tako donesu svoje odredjene stavove i misljenja kako dalje“.
   Predsednk Privredne komore Srbije, Radoslav Veselinovic, obracajuci se prisutnim privrednicima, rekao je „da je privatizacija za nas vrlo bitna, a izuzetno je vazno da se regionalno ostvaruje istim tempom, da ne bi dosli u situaciju da neki regioni zavrse ovaj proces mnogo ranije od drugih i ne dodje do disproporcije u ovim odnosima“.
Ocenivsi sastanak kao vrlo uspesan, Veselinovic je porucio svim privrednim subjektima i preduzecima da aktivnije i odlucnije krenu u proces privatizacije i sredjivanja svojih kompanija za dolazak stranih partnera i investitora.
   ON JE NAJAVIO DA CE OVAKVI OKRUGLI STOLOVI SA AKTUELNOM TEMATIKOM TRGOVANJA AKCIJAMA IZ PORTFELJA Akcijskog fonda biti organizovani po svim regionima i vecim gradovima Srbije.


RADOSLAV VESELINOVIC, PREDSEDNIK PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
Strajkovi stetni i nepotrebni
   Predsednik Privredne komore Srbije (PKS), Radoslav Veselinovic ocenio je da strajkovi u Srbiji, u ovom trenutku, nisu dobro dosli ni privredi nase zemlje, ali ni samim radnicima.
   - Komora Srbije kao privredna asocijacija koja zastupa poslodavce smatra da strajkovi negativno uticu na imidz nase privrede kod ino - partnera tim pre sto je vecina strajkova bez odgovarajuceg razloga i opravdanja. Neretko se desava da strajkace u velikim kompanijama predvode radnici koji deset, a mozda i vise godina, nisu radili - rekao je Veselinovic prilikom nedavne posete Regionalnoj privrednoj komori (RPK) Kraljevo.
   On je ovom prilikom naglasio da Vlada Srbije ne sme upasti u zamku trenutnih zahteva strajkaca vec ici na opciju resavanja problema investiranjem svezeg kapitala u preduzeca koja rade, imaju trziste i mogucnost dobre zarade.Povratak na vrh strane
USCE - pise Slavoljub Mladenovic
Ibar bez ribolovaca
    U prvoj trecini marta meseca obale reke Ibra na uscanskom podrucju su bez ribolovaca. Cuvena ribarska mesta: Sastavci, Stara i Nova plaza, Vukin spomen..., Perovac, Pasuljiste i druga, su pusta i veoma retko se nadje po neki ribolovac.
   U razgovoru sa ribolovcima nismo mogli da dobijemo pravi odgovor zasto ne idu na reku Ibar jer je mart mesec uvek bio mesec lova na skobalja i zauzimala su se mesta u ranim jutarnjim casovima. Nema ni poznatih pazarskih ribolovaca koji su skobalja hranili sa po desetak kilograma hleba.
   Ribolovci koji su prisutni na reci od Kraljeva do Polumira nemaju velikih ulova i riba radi povremeno. Smatraju da rekom Ibar vec pocinje da tece voda sneznica koja je hladna i riba tada ne ide na hranu.
   Reka Ibar je bistra i zelenkaste je boje, vodostaj je stabilan, nigde nema uginule niti osamucene ribe, ali zabrinjava izjava ribokradica koji zele da budu anonimni, da nema ni ulova sa mrezama.
   Uscanski ribolovci se plase da se ne desi situacija kada se jata skobalja i mrena i drugih vrsta ribe preselila u druge vodotoke kao sto su Morava i Gruza. Ukoliko u Ibru nema skobalja, mrene, ribolovcima je jasno da je voda zagadjena i da ce u njoj ostati samo primerci klena ili platice.

Novi zasadi sljiva
    Na podrucju Usca i okoline poljoprivrednici pretvaraju povrsine zemljista u zasade sljiva. Najcesce se sadi cuvena domaca sljiva Sumadinka kao i Cacanka rana sorta. Zasadi sljiva se rade i na terenima pored same obale reke Ibra i Studenice gde je prethodno posecena topolova i vrbova gradja koja se u izobilju koristi za izradu paleta na Uscu.
   Najveci zasadi sljiva rade se na podrucju Tepeca, Kremina, Zeleznice, Bara, Lozna i Zaracke planine. Poljoprivrednici krce sitno rastinje i prekopavaju zemljiste radi odstranjivanja kamena i dobro prehranjuju nove zasade sljiva stavljajuci velike kolicine stajskog djubriva u iskopane rupe za sadnice.
   Sadni materijal se nabavlja na pijacama u Uscu ili kod lokalnih poljoprivrednika gde se iskljucivo uzima sorta Sumadinke dok se Cacanska rana sljiva uzima u cuvenom Cacanskom rasadniku.
   Ono sto je dobro u celom postupku izrade zasada sljiva je uputstvo poljoprivrednih strucnjaka, tako da su prisutne sve tehnicke i zastitne mere od nacina zasada do sprecavanja oboljenja.

Uscanske kuce na prodaju
    Pocetkom 2003. godine na Uscu su ponovo pocele da se prodaju kuce, ali osim par slucajeva, iste nema ko da kupi. Mladi ponovo pocinju da se raseljavaju i Usce polako postaje staracki gradic. Najnovija otpustanja mladih radnika iz Ekonoma navela su ove mlade ljude da odlaze van Usca.
   Put raseljavanja mladih ljudi nije vise Kraljevo, vec Beograd i Novi Sad. U centru Usca u stanovima, mogu se na prste prebrojati mlade porodice koje ostaju da rade i zive u Uscu. Najgora situacija je u naseljima oko zeleznicke stanice i u rudnickoj koloniji u naselju Rudnik. Stariji ljudi izumiru, tako da se njihove porodice gase i stavljaju se katanci na vrata, a njihovi potomci koji zive po Kraljevu i Beogradu stavljaju natpise da su kuce na prodaju, ali nema ko da ih kupi.
Od uscanskih srednjoskolaca koji su zavrsili srednje skole, 2002. godine niko nije primljen u uscansku privredu da radi a na velike probleme oko zaposljavanja nailaze i mladi sa zavrsenim fakultetom.
   O okolini Usca je sve receno, tu mladosti vise i nema, sva se preselila u okolinu Kraljeva tako da su ugasene skoro sve skole. Lepa uscanska sela nestaju, a poznato je da je uscansko podrucje jedna trecina povrsine opstine Kraljevo. Ko ce naseliti ova podrucja nazalost znamo, ali bice kasno.

Fabrika parketa bez poslovnog partnera
    Radnici Fabrike parketa zajedno sa radnicima Strugare iz Kraljeva izabrali su nov Upravni odbor i novo rukovodstvo koje je raskinulo ugovor o partnerstvu sa Mirkom Smiljanicem, zvanim Miki Postovanje. Ugovor je raskinut jer gospodin Smiljanic nije ispostovao ni jedan elemenat ugovora o pokretanju proizvodnje u Fabrici parketa u Uscu.
   Tehnoloske linije Fabrike parketa stoje, radnici dolaze na posao i odmah se vracaju svojim kucama tako da se agonija fabrike nastavlja. Neizvesna je sudbina fabrike obzirom da se o stecaju preduzeca Strugara iz Kraljeva resava krajem aprila.
   Na apel uscanskih privrednika, strucnjaka o samostalnosti fabrike i izradi elaborata radnici Fabrike parketa i ne haju niti se izjasnjavaju pa se tako Uscani plase da fabrika ne ode nepotrebno pod led u stecaju kao sastavni deo preduzeca Strugara u Kraljevu. Zalihe parketa stoje i niko ih ne realizuje sa pravim namerama, a to je nabavka sirovina za proizvodnju i isplatu licnih dohodaka. Nema nikakve saradnje rukovodstva fabrike i sindikata sa odbornicima i polickim strukturama Mesne zajednice Usce, kao da fabrika uopste ne postoji.Povratak na vrh strane


NARODNA BIBLIOTEKA – KRALJEVO - pise Bojana Milosavljevic
Milosav Tesic kao pripovedac
    Krajem prosle sedmice u Narodnoj biblioteci “Stefan Prvovencani” predstavljeno je jos jedno izdanje ove Kuce – knjiga proze “Sa stanista brezovih dedova,” ciji je autor znacajni pesnik Milosav Tesic, dobro poznat i kraljevackoj javnosti.
   Domacin promocije bio je knjizevnik Goran Petrovic, a u predstavljanju knjige, osim samog pesnika, ucestvovali su akademik Niksa Stipcevic i kriticar Dragan Hamovic, kao urednik ovog izdanja. “Sa stanista brezovih dedova” je delo poetsko – deskriptivne putopisne proze i neobicne leksike u kojem se na meditativan nacin citalac upucuje na magiju zvanu – priroda i njena vecnost. Niksa Stipcevic, ugledni univerzitetski profesor italijanske knjizevnosti, tumacio je neobican sklop knjige posvecene gljivama. Naznacio je “brezove dedove” kao kljucnu metaforu, objasnivsi da su to gorostasna stabla pala u sumi, iz kojih potom nicu gljive, ta “brzorastuca i brzopropadajuca lepota.” U ovom procesu Stipcevic opaza i pesnicki pecat Milosava Tesica – tragicnu sliku prolaznosti, ali i zakljucuje da nam ova proza donosi okrepu za nase strepnje i zebnje.
   Kriticar Dragan Hamovic, urednik knjige koja je objavljena u bibliofilskom izdanju, sa tirazom od pet stotina primeraka, dakle, sa ciljem da ona i izgledom bude nesto posebno, ocenio je da ce Tesicevo prvo prozno delo imati znacaja u njegovom celokupnom opusu. Prema Hamovicevom misljenju, knjiga je pisana na zanrovski neuhvatljiv nacin, prava je “vaseljena gljiva” – tog cudesnog rastinja koje zivi za videla – ali je rec i o jedinstvenom leksickom ogledu, jer ovi sumski plodovi pesnika zaokupljaju i kao pojava i kao rec. To je, ne bez zadovoljstva, potvrdio i sam Tesic, izjavivsi da mu je znanje o gljivama oskudno, ali da je, uprkos tome, licno “kumovao” trima vrstama ovih privlacnih ili odbojnih plodova.Povratak na vrh strane
Kosarka - Prva B savezna liga - pise Zoran Bacarevic
Cetiri nedelje „pre roka“
U 20. kolu Ribnica savladala Banat iz Vrsca sa 3:1 i cetiri kola pre kraja i formalno obezbedila povratak u Prvu A ligu
U 21. kolu Kraljevcani gosti Kragujevcana

   Neposredno posle NATO bombardovanja Srbije u prolece 1999. godine formirana je Direkcija za obnovu i izgradnju razorene zemlje a na njenom celu dugo je bio Milutin Mrkonjic. Otvaranje gradilista, kontrola radova i konacno svecano otvaranje mostova, puteva, tunela, stambenih naselja... praceno je takoreci uzrecicom „moze li to pre roka“. Popularni Mrkonja pomalo pada u zaborav a cetvrta godina velike nesrece srpskog naroda na isteku minulog milenijuma i Mrkonjicevo „pre roka“ povod su za jos podsecanje - ali sa srecnim zavrsetkom.
   Odbojkasi kraljevacke Ribnice cetiri nedelje „pre roka„ obezbedili su povratak u drustvo najboljih. U Prvoj B saveznoj ligi igrace se jos cetiri kola a vec minulog petka Ribnica je i zvanicno postala prvak za sezonu 2002/2003. U Hali sportova pred oko 500 gledalaca Kraljevcani su treci put u ovoj sezoni savladali Banat iz Vrsca, jedinog konkurenta, sa 3:1(25:13, 25:18, 23:25, 31:29). Rezultat je identican onom iz „redovne“ lige iz Vrsca koji je Ribnici sirom otvorio vrata povratku u odbojkasku elitu a susret u Kraljevu imao je, opet, svoju dinamiku. Posle ubedljivih 2:0 u setovima (i minimalan poraz takodje je Ribnici obezbedio slavlje vec proslog petka) doslo je do opustanja u redovima domacina. Gosti su dosli do daha i u trecem setu obezbedili prednost od 23:18. Tada je domacin, na servis Mirka Ristovica, uspeo da poravna na 23:23 ali nije imao koncentraciju za zavrsni „udarac“ pa su gosti osvojili ovaj set. Slicno je bilo i u cetvrtom kada je Banat stigao nadomak izjednacenja na 23:23 a u tome je domacin imao vise srece i koncentracije iskoristivsi cetvrtu mec loptu, set dobio sa 31:29, a mec sa 3:1. Tako se prednost nad drugoplasiranim Vrscanima uvecala na gotovo neverovatnih 16 bodova (57:41) sto je rekordan ucinak kraljevackih odbojkasa u poslednjoj deceniji koja je obelezena ispadanjem iz i Prve A lige i ponovnim povratkom, ovog puta posle tri sezone u Prvoj B ligi.
   Preostala cetiri kola predstavljace za Ribnicu puku formalnost a i priliku da vise vremena na terenu provedu igraci koji su u toku sezone ili u njenom drugom delu uglavnom sedeli na klupi (Zekavica, Prodanovic, Aleksic, Todorovic, Macuzic...).
   U narednom 21. kolu Ribnica je gost Radnickog u Kragujevcu (u ovom kolu savladao Zeleznicar u Beogradu sa 3:0), a pred svojim gledaocima pojavice se tek na zvanicnoj promociji titule prvaka 4. aprila (takodje protiv Kragujevcana) posto ce u medjuvremenu gostovati u Beogradu i Vrscu.Povratak na vrh strane

MailboxIbarske novosti mailbox

Copyright 1997-2003 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive