Internet izdanje - 6. jun 2003.godine

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Slavko Janosevic. Odgovorni urednik: Ivan Rajovic. Tehnicki urednik: Aleksandra Rankovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Predrag Markovic (drustvo), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Milisav Radovanovic (fotoreporter). Predsednik Upravnog odbora: Gordana Vuckovic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Vreme sadasnje - Trazim pomilovanje!
Tuzitelj nije dobio trazeno izvinjenje
Sumnjam u monitoring Ibra
Prica o instalaciji je cinizam nad cinizmima
Odgovornost za buducnost
Zajedno u Evropu
Hocemo suverenu i funkcionalnu drzavu
Novosti iz Usca
Kultura - Mima Karadzic - Memorijalni fond - Nove knjige
Sport - Kosarka - Fudbal


Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Trazim pomilovanje!

   Nikada covek ne zna sta ga ceka na ovoj balkanskoj vetrometini sibanoj sa svih strana najrazlicitijim dogadjanjima koja vec po pravilu nemaju nikakvo uporiste, kako u logici tako ni u stecenoj navici pristojnog ljudskog odnosa koji ne podrazumeva intimu suprotnih ili istovetnih polova, svejedno. Zivot je postao do te mere stereotipan, tupav, bljutav i neinteresantan da ukoliko detalj svojih svakodnevnih aktivnosti ne vidite na malenom ekranu to vam je kao da toga dana niste ni ziveli, kao da ste hvatali zjala, pustali mozak na ispasu ili svirali znamo vec cemu. Ako vas neko ne presretne i bar kao narod ne upita da kazete sta mislite sto, recimo, Solana stize u Belu Palanku, ili sto Florans Arbur ne nosi gacice dok sedi na onom rubu onog bazenu ispred Haskog tribunala, morate se zapitati zasto ste se, dodjavola, uopste tog dana dizali.
   Zbog toga je biti novinar postalo do te mere atraktivno zanimanje da za njim vlada prava jagma, kako u Cacku, Atenici i Lucanima tako i u mnogim drugim potencijalnim srpskim prestonicama i stecistima revolucionarnog zanosa nezadovoljnog predpetooktobarskog naroda.
   Najnovija dogadjanja na razlicitim srpskim i vojvodjanskim televizijama ponovo nas vracaju u zizu interesaovanja svekolike svetske tv manijacke publike kojoj smo nametnuli pravila lepog ponasanja, bar za narednih godinu dana. Posle polivanja, sto vodom, a sto urinom, skupstinskih zamlata, podmetanja banana, kivija i ostalog juznog voca pod djonove nesmotrenih advokata, posle iznosenja na krkacama kojekakvih zadrtih namcora, pljuvanja, stipkanja za debelo meso i ostalih aktuelnih zezalica srpske elite, sutiranje novinara je postalo prava poslastica. Dovedete osvedocenu velicinu masovnog pokreta gologuzog naroda da ga pitate otkud njemu tolika lova, a on vas jednostavno isutira kao praznu limenku Hajneken piva, kao najobicniju vucibatinu, kao poslednje... znamo vec sta. Postoje tipovi koji pred kamerama jednostavno ne mogu da se obuzdaju, podivljaju, zapene, zabalave, zasuze, zapiste i sa ubilackom mrznjom u vizionarskom oku krenu ka zlosrecnom novinaru da ga nokautiraju, isutiraju, da ga ustroje, da mu izvade grkljan, prikljeste testise, obiju bubreg ili pregrizu arteriju, venu ili kapilar. I niko ne daje ni pet para sto je novinarska profesija postala nalik intelektualnim aktivnostima gladijatora u areni sa ljutim zverima. Tako je televizija postala srpsko civilizacijsko cudo i jedino merilo zivota i smrti, jer ono sto televizija ne prenese - to se nije ni dogodilo, ali zato bi trebalo smisliti pravu gadost, biti prvi i najoriginalniji u onome sto ce posle ceo svet gledati, krstiti se i zavideti vam na kreativnosti, osecajnosti i masti u javnim nastupima.
   Kako stvari stoje, uskoro se moze ocekivati da neka uobrazena politikantska dusica, da ne kazem ustvica, novinara pred kamerama pospe rastopljenim olovom, vrelim sumporom, katranom i perjem, da ga izreseta rafalom iz kalasnjikova ili mu sparusene genitalije raznese tromblonskim projektilom.
   Stvari su otisle tako daleko da su pojedine pticice od vrlih i samozvanih politicara koje su se u prethodnom periodu dokazale svojom cascu, postenjem i ljubavlju prema domovini, a narocito parama, pocele javno da traze izvinjenje od onih koje su tuzile, za klevetu, nanosenje teskog dusevnog bola njihovim osetljivim dusicama, narusavanje casti, ugleda i sta ti ja znam cega jos. Prosto sam se zgranuo kad mi se dogodilo da se nadjem u slicnoj situaciji, a jos i na optuzenickoj klupi. Pred blagim, gotovo svetackim i ocinskim pogledom svog tuzitelja osetio sam neopisiv stid, kajanje, gorcinu i gadjenje prema sopstvenom pokvarenom bicu zbog svega sto sam u zivotu kao novinar, a i kao sve ostalo radio. Cedno, nevino, humanisticki prosvetljeno, blago, tolerantno i neopisivo povredjeno i svetacki osvetljeno lice tog cestitog coveka, koji u zivotu ni casu nije otudjio, a o gazenju mrava i ostale zgadije i da ne govorim, nateralo me je da se pokajem, da zatrazim izvinjenje, oprost, da se ispovedim, da se zamonasim ili da gonjen neopisivim stidom odem u tri lepe. Zato koristim priliku da na ovaj nacin zatrazim pomilovanje od svih onih predivnih likova Milosevicevih guzoljuba i podrepasa i da im se javno izvinim. Cak i onima za koje tamo gde treba tvrde da i kada bi ziveli nekoliko zivota ne bi mogli da odrobijaju ono za sta ih terete krivicne prijave. Izvinjavam se svim lopuzama, prevarantima, proneveriteljima, silovateljima devojcica, gospodarima tudjih sudbina iz svojih pilecih mozgova, autoritaranim vizionarima nase buducnosti, kojkakvim poslovodnim organima sicusnih giganata, susiteljima sunki, kavurme i cajne, kupcima posrnulih, oglodanih, ocerupanih i ojadjenih srpskih preduzeca i svima koji su nam ulepsavali zivote u periodu poznatom kao ,,Volimo te domovino nasa", a i pre toga. Neshvatljivo je da ti i takvi jos imaju maste, jer daleko je to od pameti, da traze izvinjenje od bilo koga do jedinog Boga.
   Ostaje nam samo da se nadamo da ce u ovoj zemlji konacno stvari poceti da se dogadjaju onako kako se i ocekuje od jedne demokratske tvorevine i da ce Zakon o lustraciji stupiti na snagu. Nadamo se da ce jednoga dana, ako vec nista od obecanja nismo docekali, da se zna ko je ko, ko je gde bio i ko je sta radio. Tek da se zna, dok sudije ne pocnu da rade svoj posao onako kako treba, mada su znacajni pomaci vec vidljivi. U protivnom, moze se dogoditi da novinari odgovaraju za to sto ih je neko isamarao, isutirao, optuzio ili im na bilo koji drugi nacin iskazao svoje simpatije. Mi mozda i nismo bas najnormalniji na planeti, ali ne moramo biti ni najludji. Bar to bi trebalo da znaju pripadnici porazenih snaga kojima se tucanje kamena granici sa zdravim razumom i nikako ne dopire do njihovih mozgica naucenih na sve blagodeti ovoga sveta. Ali, nicija nije gorela do zore ili: „Tajo, skoncentrisi se", sto bi rekao Pirocanac.Povratak na vrh strane


ODRZANO PRVO ROCISTE PO TUZBI DUSANA MITROVICA - pise Rajko Saric
Tuzitelj nije dobio trazeno izvinjenje

   Pred sudijom Opstinskog suda u Kraljevu Zlatom Djordjevic, u utorak, 3. juna, pojavio se Ivan Rajovic, odgovorni urednik nedeljnika ,,Ibarske novosti", a na osnovu privatne tuzbe bivseg potpredsednika SO Kraljevo, funkcionera OO SPS-a i nekadasnjeg direktora UTRO ,,Srbija", Dusana Mitrovica, zbog klevete.
Na ovom prvom rocistu nije doslo do pomirenja suprotstavljenih strana jer je Rajovic odbio da ispuni Mitrovicev zahtev da mu se javno izvini kako on, tako i JP ,,Ibarske novosti".
I sudija i pravni zastupnik tuzioca su konstatovali da su ,,Ibarske novosti" ispostovale zakonsku obavezu i vec u sledecem broju nedeljnika objavile demanti Dusana Mitrovica, a u povodu iznetih tvrdnji da je u svoje ime ucestvovao na aukcijskoj prodaji jednog od kraljevackih preduzeca. Sa svoje strane pak, Rajovic je rekao da mu ne pada na pamet da se izvini Mitrovicu koga ce tuziti, tim pre sto ce on i njemu slicni biti predmet kako Zakona o lustraciji, tako i Zakona o poreklu imovine, kako bi se razotkrilo sta su radili proteklih godina.
Ovaj sudski proces, koji je izazvao interesovanje kako u Kraljevu tako i kod NUNS-a, bice nastavljen a nadlezni organi ce, po nalogu sudije Djordjevic, ispitati poreklo imovine tuzioca i aktivnosti koje je cinio sa pozicije vlasti i direktora UTRO ,,Srbija", potpredsednika SO i visokog funkcionera SPS-a.Povratak na vrh strane


NACELNIK RASKOG OKRUGA MILE KORICANAC NA KONFERENCIJI ZA NOVINARE
Sumnjam u monitoring Ibra

   Nacelnik Raskog okruga Mile Koricanac prosle srede je najavio da ce 15. juna zapoceti radovi na izgradnji hidro-sistema Lopatnica koji ce biti zavrseni do kraja iduce godine, kako bi se kraljevacki vodovod snabdeo dodatnom kolicinom vode za pice. Predracunska vrednost radova na izgradnji rezervoara, cevovoda i fabrike za preciscavanje vode iznosi oko milijardu dinara, a za prvu fazu radova, izgradnju rezervoara ,,Dragosinjci“ Vlada Republike Srbije je obezbedila pocetnih 60.000.000 dinara rekao je Koricanac.
   Komentarisuci do sada preveden deo analize koju su obavili strucnjaci UN, koji su u martu osmatrali vodotok Ibra i stanje kraljevackog vodovoda, nacelnik Raskog okruga je kazao da su se obistinile sumnje zbog kojih su u Kraljevu bile uvedene cisterne sa zdravom pijacom vodom i da je osim fenola u Ibru bilo i drugih otrovnih sastojaka. Koricanac je istakao i da dotadasnji monitoring nije bio regularan.
   - Meni, kao nacelniku Raskog okruga, ne dostavljaju izvestaj o tome u kakvom se stanju Ibar i vodovod nalaze trenutno, tako da samo mogu da izrazim sumnju u ispravnost vode koju Kraljevcani piju, kazao je Koricanac novinarima, ne iskljucujuci mogucnost da se dok se ne izgradi vodosistem ,,Lopatnica“ Kraljevo moze susretati sa akcidentima koji su se dogadjali u bliskoj i daljoj proslosti.
   - Medjunarodna zajednica i UNMIK nista nisu uradili da bi nas zastitili od izlivanja fenola iz gasifikacije u Obilicu, iako Rezolucija 1244 podrazumeva i ekolosku zastitu, a kako sam nedavno cuo, postoje i spekulacije da bi fenol iz Obilica trebalo da se odveze u neku drugu evropsku drzavu, sto bi bilo strasno i za nju rekao je nacelnik Raskog okruga na konferenciji za novinare.Povratak na vrh strane


TRIBINA PREDSEDNIKA KOORDINACIONOG CENTRA ZA KOSOVO I METOHIJU, NEBOJSE COVICA - pise Predo Markovic
Prica o instalaciji je cinizam nad cinizmima
   Najnoviji podatak koji imamo je da je albanska ekstremisticka organizacija pripremila 13.000.000 evra za kupovinu srpskih stanova, kuca, imanja, okucnica u kosovskom pomoravlju i tu ce biti najveci napad, jer pomoravlje hoce da ociste od Srba, kao i centralno Kosovo „kazao je prosle srede na tribini u Kraljevu, kojoj je prisustvovalo oko 400 raseljenih Srba sa Kosova, predsednik Koordinacionog centra za KiM i potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic.
   Covic je u Kraljevu, po povratku iz Obilica, rekao da je i ovo sto se tog dana dogodilo u njemu klasican primer takvih nastojanja.
   „Pokusali su, i tu smo imali raspravu, nazalost, odredjeni pojedinci iz medjunarodne zajednice da nam to predstave kao kako je losa elektroinstalacija bila u kuci, kuca se sama od sebe upalila, pa su ova tri mucenika izgorela u kuci, sto je cinizam nad cinizmima" - kazao je Covic, dodavsi da na taj cinizam ,,mi kao vlast moramo da odgovorimo, i odgovaramo". Potpredsednik Vlade Republike Srbije kazao je u Kraljevu i da borba za Kosovo i Metohiju mora da bude proces, kao i da se sto se vise govori o povratku sve je manje povratka, jer druga strana koristi metod trosenja vremena i u njemu smanjivanje procenta Srba koji zele da se vrate na Kosovo i Metohiju, a to je tehnologija koju je izabrao i jedan deo medjunarodne zajednice.
   - Rezolucija 1244 je prevara, koju moramo da postujemo, a prevara je zato sto moze da se koristi na hiljadu nacina, jer u njoj nista konkretno nije dato, a ustavni okvir daje odredjene mogucnosti Srbima i srpskoj nacionalnoj zajednici i trebalo bi da ih iskoristimo" - kazao je u Kraljevu Nebojsa Covic i dodao da posto ne mogu da vrate stare institucije na Kosovu, Srbi bi trebalo da osvoje nove institucije tamo gde su vecina i tako sebe sacuvaju.
   „Moramo u okviru nekakvih policija koje se prave dole na Kosovu imati Srbe u toj policiji, jer ne verujem da ce neko bolje tamo cuvati Srbe od samih Srba, a ako se sami iskljucujemo iz toga, oni to jedva cekaju" rekao je Covic na tribini u Kraljevu.
„Ja nisam za pricu oko statusa Kosova i Metohije, vec za pricu o tome kako da postignemo normalan zivot na prostoru Kosova i Metohije, pa tek onda da pricamo o njegovom statusu" rekao je potpredsednik Vlade Republike Srbije dodavsi da sve strukture Republike Srbije moraju da pokrenu zestoku inicijativu prema medjunarodnoj zajednici u smislu povratka, zaustavljanja kradje koju nazivaju privatizacijom, ili zakupom na 99 godina.Povratak na vrh strane


GORDANA COMIC, POTPREDSEDNICA DS-A, U EMISIJI TV KRALJEVO - pise Boban Rajic
Odgovornost za buducnost
   Nedavno usvojeni Zakon o odgovornosti za krsenje ljudskih prava, poznatiji kao Zakon o lustraciji, vise je pravljen za buducnost nego za proslost“, rekla je Gordana Comic, potpresednica Demokratske stranke i Skupstine Srbije, ucestvujuci u utorak, 3. juna, u emisiji TV Kraljevo „Otvoreno o svemu“. Podsetivsi da je ovaj Zakon u istovetnom tekstu predlozen od Skupstine Vojvodine i GSS-a i da „celokupna opozicija sa DSS-om nije glasala jer nije bilo prave argumentacije a mozda jos vise zbog nemirne savesti“, ona je istakla da je Zakonom o lustraciji obuhvacena kompletna struktura javnog sektora cime se u drzavu „uvodi princip odgovornosti da bi se jednom zauvek izbrisalo prebavicvanje krivice na nekog drugog“. Naglasila je i da se ovim Zakonom ne krse vec stite ljudska prava, da se sa njim nije zakasnilo jer „nikad nije kasno“ (Kinezi kazu: „Uvek je kasnije nego sto mislite“) i da je on neophodan jer je Srbija zemlja u tranziciji, zemlja koja se menja.
   Za tranziciju je neophodna i promena pravnog okvira, kazala je Gordana Comic, pa je Skupstina Srbije izabrala Komisiju za pripremu teksta novog Ustava koji treba da ponudi odgovore na nekoliko kljucnih pitanja o kojima ce se „lomiti koplja“, kao sto su kakva Srbija treba da bude drzava - gradjanska ili nacionalna, koji nivo decentralizacije treba primeniti (DS je za podelu odgovornosti, a ne novca i vlasti) i koju vrstu demokratije („DS je za parlamentarni a ne predsednicki sistem vlasti“), dok o statusu Kosmeta nema dileme: „Ustavom mora da se konstatuje da je Kosmet u sastavu Srbije i prema Rezoluciji 1244 pod privremenom upravom medjunarodne zajednice“. Na primeru regionalizacije gospodja Comic je konstatovala „Ako hoces dobar Ustav, idi pitaj narod“.
   Govoreci o harmonizaciji odnosa Srbije i Crne Gore i predstojecem evropskom samitu u Solunu na kojem bi trebao da se prihvati nas Akcioni plan o tome, potpresednica DS i Skupstine Srbije je podvukla da bi to bilo izuzeno znacajno kao dokaz da medjusobno mozemo da se dogovorimo i da imamo kredibilitet da se dogovaramo sa Francuskom, Engleskom, Nemackom, susedima, a i gradjani i Srbije i Crne Gore bi od toga imali koristi, na primer sprecavanjem sverca, ukidanjem viznog rezima itd. Ona je odbacila tvrdnju da Crnogorci zive na racun Srbije jer „trenutno u Crnoj Gori nema nijedne vladajuce stranke koja bi pristala na nesto manje od definisanog u Ustavnoj povelji“.
   Gordana Comic je naglasila i da se na Kosmetu ne smeju vise „proizvoditi krize kao u vreme Milosevica, vec moraju resavati prvo mali, zivotni problemi, korak po korak, pa na kraju statusni“, da „Demokratska stranka ni sa kim nije u svadji“ vec da zeli kompromis o buducnosti Srbije i njenom ulasku u Evropsku uniju i da ce „izbori biti u redovnom terminu, po isteku mandata sadasnjoj vlasti“. Odgovarajuci na pitanja gledalaca, ona je podvukla i da pored drugih problema koje su imale ostale zemlje u tranziciji „mi imamo i probleme divlje gradnje i divljih deponija“, da problem Magnohroma mora da se resi na relaciji Upravni odbor preduzeca - Vlada Srbije, da nam je „ekonomija tacno onakva kakvi su nam putevi“, da je „Srbija sada tamo gde je Slovenija bila 2004.“ i da uz „pametnu politiku“ ima sansu da taj put tranzicije brze predje.Povratak na vrh strane

SLAVISA VOJINOVIC, POSLANIK U SKUPSTINI DRZAVNE ZAJEDNICE SRBIJE I CRNE GORE - razgovarao Boban Rajic
Zajedno u Evropu

   Kraljevacki advokat Slavisa Vojinovic, istaknuti clan Demokratske stranke, kao savezni poslanik i clan Ustavne komisije ucestvovao je u izradi teksta Ustavne povelje drzavne zajednice Srbije i Crne Gore. Takodje i u izradi Zakona o sprovodjenju Ustavne povelje i Povelje koja se tice ljudskih prava. Ispred Skupstine Srbije izabran je i za poslanika parlamenta Srbije i Crne Gore, pa je to i povod za razgovor o prvim rezultatima i utiscima o funkcionisanju novoformirane drzavne tvorevine

    Gospodine Vojinovicu, koliko ste kao „pisac“ Ustavne povelje zadovoljni prvim danima njenog funkcionisanja?
- Pre svega, to je jedno novo iskustvo u medjusobnim odnosima Srbije i Crne Gore. Pogotovo sto smo u poslednjih pet-sest godina imali odnose koji su bili potpuno razliciti od onoga sto je bio Ustavni okvir SRJ i cinjenicu da je Crna Gora u medjuvremenu razvijala jedan u znatnom delu nezavistan sistem svog drzavnog ustrojstva. Beogradski sporazum i kasnije Ustavna povelja su raskid sa takvim odnosima.
- Zajednicki okvir puta u Evropsku uniju (EU) i za Srbiju i za Crnu Goru jeste novoformirana drzavna zajednica. Zato ona nije samo tvorevina koja treba premosti razlike koje su objektivno postojale, vec ona sa svojim institucijama koje su formirane ili koje ce jos biti obrazovane, predstavlja i medjunarodnu obavezu i Srbije i Crne Gore.
- Koje jos institucije drzavne zajednice treba da budu obrazovane, prema Povelji i pratecim propisima, i koji koraci jos da se preduzmu da se zaokruzi nova zajednica?
- Posle izbora Skupstine, Saveta ministara i predsednika, treba da se donese Zakon o Sudu drzavne zajednice. To je bilo na dnevnom redu prekinute sednice Skupstine ciji je nastavak sazvan za iduci ponedeljak. Ocekujem da se na toj sednici razmatra i ono sto nije bilo u dnevnom redu a to je donosenje odluke o prihvatanju zajma Svetske banke od 80 miliona dolara predvidjenih za socijalna davanja u Srbiji sadospeloscu posle 10 godina bez kamate.

HARMONIZACIJA

- Pored toga, ostaje najbitniji, zivotni deo. To je harmonizacija odnosa u ekonomskoj oblasti. Na tome rade dve vlade i upravo su pre dva dana postignuti odredjeni dogovori koje ce, kao i sve druge, verifikovati sve tri skupstine. Nazalost, mi imamo situaciju da je period razdvajanja, rastakanja ili paralelnog zivota Srbije i Srne Gore proizveo ozbiljne posledice koje nije jednostavno izbrisati preko noci. Mi jesmo po Ustavu ziveli u saveznoj drzavi, ali su se realno, zivotno stvari odvijale drugacije. Mi cemo po prvi put imati situaciju, posle nekoliko godina, da Crna Gora ne samo participira u organima vlasti drzavne zajednice, kao do skora, vec da ce svoje obaveze morati i da placa!?
- Da li ocekujete da se ova „harmonizacija“ zavrsi pre pocetka leta?
- Nazalost, nisam siguran da ce sve moci da fukcionise zivotno, u praksi, onako kako treba, ali ce se sigurno formalno-pravno postaviti odredjeni okviri i rokovi da sve to zazivi. Tesko je reci kada ce sve potpuno biti zaokruzeno i moci da funkcionise bez prepreka u ekonomskom zivotu, izmedju gradjana, preduzeca itd. koji zive u Srbiji i onih koji zive u Crnoj Gori. Objektivno je to jedan proces koji ce sigurno trajati vise godina jer su ogromne razlike. Najvaznije je uskladiti odredjene stvari koje su bitnije. Imate nekoliko hiljada stavki koje se mogu tretirati kroz carinu, razlicitu robu, razlicitu privrednu strukturu... Objektivan interes i Vlade Srbije i Vlade C. Gore je da stite ono sto je vitalno za svoje gradjane. Neko „pomirenje“ ili shvatanje realnosti je sigurno nesto sto predstoji i sto ce sigurno uticati na potpuno normalizovanje pre svega ekonomskih odnosa, a onda ce se verovatno lagodnije razmisljati i o drugim temama.
- U Crnoj Gori odavno, a u Srbiji u poslednje vreme ima stranaka i pojedinaca koji zagovaraju dve potpuno nezavisne, samostalne drzave. Kakav je Vas stav prema tim snagama i strujama koje, uprkos zahtevima EU, zagovaraju samostalnost dve drzave?
- U najkracem mogucem : Politicko je pravo svakoga da svoje stavove iznosi, argumentima brani, osporava tudje itd. Znaci, sve to, kao politicka rasprava, je i normalno.
- Medjutim, tu ima ima i jedna druga vrlo ozbiljna strana. Naime, mora se postaviti i pitanje odredjene odgovornosti za drzavne, narodne interese, odgovornost ljudi na vlasti. Politika je odgovornost za opste dobro, ne samo za ono sto je atraktivno i sto bi se dopalo nekom krugu ljudi i bilo borba za glasove.

POLITICKI MARKETING

- Racimo, sad se pojavila ta prica o nezavisnoj Srbiji iz jos jedne politicke stranke. Ali, ako nemate definisan i usvojen stranacki program, moguce su velike promene, pa da se sutra ta stranka eventualno zalaze za monarhizam, i to je za stranku eksperata pomalo neozbiljno.
- Svako ima pravo da politicki misli kako hoce, ali ovog puta cini mi se da je to vrlo opasna tema, da moze imati teske posledice. Jer, ako se setimo, Beogradski sporazum je potpisao i gospodin Labus iz G 17 plus. Cinjenica je da je kasnije imao izvesne rezerve i prema tom Sporazumu i prema Ustavnoj povelji ali ih licno imam i ja kao clan Ustavne komisije i sigurno da se ne radi o savrsenom pravnom aktu i sigurno da tu ima mnogo toga sto nije najsrecnije resenje, ali to je politicka realnost u odredjenom trenutku i vremenu i to treba prihvatiti kao takvo. Znaci, realnost je jedno a politicke zelje nesto sasvim drugo.
- U teoriji postoje federacija i konfederacija, unija. Mi sada stvorismo „drzavnu zajednicu“, kao nesto novo. Koliko Vi, kao pravnik, verujete u njenu buducnost? I koje ce snage, u susret izborima, „unitaristi“ ili „separatisti“ odneti prevagu?
- Ima jedna zanimljiva stvar. Mi imamo politicko opredeljenje, ne samo ogromne vecine svih bitnijih stranaka i politickih opcija u Srbiji, za ulazak u evropske tokove io integracije i zajednicu evropskih naroda. Cini mi se da se niko nije decidirano izjasnio da je protiv toga. Druga cinjenica je da nam je jasno receno da je taj put PUT DRZAVNE ZAJEDNICE. Ako je to tako, onda je zaista pitanje koliko zaista iskreno svi oni koji zagovaraju drugu ideju rade objektivno u korist ostvarenja tog cilja? Ili rade nesto sto se moze nazvati politicki markentig?
- Smatram da su primarniji interesi koji znace pristup Evropi, institucijama Evrope. Na kraju, to je buducnost naroda i Srbije i Crne Gore. Naravno, nisam za to da se bilo sta odrzava na nacin koji bi bio prinuda, prisila. Ako u Crnoj Gori prevladaju oni koji su za samostalnu drzavu to ce biti njihov problem, ali ne bi trebalo da mi pravimo problem. Ako nismo pitani jos pocetkom 90-tih godina, kada je stvarana SRJ, kad su bile druge prilike, svekolike, mislim da bi to sada bilo pitanje koje bi objektivno moglo da nam steti. Naravno, nisam licno ni protiv postojanja takvog pitanja, ali treba gledati sta je vazniji cilj i veci interes od onoga sto moze u nekom politickom trenutku predstavljati borbu za prodobijanje podrske u birackom telu.
- Prema tome, ako se stvari budu uozbiljile u neophodnoj meri, bez gledanja na trenutnu korist, a opstu stetu, kao pomenuti Zakon o pomoci od 80 miliona dolara, onda ce ta zajednica zaziveti i biti kompatibilna za zemljama oko nas i celoj Evropi. Jer, svi u toj integraciji Evrope vide buducnost. Ako bismo mi sebe izolovali, napravili bi veliku stetu u nacionalnom i svakom drugom pogledu.
- Da li onda taj proces harmonizacije i integracije treba ubrzati?
- Naravno, jer adresa na koju se medjunarodna zajednica obraca i koju prihvata je drzavna zajednica Srbija i Crna Gora.Povratak na vrh strane


G 17 PLUS PROMOVOSALA PLAN SPROVODjENJA DRZAVNOG PROGRAMA EVROPSKE SRBIJE - pise Rajko Saric
Hocemo suverenu i funkcionalnu drzavu

   Stranka G 17 plus smatra da je nastupilo vreme da Srbija dobije svoj drzavni program. Kako tvrde u ovoj stranci, svesni su da gradjani od njih, pre svega ocekuju istinu ali i odgovarajuca resenja i predloge. U dosadasnjem politickom delovanju G 17 plus je bila poznata kao ekonomska organizacija koja na polju ekonomije nudi programe i odgovarajuca resenja. Medjutim, smatraju u ovoj stranci, sazreli su svi uslovi da Srbija konacno definise svoj drzavni program, svoj drzavni status i sto pre dodje do ostvarenja dva osnovna cilja; prikljucivanja Evropskoj uniji i ocuvanja drzave i stanovnistva kao neophodnog uslova da bi se EU pristupilo.
-Drzavni status Srbije je danas privremeno odredjen Beogradskim sporazumom i Ustavnom poveljom i mi danas imamo osnovnu dilemu kada pristupiti EU. Sve politicke stranke se slazu da je ovo osnovni put Srbije. Medjutim, pitanja kada i kako su glavna resenja kako doci do tog cilja i znatno se razlikuju. G 17 plus ima konkretan predlog i on se sagledava u tome da Srbija danas ima dva puta, jedan je kroz zajednicu sa Crnom Gorom i drugi put je, put nezavisne Srbije - rekao je Zvonko Obradovic, predsednik Okruznog odbora G 17 plus na konferenciji za novinare gde je prezentovan program ,,Srbija na 1. mestu".

Srbija finansira dve administracije

Zvonko Obradovic, predsednik Okruznog odbora G17Dosadasnje isustvo pokazuje da u Crnoj gori nema volje za realizaciju prikljucenja EU kroz zajednicku drzavu Srbija i Crna Gora (SCG) jer je, podseca Obradovic, samo mesec dana posle potpisivanja Beogradskog sporazuma, republicki parlament te republike usvojio zakon o carinama i prisupio njegovoj primeni.
-Tako danas srpska roba lakse ulazi u Rumuniju nego u Crnu Goru. Na podrucju SCG imamo tri monetarna sistema, tri poreska i carinska sistema, tri centralne banke, a na delu drzave, na Kosovu i Metohiji, imamo medjunarodni protektorat sto znaci da nemamo suverenu i funkcionalnu vlast i drzavu na velikom delu teritorije. Prema svim ovim problemima Srbija i svi njeni cinioci moraju adekvatno da se izjasne kako bi se interesi drzave stavili na prvo mesto. U Solunu ce se 21. juna odrzati samit zemalja zapadnog Balkana gde ce se otvoriti i pitanje pridruzivanje SCG EU. Ono sto se tada nece cuti jeste pitanje imamo li ili nemamo funkcionalnu drzavu. A mi znamo da je nemamo i da je necemo imati jos najmanje tri godine. Znaci, tri godine ce Srbija raditi u korist svoje stete, tim pre sto Crna Gora ni dinar nije uplatila u zajednicku kasu SCG sto znaci da Srbija finansira i svoju i zajednicku administraciju nefunkcionalne drzavne zajednice - rekao je Obradovic. On je ustvrdio da 2005. godine Srbiji stizu racuni za otplatu kredita iz proslih decenija tako da se nalazimo pred duznickim ropstvom ukoliko se ekonomija ne oporavi. -Javnost u Srbiji mora da zna da uskoro dolazi za naplatu spoljni dug od 700 miliona dolara. Rec je o dugu Crne Gore. Mozda Crna Gora ocekuje da Srbija servisira i ovaj dug - zapitao je Obradovic.
Predsednik Opstinskog odbora G 17 plus, magistar Jovan Nesovic je rekao da je samostalna Srbija prioritet iz razloga sto ce kao takva mnogo brze i lakse uci u EU, a samim tim ce biti stvorena ekonomicna, efikasna i racionalna drzava.

Zajednica puna barijera

-Imamo drzavu sa potpuno odvojenim carinskim sistemima, dok u EU postoji samo jedan carinski sistem. Imamo, dakle, dve uprave carina, dve potpuno zaokruzene carinske teritorije, dva odvojena monetarna sistema, dve valute, dve banke, a nacin za dibijanja dozvola za rad banaka sasvim je razlicit u Srbiji i Crnoj Gori. Platni promet izmedju dve republike obavlja se u evrima. Direktna steta Srbije zbog postojanja SCG je oko deset milijardi dinara godisnje sto je priblizno budzetu za srednje skolstvo, a sve zbog toga sto je vecina zakona potpuno razlicita u Srbiji i Crnoj Gori. Zbog postojanja ovog i ovakvog drzavnog provozorijuma moze se desiti da u EU udjemo 2020. godine a mozda i deset godina kasnije - podvukao je Nesovic.
G 17 plus kao partija nema nameru da cuti o ovim problemima i ovim programom zeli da stvori jednu argumentovanu raspravu gde bi se suzelili argumenti onih koji su za ocuvanje zajednicke drzave i onih koji zastupaju poziciju samostalne Srbije, smatra Nesovic. Prema njegovim recima za podrsku koncepta nezavisne drzave G 17 plus ce traziti podrsku gradjana, politickih stranaka i medjunarodne zajednice.
   Na istoj konferenciji funkcioneri G 17 plus su se zalozili za raspisivanje prevremenih izbora i zapocinjanje pregovora o pitanju Kosova i Metohije kako bi se zastitio srpski zivalj i omogucio povratak progranih uz garancije UN za punom autonomijom srpske manjine.

Kampanja G 17 plus: Srbija na prvom mestu
U subotu, 31. maja na Trgu Srpskih ratnika, aktivisti G 17 plus su gradjanima delili program ,,Srbija na prvom. mestu" i razgovarali o aktuelnim pitanjima u drzavi. Magistar Jovan Nesovic, clan tima G 17 plus za promociju i odbranu programa za nezavisnu Srbiju, nije krio zadovoljstvo velikim interesovanjem gradjana koji su trazili odgovore na brojna pitanja.
-Koliko je poverenje gradjana u G 17 plus najbolje govori podatak da smo za kratko vreme formirali 111 opstinskih odbora, da je u Kraljevu u toku formiranje 13 mesnih odbora dok u svakoj mesnoj zajednici imamo svoje aktiviste. Obavezni smo da ispostujemo zahteve gradjana koji traze da ne dozvolimo da se u nase redove uvuku predstavnici bivseg rezima i osobe za koje se zna da su pocinile kriminalne radnje - rekao je Nesovic.Povratak na vrh strane
  USCE - pise Slavoljub Mladenovic
Uspesna promocija spusta
   Predstavnici kajak kluba iz Usca, Geneksa, Turistickog saveza Srbije uspesno su sproveli prvi turisticki spust sa cetiri gumena camca krcata gostima, kajakaskim predstavnicima televizije. Spust je organizovan na relaciji Usce-Maglic sa usputnim pauzama gde su se servirale kafe i druga pica i sendvici.
Promotivnom spustu prisustvovao je i nacelnik Raskog okruga, gospodin Mile Koricanac koji je ukazao na znacaj ove turisticke manifestacije koja je usla u kalendar turistickih ponuda Srbije.
Voznju camaca uspesno su sproveli kajakasi uscanskog kajak kluba bez ikakve greske poznatim bukovima Jagnjilo i Grmcic i drugim valovima sa kojima je reka Ibar prebogata od Usca do Maglica.
Posle odrzanog spusta predstavnici ucesnika i organizatora ove turisticke manifestacije odrzali su sastanak na kome je dogovoreno o nacinu prijavljivanja turista i voznje rekom Ibar. Pored toga dogovoreno je da se urade i drveni splavovi od balvana u Uscu.
Na samom ulivu reke Studenice u Ibar predvidjena je izgradnja marine za start gumenih camaca kao i uredjenje sportske staze na Grmcicu i reci Studenic za pionirska takmicenja.
Uscanska regata vozice se svake nedelje ili radnog dana prema potrebama turistickih organizacija, a obzirom na vec veliko interesovanje, uscanski kajakasi imace zaista dosta turistickih voznji.

Renovira se motel Dolina jorgovana
   Poznati motel Dolina jorgovana nadomak Usca prodat je za 8,000.000,00 dinara i kupio ga je poznati Jugo-francuz Ivanovic Miroljub iz Koritnika kod Rudna. Prilikom kupovine motela dogovoreno je i preuzimanje preostalih devet radnika koji ce biti primljeni u stalni radni odnos.
Renoviranje motela pocinje uskoro i prema predvidjenom projektu motel ce dobiti nova zdanja i novu opremu tako da se njegovo otvaranje nadzire u toku letnje sezone.
U prilog renoviranju motela ide i cinjenica da ce novopazarski putari izvrsiti rekontrukciju Ibarske magistrale kod motela jer ce doci do ispravljanja poznatih krivina koje su uslovljavale velike saobracajne nesrece.
Prilikom renoviranja i rekontrukcije parking prostora motel ce dobiti kvalitetno uradjen parking prostor i par objekata za trgovinu.
Ono sto je najbitnie je da motel radi i da radnici nece ostati bez posla vec ce se primiti i nova radna snaga sto je veoma dobro za Uscanski kraj.

Fabrike konfekcije pred investitorima
   Bivsa fabrika konfekcije u sastavu Granace iz Kraljeva cije hale su sacuvane od propadanja i oprema osim masina, predmet je investicionih planova kraljevackih konfekcionara. Priprema se kupovina masina i pregledanje opreme sa kojom raspolaze objekat u ataru Ibarskih rudnika u Uscu.
Sadasnja vrednost fabrickih postrojenja je oko 100.000 maraka i v... je Republicki fond za razvoj. Cena je relativno dobra i kraljevacki konfekcionari vode pregovore sa Trgovackim sudom iz Kraljeva u cijoj je nadleznosti prodaja ovog objekta.
U slucaju prodaje objekta a sto je na sigurnom vidiku u toj fabrici naci ce posao oko stotinu zena sto ce za nezaposlene u Uscu biti vise nego pun pogodak.
Problem fabrike konfekcije predstavlja prilazni makadamski put koji se prostire Kacer-barskom ulicom koja je na srecu veoma kvalitetno osvetljena ulicnom rasvetom.
Svi imovinsko-pravni odnosi ove bivse fabrike su reseni tako da kupac prilikom kupovine iste dobija u vlasnistvo kompletan objekat za pocetak proizvodnje.Povratak na vrh strane


KULTURA

INTERVJU / MILUTIN MIMA KARADZIC
Igram u svakoj kuci gde se nesto desava
   Prosle nedelje je u multimedijalnom centru KVART gostovao istaknuti glumac Milutin Mima Karadzic.
Tim povodom, iskoristili smo priliku da porazgovaramo sa njim, neposredno pred pocetak predstave.
Na veliku radost i zadovoljstvo kraljevacke publike, vi cete veceras nastupiti u KVART-u. Da li ste prvi put u nasem gradu?
Ne, ovo nije prvo gostovanje u Kraljevu. Ovde sam dolazio i ranije, ali mi je prvo gostovanje u ovom novom ambijentu. Vrlo, vrlo dobro izgleda. Volim sto se u Kraljevu nesto ovako lepo desilo, jer se ranije desavalo po trosnim bioskopskim salama.
Sve u svemu, drago mi je da se ovo desava i da sam veceras ovde.
Kako ce izgledati Vase „Glumacko vece" namenjeno kraljevackoj publici?
Ja sam glumac koji ima puno predstava i snimajucih dana, i ovo mi dodje kao izlet iz samog sebe u nesto sasvim drugo. Naime, moje „Glumacko vece" je otprilike skup tekstova koje inace volim da radim. To su tekstovi koje spajam u jednu celinu, i recimo da tu ima ljubavne i erotske poezije, zato i predstava pocinje u 21:30, da ne bi deca slusala.
Tu ima i nekih monologa iz mojih predstava, uglavnom iz komedija, ima nekih anegdota ... i „Prva bracna noc", sve to ukupno cini „Glumacko vece".
Postoji li razlika izmedju beogradske i publike iz takozvane provincije?
To sve zavisi od ljudi koji vode te sale, zavisi od publike i od njihovog kontakta sa predstavom. Posebno bih pohvalio Centar za kulturu u Negotinu, jer sve predstave dolaze tamo, a publika od petstotina ljudi je fantasticna.
Ovaj prostor lici da ce mozda postati to. Bitno je koliko je publika naviknuta na predstave.
Nasa pozorisna publika u inostranstvu nije ni postojala, a sa predstavom „Mjesoviti brak" napravili smo pravu pozorisnu revoluciju.
Holandija, Kanada, Danska... svuda, „Mjesoviti brak" je napravio prepune sale . Eto to je nesto zbog cega sam ponosan na predstavu „Mjesoviti brak".
Dogovorio sam da sami pocetak juna, u ovoj istoj sali Dara Dzokic i ja dolazimo sa ovom predstavom. To je najgledanija predstava Ateljea 212. Tako se prica.
Dugogodisnji ste clan glumackog ansambla Ateljea 212. Da li dosta radite i van Vase maticne kuce i na koji nacin birate Vase angazmane?
Angazmane biram kada dobijem neki tekst ili ponudu. Sve zavisi od teksta, reditelja i glumacke ekipe. To je isto kao i na filmu. Igram u svakoj kuci gde se desava nesto, tako da igram u dosta pozorista i pod ugovorom sam u Beogradskom dramskom pozoristu, u Zvezdara teatru, Buhi, u Podgorickom pozoristu, u Tivatskom centru za kulturu i u Srpskom pozoristu u Budimpesti. Ja mislim da je dovoljno ...
Kako sve to postizete?
Fenomenalno, ne pitam se sam sa sobom, ujutru se probudim i pitam: „Gde sam danas"?
Serijom „Mjesoviti brak" gde Vi tumacite glavnu ulogu zadobili ste i povecali svoju vec veliku popularnost. Kako se nosite sa slavom?
Kada sam osetio popularnost prvi put, imao sam dvadesetjednu godinu, i to je bilo sa serijom „Vojnici". Kasnije „Sivi dom" i mnogo drugih.
Prosto, usao sam u sve to, i slavu sam prihvatio kao deo posla. Dugo sam ja u ovom poslu...
Sta trenutno radite?
Trenutno se igra predstava „Frederiko" u Beogradskom dramskom pozoristu, u kojoj glumim sa Vesnom Cipcic, Draganom Nikolicem i jos dvadesetak drugih glumaca, u reziji Milana Karadzica. Snimam seriju i jedan film koji se zove „Crveni kamion". To su neki moji trenutni poslovi.
Sedim po nekim lepim bastama, popijem neku casu vina i gledam neke lepe ljude koji prolaze, a nisu bas muskog pola.
Kako komunicirate sa Vasim bratom Milanom Karadzicem?
Ne zanima Vas valjda privatna varijanta, posto smo braca. Na sceni mi smo reditelj i glumac, vrlo profesionalno i isto takvim odnosima. Dolazi do sukoba, za sve sto nevalja ja sam kriv i ja ga nerviram najvise.
On mene nervira, sve u svemu, cisto bratski.
Koji su Vasi planovi za buducnost?
Nisam ni ozenjen, niti imam decu, a imam nameru da ispunim to. Iako, ne delujem bas mlad, da bih imao tu vrstu planova za buducnost. Ali zasto? Moj otac je bio stariji deset godina nego ja, kada je stvarao porodicu, a ja sam mu najstariji sin!
Radim i snimam, ali nemam neke odredjene planove za dalju buducnost. Videcemo ...

OSNOVAN MEMORIJALNI FOND „DARINKA DACA PETRASINOVIC“
Veliki uspeh u kratkom zivotu
   U Osnovnoj skoli „Svetozar Markovic“ je u ponedeljak, 2. juna 2003. godine osnovan Memorijalni fond „Darinka Daca Petrasinovic“ u znak secanja na prerano preminulu nakadasnju ucenicu ove Skole. Ugovor o osnivanju Fonda potpisali su gospodin Hranislav Petrasinovic, Darinkin otac, i Dragica Spajic, direktor Skole i njen nakadasnji odeljenjski staresina. Ideja o osnivanju Fonda potekla je od porodice, nakon sto je Skolski odbor doneo Odluku o formiranju Nagradnog fonda iz koga ce se ubuduce na kraju svake skolske godine knjigama, ili novcanim nagradama, darivati ucenici osmog razreda OS „Svetozar Markovic“ koji su se posebno istakli u izucavanju jezika, pre svega, engleskog i francuskog.
Ovom prilikom, porodica Petrasinovic je skolskoj biblioteci poklonila knjige iz zaostavstine pokojne Darinke, profesora engleskog jezika i postdiplomca na Filoloskom fakultetu u Beogradu, medju kojima je vise izuzetno vrednih naslova na engleskom i francuskom jeziku.
Kako je istakao gospodin Petrasinovic, ovo je samo pocetni i simbolican korak u buducem radu Fonda. Darinkina majka Milica nam je rekla da postoje najave da se u rad Fonda ukljuce i Miroslav Stakic, Darinkin verenik sa majkom Sofijom, sestra Mirjana Mihailovic sa svojom porodicom, kolege iz Predskolske ustanove „Linljua“ iz Beograda, gde je do smrti 2001. godine Darinka radila, kao i ujak Milos Gajic.
Gospodja Petrasinovic je posebno istakla da dobar deo zasluga za, nesumnjivo, velike uspehe koje je Darinka postigla u svom kratkom zivotu ima njen ucitelj Sveto Kosovac, kao i Dragica Spajic, zahvaljujuci kojoj je njena cerka izabrala bas engleski jezik za svoj poziv.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Izgubljeno u prevodu" Eva Hofman (Geopoetika)
Ova poljska spisateljica ceo zivot provela je u egzilu u Americi. Opisujuci svoj zivot od rane mladosti sezdesetih godina proslog veka, sugestivno citaocu predstavlja bolnu nostalgiju, pokusaje da izrazi sebe u novom jeziku i kulturi kao i emocionalnu cenu koja se placa u vidu izgubljenog u prevodu.
Kroz njen zivot, vidimo zivote stotine hiljada ljudi, koji su u ovom stolecu napustili svoje korene i istoriju, da bi se ponovo uoblicili u nekoj drugoj kulturi.

ODELJENJE ZA DECU
,,Slucaj Babaroga" Olivera Jelkic (Narodna knjiga/Alfa)
,,Detektivski roman" za decu o ne obicnoj baki, koja se useli u svacije detinjstvo. Ona je tu da vas zaplasi i zove se Babaroga.
Saznajte kako je jedan neustrasivi decak, krenuo u obracuna s njom, koristeci kao svoje oruzje internet.

PREPORUCUJEMO
,,Zivotne strategije" Filip Mekgro (Mono)
Ova knjiga kroz praksu objasnjava kako da se uhvatite u kostac s nedacama svog zivota. Medjutim, autor ne nudi gotova resenja, vec predlaze kako da pobedite i kako da radite ono sto uspeva.
On naglasava, da samo od Vas zavisi hocete li uzeti sopstveni zivot u svoje ruke ili ne.
Knjiga ne nudi laka resenja. Vec tri godine knjiga ,,Zivotne strategije" nalazi se na bestseler listi NJujork Tajmsa.

NAJCITANIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,Bez krvi" Alesandro Bariko (Narodna knjiga).Povratak na vrh strane


REORGANIZACIJA TAKMICENJA NA KOSARKASKI NACIN - pise Zoran Bacarevic
Crnogorci traze svoju ligu

  * Iz Bara predlog da Crna Gora ima svoju „saveznu" ligu ciji bi se prvak ukljucio u Super ligu a drugoplasirani igrao baraz sa treceplasiranom ekipom iz „srbijanske" lige

   Jos se cestito nije slegla prasina oko neuspelog pokusaja da SCG u Jadranskoj ligi od jeseni ima pet predstavnika a da u protivnom Prva A liga bude podeljena na dve grupe od po osam klubova a iz Bara je pocetkom ove sedmice stigao predlog koji znaci jos jednu reorganizaciju pod kosevima. Predstavnici Tine Tajm i Primorke (mada je u izgledu fuzija ova dva barska kluba) najavljuju formiranje Crnogorske lige sastavljene od najboljih saveznih i republickih ligasa. Na drugoj strani ostala bi sadasnja Prva A liga („srbijanska") iz koje bi se, pored „cetvorke" iz Jadranske lige, plasirale dve najuspesnije ekipe u Super ligu od osam ekipa. Crna Gora bi imala sansu za jos jednog clana Super lige posto bi drugoplasirana ekipa iz Crnogorske igrala baraz za osmog superligasa sa treceplasiranim klubom iz „srbijanske" prve A lige.
   Ideju Barana podrzava i prvi covek niksicke kosarke, predsednik Skupstine i glavni finansijer sadasnjeg clana Prve B lige Ibona Miljko Brkuljan. Po njemu, racionalnost i snizenje troskova su osnovni razlog a kao primer je naveo cetinjski Lovcen koji treba da igra sa 11 klubova iz Srbije sto bi u pogledu troskova bilo pogubno za Cetinjane. Nesto drugaciji, bolje reci sasvim suprotni akordi cuju se iz Pljevalja gde je domaci Rudar, posle svih dogadjanja u nasoj kosarci, ostao u Prvoj B saveznoj ligi. Pljevaljci smatraju da je Prva B liga idealna za afirmaciju mladih igraca i da crnogorski ligasi treba i dalje va imaju zajednicku ligu sa ekipama iz Srbije. Novi clan Prve B lige Jedinstvo iz Bijelog Polja jos nema stav posto se prvi covek bjelopoljske kosarke i poslanik u Skupstini Srbije i Crne Gore Tarzan Milosevic nalazi na sluzbenom putu u Strazburu.
   Pristalice Crnogorske kosarkaske lige, pre svega oni iz dva barska kluba, smatraju da bi ta liga bila kvalitetnija od onih u Bosni i Hercegovini i Makedoniji dok bivsi kosarkasi i ljubitelji kosarke tvrde da bi se od najjace lige na jugoistoku Evrope novoformirana pretvorila u najslabiju ligu na Balkanu.
   Da li ce od jeseni postojati prakticno dve republicke lige sa saveznim prefiksom znace se narednih dana. Barski predlog treba da prodje Predsednistvo KS CG a za sutra je zakazana sednica KS Srbije i Crne Gore. Konacnu rec imace Skupstina KS Srbije i Crne Gore koja ce se odrzati 22. ovog meseca.

FUDBAL - SRPSKA LIGA (MORAVA) - pise Zoran Bacarevic
Novopazarci bez milosti, Sloga ponovo u zoni
* Porazima u Pozegi (0:1) i Kraljevu od Novog Pazara u sredu (1:3) Sloga izgubila sve sanse u borbi za goli srpskoligaski status * Porazi Metalac Trgovackog i Buducnosti * U 33. kolu Sloga u Sevojnu, Metalac Trgovacki- Takovo, Buducnost - Poleta

   Dva kola pre zavrsetka ovogodisnjeg prvenstva kraljevacka Sloga je izgubila sve sanse da se i naredne sezone takmici u Srpskoj ligi. U minulu subotu i sredu kada je igrano 32. vanredno kolo „beli" su dva puta teren napustali pognutih glava. Najpre je u Pozegi u susretu sa „imenjakinjom" kraljevacka Sloga porazena sa 0:1 u susretu u kome je sve islo na vodenicu gostiju. Domacin bez takmicarskih motiva, takoreci juniorska postava Pozezana, utakmica „zatvorena" kvalitetnim sudjenjem. Ni to nije pomoglo da gosti iz Kraljeva makar osvoje jedan bod „za svaki slucaj" pa je domacin, posle par izglednih bolje reci stopostostnih prilika gostiju „minimalcem" zabelezio pobedu. Istina, usledila je zalba zbog nastupa domaceg „libera", zbog zutih kartona koji zahtevaju pauzu bas na ovoj utakmici, usledice registracija ove utakmice sluzbenim rezultatom (0:3) ali to nece nista promeniti u konacnom skoru posle ubedljivog poraza Sloge u sredu na svom terenu u 32. koli.
   Dugogodisnji komsijski derbi na gradskom stadionu Sloga - Novi Pazar u potpunosti je pripao gostima i novom - starom drugoligasu iz grada na Josanici. Novopazarci, za razliku od ranijih sezona, nisu nimalo bili bolecivi prema domacinu koji je trazio slamku spasa. A i da su hteli nisu mogli nista da ucine na svoju stetu jer je Sloga jos jednom demonstrirala totalnu nemoc. U prvih 45 minuta samo je jednom zapretila pred golom Prtinca, posle vodjstva gostiju koje je obezbedio Alivodic u 24. minutu. Tuzna bolje reci tragikomicna prica na Gradskom stadionu bila je zavrsena za desetak minuta nastavka kada je Novi Pazar preko Pejica u 47. i Ukica u 54. minutu zapecatio sudbinu Sloge. Gol utehe kome se nije radovao ni strelac Tasic za konacnih Sloga-Novi Pazar 1:3 (0:1) postignut je u 84. minutu. Nekadasnji derbi ekipa iz dva fudbalska grada kome je prisustvovalo i po pet odnosno deset hiljada gledalaca (u Novom Pazaru) u sredu je kraj zeleznicke stanice pratilo jedva 200 gledalaca.
   Ni preostala dva kraljevacka predstavnika u minula dva kola nisu imala uspeha. Jedini bod osvojio je Metalac Trgovacki prosle subote na svom terenu protiv Erdoglije (1:1) da bi u sredu u Uzicu od domaceg Jedinstva bio porazen sa ubedljivih 0:3. Novajlija u ligi Buducnost iz Konareva, sem sto je „igrala samo jedno leto" u zavrsnici prvenstva sluzi za gol-razliku ekipama iz vrnjacke opstine. Najpre su u subotu Novoselci u Konarevu deklasirali domacina posle Buducnost-Omladinac 0:7 da bi u sredu i Goc u Vrnjackoj Banji Konarevcane ispratio sa pola tuceta golova u mrezi zabelezivsi pobedu od 6:0. Protivnici Buducnosti tako olako postizu vise golova na jednoj utakmici nego sto je ekipa iz Konareva sakupila bodova za celo prvenstvo!
   Posle dva uzastopna poraza Sloga je izgubila sve sanse u borbi za opstanak u Srpskoj ligi a posle gotovo cetvrt veka ponovo je spala na „zonaske grane". Posle velike krize od 1977. do 1980. godine Sloga se takmicila u tadasnjoj Moravsko-sumadijskoj zoni da bi se posle tri sezone vratila u Srpsku ligu. Ove 2003. gdine nece biti prefiksa „moravska" pa ce se Sloga od jeseni takmiciti u Sumadijskoj zoni sa ekipama cija se mesta „stanovanja" mogu naci tek na topografskim kartama!
   U narednom 33. kolu Sloga je gost Sevojna, Metalac Trgovacki sutra kod Lozionice docekuje Takovo a Buducnost u nedelju ekipu Poleta iz LJubica. Utakmice 32. kola pocinju u 16,30 casova.Povratak na vrh strane


MailboxIbarske novosti mailbox

Copyright 1997-2003 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive