Internet izdanje - 30. maj 2003.godine

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Slavko Janosevic. Odgovorni urednik: Ivan Rajovic. Tehnicki urednik: Aleksandra Rankovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Predrag Markovic (drustvo), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Milisav Radovanovic (fotoreporter). Predsednik Upravnog odbora: Gordana Vuckovic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Vreme sadasnje - Umalo da pada vlada
Svetac sa oreolom Zice
Vesti - saopstenja
10 godina - ne vazi
Red i mir preko "veze”
Pronadjene mine ne pomerati, samo obeleziti
Moja istina o stecaju u ,,Kompaniji Kablar”
Novosti iz Usca
Kultura - Masta na slobodnu temu - Goran Petrovic - Nove knjige
Sport - Ultimat fajt - Fudbal


Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Umalo da pada vlada

   Moram da priznam, odmah na pocetku, da ovaj tekst, jedan od onih koji vise nikome nisu potrebni, mada na prvi pogled deluju dosta iskreno, otvoreno i ubojito, pisem u stanju skoro totalnog dusevnog rastrojstva. Naime, vec danima, pa i mesecima, me mnogo boli sto se vlada svadja. Toliko me boli da svaka rec izgovorena iz usta jednog od clanova vlade upucena drugom clanu vlade, a da niko od njih nista nije ucinio da bude tu gde jeste, ostavlja duboke tragove u kori mog velikog mozga, ali i u dusi svakog iole trezvenog srpskog bica. Toliko gadosti koje smo ovih dana uspeli da cujemo o vrlim predstavnicima vlade koji su na talasu, iliti valu, narodnog nezadovoljstva uspeli da budu tu gde jesu, ne bi izgovorio ni najostrvljeniji Hrvat, a o Bosnjacima i da ne govorim. Zapravo, a u skladu sa nasom epikom, tradicijom i govornom kulturom, da ne pominjem interese, lovu, pripadnost klanovima, sujetu, zamrljane biografije, volju za moc i sve ono sto prati bice zvano homo politikus u srpskim okolnostima, u jednom trenutku sam stekao utisak da bi onaj ko je takvu ekipu kreatura okupio na jednom mestu trebalo vecno da gori u paklu ili da se udavi u nekoj secerani. I kada se cinilo da je sve gotovo, da pada vlada, da su vanredni izbori neminovnost i da ce nesrecnici koji su breme odgovornosti na uspostavljanju demokratije preuzeli na svoja krhka debeovska, espeesovska, novodemokratska i druga pleca do juce bliska Cobetovom osvedoceno dobrom rezimu, dogodilo se cudo. Izadje vlada pred narod, a narod toliko zabole sta vlada misli, da sve puca unaokolo, a i dalje. I rece vlada, neka bude mir, mir, niko nije kriv, i bi mir, iz ciste zajebancije, dan prvi. Koji su se krasni onda sve ovo vreme svadjali, nikome nije jasno, ali nikoga to vise i ne zanima. Vazno je da ce nasa draga vlada koja je konacno spoznala znacaj, tezinu i odgovornost onoga sto radi prestati da brine o mnogim nevazim stvarima iz svetlih biografija svojih clanova i posvetiti se reformama na dobrobit svih nas cije su od srece isplakane oci uprte u njihove svetacke likove u ocekivanju da nam bude mnogo, mnogo bolje, kao sto su nam i obecali na pocetku mandata.
   Juce me je, recimo, spopala takva frka da umalo nisam dobio dijareju samo pri pomisli da bi ova i ovakva vlada mogla biti uskracena za jednu grandioznu pojavu kao sto je ministar Veselinov, sa svojim tompusom, ali mi se totalno slosilo kad sam video Vucelu kako ga pusi, mislim tompus, na mestu prvog coveka srpskih rukometasa. Duhoviti bi rekli: ,,Dzabe ste krecili", neki drugi ne bi rekli nista, a i bolje. Nasa stvarnost je takva da recima vise nije moguce objasniti je. Ovo se moze objasniti jedino izjavama umnih clanova srpske vlade koji su se dogovorili, zakleli, obecali jedni drugima i dali casnu pionirsku rec da ce se ponasati normalano i da ce svaki delic svoga bica staviti u funkciju predstojecih reformi. Toliko o vladi jer je sada sasvim sigurno da bolju nismo ni zasluzili, a goru necemo ni imati, ako je suditi po onome sto su clanovi vlade jedni o drugima izrekli u javnosti. Uglavnom, kako stvari stoje, ostace nam totalno nejasno ko je jasuci lipicanere, i ostale konje, skakao u bazene pune piva u Silerovoj i nekim drugim objektima nekadasnjih poznanika, a sada ljutih protivnika aktuelne vlasti. Samo cinjenica da se ljuti ljubicasti medijski imperator, inace jedan od mogih na spisku lica bliskih Milosevicevom rezimu, drznuo da se obracunava sa clanom vlade, pa makar i on svojevremeno bio Milosketova desna, iliti leva, sapica, dovoljno govori da ova vlast, ovakva kakva je, nema pojma, da su pojedinci sami sebi dovoljni i da ih sudbina naroda ni malo ne interesuje. Da nesreca bude jos gora, ni narod vise nista ne interesuje, a partija se igra i dalje, videcemo dokle.
   I taman sam uspeo da se oslobodim nocne more zbog pretnje jednog uvazenog, kad bi se zezali, lokalnog lekara, da ovo djubre, to jest mene, odavno namerava da bije, a stigla je i tuzba od jos jednog i te kako uvazenog lokalnog biznismena, bivseg potpredsednika SO, visokog funkcionera SPS, direktora UTRO ,,Srbije" i ko zna cega jos, za klevetu, dusevnu bol, okaljanu cast, ugled, dostojanstvo, svetao espeesovski lik i delo i ko zna sta jos. Kako stvari stoje sve mi se cini da cu ostatak zivota provesti u corki dok se osvedoceni zlikovci budu, setkali svojim stadionima i grobljima, baskarili u svojim bazenima i otkupljivali propale firme po zemlji Srbiji, tuzakajuci kao tuzibabajule one koji se usude da progovore o njima onakvima kakvi su. Vlada o tome nema pojma, a nema ni vremena da se bavi lokalnom problematikom pored toliko licnih problema sa kojima se svakodnevno suocava. Da sam, posle svega, na mestu pojedinih ispusenih kreatura mislim da bih se bar klonio sveta i dnevnog svetla, da ne kazem pogleda sugradjana. Ali, ni suocavanje nije lose, pod uslovom da do njega dodje. Problem je samo u tome, kako savladati gadjenje jer, poznato je valjda, da nista ne moze biti tako bedno, ljigavo, podmuklo, nisko i bezobrazno kao, uslovno receno, izopaceno ljudsko bice. Vlada to dobro zna. Nadajmo se da ce blagodeti tog saznanja stici i do nas. U protivnom, pomoci nam nema, a ako jos imamo utisak da smo bilo sta okrecili, sa sigurnoscu mozemo zakljuciti da je to bilo - dzabe.Povratak na vrh strane


KRALJEVCANI NA KANONIZACIJI VLADIKE NIKOLAJA VELIMIROVICA U HRAMU SVETOG SAVE U BEOGRADU - pise Slobodan Rajic
Svetac sa oreolom Zice

   „Imamo ga zasta proslavljati i moliti da nam on, sveti otac Nikolaj, koji je pred licem Gospodnjim pomogne u ovim ovako teskim vremenima u celom svetu a i kod nas, da budemo dorasli svom vremenu, dostojni svog imena, pravoslavne hriscanske vere, svojih predaka i svog porekla“, porucio patrijarh srpski Pavle posle kanonizacije 77. srpskog svetitelja, - Svecanom bogosluzenju u Hramu Svetog Save u Beogradu prisustvovalo i nekoliko stotina Kraljevcana od kojih je jedan broj posetio crkve Svete Petke i Ruzice i manastir Kamenac

   Svetoj arhijerejskoj liturgiji u Hramu Svetog Save u Beogradu, na kojoj je u subotu, 24. maja, na praznik svetih slovenskih prosvetitelja Kirila i Metodija, vladika Nikolaj Velimirovic, pocivsi episkop zicki i ohridski, zvanicno kanonizovan za svetitelja i unet u kalendar (diptih, imenoslov) svetih Srpske pravoslavne crkve (SPC), prisustvovalo je i nekoliko stotina Kraljevcana. Oni su u Beograd, na Vracar, gde se nalazi Hram Svetog Save, stigli organizovano u nekoliko autobusa koje su angazovali Pravoslavni duhovni centar „Vladika Nikolaj Velimirovic“ i Crkvena opstina Kraljevo, dok je jedan broj stigao privatnim prevozom.
Svecano bogosluzenje u Hramu Svetog Save, u sasluzenju sa clanovima Sabora SPC, svestenstvom i jeromonasima iz vise srpskih eparhija i manastira, iz zemlje i rasejanja (dijaspore), medju njima i iz kraljevackog kraja, i vise crkvenih horova, sluzio je NJegova svetost patrijarh srpski Pavle.
   Tom prilikom procitana je i saborska odluka (povelja), doneta 19. maja, da se vladika Nikolaj koji je, kako je receno, „Boga proslavio svojim zivotom i delima“ proglasi za svetitelja radi „duhovnog dobra i sveukupnog napretka nase pomesne crkve i cele jedne Svete saborne i apostolske crkve“. Prvi put zvanicno, po blagoslovu najvisih crkvenih vlasti na liturgiju je uneta ikona svetog Nikolaja, a tokom sluzbe, takodje prvi put, pevani su tropar i kondak (crkvene pesme) posvecene vladiki Nikolaju koga sam narod vec vise decenija smatra svojim svecem.
   - U ime proslave Vaskrsenja Hristovog i na praznik svete brace Kirila i Metodija, danas, braco i sestre, proslavljamo i svetog oca naseg Nikolaja, episkopa koji je svojim zivotom, svojom verom, propovedima i knjizevnim radovima delovao u narodu nasem kao apostol i prvosvestenik. Zna se da je zbog toga podneo i stradanje u logoru. Imamo ga zasta proslavljati i moliti da nam on, koji je pred licem Gospodnjim, pomogne u ovim ovako teskim vremenima u celom svetu, a i kod nas, da budemo dorasli svom vremenu, svojim duznostima i da budemo dostojni imena, po veri pravoslavnoj hriscanskoj i po svome poreklu, svojim precima. Vera nasa nije samo znanje i istina. To znanje treba da udje u vladanje, postupanje, ophodjenje prema svim ljudima - porucio je patrijarh Pavle u besedi posle kanonizacije vladike Nikolaja, istakavsi i znacaj ovog cina bas na praznik Kirila i Metodija jer su nam „ovi misionari Hristovi doneli mogucnost da se pismeno izrazimo o sebi jer narod koji to ne moze, vec ceka da o njemu pisu samo drugi, zivi daleko u praistoriji“.
   Pored vise hiljada vernika iz citave Srbije i sveta, sluzbi su prisustvovali prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina Karadjordjevic, ministar vera u Vladi Srbije Vojislav Milovanovic i clanovi Krunskog saveta.
   U svetosavski hram pre pocetka dvocasovne svete liturgije donete su za ovu priliku iz Lelica, gde pocivaju od 12. marta 1991. godine, pracene dugom kolonom vozila sa vernicima Eparhije sabackovaljevske, mosti svetog vladike Nikolaja, koji je postovan kao svetitelj i pre zvanicnog proglasenja za sveca, kojem je u zemlji i svetu poveceno nekoliko hramova i kome su ikone zivopisane i pre kanonizacije. Civot sa mostima svetog Nikolaja u Hramu Svetog Save toga dana celivalo je, uz molitve za zdravlje i spas duse, na hiljade vernika medju kojima i svi pridosli Kraljevcani.

Iz zivotopisa sv. Nikolaja (1880-1956)
   Nikola Velimirovic rodjen je na Tucindan, na praznik sv. Nauma Ohridskog, 23. decembra 1880. po starom kalendaru, u selu Lelic, nedaleko od Valjeva. Osnovno obrazovanje stekao je u manastiru Celije, a srednje, kao najbolji djak, u valjevskoj Gimnaziji. I kao ucenik i student beogradske Bogoslovije bio je nenadmasan. Po zavrsetku bogoslovije kratko vreme bio je ucitelj u selima Dracici i Leskovci kod Valjeva. Zatim ga SPC salje na skolovanje po Evropi, u Svajcarsku (Bern, Zeneva), Nemackoj, Rusiji i Engleskoj (Oksford). U jesen 1909. razboleo se tesko od dizenterije i moleci se Bogu dao rec da ce, ako ozdravi, da se zamonasi. Kao vec poznati doktor teologije i filozofije, uskoro se zaista zamonasio u manastiru Rakovica gde postaje jeromonah Nikolaj. Istovremeno bio je suplent Bogoslovije Sv. Save u Beogradu gde je predavao filozofiju, logiku, psihologiju, istoriju i strane jezike. Pored toga drzao je nadahnute besede na Kolarcevom univerzitetu i drugim mestima, objavljivao radove i studije u crkvenim i knjizevnim casopisima o Dostojevskom, Niceu i NJegosu (studija „Religija NJegoseva“ ocenjena kao jedna od najumnijih). U sudbonosnim danima ratova od 1912. do 1918. godine Nikolaj aktivno ucestvuje, kao veliki rodoljub, dobrovoljac i pomocnik stradalima u ratu i bolestima, ali i svojim besedama (npr. „Iznad greha i smrti“) koje se mogu uporediti sa Periklovim u drevnoj Heladi, govorenim u slavu palih za otadzbinu. Aprila 1915. srpska Vlada ga je uputila iz Nisa u Ameriku i Englesku u cilju rada na nacionalnim i drzavnim poslovima (gde ostaje do aprila 1919. godine).
    Po zavrsetku Prvog svetskog rata, dok je jos bio u Engleskoj, iabran je za episkopa zickog, odakle je ubrzo, 1920. premesten u Ohridsku episkopiju. U Zicu je vracen 1934. godine po odluci Arhijerejskog sabora i zelji naroda. To je period njegovog najplodnijeg crkvenog i bogoslovsko-knjizevnog rada sa mnogim kapitalnim delima. Pozar Drugog svetskog rata i kapitulacija stare Jugoslavije zatekli su vladiku Nikolaja u manastiru Zica sa kojim je delio tesku sudbinu svog naroda. Od Nemaca je uhapsen na Petrovdan 1941. i odmah konfiniran u manastir LJubostinju, a zatim prebacen u strozi zatvor - manastir Vojlovicu kod Panceva gde je bio zatocen zajedno sa partijarshom srpskim Gavrilom Dozicem. Nemci su 14. septembra 1944. godine vladiku Nikolaja i patrijarha Gavrila deportovali u zloglasni logor Dahau gde su doziveli sve strahote pakla na zemlji i ostali do kraja rata. Obojica su oslobodjeni tek 8. maja 1945. Patrijarh Gavrilo se vratio u zemlju, a vladika Nikolaj, proglasen u novoj komunistickoj FNRJ za drzavnog neprijatelja, potucao se kao emigrant po Evropi, a 1946., bolestan, stigao u Ameriku. Ipak, nasao je snage za misionarski rad, pomazuci svima i drzeci propovedi i predavanja. Preminuo je 18. marta 1956. godine u manastiru Sveti Tihon u Saunt Kananu, a sahranjen 27. marta u manastiru Svetog Save u Libertvilu. Na zahtev vernika, 3. maja 1991. godine njegove mosti prenete su i pohranjene u manastir Lelic. Nosilac je tri doktorata, a „Ohridski prolog“, „Besede pod gorom“, „Molitve na jezeru“, „Religija NJegoseva“, „Zertve Gospodnje“ samo su neka od njegovih dela koja su dala pecat hriscanskoj pravoslavnoj misli. Po proglasenju za 77. srpskog svetitelja, dani njegovog praznovanja su 18. mart i 3. maj (po novom kalendaru), odnosno dan njegove smrti i dan prenosa njegovih mostiju u Lelic.

Protiv pakta
   Vladika Nikolaj je, uz patrijarha Gavrila, imao svoj udeo i u obaranju antinacionalnog pakta vlade Cvetkovic-Macek, zbog cega je od naroda bio pozdravljen, a od okupatora Nemaca omrazen i proganjan.
   Kada su mu povodom 27. marta gradjani Kraljeva uputili telegram cestitanja u Beograd, vladika Nikolaj im je telegramom odgovorio: „Bogu blagorodni, narodu zahvalni, gledamo svetlo u buducnost bez pecata srama“ („Pastirski glas“, br.3, 1941.)Povratak na vrh strane


VESTI - SAOPSTENJA

SAOPSTENJE NP OTPOR KRALJEVO POVODOM OSTAVKE MINITRA VESELINOVA
Dokaz narodne snage

   Ostavka dr Dragana Veselinova na duznost ministra poljoprivrede dokaz je snage volje gradjana koji su uz pomoc peticije narodnog pokreta „OTPOR!“ nedvosmisleno stavili do znanja kako bahatom i neodgovornom ministru, tako i citavoj Vladi, da nece tolerisati samovlasce i umisljenu nedodirljivost!
   Ovim nacinom delimicno je zadovoljena pravda i ublazen bol porodice tragicno stradale Katarine Maric koja je izgubila zivot pod tockovima dzipa koji je prevozio bivseg ministra.
   Clanovi Narodnog pokreta OTPOR! se i dalje beskompromisno zalazu za princip odgovornosti visokog nivoa kada su nosioci vlasti u pitanju, kao i za princip momentalne smenjivosti ukoliko se odgovornost ne prihvati ili neozbiljno shvati.
   Ujedno, jos jednom upucujemo izraze najdubljeg saucesca porodici Maric, kao i zahvalnost svim gradjanima koji su nas podrzali u nastojanju da smenimo nemoralnog ministra“.

OPSTINSKI ODBOR NOVE SRBIJE
Legalizacija prekrajanja izborne volje
   Povodom najnovijih obrta na srpskoj politickoj sceni, Nova Srbija smatra da vise nema nikakve dileme da li su potrebni ili ne vanredni izbori na svim nivoima. Srbija nema predsednika, imamo nelegalnu vecinu u Skupstini i mnogo nedoumica oko toga kakvi su to clanovi vlade i sta se sve dogadja sa njima, stoji u saopstenju za javnost Opstinskog odbora Nove Srbije u Kraljevu.
   Svakodnevno slusamo razne price o ulasku u EU a istovremeno se zataskava secerna afera i slicne manipulacije i neistine koje nas udaljavaju od EU. Najnoviji dogadjaji, vezani za odluku Ustavnog suda Srbije (USS) koja je direktno izmenila parlamentarni zivot u Srbiji i u suprotnosti je sa izbornim zakonom na osnovu koga su gradjani izabrali svoje predstavnike u Parlamentu, duboku su doveli u nedoumicu gradjane Srbije sa svojom kontradiktornoscu. Takva odluka USS eventualno bi se mogla primenjivati tek u buducim izborima, i ne bi mogla vaziti za ovaj saziv Parlamenta. Iz nje proizilazi da je fakticko stanje u parlamentu, da poslanicki mandat nije vezan za politicku partiju, iznudelo odluku Ustavnog suda Srbije, to jest da se fakticka situacija u Parlamentu stavila iznad institucije Ustavnog suda. Odlukom USS samo je legalizovano dosadasnje prekrajanje izborne volje gradjana odnosno kupovina poslanickih mandata i mesetarenje glasovima, sto vec postojecu parlamentarnu krizu dodatno produbljuje, a to ukazuje da su prevremeni izbori u Srbiji postali nuznost.
   Takva odluka USS prakticno minimizira ulogu bilo koje od politickih stranaka, kako parlamentarnih tako i vanparlamentarnih sto se kosi sa osnovnim principima demokratije sto je nezabelezeno u demokratskom svetu. Odrzavanjem parlamentarne vecine na ovaj nacin je samo kupovina vremena a negiranje predstavnika politickih partija u Pralamentu je vracanje u ne tako davnu proslost kada je u Srbiji vladalo jednoumlje, kaze se na kraju saopstenja za javnost OO NS u Kraljevu.

ODRZNA IZBORNA SKUPSTINA SSJ
Kinez u Predsednistvu
   Na izbornoj skupstini Stranke srpskog jedinstva, odrzanoj 24. maja u Beogradu, za clana Predsednistva ove stranke izabran je Stanoje Kostic Kinez, predsednik Opstinskog odbora SSJ Kraljevo. Pored njega, u Predsednistvo stranke sa podrucja Raskog okruga izabrani su prof. dr Slobodan Jevtic, predsednik OO SSJ Vrnjacka Banja i Obrad Bijelic, predsednik OO SSJ Novi Pazar.
   Dosadasnji predsednik SSJ Borislav Pelevic ponovo je izabran na tu duznost. Pelevic je izabran apsolutnom vecinom. Za njega su glasala 333 delegata, dok je njegov protivkandidat LJubisa Petkovic osvojio samo pet glasova. Za zamenika predsednika Dragan Markovic Palma. Skupstina stranke izabrala je i cetiri potpresednika stranke, kao i 25-clano Predsednistvo, u kojem su i navedena trojica clanova iz Raskog okruga.
   Na skupstini je dopunjen Program i Statut stranke i predvidjen referendum o statusu Srbije u zajednickoj drzavi. Prema informaciji iz Opstinskog odbora SSJ Kraljeva i Vrnjacke Banje, to znaci „da bi referendumsko izjasnjavanje trebalo da opredeli status Srbije u evropskim integracijama“.

SAOPSTENJE OO SRPSKOG POKRETA OBNOVE VRNJACKA BANJA
Doprinos nacionalnom pomirenju
   Opstinski odbor SPO Vrnjacka Banja okupio se i ove godine na Gocu na Djurdevdan pored spomenika palim Ranogorcima koji su podigli 1942. godine gradjani i vojnici Druge trstenicke brigade Ravnogorskog pokreta. Komandant brigade bio je major Nikola Gordic. Komunisti su posle Drugog svetskog rata porusili spomenik ali ga je SPO iz Vrnjacke Banje 1990. godine obnovio. Od tada svake godine na Djurdjevdan SPO Vrnjacka Banja sa slavskim kolacem i svecom posecuje spomenik na Kovackoj Kosi, zajedno sa gradjanima sela Goc i Stanisinci. Kolacar je ove godine bio Radoslav Vuletic iz Vrnjacke Banje a za sledecu 2004. godinu tu duznost je preuzeo Stanko Cokovic iz Novog Sela.
   Srpski pokret obnove obnovio je spomenik Ravnogorcima palim u borbi sa okupatorima ne da bi produbljivao raskole koji su srpskom narodu doneli veliku nesrecu, vec da bi u skladu sa svojim Programom doprineo nacionalnom pomirenju do koga moze doci samo ako istina konacno pobedi.
   Srpski pokret obnove se zalaze da se sva spomen-obelezja sacuvaju, bez obzira kojem ideoloskom opredeljenju pripadaju.
I pored ovakvog svog opredeljenja, SPO nije naisao na razumevanje kod prethodne ali i DOS-ove vlasti da se svi spomenici zastite od propadanja i dostojno obeleze. Skromna materijalna sredstva koja su SPO i grupa gradjana trazili od „Belog izvora“ odbijena su uz ignorisanje i obrazlozenja koja su se zasnivala samo na netrpeljivosti prema politickim neistomisljenicima.
Nije spomenik Ravnogorcima jedino zapusteno obelezje na Gocu. U neposrednoj blizini novog puta nalazi se Lunetova cesma koja predstavlja ne samo istorijski spomenik, vec moze biti i turisticka atrakcija.
   Inace, na pomenutom spomeniku na Gocu je napisano „RAVNOGORSKIM BORCIMA PALIM NA BRANIKU SVOJE OTADZBINE“, ispod cega su navedena imena boraca: Toma Popovic, Milan Savic, Ivan Radovanovic i Miodrag Djuric iz Trstenika, Mihajilo Bogicevic i Djordje Jelic iz Starog Trstenika, Bozidar Smoljkovic i Nenad Lazovic iz Jasikovice, Radosav Petkovic, Dusan Novoselac, Radoslav Draskovic, Kosta Perovic i Miodrag Petrovic iz Vrnjacke Banje, Milovan Sretenovic, Milos Kolarevic i Dusan Batocanin iz Loposa, Mihailo Kurepovic, Miodrag Gocanin, Milos Pecic, Slavko Djurovic i Nikola Poljakovic iz Novog Sela, Rade Ognjanovic i Rade Veletic iz Kalinovika, Miljojko Timotijevic iz Vrbe, Budimir Lukic iz Korenice, Dragisa Jovovic i Bogoljub Bugarinovic iz Goca, Petar Petrasinovic, Smiljko Miodragovic i Dragojlo Radosavljevic iz Brezovice, Borivoje Prokic i Rasko Djurovic iz Odzaka, Stojan Miljkovic i Jakov Vukcevic iz Bucja, Vojislav DZamic iz Pocekovine, Vojislav Brasic i Mladen Cvetkovic iz Omasnice, Zdravko Vidakovic iz Dublja, Maksim Davitkovic iz Skoplja, Jovan Djonic iz Gornjeg Ribnika, Nikola Petrovic i Vucic Savic iz Golubovca, Dragomir Milosevic iz Gajtana, Miroslav Nesic iz Vitanovca, Radisav Cerovic iz Petrovca, Jovan Gordic iz Loznice, Aleksandar Vitkovac iz Stopanje, Vladimir Zdravkovic iz Vucitrna, Milan Comagic iz Stanisinaca, Milovan Vukcevic iz Tobolca, Postol Miletic iz Ridjevstice i Milorad Mikic iz Osaonice.
   Ispod imena ispisane su reci: „SPOMENIK PODIZU GRADjANI I VOJNICI DRUGE TRSTENICKE BRIGADE SA SVOJIM KOMANDANTOM“, i stihovi: „Kroz napor i borbu smelu napred kmeti,/ Slatko je i dicno za svoj rod umreti./ Svaki od njih junacki je pao,/ Svaki je zivot za narod dao,/ Oni su dika svog slavnog roda,/ Ziveo narod, Kralj i Sloboda“/.Povratak na vrh strane


Ustavni sud Srbije ponistio neustavni clan Odluke o kioscima SO Kraljevo - pise Predo Markovic
10 godina - ne vazi


   Ustavni sud Republike Srbije proglasio je neustavnom i nezakonitom odredbu clana 13. stav 1. Odluke o postavljanju kioska u opstini Kraljevo, kojom su na oglas za postavljanje kioska u centralnoj gradskoj zoni u Kraljevu mogla da se prijave samo fizicka i pravna lica, odnosno preduzetnici koji imaju prijavljeno prebivaliste na teritoriji ove opstine i u njoj obavljaju privrednu delatnost najmanje 10 godina.
Objavljivanjem odluke Ustavnog suda Srbije 9. maja 2003. godine u Sluzbenom glasniku Republike Srbije prestao je da vazi clan 13.stav 1. Odluke o postavljanju kioska u opstini Kraljevo zbog "povredjivanja nacela jednakosti u pravima i duznostima gradjana i onemogucavanja Ustavom i zakonom zajamcenog prava gradjana, fizickih i pravnih lica i preduzetnika koji nemaju prebivaliste i ne obavljaju odredjene delatnosti malje od deset godina, da ucestvuju u dodeli mesta na javnim povrsinama".
U clanu 13. Odluke o postavljanju kioska u opstini Kraljevo, koji je odlukom ustavnog suda Srbije proglasen nevazecim, bilo je predvidjeno da jedno fizicko ili pravno lice, odnosno preduzetnik, imaju pravo na dodelu samo jednog mesta i pravo na postavljanje samo jednog kioska u Kraljevu.
Tokom prosle godine, uvidjajuci neodrzivost odredbi clana 13. Odluke o postavljanju kioska u opstini Kraljevo, odbornici SO Kraljevo su doneli zakljucak o suspenziji ovog clana odluke, a kako ,,Ibarske novosti,, saznaju u strucnim sluzbama SO Kraljevo, ovaj clan do sada u praksi nije bio ni primenjivan.Povratak na vrh strane
NOC NA KRALJEVACKIM ULICAMA SA JEDNOM OD INTERVENTNIH PATROLA POLICIJE - pise Dule Stojic
Red i mir preko ,,veze”
   Odlicno obuceni i opremljeni, krsni momci u belim dzipovima danonocno krstare gradom, reagujuci na svaku sumnjivu rabotu, dojavu ili zadatak iz ,,centrale". Efikasnija policija, prekrsaja manje

   Pre nekoliko meseci na kraljevackim ulicama prvi put pojavile su se interventne patrole. Posebno obucene i opremljene, u snaznim belim dzipovima, ove patrole najpre su izazivale podozrenje, cak i obicnih, mirnih gradjana. ,,Demonstraciju sile", pa makar ona bila i u sluzbi javnog reda i mira, niko ne voli.
Vremenom, medjutim, sa pojavom ovih patrola, sve je manje i prekrsaja i podozrenja. Obicni gradjani su bezbedniji, a besprizornima ostaje samo da zveraju sa koje strane ce se pojaviti beli patrolni dzip.
Siledzijstva, pljacke i drugih prekrsaja reda i mira, razume se, i dalje ima, ali je sasvim drukciji osecaj kada se makar zna da su momci iz "interventne" tu, ili negde u blizini.

NA ,,LICU MESTA"

   Krstareci i danju i nocu, krsni, prekaljeni policajci iz ovih patrola, posebno obucavani za brze intervencije i svakojake ,,guzve", za tili cas stizu s kraja na kraj grada, bilo da sami intervenisu, bilo da pripomognu kolegama na terenu.
Sa jednom od takvih patrola koju su sacinjavali policajci Zoran Vukicevic, Branko Milanovic i Predrag Milosevic proveli smo celu noc na kraljevackim ulicama, od 22 do cetiri ujutro. Sve iskusni policajci, i porodicni ljudi.
   Vozimo se od ulice do ulice, od kvarta do kvarta. Mirna noc, na nasu novinarsku ,,zalost". Imamo vremena da razgovaramo o svemu i svacemu, ponajvise o opasnom policijskom poslu, porodicama, platama... Mnogi smatraju da ovi policajci dobro zaradjuju, a njihove plate jedva da su oko 12.000 dinara, i to za ogromno vreme provedeno na dezurstvu. Neki od njih, maltene, rade danonocno, dezurajuci po 200, 250, pa i 300 sati mesecno, i - sve za iste pare!
   Razgovor prekida vezom dezurni sa ,,centrale":
   - Imate neku guzvu u Ulici Olge Milutinovic, pozurite!
   Punim gasom i pod rotacionim svetlima stizemo za nekoliko minuta sa drugog kraja grada. Na ,,licu mesta" agilni pozornici Dragoslav Mijatovic i Aristotel Djordjevic rade svoj posao. Iz mraka, sa ukljucenim radio-stanicama pristize jos nekoliko policajaca u civilu.
   Ali, sve je samo ,,rutinska operacija". Neki momak se podnapio, pa razgalamio i razmahao nekakvom metalnom cevkom. Policajci ga lako savladavaju, ,,bez upotrebe sile", i ubacuju u dzip odvozeci ga do policijske stanice da malo ,,ohladi" glavu.
   Odatle nastavljamo dalje kroz mracne delove grada i corsokake, do sumnjivih mesta i kafica koji se vec zatvaraju. Ponoc je odavno prosla.

NADUVANA ,,LJUBAV"

   Na popularnoj ,,stajgi" - zeleznickoj stanici, kafici puni do zore i tu se, kad u gradu sve utihne, okupljaju nocobdije. Ni ovde niceg osobitog osim sto kafici rade celu noc, iako vise nema ni putnika ni vozova, kao nekad, eda bi se namernici malo osvezili. Ovako, ,,restoracija", a s njom i tih nekoliko privatnih kafica, maltene su rezervisani samo za lokalne dokonase i one koji ni nocu ne mogu bez ,,kapljice". I tek po neki zalutali putnik-namernik.
   Opet se oglasava ,,veza". I opet nista narocito. Da proverimo: pred zgradom u Karadjordjevoj 14 momci sede i razgovaraju. Dva je po ponoci, a nekom ranoraniocu zasmetao razgovor pod prozorom i pozvao ,,92". Policajci uljudno upozoravaju momke.
   A onda saobracajni udes u Ulici Dimitrija Tucovica, nedaleko od benzinske pumpe. Pola tri, mlad vozac i skupi automobil. Samo materijalna steta, srecom. Tu su vec dvojica pozornika, dolazi i saobracajna policija. Zapitkuju, skiciraju, beleze.
   Utom, sa jos nekoliko luksuznih automobila, pristize bahato i nesumnjivo bogato drustvance, najverovatnije da ,,osacuje" stvar i pruzi podrsku svom ,,pajtosu" koji je doziveo udes. ,,Mi" iz interventne samo posmatramo i zgledamo se.
   - Gde si, ,,ljubavi"! - cinicno, kroz prozor dzipa, Zoranu se unosi u lice lepa, ali po svoj prilici ,,naduvana" ili bar pripita devojka, stavljajuci jasno do znanja da joj smeta prisustvo ,,pandura".
Zoran cuti, ne reaguje. Tek kad smo produzili dalje, progovorio je vise za sebe:
   - Ma, bilo je i ruznijih provokacija, ali policajac mora da bude policajac - kaze odmahujuci rukom.
NJegove kolege Branko i Predrag prisecaju se usput i nekih svojih neveselih situacija, pitajuci se ima li razloga za bas tolikim antagonizmom prema ,,pandurima". A, cuteci, kao da kazu: Nema.
   Noc odmakla, grad uveliko spava. Nista od atraktivnih tema za novine. I bolje.
   Kruzimo jos neko vreme opustelim kraljevackim ulicama i vracamo se u ,,bazu". Zoran, Branko i Predrag pisu svoj izvestaj, a druge patrole preuzimaju duznost. Na istoku beli se novi dan. Nadamo se jos mirniji i lepsi.

ROKERI I ,,SAMOUBICA"
   U gluvo doba, vapijucim glasom ,,carapanskog" akcenta, interventnoj patroli prilazi jedan od cetvorice mladica u izlizanim farmericama:
   - Pomagajte! ,,Pauk" mi odneo auto, nemam ni kintu, ne smem ni kuci bez auta, ubice me... Ja sam Igor Damjanovic... Ovo su moji drugari... Mi smo iz Milutovca... Inace smo rokeri...
   Policajci se zgledaju, malo razmisljaju, a onda Zoran iz dzepa izvadi dve hiljadarke, koje vec namenio za neke svoje stvari, i pruza ih Igoru.
   - Evo, vratices mi, ostavi u policiji, samo kazi da je to za Zorana ,,samoubicu" .
   Mladic se strecnu od ovog nadimka, ali i poskoci od srece.
   Patrola je potom i odvezla ,,rokere" do sabirnog centra gde su preuzeli svoj (kalemarski) ,,pasat karavan" i otputovali ne verujuci u ono sto su doziveli. A vec sutradan Igor je dosao u kraljevacki SUP i ostavio dve hiljade dinara za ,,Samoubicu".
.Povratak na vrh strane

PIROTEHNICARI MINISTARSTVA ODBRANE UNISTILI VELIKI BROJ NEEKSPLODIRANIH UBOJNIH SREDSTAVA - pise Rajko Saric
Pronadjene mine ne pomerati, samo obeleziti

   Od 15. do 24. maja pirotehnicari Ministarstva odbrane u Samailama i Podunavcima unistili veci broj neeksplodiranih minsko eksplozivnih sredstava zaostalih iz ranijih ratova i vazdusne NATO kampanje '99. godine

    Na vise lokacija u Raskom okrugu tokom NATO bombardovanja 1999. godine baceno je vise od 600 projektila od kojih mnogi nisu eksplodirali. Pored toga, cesto se dubinskom obradom zemlje otkrivaju zaostala ubojna sredstva iz Prvog i Drugog svetskog rata. Do skora je na podrucju ovog okruga bilo evidentirano i obelezeno 30 lokacija sa neeksplodiranim ubojnim sredstvima (NUS). Bio je to razlog da nadlezna sluzba Civilne zastite obezbedi dolazak pirotehnicara Ministarstva odbrane. Oni su u vise navrata od 15. do 24. maja u Samailama i Podunavcima unistili vecu kolicinu NUS-a.
   Nacelnik Okruznog staba Civilne zastite i koordinator ovih aktivnosti, Milan Majstorovic kaze da je problem NUS i dalje veoma prisutan na ovom podrucju jer je evidentiran na jos 15 lokacija.
   - Sto iz ranijih ratova, sto iz vazdusne NATO kampanje iz '99. godine, najveci broj NUS nalazi se na Kopaoniku, u Bogutovcu, Samailama, lovistu ,,Lipa" kod Vrnjacke Banje i drugim mestima. Broj kasetnih projektila je tesko utvrditi jer sve zavisi koja je kasetna bomba bacena. Tako, primera radi, kasetna bomba CBU - 87/B je opremljena sa 202 mine mase od 2 kg sa 12 razlicitih vremena za tempiranje upaljaca. CBU-89/B ima masu od 227 kg. i sadrzi veliki broj protivpesadijskih i protivtenkovskih mina dok CBU-97/B ima primenu u borbi protiv oklopljenih ciljeva i pokriva od 153 dz 366 metara - kaze za nas list Milan Majstorovic objasnjavajuci eksplozije koje su Kraljevcani mogli da cuju proteklih dana.
   On podvlaci da 5 odsto razornih minsko - eksplozivnih sredstava tokom ratnih operacija ostaje neaktivirano tako da je sve manje verovatno da se radi o slucajnosti. Verovatnija je mogucnost da je taktika vojnih planera da se granatirano ili raketirano neprijateljsko podrucje ucini opasnim za duze vreme nakon sto rat bude zavrsen.
   -Tako je tokom bombardovanja Berlina u tom gradu ostalo neeksplodiranih 14.000 bombi, medju kojim se, po tvrdnji Ericha Hampa nalazilo 3.000 bombi sa tempiranim upaljacem za dejstvo sa usporenjem. U njihovom unistavanju poginulo je 51 lice. Kod nas je od 1948. godine do danas zabelezeno vise od 15.000 nesreca u kojima je vise od 5.000 lica izgubilo zivot, a isto toliko ih je zadobilo teske povrede i proglaseno invalidima. Imamo i brojne primere pogibija od zaostalih NUS u Bosni i Hercegovini i na podrucju Kosova i Metohije. Veliki problem je sto Ministarstvo odbrane ima jednu specijalizovanu ekipu za ovaj opasan posao tako da se unistavanje NUS vrsi po prioritetu - kaze Majstorovic i upucuje apel gradjanima da, ukoliko pronadju NUS odmah obaveste policiju ili Centar za obavestavanje.
   Potrebno je samo da se lokacija vidno obelezi, a nikako se ne preporucuje unosenje nadjenih mina u kucu kao sto je zabelezeno u Vrdilima. U jednom ovdasnjem selu granata zaostala iz Drugog svetskog rata godinama je koriscena u kovacnici kao nakovanj, a zatim je pobodena u livadu kao kamen medjas. U selu Progorelica covek je izgubio zivot jer je pokusao da presece granatu iz Drugog svetskog rata, podseca Majstorovic.Povratak na vrh strane


IZJAVA
Moja istina o stecaju u ,,Kompaniji Kablar”

   ( Proslog utorka, u ,, Kompaniji Kablar” odrzana je konferencija za novinare stampanih medija, na kojoj je stecajni upravnik, Dragan Markovic, govorio o stanju u ovoj Kompaniji, i dogadjajima u vezi sa njom. Zatim je novinarima dao pisanu izjavu, koju objavljujemo bez ikakve redakcijske intervencije, uz napomenu da se u njoj nista ne odnosi na nas list i da, prema tome, ,,Ibarske novosti” nisu imale obavezu da je objave)


   Povodom neosnovanih i proizvoljnih izjava i komentara upucenih stecajnom upravniku ,,Kompanije Kablar” u stecaju preko sredstava javnog informisanja dajem sledece obavestenje:
   Resenjem Trgovinskog suda u Kraljevu br. St. 2496/02 od 27.02. 2003. godine otvoren je stecajni postupak nad preduzecem ,,Kompanija Kablar” i za stecajnog sudiju odredjen je Dimitric Zlatan, predsednik pomenutog suda. Istim resenjem odredjen sam za stecajnog upravnika.
   Na osnovu uputstva stecajnog sudije, koje je za mene obavezno, nalozeno mi je da utvrdim koliko ima preduzeca koja su u zavisnom odnosu prema preduzecu ,,Kompanija Kablar” u stecaju, da imenujem nove zakonske zastupnike u svim zavisnim preduzecima u postupku koji predvidja Statut preduzeca i to iz reda stecajnog upravnika i pomocnika stecajnog upravnika i da sprecim otudjenje imovine kao i nastupanje stete eventualnim postupcima zavisnih preduzeca. Takodje, nalozeno mi je da dam predlog za dalji razvoj stecajnog postupka a narocito nacin unovcenja imovine stecajnog duznika imajuci u vidu i imovinu zavisnih preduzeca.
   Postupajuci po navedenom uputstvu stecajnog sudije utvrdio sam da je Dkupstina DOO ,,Kompanija Kablar” dana 27. 09. 1999. godine donela odluku o organizovanju DOO ,,Kompanija Kablar” kao maticnog preduzeca i osnivanju drustva sa ogranicenom odgovornoscu kao zavisnih preduzeca, medju kojim zavisnim preduzecima su i: DOO ,,Betonjerka” i DOO ,,Mehanizacija”. Posebno napominjem da je tackom 11. ove odluke predvidjeno da zavisna preduzeca odgovaraju neograniceno solidarno za obaveze osnivaca do visine unetog osnivackog uloga.
   U pogledu postavljanja novih lica za zastupanje u zavisnim preduzecima, pa i u DOO ,,Betonjerka”, postupio sam shodno statutima tih zavisnih preduzeca, koji se nalaze u sudskom registru, i u kojima je predvidjeno da se upravljanje u njima sprovodi preko direktora kojeg imenuje upravni odbor osnivaca, tj. preduzeca u stecaju. Posebno valja napomenuti da je nakon prenosenja imovine zavisnim preduzecima od strane maticnog preduzeca doneta odluka o izmenama i dopunama statuta tih zavisnih preduzeca gde je izricito navedeno da ta zavisna preduzeca odgovaraju za obaveze do visine prenete imovine.
   Kod predlaganja nacina unovcavanja imovine, kako stecajnog duznika, tako i imovine u zavisnim preduzecima, predlozio sam Trgovinskom sudu da se nad svim zavisnim preduzecima pokrene postupak likvidacije a shodno clanu 153. Zakona o prinudnom poravnanju, stecaju i likvidaciji, clanu 391. i clanovima 314. do 331. Zakona o preduzecima.
   Dakle,u postupanju po navedenom uputstvu sve je radjeno shodno vazecim zakonskim propisima i sudskoj praksi.
Postupajuci po ovom mom predlogu stecajno vece Trgovinskog suda u Kraljevu je svojim zakljuckom od 20. 05. 2003. godine odobrilo stecajnom upravniku pokretanje postupka likvidacije nad zavisnim preduzecima, a koji predlog je i podnet dana 21. 05. 2003. godine.
   Motiv za vracanje imovine maticnom preduzecu, a samim tim i pokretanje postupka likvidacije nad svim zavisnim preduzecima je cinjenica da ,,Kompanija Kablar” u stecaju ima obavezu da pre namirenja potrazivanja poverilaca plati neisplacene zarade sa pripadajucim doprinosima za 1.140 radnika. Za ove obaveze koje imaju karakter troskova stecajnog postupka bice potrebno vise od 100 miliona dinara, pa je evidentno da se iz imovine preduzeca ,,Kompanija Kablar”, a bez imovine zavisnih preduzeca, ne mogu isplatiti.
   Radi istinitog obavestenja javnosti o krajnje tendencioznim napisima o radu stecajnog upravnika potrebno je reci i to da je kod prenosenja imovine pojedinim zavisnim preduzecima, pa i DOO ,,Betonjerka”, isto prenosenje bilo posledica sporazuma da sa prenosenjem imovine zavisna preduzeca preuzmu i obaveze za radnike, koje preuzimaju za neisplacene zarade i doprinose u vreme dok su svi bili u maticnom preduzecu. Prema podacima sa kojima raspolazem ova preduzeca nisu izmirila obaveze koje prate prenosenje imovine. Pod vrlo sumnjivim okolnostima sa ziro racuna ,,Kompanija Kablar” preneta su sredstva na ziro racun DOO ,,Betonjerka” u iznosu od 929.276,00 dinara na dan kada je doneto resenje o otvaranju stecajnog postupka nad preduzecem ,,Kompanija Kablar”. Da postoji jednostran interes pojedinih zavisnih preduzeca ukazuje i podatak da je DOO ,,Betonjerka” prijavila prema preduzecu ,,Kompanija Kablar” u stecaju dva potrazivanja u ukupnom iznosu od 23.370.007,17 dinara sa predlogom da se isplata izvrsi iz stecajne mase. Medjutim, treba imati u vidu i cinjenicu da je ,,Kompanija Kablar” kao maticno preduzece prenelo u svojinu zavisnom preduzecu DOO ,,Betonjerka” osnovna sredstva u vrednosti od 35.600.895,20 dinara po odluci upravnog odbora od 28. 05. 2002. godine.
   Sve sto je radjeno u ovom stecajnom postupku u proteklih 90 dana ima apsolutno pravno utemeljenje u pozitivnim pravnim propisima i sudskoj praksi. Za sve postoje nalozi i odluke nadleznog suda.
   Na kraju, napominjem, ma koliko odluka bila bolna za pojedine radnike, da je motiv kako suda tako i stecajnog upravnika bio prvenstveno isplata neuplacenih zarada i doprinosa za 1.140 radnika a ne zastita pojedinih licnih interesa male grupe ljudi. Osim toga, opsta drustvena korist bila bi da se od ukupno raspolozive i prenete imovine maticnog i zavisnih preduzeca posle izmirenja obaveza prema poveriocima selektivnim unovcavanjem stecajne mase zadrzi deo imovine, koji ce predstavljati okosnicu novog i nezavisnog preduzeca, koje ce prakticno biti i restruktuirano i spremno za proces privatizacije. Dakle, u pogledu rada zavisnih preduzeca tek sledi postupak utvrdjivanja pravog cinjenicnog stanja njihovog boniteta, odnosno pozitivnog ili poremecenog poslovanja.
   Medjutim, naporima suda, stecajnog upravnika i pomocnika suprotstavljaju se teznje pojedinaca motivisane licnim interesom da se zaustavi zapoceti proces vodjen profesionalnim i zakonskim putem. Postavlja se pitanje ko stoji iza destruktivnih postupaka pojedinaca, kojima se uporno dezavuise rad tima ljudi profesionalno angazovanih na ovom kompleksnom problemu. Odbijam bilo kakve insinuacije vezane za motive moga angazovanja, jer za sve preduzete radnje postoji uporiste u zakonskoj regulativi i raspolozivoj dokumentaciji. Otuda svako dovodjenje ome moje aktivnosti sa poslom u opstini je zlonamerno i neosnovano.

Stecajni upravnik
Dragan Markovic, dipl. ecc.Povratak na vrh strane
  USCE - pise Slavoljub Mladenovic
Promocija turistickog spusta
   Vredni uscanski kajakasi u subotu 31. 05.2003. godine organizuju promotivni spust turista na relaciji Usce-Maglic. U karavanu gumenih camaca pod vodjstvom iskusnih uscanskih vukova naci ce se predstavnici politickih struktura Usca i Kraljeva na celu sa nacelnikom Raskog okruga gospodinom Koricancem, turisticki radnici Republike, predstavnici kajakaskih klubova Srbije i Crne Gore.
   Kompletnu opremu camaca sa veslima i pratecom opremom za bezbedan spust kajakasi su dobili angazovanjem poznatog bivseg kajakasa gospodina Skoka iz Slovenije koji je jedan od najpoznatijih uscanskih uvazenih gostiju.
   Ono sto je najzanimljivije za turiste i sportske radnike Usca je prolaz kroz cuvene bukove Grmcic i Jagnjilo kao i ostale slapove kojih na reci Ibru ima u izobilju. Bezbednost turista i ucesnika dovedena je do tancina sa svom mogucom opremom i dezurnim redarima. Ucesnike ce pratiti i posebna ekipa koja ce se kretati Ibarskom magistralom gde ce se na zaustavnim mestima servirati kafa i druga pica kao i hrana.
   Promotivni skup propratice vise televizijskih ekipa i preko petnaest novinara i bice organizovana konferencija za stampu o znacaju ove turisticke manifestacije koja ce biti tradicija Uscanskog kraja.

Zakazan zbor gradjana saveta VOCA
   Savet uscanske regije za revitalizaciju sela organizuje u osnovnoj skoli u Uscu u nedelju zbor gradjana radi realizacije projekata koji ce finansirati americka organizacija ASDI VOCA.
   Na zboru ce se raditi i po grupama za odredjene projekte gde ce gradjani moci da daju svoja misljenja i sugestije kako bi savet uscanske regije lakse doneo odluku o tri projekta koji ce konkurisati za finansiranje pri ovoj americkoj organizaciji.
U osnovnim skolama u Uscu, Gokcanici i Studenici u toku su pripreme za opremanje sala kompjuterima koji su vec dobijeni preko ove americke organizacije. Deo sredstava za ucesce prilikom dobijanja ovog projekta obezbedile su osnovne skole „Milun Ivanovic„ iz Usca i „Stefan Nemanja„ iz Studenice.
   Ono sto treba napomenuti je zaista dobar tim za revitalizaciju uscanske regije u kome se nalaze strucni i obrazovani ljudi sa dobrim uscanskim domacinima i rad ovog saveta moze da bude uzor drugim organizacijama Usca koji tavore bez ikakve organizacije i programa.
   Na osnovu vec usvojenih projekata interesanan je projekat rekonstrukcije decjeg odmaralista na Rudnu i izgradnju keja na ulivu reke Studenice u Ibar.

Program za uredjenje i odrzavanje javno - prometnih i zelenih povrsina
   Pred clanovima Saveta Mesne zajednice u Uscu je predlog za razmatranje uredjenja i odrzavanja higijene uscanskih ulica i parkova i spomen oblezja, sto do sada Usce nije imalo. U programu su predvidjene ulice i javne povrsine kao i zelene povrsine koje su obuhvacene generalnim urbanistickim planovima. Pored ovih povrsina predvidjeno je i odrzavanje i uredjenje spomen obelezja u Uscu kao i javnih povrsina na teritojiri Mesne zajednice Studenica oko kompleksa manastira Studenice.
   Po usvajanju programa na savetima Mesnih zajednica Usca i Studenica isti ce se naci na dnevnom redu Izvrsnog odbora Skupstine opstine Kraljevo i Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo.
   Program je predvidjen za kompletnu 2003. godinu i u njegovom usvajanju napravice se ugovor sa Direkcijom za planiranje i izgradnju Kraljeva i Mesnom zajednicom Usce, koja odrzava javni promet javnim i zelenim povrsinama zasta je i tehnicki opremljena. Direkcija za planiranje i izgradnju Kraljeva uscanskoj Mesnoj zajednici za te poslove nije platila ni jednog dinara.Povratak na vrh strane


KULTURA

DECJI MAJSKI LIKOVNI SALON - pise Bojana Milosavljevic
Masta na slobodnu temu
   Tanja Bogdanic, ucenik Osnovne skole ,,Cetvrti kraljevacki bataljon" pobednik je 29. Decjeg likovnog majskog salona, na kojem je ucestvovalo 550 mladih likovnih stvaralaca iz 14 osnovnih skola sa podrucja nase opstine

   Juce je u galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu svecano otvorena postavka tradicionalnog Decjeg likovnog salona, koji se ove godine odrzao 29 - ti put zaredom. Nekoliko stotina osnovaca nadmetalo se svojom vestinom i umecem za najvece priznanje Nagradu Salona ,,Milorad Mihajlovic." Ovoga maja ona je pripala Tanji Bogdanic iz Osnovne skole ,,Cetvrti kraljevacki bataljon," za rad u temperi ,,Mrtva priroda."
   Izlozbu, koju cini vise od stotinu najuspelijih radova, a za koju je ucesnicima prepusten sasvim slobodan izbor tema i motiva, otvorio je pesnik Dejan Aleksic pricom ,,Slikarevo drvo" napisanom za ovu priliku, a potom je Decji hor ,,Rime" zvucno uvelicao malu svecanost. U nastavku je objavljena odluka zirija (radio je u sastavu: Svetlana Jeftic, slikar, Milomir Lukic, nastavnik likovne kulture i Suzana Novcic, istoricar umetnosti) o glavnoj i jedanaest ravnopravnih nagrada Salona. Osim prvonagradjene Tanje Bogdanic, priznanja su osvojili: Marijana Vidojevic (OS ,,Zivan Maricic" - Zica), Snezana Bazalac (OS ,,Svetozar Markovic" - Kraljevo), Vladan Pavlovic (OS ,,Ivo Lola Ribar" - Kraljevo), Jovana Andric (OS ,,Djura Jaksic" - Konarevo), Jelena Macuzic (OS ,,Milun Ivanovic" - Usce), Marko Cingelic (OS ,,Milun Ivanovic" - Usce), Milena Marcetic (OS ,,Zivan Maricic" - Zica), Ivana Marinkovic (OS ,,Cetvrti kraljevacki bataljon" - Kraljevo), Jasmina Jecmenica (OS ,,Cetvrti kraljevacki bataljon" - Kraljevo), Nevena Bazalac (OS ,,Djura Jaksic" - Konarevo) i Sandra Sulejmani (OS ,,Ivo Lola Ribar" - Kraljevo).
   Ziri 29. Decjeg likovnog salona odlucio je da se nastavnik Tatjana Pljakic iz Osnovne skole ,,Cetvrti kraljevacki bataljon" nagradi ove godine kao najuspesniji pedagog Salona, a za najbolji izbor radova koji su bili u konkurenciji tradicionalne izlozbe. To istovremeno znaci i da je ovaj skolski kolektiv na Majskom salonu proglasen takodje za najbolji, na cemu se ziriju zahvalila i gdja Dusanka Marinkovic, direktor Skole ,,Cetvrti kraljevacki bataljon."
   Tokom otvaranja postavke Decjeg majskog likovnog salona, pred brojnom mladom publikom, koja je dosla da vidi radove svojih darovitih drugarica i drugova, u istom prostoru Narodnog muzeja otvorena je izlozba ,,Ptice plovuse," kojom u Kraljevu narednih sedmica gostuje Narodni muzej iz Zrenjanina u saradnji sa krusevackim.

IZ SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI
Goran Petrovic - dopisni clan?
   Knjizevnik Goran Petrovic iz Kraljeva na izbornoj skupstini Srpske akademije nauka i umetnosti koja ce se odrzati 3o. oktobra ove godine bice jedan od kandidata za dopisnog clana ove vrhunske naucno - kulturne ustanove (na ovoj sednici birace se i redovni clanovi Akademije). Ovih dana se obavljaju intenzivne konsultacije o kandidatima koje ce razna odeljenja SANU predloziti za najvisa nacionalna zvanja u oblastima nauka i umetnosti, a rok se zavrsava 5. jula.
   Goran Petrovic je jedan od petoro potencijalnih nosilaca titule akademika, a za ovo zvanje predlozilo ga je Odeljenje za jezik i knjizevnost Akademije. On je, ujedno, i jedini pisac u grupi ovogodisnjih kandidata, dok se ostali bave naucnim disciplinama iz oblasti knjizevnosti i filologije.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Antologija pripovedaka srpskih knjizevnica" Rajko Lukac (Zepter Book Vorld)
Priredjivac ove antologije, koja okuplja dela srpskih knjizevnica iz 19. i 20. veka, zeleo je da ukaze na vrednost te literature, za koju kaze da nije primecena i dovoljno uvazena od strane knjizevnih kriticara i antologicara.
Rajko Lukac ovom knjigom skrece paznju na cinjenicu da se iz godine u godinu na srpskom jeziku stampa sve vise dobrih knjiga zenskih autora, medju koje je uvrstio pored Isidore Sekulic, Jare Ribnikar, Svetlane Velmar Jankovic, Vide Ognjenovic, Eve Ras i pricu nase sugradjanke Emilije Milovanovic.

,,Maja" Justejn Gorder (Geopoetika)
Jos jedan bestseler norveskog pisca, autora Sofijinog sveta. Zanimljiva prica, prepuna iluzija koje se postepeno razotkrivaju. Delom tragedija, delom misterija a iznad svega ljubavna prica, pokrece citaoca na razmisljanje o vecitim pitanjima o coveku.

ODELJENJE ZA DECU
,,Plava laguna" Henri de Vir Stekpul (Narodna knjiga/Alfa)
Najnovije izdanje avanturistickog romana posle nekoliko decenija, po kojem je snimljen istoimeni cuveni film o robinskonskom paru i njihovoj ljubavi.

PREPORUCUJEMO
,,Projekat Kortasar" Vasa Pavkovic (NB ,,Stefan Prvovencani")
Sastavljac ove knjige, Vasa Pavkovic, nas poznati pesnik, prozaista i kriticar, je oko jedne intrigantne ideje, oko zamisli da ,,junak" knjige bude jedan od najvecih svetskih pripovedaca, argentinac Hulio Kortasar, okupio nase pripovedace svih generacija. Od sasvim dokazanih i rado citanih, kao sto su Voja Colanovic, Jovica Acin, Silvija Monros-Stojakovic, do najmladjih, Jasmine Topic, Miroslava Z. Popovica i drugih.
Oni koji su citali Kortasara znaju koliko uzbudljivosti i cuda nudi njegova poetika. ,,Projekat Kortasar" nudi osim moguceg popisa nekih od znacajnijih imena nase pripovedne proze i obilje stilskih zahvata, obilje tematskih motiva i raznorodnih postupaka u pristupu postmodernistickom pismu, sto nas sveukupno, iznova uverava u vrednost i vitalnost price, kao zanra u nasoj knjizevnosti.

NAJCITANIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,Raznizane godine" Eni Tajler (Targa).Povratak na vrh strane


USPESNO ULTIMAT FAJT VECE U KRALJEVU - pise Aleksandar Daisevic
Ristic briljirao u ringu

Brane Radosavljevic  u zaru borbe  Ultimat fajt je prvi put prikazan pred Kraljevcanima i sada je sigurno da ce ovakvih turnira biti vise u gradu na Ibru. Oko 2000 gledalaca pratilo je sjajne borbe a kompletna organizacija kao i uvodne borbe io zabavni sadrzaji upotpunili su drugi po redu ultimat fajt sampionat u verziji Ultimat fajt saveza Srbije.
   U uvodnim borbama Slobodan Davitkov je u dziu dzici bio bolji od sugradjanina iz beograda Sergeja Krivoseja. U kjukusinkajiu clan Crvene zvezde Zarko Djukic iako je dobio Dejana Damjanovica iz beogradskog Ctvenog zmaja, dok su kik bokseri Kraljeva Darko Jovanovic i Zoran Mihajlovic digli publiku na noge a pobedu je ostvario Jovanovic. Ono sto je razocaralo prisutne je otkaz Zvezdinog kik boksera Srdjana Mihajlovica, koji iz zdravstvenih razloga nije doputovao u Kraljevo na megdan Slobodanu Marinkovicu, ljubimcu domace publike.
   Same borbe u ultimat fajtu bile su veoma zanimljive. Beriljirao je Beogradjanin Milan Ristic, kako pojavom tako i onim sto je prikazao u ringu. kao od sale pobedio je sugradjanina Milana Nikolica a onda je istrpeo pritisak prepunog gledalista i savladao Ivana Lutovca iz Kraljeva. U finalu ga je cekao jos jedan domaci kolos dzudista kraljevackog Masinca Brane Radosavljevic koji je do finala sav-ladao Slavka Jovo-vica iz Beograda i Nisliju Misela Stojanovica. Jaca nozna tehnika Ristica kao i bolje kretanje u ringu presudili su da Radosavljevic klone iako je uz sebe imao veliku podrsku navijaza. Najduza borba veceri zasluzeno je pripala odlicno pripremljenom Milanu Risticu koji je na kraju pridobio ovacije prisutnih.
   Organizacija kompletne priredbe bila je za cistu desetku a gledaoci su se po izlasku iz Hale sportova raspitivali kada ce se organizovati sledece ultimat fajt vece.

FUDBAL - SRPSKA LIGA (MORAVA) - pise Zoran Bacarevic
Sloga stepenicu do spasa
* Pobedom nad Rudarom od 1:0 i posto je susret sa Gocom (0:4) dobila sluzbenim rezultatom (3:0) ekipa sa Gradskog stadiona izbila na obecavajuce 7. mesto * Odluka u narednih pet dana na susretima Kraljevcana u Pozegi i u Kraljevu protiv Novog Pazara

   Cetiri kola preostala su do zavrsetka prvenstva u Srpskoj ligi (Morava) a gotovo otpisana Sloga dobila je veliku sansu u borbi za opstanak u srpskoligaskoj konkurenciji. Kako je susret Goc-Sloga iz 7. maja zbog suspenzije Vrnjcana registrovan rezultatom 3:0 za Kraljevcane (na terenu bilo 4:0 za Goc) a kako je u jos jednom komsijskom derbiju protiv Rudara iz Baljevca Sloga obezbedila jos tri boda posle minimalca od 1:0, eto prilike da ceta Zivojina Ilica u samoj zavrsnici prvenstva uplovi u luku spasa.
Susret 30. kola na Gradskom stadionu resen je u drugom minutu nastavka posto je prvo poluvreme proteklo bez pravih prilika za oba rivala. Covek odluke i ovog puta bio je iskusni Vladimir Petrovic koji je realizovao jedanaesterac, posle prekrsaja nad Perisicem. Bio je to 47. minut i bilo je to konacnih 1:0 za veoma vaznu pobedu Kraljevcana. Rezervista Pecic propustio je veliku priliku da u 78. minutu ,,overi" pobedu domacina.
U minulom 30. koli Metalac Trgovacki je bio slobodan dok je Buducnost u Kragujevcu odigrala derbi zacelja koji je zavrsen pobedom Zastave od 3:2.
U naredne dve nedelje (prvenstvo se zavrsava 15. juna) u Srpskoj ligi odigraca se jos cetiri kola, ukljucujuci i vanredno sledece srede (4. juna). Kako Metalac Trgovacki i Buducnost nemaju ni teoretske sanse da izbegnu povratak u zonski stepen paznja ce biti usmerena na Slogu i njenu borbu za goli opstanak. U nedeljnom 31. kolu Kraljevcani igraju protiv imenjaka iz Pozege a u sredu u Kraljevu docekuju lidera sa tabele iz Novog Pazara. Usledice potom gostovanje u Sevojnu a na kraju i gradski derbi sa Metalac Trgovackim. Na tim utakmicama ,,beli" ce morati da traze i pronadju bodove spasa. Nikada pa ni ove sezone finis prvenstva i u Srpskoj ligi Morava nece biti bez sumnjicanja oko namestenih utakmica odnosno dogovorenih rezultata a prva sumnja stigla je vec u nedelju iz Kragujevca gde je domaca Erdoglija porazena od Sevojna sa 2:4, posto je kod neresenog rezultata 1:1 naprasno zamenjen cuvar mreze domacina Mladicevic.
Dosta toga bice poznato posle nedeljnog 3. kola i susreta Novi Pazar, Takovo, Sevojno-Jedinstvo i Sloga (P)-Sloga (K) a u istom kolu Metalac Trgovacki docekace Erdogliju a Buducnost Omladinac iz Novog Sela. U sredu 4. juna u 32. vanrednom kolu Sloga ce docekati Novi Pazar, Buducnost je gost Goca u Vrnjackoj Banji a Metalac Trgovacki Jedinstva u Uzicu.Povratak na vrh strane

MailboxIbarske novosti mailbox

Copyright 1997-2003 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive