Internet izdanje - 18. april 2003.godine

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Slavko Janosevic. Odgovorni urednik: Ivan Rajovic. Tehnicki urednik: Aleksandra Rankovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Predrag Markovic (drustvo), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Milisav Radovanovic (fotoreporter). Predsednik Upravnog odbora: Gordana Vuckovic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Vreme sadasnje - Zivot u senci nakota lakih nota
SO Kraljevo - „Treca sreca“, „mere“, ili nesto trece?
CESID - Forum gradjana za efikasniji rad
Vrnjacka Banja - Turisticki lider zeli evropsku klijentelu
Nasa deca su funkcionalno nepismena
Aco Terzic - Humanost na ispitu
YU Garant banka - Jedna od najstabilnijih i najprofesionalnijih banaka
Novosti iz Usca
Kultura - "Gospodin Foka" - Besplatan upis prvaka
Sport - Kosarka - Fudbal


Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Zivot u senci nakota lakih nota

   Kad je, ne tako davno, na istom ovom mestu bilo govora o pojednim sto sisatim, sto guzatim, a sto lomnim u struku zabavljacicama sirokih narodnih masa patriotskog opredeljenja iliti bloka, nikome nije padalo na pamet da osim komicne ili sujetne reakcije nemuzikalnog pisca to moze imati i mnogo ozbiljniji karakter. To sto su neki godinama pistali kao sura pilad ukazujuci na pogubno delovanje pojedinih nasih vajnih muzicara, a zapravo najprimitivnijih predstavnika srpskog kiceraja, sunda i ostalih gadosti primerenih uglavnom pevacima i pevaljkama sa mostova i ispod njih, nije imalo nikakvog efekta. Generacije nasih decacica i devojcica, koji su osnovne stvari o zivotu sticali u vreme sankcija, bombardovanja i besomucnog krvavog pira dedinjskog para, oponasali su silikonske dive i turbo divove cije je naricanje, kvocanje i njakanje bila osnovna, preglasna i transparentna kulturna aktivnost po kojoj su nas prepoznavali u svetu, a i u kosmosu. Naravno, bilo je uz to i mnogo drugog, sto novinarskog, a sto knjizevnog sljama koji je reputaciju, a i pare, sticao na glorifikovanju idiotskog rezima i njegovih ideologa, kumova, podrepasa i ostalih aktivnih parazita. Sve to, naravno, i ne bi bilo tako ozbiljno kao kulturoloska pojava ili nacionalna bruka sirokih razmera da nije bilo i te kakve medijske podrske od kojekakvih ruzicastih, dunkl, liht ili karo televizija ciji su vlasnici, pre nego sto su shvatili znacaj demokratskih promena, stekli bogatstvo na najogavnijem zamlacivanju svojih gledalaca. Cak ni to, osim pogubnog uticaja na mentalni sklop dobrog dela populacije, ne bi imalo nekog bitnijeg efekta da se nije ispostavilo kako su svi oni koji su na ovaj ili slican nacin ostvarili takozvani uspeh u zivotu u velikoj meri bili povezani, srodjeni ili pupcanom vrpcom vezani sa organizovanim kriminalcima. Tako se prostom logikom dolazi do zakljucka da sve sto je u ovoj zemlji dostiglo neki nivo, dok policija nije pocela ovako temeljito i profesionalno da radi svoj posao, ima veze ili je u samom vrhu mafije ili nekog od klanova, klanica i ostalih kriminalnih formacija. I eto, srusise se lepi snovi, cak i kod onih koji su do poslednjeg trenutka verovali da je akcija ciscenja kriminalaca, i svih kriminogenih pojava, samo jedan od projekata po sistemu „svakog cuda za tri dana". Medjutim, a stvar je tek krenula, kada vidimo do koje je mere ovo drustvo bilo, i ostalo, ogrezlo u bescascu, razvratu, korupciji i pljacki, coveku prosto dodje da zapeva kao Aca Lukas, iza ili ispred resetaka, svejedno, ili da zajeca kao Ceca sa sve svojim pucama, tigricima, silikonima i ostalim obelezjima visoke turbo klase. Necu da pominjem, u interesu istrage, neke druge narikace i kukumavcice na koje ce, nadam se, uskoro doci red da zapevaju na daskama ili betonu Cezea. Ali, dok razglabam o debelomesnim i masnim silikonkama i njihovim pajtasima koji su nam upropastili vekovima sticanu reputaciju civilizovanog naroda, na jednoj od tribina u nasem gradu konstatovano je da su „nasa deca funkcionalno nepismena". I to u trecem milenijumu i pored svih tehnoloskuh cuda koja im stoje na raspolaganju. O matorima da i ne govorim, a u tome bi mozda i trebalo traziti glavni uzrok mnogih nasih problema.
DEO KOMFORA U BIVSEM SEDISTU „JULA“ A SADA REDAKCIJI RADIJA I „IBARSKIH NOVOSTI“   U takvim okolnostima IO SO Kraljevo u ostavci, raspravljao je i o nasoj kuci, pa je, pored ostalog, zakljuceno kako ovoj Redakciji nedostaju mladi i sposobni novinari. O platama matorih i nesposobnih, ni reci. O tome da je novinarska profesija jedna od najgorih u ovakvim vremenima i da novinari kratko zive - ni slova. O uslovima u kojima se novine prave - ni slovca. O neresenom statusu bivse julovske zgrade u cijim se zidovima jos oseca bajati vonj julskog cveca i znoja celnika i celnica Direkcije - ni pomena. O crknutim sijalicama, losim instalacijama i mokrom cvoru koji je suv k'o barut, o dotrajaloj opremi - poklonu austrijskog konzula i svim problemima sa kojima se suocava nasa vesela novinarska druzina, niko nista ne zna ili nece da zna. A zaboravilo se da su iste ove novine svojevremeno spaljivane u znak protesta i zelje za objektivnim informisanjem. Umesto nagrade ili bar razumevanja i postovanja, prepusteni smo zaboravu odgovornih koji su , zahvaljujuci dobrim delom i nama, tu gde jesu. I to sada kada, zahvaljujuci iskljucivo nasem zalaganju, izlazimo u koloru, na povecanom broju strana i u duplo vecem tirazu. Zato pozivamo one koji nas citaju i vole da nam pomognu, a odgovorne, ukoliko se uopste neko takvim oseca, da nas posete i vide u kakvim uslovima radimo. Napominjem da bi pre ulaska u zgradu sve fizioloske potrebe, male, srednje i velike, trebalo obaviti negde drugde, buduci da sanitarni uslovi u zgradi u kojoj se nalazimo to ne omogucavaju, pogotovu u vecernjim casovima kada nema ni svetla. Ali, to je nama nasa borba dala, drugi se sepure platama od po vise desetina hiljada dinara u palatama raznih firmi i komora koje, na zalost, nisu gasne ali su mracne, okruzeni su mermerom, mesingom, egzoticnim rastinjem i uniformisanim osobljem, a mi vegetiramo u zgradi na kojoj cak i krov prokisnjava i koja jos uvek zaudara na bacena jaja nezadovoljnih Kraljevcana. Ali, kako narod kaze, u nuzdi se poznaju junaci, ali i novinari i pevaci - recimo na kraju.Povratak na vrh strane


STA POSLE PO DRUGI PUT NEODRZANE „20“. SEDNICE SO KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
„Treca sreca“, „mere“, ili nesto trece?

   Nedavno, po drugi put neodrzana „20“. (pod navodnicima jer je sporna i po numeraciji i po legitimitetu, s obzirom da su bile dve 17. sednice, a 19. po svoj prilici nije ni imala kvorum?) sednica Skupstine opstine Kraljevo verovatno nikada i nece biti odrzana!? Naime, odmah posle te sednice, predsednik SO Kraljevo napisao je pismo ministru za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu Rodoljubu Sabicu u kojem trazi ili uvodjenje „privremenih mera“ (pod navodnicima jer novi Zakon o lokalnoj samoupravi ne poznaje taj termin), ili momentalno raspisivanje „celovitih“ lokalnih izbora?

   BEZ VECINE
   Druga neodrzana sednica ostace upamcena po tome sto je za kvorum, prema recima predsednika SO Kraljevo, nedostajao jedan odbornik (prisustvovalo 35 a trebalo 36)!? To umnogome podseca na cuvena glasanja o (ne)poverenju predsedniku SO Kraljevo na nekim od sednica kada su za razresenje (smenu) nedostajala samo dva glasa („za“ bilo 34) ili kada su za smenu bila samo dva glasa (nedostajalo 34)! I u jednom i u drugom slucaju, naime, ocigledne su lokalne politicke igre „bez granica“.
   Interesantno je takodje da su medju 35 prisutnih odbornika na poslednjoj sednici, po recima predstavnika Odbornicke grupe DOS-a, bila i dva odbornika DS-a koja su najpre podneli ostavke na mesto odbornika (vratili mandate) pa ih povukli pa iskljuceni iz te stranke, dva odbornika SDS-a koji su septembra 2000. bili na izbornoj kvoti PDS-a, jedan odbornik iskljucen iz ASNS-a, jedan odbornik koji je napustio DS i presao u novoosnovanu stranku PDS pa potom u novoosnovani NDS, jedan odbornik koji je napustio DS i presao u novoosnovanu stranku G17 plus, i jedan odbornik koji je podneo ostavku (iz SD) pa ipak dosao na sednicu, dok je jedan odbornik (SPS), koji je podneo ostavku, na zasedanje dosao u svojstvu novinara (nije se racunao u kvorum).
STA TO BESE SLOGA, JEDINSTVO, POBEDA? - SA POBEDNICKOG  PREDSTAVLJANJA ODBORNIKA DOS-A U KRALJEVU, U JESEN 2000. GODINE   Po recima dr LJubise Jovasevica, predsednika SO Kraljevo, ova Skupstina sada ima 42 odbornika a za kvorum joj po Statutu kao i do sada treba 36, a po recima Vukomira Mitrovica i drugih clanova OG DOS-a koji su podneli ostavke, kao i Zorana Ostracanina i nekih drugih clanova Administrativno-mandatske komisije, Skupstina trenutno broji samo 34 legitimna odbornika sto je nedovoljno za bilo kakav rad. Na stranu to sto jedan odbornik SPS-a nikada nije dosao na skupstinsko zasedanje, a izgleda i da nema takvu nameru, posto za to nema ni sankcija!?
   DEOBE - RESENJA
   I obicnim smrtnicima je jasno da u kraljevackom DOS-u, takoreci od pobede na izborima septembra 2000. godine, postoje nesporazumi, deobe i polarizacije i da su dve poslednje neodrzane skupstinske sednice vrhunac tog raskola. Slicno je bilo i sa Koalicijom Zajedno u prethodnom mandatu. Citava prica je vise nego ilustrativna za celokupnu savremenu politicku srpsku scenu, ne samo Kraljeva, jer za Srbe su posvadjanost, zavadjenost, deobe (i seobe) takoreci mentalne, karakterne osobine. Kao i to da upravo te osobine neko treci uvek lepo iskoristi za ostvarenje svog nacionalnog, ekonomskog, ili nekog treceg interesa. Na primer, Hrvati, Slovenci, Makedonci i „Bosnjaci“ iskoristili su to da dobiju svoju drzavu, a mozda to i siptarima podje za rukom - da dobiju jos jednu drzavu, sto bi bio jedinstven slucaj u svetu.
   Sta, dakle, posle dve neodrzane sednice SO Kraljevo? Postoji vise mogucnosti i resenja. Prva je novi pokusaj da se, po onoj narodnoj „Treca sreca“, sazove nova sednica i ako bude kvoruma i odrzi. Druga je da se uvedu „privremene mere“, odnosno po clanovima 112. i 113. novog Zakona o lokalnoj samoupravi Skupstina raspusti, raspisu novi izbori za odbornike u roku od tri meseca (od dana raspustanja) i Vlada Srbije obrazuje 5-oclani „privremeni organ“ (zakonski termin) koji ce obavljati poslove Skupstine do konstituisanja njenog novog saziva. Najzad, treca ili neka druga solucija (4,5,6...) mogla bi da bude spor pred Ustavnim sudom Srbije o validnosti pojedinih odbornickih mandata, pre svega iskljucenih i odbornika koji su napustili svoje stranke, a ovakavo stanje, kao u proteklih devet meseci (od 18. jula odrzana samo jedna radna sednica - 30. decembra usvojen budzet), recimo, moglo bi i da se produzi u nedogled, odnosno do novih redovnih lokalnih izbora iduce godine?...Povratak na vrh strane


„CESID“ ORGANIZOVAO RASPRAVU O NOVOJ FORMI SAMOUPRAVE - pise Slobodan Rajic
Forum gradjana za efikasniji rad

   Gradjanski forumi ili saveti nove su forme organizovanja koje Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) predlaze da se osnuju pri lokalnoj samoupravi.
   Govoreci o ovoj ideji na javnoj raspravi koija je odrzana krajem prosle sedmice u Kraljevu, Ivana Bogdanovic, clan ekspertskog tima CeSID-a, istakla je da je forum gradjana zamisljen kao fleksibilno radno telo koje bi imalo pre svega savetodavnu ulogu kako bi se unapredio i ucinio plodotvornijim rad lokalne samouprave.
   Clanstvo saveta gradjana, kazala je ona, cinili bi svi gradjani koji mogu da doprinesu ostvarivanju te osnovne uloge. U njemu bi se, prema predlogu CeSID-a, nasli predstavnici nevladinih organizacija, sindikata i poslodavaca, profesionalnih udruzenja, medija, mesnih samouprava (MZ), omladinskih organizacija (klubova), udruzenja penzionera, politickih stranaka i verskih organizacija, poverenika CeSID-a...
KAKO DO MODERNIJE UPRAVE? : KRALJEVO PROTEKLIH DANA   U raspravi su se, medjutim, cula suprotna misljenja o zastupljenosti sindikata u forumu gradjana. Naime, dok su jedni smatrali da bi zastupljenost sindikata u forumu gradjana bila pozeljna jer bi njihovi predstavnici pokretali pitanja od interesa za ostvarivanje prava radnika, drugi su bili protiv, ostro kritikujuci dosadasnji nacin rada svih, s posebno Saveza samostalnih sindikata, koji se, po njima, pretvorio u birokratsku organizaciju pojedinaca iz sindikalnog rukovodstva, kao svojevrsni balast na plecima radnika koji „dzabe“ placaju clanarinu.
   Slicna dilema javila se o zastupljenosti politickih stranaka u ovoj novoj formi organizovanja pri lokalnoj samoupravi. Neki ucesnici tvrdili su da bi stranke iz svojih redova u savet gradjana mogle da delegiraju svoje strucnjake iz pojedinih oblasti i tako pomognu resavanju nekog zivotnog problema u opstini. Drugi su, pak, kritikovali takvo resenje, kao vid dupliranja politickog predstavljanja jer su, po njima, stranke preko odbornika vec zastupljene u skupstini opstine i njenim organima.
   Oprecna misljenja cula su se i o zastupljenosti informativnih medija jer, kako su neki ucesnici u raspravi istakli, oni imaju obavezu da prate rad saveta gradjana i da o tome obavestavaju gradjane. Medjutim, s obzirom da forumi gradjana dobrim delom treba da deluju upravo putem informativnim medija i animacijom javnog mnjenja, jedan broj ucesnika rasprave misli da bi ti mediji morali da imaju i stalne predstavnike u forumima.
   Takodje je predlozeno da se se razmotri mogucnost da u forumu budu zastupljene i neke organizacije zena, sportske organizacije i pojedine delatnosti i ako profesionalna udruzenja.
   Kako je istakla Ivana Bogdanovic, forum bi imao redovne sastanke jednom mesecno, ali i vanredne, po potrebi za hitna pitanja. Od organa bi imao skupstinu i koordinatora koji ne bi imao veca ovlascenja (na primer liderska, predsednicka).
   Forum bi imao prvenstveno savetodavnu ulogu u pitanjima zivota i rada lokalne zajednice, ostvarivanja prava gradjana u organima opstinske (samo)uprave i javnih preduzeca i ustanova i ostvarivanja zakonske procedure, dajuci razne predloge, misljenja i sugestije gradonacelniku, Skupstini opstine i njenim organima i stalnim radnim telima. Pored toga, vrsio bi i edukaciju gradjana, a mogao bi da bude jezgro iz kojeg bi se regrutovali clanovi Saveta za zastitu i razvoj lokalne samouprave cije je formiranje predvidjeno clanom 127 novog Zakona o lokalnoj samoupravi.
   S tim u vezi, kako je istakla gospodjica Bogdanovic, CeSID ce do kraja ove godine predloziti i donosenje posebnog Zakona o udruzivanju gradjana kojim bi se blize regulisao i status foruma gradjana, a Nacrt ovog Zakona po prvi put bi proistekao iz prakse, na osnovu iskustava u radu foruma gradjana, kao pilot-projekta. Ona je rekla i da na Zapadu trenutno ne postoje ovakve institucije jer su one specificne prvenstveno za zemlje u tranziciji, a podsetila je i na prvi Zakon o lokalnoj samoupravi koji je donela Norveska jos 1831. godine kojim je pored ostalog bilo regulisano da odbornik (poslanik) ne moze da odbije povereni mandat!?
   U raspravi je izneta i doza sumnje u efikasan uticaj saveta (foruma) gradjana na rad lokalne samouprave, posebno ako se ti odnosi ne regulisu zakonom?! Naglaseno je i da bi osnov povezivanja kroz ovaj forum morali da budu zivotni interesi jer bi samo tako gradjani mogli da se motivisu i masovnije okupe u ostvarivanju konkretnog cilja, a vecim drustvenim pritiskom postignu zeljeni efekat.
Inace, ova javna rasprava organizovana je u okviru dvogodisnjeg monitoringa (posmatranja) lokalne samouprave koji CeSID organizuje u 92 opstine u Srbiji, medju njima i u Kraljevu.Povratak na vrh strane


VRNJACKA BANJA SPREMNO DOCEKUJE GOSTE - pise Predo Markovic
Turisticki lider zeli evropsku klijentelu

   Nekako upravo u dane odrzavanja sajma turizma u Beogradu posetismo Vrnjacku Banju da se sami uverimo koliko je spremna za prolecnu sezonu. Direktor Sportsko - turistickog centra Snezana Milicevic, koja je takodje bila u beogradu, uputila nas je na svoje saradnike, kako bi nam pomogli u stvaranju banjske slike. Uz pomoc kompjutera, prethodnih informacija i prospekata, Vladimir Pajic, nam je omogucio da se upoznamo sa ,,licnom kartom“ Banje smestene pod dno planine Goc, na dvadesetom kilometru od Kraljeva prema Krusevcu.
   Na podrucju opstine Vrnjacka Banja koja se prostire na 240 kvadratnih kilometara, zivi oko 30.000, a u samoj Banji oko 16.000 stanovnika. Banjcani rado prepricavaju legendu koja govori o otkricu ovdasnjih lekovitih izvora po kojoj se, negde u 19 veku vrnjacki svestenik Jeftimija Hadzi Popovic odrekao svog bolesnog konja, ostavivsi ga da luta ovim terenima. Prepusten sebi, konj je pronasao izvor tople mineralne vode u suvom recnom koritu i pijuci vodu povremeno sa njega, posle tri meseca se zdrav vratio gazdi.
   Arheoloski podaci, medjutim, govore da su se u toplim termama ove banje prvi kupali rimski legionari, zatim vizantijski veledostojnici, a u lekovitoj vodi ovdasnjih mineralnih izvora, uzivale su i turske age i begovi.
VRNJACKA  BANJA ceka gosteEvropska Banja
   Najvece banjsko leciliste u zemlji ima sedam mineralnih izvora: Toplu vodu, Sneznik, Slatinu, Jezero, Beli izvor, Borjak i Vrnjacko vrelo. Topla mineralna voda je jedinstvena u svetu jer ima temperatutu ljudskog tela, 36, 5 stepeni i koristi se i za pice i kupanje. Lekovite vode ovih izvora uspesno lece oboljenja organa za varenje, secernu bolest, oboljenja bubrega i mokracnih puteva kao i kardio vaskularne bolesti.
   Specijalna bolnica ,,Merkur“ sa 400 lezaja, raspolaze savremenim medicinskim sluzbama, opremom i konforom. Ishrana je u skladu sa nacelima savremene dijetetike. Gostima koji dolaze radi odmora, na raspolaganju je 24 hotela sa preko 4.000 lezajeva u hotelskom smestaju i preko 10.000 postelja u privatnom smestaju.
Novi Merkur   Prosle godine, Banju je posetilo 101.183 posetioca, koji su ostvarili 508.732 nocenja. ,,Uvek bolji od drugih“ reklamni slogan iza koga stoje zaposleni u TSC u Vrnjackoj Banji, pokazao se opravdanim i ove godine, iako prava turisticka sezona jos nije pocela, jer je vec u prva tri meseca ove godine, Vrnjacka Banja zauzela prvo mesto na lestvici banjskog turizma, a sa preko 6.500 gostiju, februar je bio najbolji zimski mesec u poslednjoj deceniji. Ovde kazu da se glavna turisticka sezona vise nece ogranicavati samo na leto, vec ce trajati tokom cele godine.
   U TSC-u kazu da Vrnjacku Banju posle beogradskoj Turistickog sajma ocekuju i sajmovi u Berlinu, Pragu i LJubljani, kako bi se priblizila i stranim gostima, sto naravno zahteva resavanje problema kapaciteta prema evropskim kriterijumima. U Banji najavljuju nov izgled pojedinih hotela, renoviranje hotela- stacionara ,,Merkur“ a u maju je planirana privatizacija drustvenog turistickog preduzeca ,,Fontana“.
   Rangirajuci hotele,Vladimir Pajic iz TSC-a na prvo mesto stavlja ,,Brezu“ sa tri zvezdice i 296 postelja, kao najveci i najlepsi hotel i dopdaje da po udobnosti i ponudi slede hoteli ,,Zvezda“ sa 250 lezaja, ,,Fontana“ ,,Beli izvor“ i apartmansko naselje ,,Jezero“.
   - Potrudili smo se da opstane retro arhitektura u Banji i tridesetih godina proslog veka. Zato je sve vise gostiju koji se opredeljuju za stare vile poput ,,Katarine“ ,,Savke“ vile ,,San“ ,,Gavric“ i dr. Na samoj promenadi se nalaze i tri paviljona, koji su tipicni predstavnici banjske arhitekture tog perioda. Tu su i kulturni sadrzaji za koje se pripremamo, rekao je Pajic.
   Inace, cene punog pansiona u dvokrevetnim hotelskim sobama u Vrnjackoj Banji, krecu se od od 940 dinara u hotelu ,,Orion“ do 1.650 dinara u hotelu ,,Zvezda“. Bolnicki dan u stacionaru ,,Merkur“ u dvokrevetnoj sobi iznosi 1.245 dinara, a u jednokrevetnoj 1.380 dinara. Gostima je pruzena mogucnost uz placanja na cetiri do sest mesecnih rata. U privatnom smestaju, cene lezaja su od 150 do 300 dinara.
   U restoranu ,,Istra“ pretplata na tri obroka, kosta od 230 do 450 dinara, a na promenadi, u kisocima brze hrane, pljeskavica staje od 50 do 100 dinara, a pice u picerijama od 150 do 230 dinara. U privatnim restoranima kafa se moze popiti po ceni od 10 do 40 dinara, sok od 30 do 60 dinara, dok se cene piva krecu od 30 do 120 dinara.Povratak na vrh strane
TRIBINA O REFORMI I DEMOKRATIZACIJI SKOLSTVA - pise Vera Nikolic
Nasa deca su funkcionalno nepismena
   U reforme osnovnog i srednjeg obrazovanja , dileme nema , krece se ove godine - recenica je kojom je otvorena tribina na temu „Reforma i demokratizacija skolstva" u organizaciji Foruma nevladinih organizacija iz Kraljeva .
Marijana Semic, nacelnik Ministarstva prosvete i sporta u Kraljevu ovom prilikom prenela je informacije o novinama u osnovnom obrazovanju :
- Na brojna pitanja Ministarstvo prosvete i sporta jos nema odgovore, ali je sistem reforme pripremljen.
Bilo je mnogo dilema: - da li ove godine poceti sa novim programima, da li obuhvatiti sve ili trideset odsto skola u Srbiji, da li sve odloziti za narednu godinu.
Prevagnulo je misljenje da u reforme treba krenuti odmah."
U narednu skolsku godinu 90 000 djaka prvaka polazi u bitno drugaciju skolu. Za njih nista neobicno, za roditelje i sve koji su je prosli i te kako !
- „U razmisljanjima da li djaci u skolu treba da podju sa sest ili sedam godina dogovoreno je da to ipak bude sedam. Reformama se zeli kvalitet obrazovanja, jer je dosadasnje iskustvo pokazalo da su nasa deca funkcionalno nepismena . Znaju puno cinjenica, ali kad probleme treba resavati, ne snalaze se.
Za informaticku obuku sve skole nisu osposobljene ali ce se i deci koja je nemaju omoguciti u sledecim razredima."
Mozda je u celoj prici o novoj skoli najinteresantnije da ce prosvetni radnici imati punu slobodu da rade sa decom.
Iako im je otvorena mogucnost da celu nedelju rade matematiku ili srpski, na njima je i ogromna odgovornost da za odredjeni predmet decu najbolje zainteresuju. Plan reforme Tatjana Kenic, pedagog , ovako je obrazlozila:
- „Strategija reforme sadrzana je u dokumentu pod nazivom KURIKULUM iza kojeg stoji Komisija za razvoj skolskog programa. Glavne obrazovne oblasti su filozofija, drustvene nauke, kultura, jezik, knjizevnost, komunikacija, matematika, prirodne nauke, tehnologija, umetnosti, zdravstvena i fizicka kultura.
Iz ovih oblasti nacionalnim programom odredjeni su predmeti: srpski jezik, matematika, strani jezik, maternji jezik nacionalnih manjina, obavezni i izborni predmeti na odredjenim nivoima znanja. Devetogodisnje obrazovanje podeljeno je u tri ciklusa. U prva tri razreda izvodi se razredna nastava sa uciteljima i nastavnicima. U cetvrtom, petom i sestom uvode se elementi naucnog rada dok se najvisi razredi oslanjaju na apstraktno misljenje koje se u tom periodu razvija kod dece ."
Istrazivanja o opterecenosti ucenika skolskim sadrzajima su porazavajuca i alarmiraju da sistem obrazovanja treba menjati - rekla je LJiljana Orlovic, psiholog instruktor za obuku ucitelja prvih razreda :
- „Za mene je porazavajuce da probleme u ucenju imaju svi djaci nezavisno od intelektualnog potencijala, socijalne sredine, finansijskih mogucnosti. Generalni otpor zajednicki je za sve. Sa vecim uzrastom dece evidentira se veci broj opravdanih izostanaka pa se postavlja i pitanje - Zasto roditelji opravdavaju casove ako dete nije bolesno?
Fenomen privatnih casova takodje signalizira da skola mora da se menja. Nikada vise djaci nisu bezali iz skole i davali novac za privatne casove“.
Za sada samo prvi razredi krecu u novu skolsku godinu reformisani. Novi udzbenici pojavice se najkasnije u novembru.
U medjuvremenu, uspavani prosvetari krecu na usavrsavanje.
Za pet godina rada sto casova edukacije bice im obaveza ali i uslov za napredovanje!Povratak na vrh strane

PROBLEMI HUMNITARNE APOTEKE ALEKSANDRA TERZICA U OPLANICIMA - pisu Ivan Rajovic i Slobodan Rajic
Humanost na ispitu
   - Dalji rad Humanitarne apoteke u Oplanicima, jedine te vrste u Raskom okrugu, dosao pod znak pitanja zbog neplacene kirije, struje i vode!? - Do sada „rezijske troskove“ placao Izvrsni odbor SO Kraljevo, ove godine ta sredstva nisu odobrena, - Poziv sponzorima i donatorima da pomognu! - Da li „revolucija jede svoju decu“?

    Deset godina aktivni, jedan od najagilnijih boraca protiv Milosevicevog rezima, Aleksandar Terzic iz Oplanica, na lokalnim izborima 24. septembra 2000. izabran je za odbornika Skupstine opstine Kraljevo. Tim izborima i kasnije 5-oktobarskim dogadjajima, kao i mnogim borcima za demokratske promene u Srbiji, i Acu Terzicu se ostvario san o slomu jednog diktatorskog rezima koji je gusio Srbiju i ne samo srpski narod. Ovaj odlucni, mladi covek, u najboljim godinama, kao vecina boraca za demokratiju, posle srpske „oktobarske revolucije“ ocekivao je isto tako brz i efikasan demokratski razvoj.

POSLE REVOLUCIJE
HUMANOST, PRE SVEGA: ALEKSANDAR TERZIC Ta ocekivanja su, medjutim, dobrim delom izneverena, posebno u Kraljevu gde su dve glavne struje u DOS-u (DS i DSS) odmah pocele svadje i obracune oko vlasti. U tim razmiricama, za razliku od mnogih, Aleksandar Terzic je ostao cist, ono sto je uvek i bio, samo svoj i svojstven, ne dopustivsi da ga bilo koja struja uvuce u svoje okvire, radeci prvenstveno za interese gradjana koji su ga birali. Nije bio clan nijedne stranke, nije to ni danas.
- Posle 5. oktobra ja sam kao odbornik pokusavao i na svu srecu uspeo u mnogim stvarima da radim za svoju izbornu jedinicu, a samim tim i za opstinu Kraljevo. Mozda sam onu staru, otrcanu frazu da „revolucija jede svoju decu“ najbolje upravo ja osetio na svojoj kozi. Ostao sam, kao i svih onih deset godina kojih smo se borili, covek koji nije stranacki obojen i posle svega vidim da sam bio u pravu. Jednostavno, ja to ovako gledam. Skupstina opstine Kraljevo broji 70 odbornika i svi bi oni trebalo da rade za svoje izborne jedinice a time i za bolji zivot gradjana u opstini Kraljevo. Ja sam tako radio. Ne bih zeleo da komentarisem nikakve politicke price, sve se vidi. Vrlo je tesko raditi u ovakvim uslovima, to ja najbolje osecam, ali eto, ja sam vrlo uporan i istrajan u svemu tome a sud vremena je tu da kaze da li smo radili, kako smo radili, i koliko smo uspeli u svemu tome - naglasava Aco Terzic i navodi svoj licni primer kao vrlo ilustrativan za tezu da „revolucija jede svoju decu“.

LEKOVI ZA UGROZENE
Naime, u Oplanicima je jula 2001. godine otvorena tzv. „humanitarnu“ apoteku „Sveti Luka Milosrdje“, na inicijativu dr Ristica, cuvenog lekara rodom iz ovog sela koji je bio inicijator izgradnje bolnice za decu-astmaticare u Trgovistu. Apoteka nosi epitet „humanitarna“jer je snabdevena lekovima iz humanitarne pomoci, najcesce najskupljih, deficitarnih, uglavnom iz inostranstva, i te lekove besplatno mogu da dobiju sva socijalno i zdravstveno ugrozena lica. Apoteku vodi predsednik Drustva prijatelja Hilandara dr Pera Govedarevic. Centrala ove apoteke je u Beogradu, sa magacinom lekova u Mirijevu. U Apoteci u Oplanicima radi mladi, perspektivni lekar dr Arsenije Podgorac, izuzetan strucnjak. Kada je otisao na odluzenje vojnog rok, uspesno ga je zamenila magistar medicine dr Milanka Simovic, takodje sjajan strucnjak i humanista.
- Hteo bih da se neizmerno zahvalim svim pomenutim lekarima. Kao i ja, sve su to volonteri koji zele da pomognu ljudima u nesreci. Takodje se posebno zahvaljujem svom prijatelju i izuzetnom coveku - nacelniku Sekretarijata MUP-a u Kraljevu Draganu Paunovicu koji mi je sve vreme, nalazenjem vozila, omogucavao da lekove iz Beograda prevozim u apoteku - kaze Aco Terzic.

„VLADA“ „ZAVRNULA SLAVINU“
Apoteka je radila normalno do pocetka ove, 2003. godine. Izvrsni odbor Skupstine opstine Kraljevo je za proslu, 2002. godinu, odobrio sredstva od 3.000 dinara mesecno za tzv. „rezijske troskove“, za placanje struje, kirije i vode za Apoteku.
Medjutim, od januara ove godine, sredstva su apoteci uskracena i njihova sudbina, a time i sudbina apoteke, je potpuno neizvesna.
- Ja ne ulazim u politicke price oko (ne)funkcionisanja Izvrsnog odbora. Ja sam pisao zahtev pocetkom januara. To tamo stoji i taj novac jos uvek nije odobren. Zbog toga bih ovom prilikom da, i poptencijalne donatore, i ljude dobre volje, pozovem da zajednicki obezbedimo taj novac za kiriju (koja je 50 DEM) i ostale dazbine (struja, voda), ukupno oko 3.000 dinara mesecno.
Apoteka, koja ce u julu napuniti dve godine rada, ima dosta korisnika. Koriste je svi, bez razlike i ogranicenja. Pored Kraljevcana dolaze ljudi iz Cacka, Krusevca, Kragujevca...Svako ko dodje i donese recept, ako lek postoji - dobija ga, ako ne postoji - to se zapise i trebuje u magacinu u Beogradu. Radi se o retkim, uvoznim, cesto veoma skupim lekovima. Postoji knjiga protokola gde je sve upisano, sve je legalno, uredno, pod kontrolom. LJudi su zadovoljni.
   Inace, ovakve „humanitarnih“ apoteka, „milosrdnih ambulanti Sveti Luka“ kako ih nazivaju, ima 7-8 u Srbiji, a na podrucju Raskog okruga je samo ova jedna u selu Oplanici. Ona za sada izuzetno dobro funkcionise, ali ako Izvrsni odbor ne donese pozitivnu odluku ili se ne jave donatori, moze doci u pitanje njen dalji rad i opstanak, sto bi svakako bila velika steta, pre svega za bolesne, zdravstveno ugrozene ljude kojima su lekovi neophodni.

Poziv donatorima
Svi ljudi dobre volje, preduzeca i pojedinci, koji zele da pomognu rad humanitarne apoteke u Oplanicima mogu da se jave Aleksandru Terzicu na telefon 063/ 858-7379 ili redakciji Ibarskih novosti na telefon (036) 312-507.Povratak na vrh strane


POSLE GODINU DANA OD OTVARANJA EKSPOZITURE YU GARANT BANKE U KARALJEVU - pise Ivan Rajovic
Jedna od najstabilnijih i najprofesionalnijih banaka
   Godinu dana je proslo od kako je u Kraljevu na glavnom gradskom trgu otvorena Ekspozitura YU Garant banke. Tom prilikom, ne bez cvrstog uverenja u istinitost poruke, gradjanima Kraljeva je direktor Milan Blagojevic saopstio da su dobili mogucnost da stede i sve ostale bankarske poslove obavljaju u jednoj od najstabilnijih i najprofesionalnijih banaka.
Danas, godinu dana kasnije, na skroman nacin je obelezen svojevrsni jubilej, a to je bila i prilika da se jos jednom progovori o poslovanju kraljevacke Ekspoziture i napravi rekapitulacija jednogodisnjeg rada. Pokazalo se da je gospodin Blagojevic apsolutno bio u pravu i da su rezultati, uz sve u medjuvremenu uvedene novine u poslovanju, ali i postojece probleme, cak i bolji nego sto se to moglo ocekivati. To je bio i povod za razgovor sa direktorom banke gospodinom Milanom Blagojevicem koji o poslovanju YU GARANT banke u prosloj godini kaze:
direktor YU Garant banke - Milan Blagojevic- U 2002. godini YU GARANT banka je imala zbir bilansa 158 miliona evra. Nasi dinarski plasmani koji su pod kamatom, provizijom i naknadom su oko 4,8 milijardi dinara ili oko 80 miliona evra. Pozitivno smo poslovali u 2002. godini, napravili smo 34 miliona dinara dobit. Za uslove Srbije to su sasvim pristojni bankarski rezultati. U prosloj godini smo povecali obim posla sa stanovnistvom za oko 15 hiljada tekucih racuna, preko 100 miliona dolara smo napravili platni promet sa inostranstvom, preko 3900 ziro racuna radnji, odobrili oko 10 hiljada potrosackih kredita, preko 2.500 deviznih racuna gradjana i privrede. Tako da smo dobili licencu za medjunarodnu platnu karticu viza, tako da cemo za oko mesec i po dana i to imati, i sa svim tim stvarima koje smo napravili doveli smo banku u red jedne od vodecih banaka u zemlji.
- U 2003. godini krenuli smo u poslove platnog prometa, za dva meseca ove godine bili smo treca banka po obimu platnog prometa, napravili smo 84,5 milijarde dinara platni promet u januaru i februaru, od januara do kraja marta 104,5 milijarde dinara platnog prometa, dosli do 1700 tekucih racuna pravnih lica kod nas. Smatram da imamo jedan od vodecih elektronskih platnih prometa, jedan od najboljih u bankarskom sistemu Srbije tako da smo banku doveli do nivoa koji je respektabilan za uslove privredjivanja i zivot u Srbiji.

KRAJNJI CILJ SU OBOSTRANI INTERESI

- Kako je od otvaranja pa do sada poslovala vasa Ekspozitura u Kraljevu?
- Sto se tice Ekspoziture u Kraljevu i poslovanja YU Garant banke sa gradjanima i pravnim licima u Kraljevu, mi smo pre godinu dana kada smo otvorili Ekspozituru imali oko 1150 tekucih racuna, a danas ih imamo 5300 . Platni promet radimo sa 85 pravnih lica, za tri meseca ove godine napravili smo platni promet od 145 miliona dinara preko tekucih racuna tih pravnih lica. Mozemo sa ponosom da kazemo da nijednog dana deponenti i vlasnici tekucih racuna YU GARANT banke nisu imali problema sa likvidnoscu banke. Bilo je pocetnih problema u realizaciji tokova platnog prometa, jer je iz ZOP-a platni promet presao u banke, nesto sto se usavrsavalo 40 godina u ZOP-u nije moglo u bankama da zazivi za cetiri dana ili cetiri nedelje, tako da su te porodjajne muke prosle i mislim da se u svim sada vodecim bankama ti poslovi rade na pristojan nacin. Takodje mogu da kazem da u odnosu na depozite koje kraljevacka privreda ima u JU GARANT banci, nas obim kredita u kraljevackoj privredi je 13 puta veci od obima depozita koji ovdasnja privreda ima u nasoj banci.
- Mi smo i tada kada smo otvarali ekspozituru rekli da ce plasman i poslovanje sa pravnim licima i gradjanima Kraljeva biti nas cilj, ne samo radi emotivnih veza, vezanih za poreklo i mesto rodjenja, vec iz obostranih interesa. Smatramo da kada pravna lica ili gradjani Kraljeva budu procitali taj podatak i kada se budu opredeljivali gde ce i sa kojim bankama raditi, trebalo bi da imaju u vidu da ova banka u odnosu na obim depozita, 13 puta daje Kraljevu vise nego sto uzima iz Kraljeva, tako da je to jedan pokazatelj. Nijedno javno preduzece u Kraljevu nema racun kod nas, nijedno afirmisanije preduzece nema, mi smo stozerna banka i glavna banka preduzeca Autotransport iz Kraljeva, mi ga situiramo u svim potrebama, sto se tice kredita, isplate plata, tekucih racuna itd. Vi sada u uslovima Kraljeva znate da ako Elektrodistribucija, Pijacna uprava, tzv. Kisekana, Direkcija za gradjevinsko zemljiste, ako nisu te firme koje su izrazito likvidne, imaju visoka sredstva na svojim ziro-racunima, onda mozete i da uporedite i da vidite kakav odnos ima YU GARANT banka prema kraljevackoj privredi, a kakav imaju neke druge banke, Naravno, svako radi za sebe i mi tu ne mozemo da kritikujemo banke, nekog ko ima poslovnu politiku da vise uzme nego da vrati.
- Sta i koliko kraljevacka privreda moze da ocekuje od YU Garant banke?
Kraljevacka privreda je privreda u zastoju kao i veci deo srpske privrede, njoj trebaju i razvojni programi, i banke koje ce pratiti te razvojne programe, i sredstva koja treba da se koriste za te plasmane i za to ozivljavanje su pre sve svega stednja gradjana, ziro-racuni pravnih lica, ziro-racuni gradjana i razni devizni stedni ulozi. Dakle onaj kreditni potencijal koji grad Kraljevo ima, treba prvenstveno da bude usmeren na razvoj proizvodnih programa kraljevacke privrede, u razvijanje i usavrsavanje prometne faze te kraljevacke privrede, poslovanje, davanje potrosackih kredita gradjanima, kreditiranje stanogradnje itd. Sigurno ce u gradskim strukturama, Opstini, Privrednoj komori, udruzenjima poslodavaca, poslovnih ljudi itd. nekada da dodje na tapet i analiziranje takvih podataka koja banka sta uzima, a koja banka sta daje u ovom gradu i ovoj privredi, to je otprilike size za poruku gradjanima Kraljeva. Ide vreme. Mi nastavljamo pod istim uslovima da radimo tekuce racune, stednju, dinarsku i deviznu i toplo preporucujem gradjanima Kraljeva da koriste sefove, posto ide vreme godisnjih odmora, da svoje dragocene stvari iz kuce donesu ovde. Mesecni zakup sefa je 250 dinara, to nije velika suma novca, a obezbedjuje bezbrizan godisnji odmor u zemlji i inostranstvu itd. Prema tome, dozvolite da vam YU GARANT banka cuva vase mukom stecene dragocenosti i novac.

OD JUGOSLOVENSKE DO PRVE SRPSKE BANKE

- Da li ce Vasa banka i dalje nositi predznak YU, buduci da Jugoslavije definitivno vise nema?
- Nasa banka, zato sto je bila na saveznom nivou, sada postaje banka Republike Srbije. Vecinski vlasnik nase banke postaje Republika Srbija, 96,5% akcija je u vlasnistvu Republike Srbije, tako da ce Vlada Republike Srbije odrediti svoje predsednike organa upravljanja bankom. I dalji razvoj te banke treba pratiti u okvirima Republike Srbije, a za realizacije programa razvoja koji utvrdjuje Vlada Republike Srbije, znaci koji su od apsolutnog prioriteta za razvoj privrede i svih grana delatnosti u Republici Srbiji. Verovatno cemo promeniti ime, u najuzem izboru su dve varijante, da se izbrise YU i ostane GARANT, a druga varijanta je da dobijemo naziv Prva srpska banka, sto je apsolutno tacno u smislu da nije postojala banka u kojoj drzava Srbija ima vlasnistvo od 96,48%. To su poslovi koje cemo uraditi od sada za narednih mesec, dva dana.

VRACANJE POVERENJA
- Koliko je ljudi do sada trazilo kredit od Vas?
- Za godinu dana je odobreno 1700 kredita u iznosu od 68 miliona dinara, povecali smo broj tekucih racuna. Broj stedisa raste, sustina je u vracanju poverenja gradjana u banke i sigurnost, mi se nadamo da ukupnim poslovanjem banke sa gradjanima i sa privredom Kraljeva ucestvujemo u vracanju tog poverenja i sto se nas tice mi smo rekli i ostajemo pri tvrdnji da nasa banka mora 365 dana 24 sata da bude na raspolaganju gradjanima i privredi odnosno da svi gradjani, sva pravna lica koja sa nama rade raspolazu svojim novcanim sredstvima, svojim tekucim racunima, ziro racunima, stednim ulozima itd. 24 sata, 365 dana u godini. Do sada je to tako bilo i nadamo se da ce to tako i ostati. Kojom brzinom ce gradjani ponovo poceti da stede, to cemo da vidimo.
- Bila je jedna kampanja razmene, bilo je preferiranja ino- banaka u odnosu na domace banke, koje su osnovane stranim kapitalom, medju bankama koje su pokupile najvise stednje gradjana u Srbiji su „Rajfajzen“ i jos neke druge banke, a u nasoj banci to nije bio slucaj iako po svim elementima spadamo u prvoklasne srpske banke, tzv. kategoriju A. Nikada nismo imali problema ni sa starom deviznom stednjom, ni sa zajmovima za preporod, ni sa dinarskom stednjom, ni sa Pariskim ni Londonskim klubom, znaci banka koja nema nikakvu dubiozu u svojim bilansima. Mislimo da bi gradjani Srbije imali mnogo vise koristi od svoje stednje da su gro te stednje ostavili kod svojih banaka. Medjutim, svi su ravnopravni i registrovani i dobili dozvolu za rad kod Narodne banke Jugoslavije i ne moze i ne sme niko da kaze „nemojte da stedite kod npr. „Rajfajzen banke". Postoji trziste pa neka ljudi stede, mada ne vidim razloga da se bilo kojoj takvoj banci vise veruje nego domacoj banci kao sto je YU GARANT, Komercijalna, Delta banka itd...
- I na kraju, jos jedna pogodnost koju nudite gradjanima.
Da, u YU Garant banci gradjani Kraljeva i fizicka lica mogu da koriste JUBA karticu, a od 1. juna ove godine dobili smo licencu od viza sistema, postali smo principal tog sistema i dobicemo licencu za izdavanje medjunarodne platne kartice za poslovne ljude u firmama i za gradjane pod uslovima koje budemo dogovorili, tako da cemo i taj posao od 1. juna da obavljamo u nasoj banci.

Krediti
- Za gradjane je sigurno najinteresantnije pitanje kakve kredite Vasa banka daje i pod kojim uslovima?
Mi smo krenuli sa odobravanjem jedne vrste kredita, sad imate jednu moderniju situaciju, potrosacke kredite, to je cetiri plate ili cetiri penzije na 12 meseci. Kamatna stopa je 1,9% mesecno. U javnosti su se pojavile razne varijante tih potrosackih kredita, za zimnicu, za knjige, prvo useljenje..., to se sve kod nas zove jednim imenom potrosacki kredit. Mi nismo hteli da pravimo afirmaciju ili reklamu time da smo uveli neke specificne bankarske proizvode. Mi imamo potrosacki kredit klasican u visini od cetiri mesecne plate ili penzije i uplacujemo novac na tekuci racun gradjanima, oni njime mogu slobodno da raspolazu kao da su primili platu ili penziju i da sa njim kupuju ili ogrev ili zimnicu, ili knjige, ili odecu, obucu, lekove, godisnji odmor, po svom izboru. To je jednim imenom potrosacki kredit.

Pogodnosti za stredise
- Koje su to pogodnosti koje YU GARANT banka nudi svojim stedisama?
- Dozvoljeni minus u nasoj banci je 12.000,00 dinara, bez ikakvog posebnog zahteva.
- Vlasnici tekucih racuna 365 dana 24 sata dnevno mogu na automatu (jer imamo takav uredjaj) dobiti svoje stanje na racunu i nerealizovanih cekova, i danju i nocu. Liberalniji smo kod davanja cekova gradjanima. Vlasnici tekucih racuna u nasoj banci u proseku imaju od 9-19 cekova (za potrebe placanja u radnji to je 9h2000 dinara, a za potrebe podizanja gotovine na salterima nase banke jednim nalogom sve, a u drugim bankama to je 19 h jedna hiljada). Meni je zao sto nije vise stednje gradjana Kraljeva. Kraljevo ima 5300 tekucih racuna, i svima su ponudjene ove pogodnosti koje sam sad navodio: i dozvoljeni minus, i zavidan broj cekova, i potrosacki krediti, a na drugoj strani, sesti, sedmi, odnosno osmi deo toga gradjani drze kod sebe.
- U Kraljevu ima 28 - 29 banaka sa jednom umirenom, da ne kazem propalom privredom. Puno je banaka. Krenula je bankarska ekspanzija a postoji i nekorektna reklama. Inace, banka ima obezbedjenje, kamere, 9 zaposlenih i zivi 24 sata na dan. Veliki su troskovi za zakupninu, struju, plate...Ova banka mora da radi 24 sata 365 dana, a retkost je da na telefonski poziv mozete dobiti stanje na tekucem racunu i broj realizovanih i nerealizovanih cekova.Povratak na vrh strane
USCE - pise Slavoljub Mladenovic
Projektanti na keju
   Pod rukovodstvom gospodina Dragosa Bojanica kompletna ekipa za projektovanje uscanskog keja pored obale reke Ibra, od Usca do reke Studenica do Ibarskog mosta i od uliva Studenica do pijace pored reke Studenice, izvrsila je snimanje projektnog zadatka na osnovu kojeg ce se izvrsiti ulepsavanje uscanskih reka.
U projektnoj ekipi nalazili su se predstavnici preduzeca Zapadna Morava iz Cacka i Kraljeva na celu sa gospodinom Draganom Stojanovic i ekipa Srbija vode iz Beograda kao i predstavnici vodoprivrede.
Pored gospodina Bojanica prisutni su bili i Miroljub Baltic, direktor Ekofarma iz Usca i Slavoljub Mladenovic, predstavnik kajakasa iz poznatog uscanskog kajak kluba.
Pored projektnih zadataka dogovoreno je da se na keju uradi prilazni prostor za start kajakaskih i turistickih gumenih camaca.
Na keju je predvidjena i staza sirine tri metra kao i stepenice za silazak sa Ibarske magistrale iznad ibarskog mosta. Pored mosta na reci Studenici predvidjen je prilaz za ucesnike sportskih i turistickih manifestacija koje se odrzavaju u Uscu. Uz pesacku stazu celom duzinom keja predvidjena je i rasveta tako da ce Usce dobiti zaista jedno lepo setaliste.
Sredstva za izgradnju keja obezbedice americka organizacija ACDI VOCA kao i Direkcija za planiranje i izgradnju Kraljeva.

Ponovo splavarenje rekom Ibar
    Predstavnici uscanskih kajakasa dogovorili su se sa turistickim radnicima sa Kopaonika da se u turisticke aranzmane unesu i spustanje splavovima i gumenim camcima rekom Ibar od Usca do drevnog grada Maglica.
Splavarenje i voznja gumenim camcima bice organizovano skoro svake subote ili nedelje i uscanski kajakasi vec imaju veliko iskustvo da prevoze turiste u zadnjih nekoliko godina.
Gumeni camci nabavice se preko turistickih organizacija i bice smesteni u prostorijama Kajak kluba Studenica Usce, dok ce se splavovi raditi prema potrebama od oblog drveta kojeg u Uscu ima u izobilju.
Za splavarenje i prevoz turista gumenim camcima uscanski kajakasi ici ce na obuku u Sloveniju na reku Socu gde ce se upoznati sa nacinom rada slicne turisticke organizacije iz Slovenije i slovenackih kajakasa.
Pored komercijalnih spustova koje ce raditi uscanski kajakasi predvidjen je i spust od Usca do Kraljeva na kome ce ucestvovati camci raznih ekipa kako sportskih tako i turistickih. Spust ce se odvijati u dve etape i to od Usca do Bogutovca i Bogutovca do Kraljeva. Za ovaj spust vec vlada veliko interesovanje, a svi detalji oko organizovanja istog bice objavljeni u medijima.

Ima li nade za Fabriku konfekcije?
    U toku ovog meseca bivsu Fabriku konfekcije u Uscu obilazili su konfekcionari iz Kraljeva i sire okoline sa predstavnicima Mesne zajednice Usce i interesovali se za stanje bivse fabrike.
Fabrika konfekcije u Uscu izradjena je udruzivanjem sredstava radnika i privrednih organizacija uscanskog podrucja i zaposljavala je 120 radnika. Svoje proizvode izvozila je na podrucje Nemacke u sastavu bivse konfekcije Sloga iz Kraljeva.
Pre cetiri godine fabrika je prestala sa radom i masine su nestale bez ikakvog traga ali je sama fabrika veoma ocuvana. Ostala kompletna oprema i uredjaji se nalaze u ispravnom stanju i zgrada je neostecena.
Fabrici je iskljucena elektricna energija i voda ali su instalacije ispravne. Ograda oko fabrike i kapija sa portirnicom su netaknute i dobro ocuvane i uredjeno je dvoriste fabrickog kruga.
Prilikom obilaska fabrike buduci konfekcionari stavili su primedbu na prilazni makadamski put i dolazak u fabriku u zimskim uslovima s obzirom na veliki uspon na putu.
Trenutni vlasnik Fabrike konfekcije je Republicki fond za razvoj i njena vrednost je 50.000 evra, a na zadnjem sastanku je dogovoreno da se nadje modus za resavanje statusa ove fabrike i da zainteresovani buduci konfekcionari dostave svoje ponude na osnovu kojih bi se naslo resenje za pocetak rada.
Znacaj okretanja ove fabrike za uscanski kraj je ogroman i gradjani Usca sa nestrpljenjem to ocekuju.Povratak na vrh strane


KULTURA - KRALJEVACKO POZORISTE - pise Bojana Milosavljevic
Premijera drame „Gospodin Foka"
   Krajem prosle sedmice na domacoj pozorisnoj sceni premijerno je izveden dramski tekst Gordana Mihica „Gospodin Foka." Reditelj postavke u Kraljevackom pozoristu je Aleksandra Kovacevic Aleksic, a nosioci glavnih uloga ove tragikomicne duodrame bili su Biljana Kostantinovic i Milija Vukovic, prvak Narodnog pozorista iz Krusevca.
   Dirljiva i uvek aktuelna prica o ljudskoj usamljenosti, u tumacenju dvoje vrsnih glumaca, cija je scenska harizma i na premijeri bila ocita, ispricana je kroz vizuru spontanosti i zivotnosti, skoro bez imalo prizvuka sumornog i mracnog bivstvovanja dvoje usamljenika - samaca u iznajmljenim sobama negostoljubivog i zastrasujuce nemilosrdnog velegrada. Samica (Biljana Kostantinovic) i Samac (Milija Vukovic) u svom slucajnom i vrlo slozenom odnosu vajali su citav kompleks emocija i situacija: od bezazlene i neskrivene zenske prirode sklone (iskonskoj) zelji da ima zivotnog partera kao oslonac, iskazane kroz simpaticnu nasrtljivost da se stvari uzmu u ruke i uredi zivot tog drugoga, do svesrdnog, cesto panicnog, opiranja muskarca pred opasnoscu da se lisi dotadasnjeg nacina zivota, punog navika i inercije, ali o kojima se nikad ne razmislja. Ovaj nagon gospodina Foke vise puta je ugrozavala spontana navala zastitnickih osecanja i simpatija prema prostodusnoj devojci, koja, najzad, sasvim naglo odustaje od svojih snova, pribirajuci snagu za neki drugi sopstveni zivot.
   U rediteljskom postupku Aleksandre Kovacevic Aleksic nije bilo nicega suvisnog. Akcentujuci dijaloge dosla je do price o usamljenosti dvoje ljudi, a koja je izrecena u ravni psiholiskog - kratko i efektno, sa potrebnom dozom „humanog humora" (na koji je publika dobro reagovala) i sa dovoljno mesta za raznovrstan dozivljaj i poentu. Ovo, pre svega, zahvaljujuci izvanrednoj saradnji na relaciji: reditelj - glumci. „Gospodin Foka" je tehnicki zahtevna predstava, a jedan od boljih efekata bio je i lik gazdarice (Anuska Joncic) postavljen kao znak i simbol koji dolazi sa druge strane skucenog samackog zivota - nekada opominjuci i preteci, katkada saosecajan, koji put i sam bespomocan i nesrecan. U istoj harmoniji bili su i kostimi Stefana Savkovica i, narocito, muzika Marjana Milanovica.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Besplatan upis prvaka
   Narodna biblioteka „Stefan Prvovencani“ vec vise od dvadeset godina besplatno upisuje ucenike prvog razreda osnovnih skola. Za razliku od ranijih godina, Biblioteka je ovu akciju ove godine osmislila kao malu kulturnu manifestaciju koja traje iz dana u dan. Ona se sprovodi pod motom „Skola u Biblioteci - Biblioteka u skoli“, a sa ciljem da se najmladji citaoci upoznaju sa onim sta je Biblioteka bila nekada, a sta je ona danas.
Ucenici gradskih skola organizovano posecuju Biblioteku, upoznaju se sa bibliotekarima na Decjem odeljenju, koji ih na popularan nacin upucuju u tajne citanja i nacine koriscenja bibliotecke gradje. Istovremeno, deci se priredjuju mali pesnicki programi koje osmisljavaju kraljevacki pisci za decu: Dejan Aleksic, Ivan Rajovic, Gordana Timotijevic, Dragan Grbovic, Milos Milisic, Nadezda Tanaskovic, Zoran Savkovic i Miloje Radovic. Deca se na taj nacin animiraju da sama ucestvuju u izboru knjiga koje ce citati, u kreiranju i osmisljavanju kulturnog programa u kojem su istovremeno ucesnici i posetioci.Povratak na vrh strane
KOSARKA - PRVA B SAVEZNA LIGA - pise Zoran Bacarevic
Diplomski protiv „Keramicara“
Pobedom od 84:77 protiv Poleta iz Novog Beceja kosarkasi Masinca oprostili se od svojih navijaca i proslavili ulazak u Prvu A ligu * U poslednjem 26. kolu Masinac gost Zastave u Kragujevcu

  Kosarkasi Masinca potvrdili su nepobedivost na svom parketu u ovogodisnjoj sezoni sto im je, uz sest uspeha u gostima, donelo najveci uspeh u dve decenije dugoj istoriji kluba. I pre susreta sa Novobecejcima Masinac je obezbedio plasman u Prvu A ligu pa je subotnja utakmica pred oko 1.500 gledalaca imala manje-vise revijalni odnosno svecarski karakter.
Postava Masinca u sastavu Avalic, Bojinovic, Jovanovic, Gicic i Markovic prvih petnaestak minuta igrala je u nepromenjenom sastavu, na momente egzibicijama stvorila i odrzala prednost od sedam koseva pa se na poluvreme otislo sa rezultatom 47:40 za domacina. U igri sa „propustljivim“ odbranama, koja je najavljivala i rezultat od blizu stotinak koseva na pobednickoj strani, Novobecejci su preko raspolozenih Bjelice i Miskovica pocetnih 7:0 za Masinac pokrenuli u seriju od 12:0 u svoju korist stigavsi do rezultata 56:55 za domacina. Zavidnu minutazu i devet koseva imao je u zavrsnici meca „povratnik“ Slavisa Bogavac pa je opet usledila serija Masinca za vodjstvo od cak 79:63 u 34. minutu. U poslednja tri-cetiri minuta „studenti“ su ponovo „oduzeli gas“ iscekujuci poslednji zvuk sirene da proslave ocekivanu i sigurnu pobedu od 84:77 (26:19, 21:21, 21:22, 16:15).
Posle poslednjeg zvuka sirene kosarkasi Masinca ostali su na parketu Hale sportova jos desetak minuta, svoje dresove poklonili su gledaocima koji su ih za ovu pobedu ali i za konacan trijumf nagradili dugotrajnim salvama aplauza. Potpuno su ih zasluzili jer su u jednoj zanimljivoj i teskoj sezoni priredili radost svojim pristalicama na svih trinaest utakmica u Kraljevu a na putu ka konacnom trijumfu nije ih sprecila ni neugodna povreda vec iskusnog kosgetera Slavise Bogavca koji je pauzirao gotovo ceo drugi deo sezone.
U poslednjem 26. kolu kosarkasi Masinca idu na gostovanje u Kragujevac gde domaca Zastava pobedom takodje obezbedjuje plasman u Prvu A ligu od naredne jeseni.

KOSARKA - FRIKOM YUBA LIGA
Sutra - za spas Sloge
Posle poraza u Leskovcu od domaceg Zdravlja (75:83) poslednju sansu za opstanak kosarkasi Sloge potrazice sutra u mecu protiv Hemofarma iz Vrsca

   Ostvarila su se predvidjanja da ce kosarkasi Sloge bitku za svoj buduci status voditi do poslednjeg daha, do poslednje sekunde u sutrasnjem poslednjem 22. kolu Frikom JUBA lige. Nedeljno 21. kolo moglo je, a nije, da donese odluku o tome da li ce Sloga ili OKK Beograd od naredne jeseni morati stepenicu nize. Ovako, „trka“ izmedju ove dve ekipe za goli ligaski status potrajace i ovog treceg aprilskog vikenda kada se zavrsava redovno ligasko takmicenje i donose odluke o buducim ucesnicima Jadranske lige i prelasku u B diviziju.
Susret 21. kola u Leskovcu protiv tradicionalnog (uz to neugodnog) protivnika Zdravlja davao je Kraljevcanima izvesnu nadu i posle 30 minuta efektivne igre. Posto se na veliki odmor otislo sa minimalnom prednosci domacina (39:37) treca cetvrtina pripala je ubedljivo gostima iz Kraljeva (25:14) koji su u njenoj zavrsnici iskoristili tehnicku gresku trenera Leskovcana Jovice Arsica i vrzometnom serijom stigli do vodjstva od 62:53. Devet koseva prednosti pred poslednjih deset minuta efektivne igre nisu bili dovoljni za uspeh i konacan spas. Veteran u ekipi Zdravlja Mitic i dve „trojke“ Grnica u poslednja dva minuta, uz dva promasena „zicera„ Sloginih kosarkasa u najkriticnijim trenucima bili su dovoljni za konacnih 83:75 za Zdravlje, uz ubedljiv ucinak domacina od cak 30:13 u poslednjoj cetvrtini.
Jedini „rival“ Sloge u borbi za opstanak OKK Beograd igrao je gradski komsijski maraton sa Lavovima 063 koji su pobedom od 135:132, posle tri produzetka obezbedili opstanak pa OKK Beograd ima poslednju priliku u poslednjem 22. kolu protiv demotivisanog Lovcena na svom parketu. Uslov za spas Beogradjana je da Hemofarms sutra pobedi Slogu u Kraljevu posto OKK u medjusobnim duelima sa Slogom ima bolji ucinak.

FUDBAL - SRPSKA LIGA (MORAVA)
Tri remija „ispracen“ sudija
*U 23. kolu remizirali Sloga, Metalac Trgovacki i Buducnost *Policija, posle 2:2 na utakmici Sloga-Takovo, obezbedjivala sudijsku trojku na celu sa Uzicaninom Perendicem * U 24. kolu Sloga u Arandjelovcu, Buducnost u Uzicu, Sloga (P) sutra kod Lozionice

   Zahuktala se borba za bodove na srpskoligaskoj areni a u grupi „Morava“ los dan imala su sva tri kraljevacka predstavnika, ako se izuzme polovican uspeh Metalac Trgovackog u Baljevcu. Sloga je, posle poraza u vanrednom kolu u Uzicu od Jedinstva (1:2) u nedelju na Gradskom stadionu propustila jos jedan „voz“ koji znaci prodor u gornji deo tabele. Protiv Takova iz Gornjeg Milanovca „beli“ su izgubili dva boda (2:2) a tome je najvise kumovao sudija Zeljko Perendic iz Uzica. Kod vodjstva Sloge od 2:1 (strelac za Slogu Petrovic u 4. i 75. minutu) uzicki arbitar je u 90. minutu dosudio jedanaesterac za Milanovcane posto je igrac Takova Radisavljevic igrao rukom u sesnaestercu Sloge!? Previd ili namera tek penal je izveden, Matkovic je sa bele tacke, posle desetominutnog prekida i guzve na terenu, poravnao na 2:2, i dva boda za Slogu odletela su u nepovrat. Posle „nastavka“ od cak sest minuta i zavrsetka sudijske utakmice sudijska trojka je uz pratnju policije napustila Gradski stadion. Bila je to jos jedna fudbalska bruka u Kraljevu, kao slag na jednu tesku i neizvesnu sezonu u kome kraljevackim srpskoligasima nimalo ne cvetaju ruze.
U derbiju zacelja u Konarevu domaca Buducnost i Zlatibor iz Uzica igrali su bez golova (0:0) pokazujuci tako da i u susretima najslabijih ekipa nisu u stanju da postignu makar i pocasni gol. Zanimljivo je, ipak, bilo u Ibarskoj klisuri gde je domaci Rudar jos jednom poklekao na sopstvenom bunjistu, kada se malo ko tome nadao. Cak su gosti iz Kraljeva poveli golom Mojsilovica (60. minut) i to vodjstvo drzali (protiv desetorice domacih igraca posle iskljucenja Milutinovica vec u 15. minutu) sve do 88. minuta kada je Gocanin poravnao na konacnih 1:1. Baljevcani imaju vise za cim da zale jer je dva velika boda tesko nadoknaditi na narednim utakmicama u gostima.
Ovog vikenda igraju se susreti 24. kola. Sloga putuje u Arandjelovac na noge domacoj Sumadiji, Buducnost u Uzicu protiv drugoplasirane Slobode ima zelju da izbegne katastrofu a Metalac Trgovacki protiv Sloge iz Pozege sutra kod Lozionice treba da iskoristi „zalet“ iz Baljevca.Povratak na vrh strane

MailboxIbarske novosti mailbox

Copyright 1997-2003 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive