Internet izdanje - 18. jul 2003.godine

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Slavko Janosevic. Odgovorni urednik: Ivan Rajovic. Tehnicki urednik: Aleksandra Rankovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Predrag Markovic (drustvo), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Milisav Radovanovic (fotoreporter). Predsednik Upravnog odbora: Gordana Vuckovic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Vreme sadasnje - U ocekivanju novog Prin(udnog) organa u kraljevskom gradu
Izborima preseci „Gordijev cvor"
Ne damo Ekonom za dzip
Skupstina na „raspustu“, privremeni organ na zadatku
Kupovina vremena
Brazilcima ponudjena proizvodnja 2.370 vagona
„Crveno zlato“ u Brezni
Novosti iz Usca
Kultura
Sport - Fudbal - Kik boks


Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
U ocekivanju novog Prin(udnog) organa u kraljevskom gradu
   Ne sumnjajuci u iskrene namere Vlade Srbije da u jednom gradu kao sto je Kraljevo konacno zavede red i uspostavi stanje primereno jednom od najlepsih gradova u Srbiji, a svojevremeno i najcistijih, sa bezgranicnim odusevljenjem sam primio odluku o likovima koji ce, koliko od sutra, bigi nase drugo ja, nasa svest, nasa savest, nasi andjeli cuvari i sve nase sto se pozeleti moze. Kad malo bolje razmislilim, cak i da sam ja licno Vlada, Pera, Petar, Pavle, Ananije, Nicifor ili bilo ko drugi, na splavu, bez spava ili na bilo kakvom drugom plovecem ili bespslovnom objektu, ne bih mogao da smislim, izmislim ili sastavim bolju ekipu kraljevskih dobrotvora, humanista, genijalaca i, prosto receno, spasitelja koji ce nasu sudbinu, i sudbinu grada u celini, preuzeti u svoje spasiteljske ruke. Ako se zna sa koliko saglasnosti, ljubavi, uvazavanja. tolerancije i postovanja ljudske licnosti predstavnici najvise vlasti nastupaju jedni prema drugima mirno se moze ocekivati da ce Prinudni kraljevacki organ, koji sve to, naravno, odavno poseduje, sto je tokom protekle tri godine i dokazao, zdusno raditi da nam svima bude bolje. Vec sama cinjenica da se uvazeni delici, elementi ili sudionici organa koji bi, kada bi imao muda, bio organ u pravom smislu te reci, vec danima ustrucavaju da se oglase i prihvate ingerencije i status koji im je zadat, poklonjen ili nagodbom ustupljen, recito govori o tome da se i oni sami malo ustrucavaju odgovornosti koja im je data. To sto pojedinci, na ulici, svesni svog imena i dela, ali i znacaja koji u ovom istorijskom trenutku za ovaj grad uzivaju, izbegavaju da mi se jave, ili to rade uz prigusene psovke sebi u bradu, brk ili stidni predeo, dovoljnio govori o tome koliko je apsolutna vlast nad jednim gradom, pa makar to bio i nas, znacajna. Ali, pre nego sto se novi organ ukruti, ustolici ili zasedne tamo gde mu je mesto, ma koliko to svima njima odgovaralo da dovedu do kraja neke svoje vec zapocete rane, a i kasne radove, trebalo bi reci da ovo sto imamo nije ono za sta smo se borili. Odnosno, sve ono sto smo radili bilo je usmereno ka tome da srusimo diktatorsku vlast i promenimo sistem uspostavljajuci poredak u kojem ce svima, koliko - toliko, biti bolje. Na zalost, kako se pokazalo, otisli su jedni, a dosli drugi cija psihologija, ophodjenje prema narodu i borba da se dodje na vlast ne ukazuje na to da je bilo sta promenjeno. Naprotiv. Iz razgovora sa, uslovno receno, obicnim ili prosecnim gradjanima, lako se dodje do zakljucka da bi vecina, odusevljena odlukom nase harmonicne, predivne, slozne i nadasve autoritativne vlade, najradije pobegla odavde sto dalje, da ne kazem u tri lepe. Boli samo sto kada covek vidi kako se postuju, vole i saradjuju najeksponiraniji predstavnici nove vlasti, koji ni sami na znaju zasto su tu gde jesu, osim ako ne znamo da ih povezuje novac, moc, interes i pripadnost pojedinim organizacijama ,od slobodnih zidara do zivahnih rotarijanaca i drugih lovi sklonih opstenarodnih pokreta i organizacija. Prosto receno, moze mi neko verovati, a i ne mora, odavno sam i potpuno izgubio poverenje u dobronamernost bilo kojeg politickog faktora sa ovih prostora. Vratite se unazad pa se prisetite gde su sada i sta rade oni koji su nekada vazili za nekakve politicke face, dusebriznike, zastitnike, dobrocinitelje i borce za interese ovoga grada i njegovih stanovnika. Zato bi trebalo da, kao u opstini, fotografije svih tih narodnih tribuna budu izlozene na glavnom gradskom trgu kako bi se definitivno i za svagda znalo ko je ko, ko je gde i ko je direktno iz pirocana, iliti srpskih opanaka, uspeo da se dokopa stana u Beogradu, privilegija za decu, zenu, tastu i ostale ukucane i svega ostalog sto posteni srpski dupelilzac moze sebi da priusti adekvatnom obavljanjem pomenutih radnji. Dakle, sustina ovog teksta, koji ce, kao i mnogi drugi, ostati da traje i kada za one koji su sada opsednuti vlascu niko nece znati ko su, sta su i gde su, kao sto ne znamo ni za one koji su prodefilovali kroz ovaj grad, jeste da ukaze kako nikome vise ne bi trebalo verovati jer, kako se pokazalo, nema tog srpskog, a narocito kraljevackog, politicara koji pored svojih licnih interesa ima petlju da spozna probleme naroda u cije ime se nalazi tu gde jeste. A nesrecni narod nikako da spozna o cemu se radi. I bas zato bi trebalo da ovaj grad, odakle je sve i pocelo, pocne ponovo da se organizuje, da glanca postament Milutina, pistaljke, serpe i ostale rekvizite spremajuci se za novi i konacni protest koji ce u ovom gradu uspostaviti vlast kakvu i zasluzuje, a po volji naroda. Zapravo, posle visegodisnjeg iskustva iz kojeg je svako izvukao sta je hteo i mogao, valjda smo shvatili da niko o nama nece brinuti kao sto morami mi o sebi.
   U svemu tome sasvim je logicno ocekivati da oni koji su se opredelili da posle demokratskih promena, u kojima su ucestvovali svi dobronamerni gradjani ovoga grada, preuzmu apsolutnu vlast, preuzmu prevashodno medije ne bi li svekoliki narod ubedili da mu je onako kako mu nije. Zato bi tebalo ocekivati da, koliko sutra, dobronamerni vrsioci duznosti Prinudnog organa kraljevskog grada bace sapu na lokalne medije, a pre svega na nasu kucu u kojoj, kao sto je poznato, u znak zahvalnosti za sve sto je do sada uradila na uspostavljanju nove vlasti, nema ni vode, ni svetala, ni automobila, ni trotineta, ni poste, ni kafe kuvarice, ni sekretarice, niti bilo cega normalnog za jednu redakciju koja na svojim plecima nosi i te kakav teret demokratskih promena, ali ne ovakvih kakve imamo, a o klozetskim soljama i cucavcima, toaletnom papiru i uloscima sa udovima za letenje da i ne govorim. A pogledajte samo Privrednu komoru, banke, sudove, opstinu, kafice i mnoge druge, sto privatne, a sto drustvene institucije na cijem su celu bivsi osvedoceni nosioci Miloseviceve ideje, sa mesinganim, cilibarskim, posrebrenim, pozlacenim ukrasima i biljkama koje vrede vise nego vasi desetogodisnji socijalni dodaci koje ionako ne primate, a o tome ko je upalio kucu i sav snimljeni materijal i ko se uselilo u kancelarije ,,Ibarskih novosti" za koje je receno da nisu za upotrebu, ovoga puta necu, a sve se zna.Povratak na vrh strane


KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO SPO KRALJEVO POVODOM PRINUDNE UPRAVE U KRALJEVACKOJ OPSTINI - pise Slobodan Rajic
Izborima preseci „Gordijev cvor"

   Upozorenje Privremenom organu i Natasi Micic da postuju zakonitost i da ne odugovlace sa raspisivanjem prevremenih izbora i konstituisanjem nove legitimne Skupstine, - Za sposobne a ne „partijske“ kadrove

   SPO je upozoravao vec duze od godinu dana da lokalna vlast u Kraljevu ne funkcionise kako treba, s obzirom da je ovo jedna od najzapustenijih opstina u Srbiji zbog privrednog kolapsa, velikog broja izbeglica i brojnih neresenih infrastrukturnih problema“ - istaknuto je na prekjucerasnjoj konferenciji za novinare Opstinskog odbora Srpskog pokreta obnove (OO SPO) u Kraljevu posvecenoj donosenju odluke o uvodjenju privremene uprave u ovoj opstini.
OPSTINU POKRENUTI SA MRTVE TACKE - dr Radoslav Jovic   - Zato sto se partneri u DOS-u nikako nisu mogli da sloze, SPO je predlagao raspisivanje opstih izbora kao najbolje resenje i za Srbiju i za Kraljevo. Svesni smo bili potpune blokade rada Skupstine opstine i da najvecu stetu zbog toga trpe gradjani Kraljeva. Problemi se nisu resavali, a sama vlast je bila generator krize umesto da je resava. Rezultat je prinudna ili privremena uprava, sto je zalosna cinjenica i istina jer ova najveca opstina u Srbiji ne zasluzuje da se na taj nacin resavaju njeni unutrasnji problemi. Nadamo se da ce prevremeni izbori u opstini Kraljevo biti raspisani u zakonskom roku i da ce razresiti „Gordijev cvor“ koji je „zavezan“ takoreci jos od lokalnih izbora seprembra 2000. godine - naglasio je dr Radoslav Jovic, clan Predsednistva SPO.
On je podvukao da Vlada Srbije donosenjem ovakve odluke nije postupila racionalno jer nije ispunila obecanje da ce u privremeni organ opstine birati politicki i partijski neeksponirane ljude. „SPO sa cudjenjem konstatuje da su u Privremeni organ izabrani upravo ljudi koji su vrsili lokalnu vlast u prethodnom periodu i doveli do privremene uprave u Kraljevu“!? Dr Jovic je posebno ukazao na moguce zloupotrebe privremenog stanja u Kraljevu.
   - Nesporna je cinjenica da Privremeni organ ima legitimitet jer ga formalno postavlja Vlada Srbije, ali on nema stvarni legitimit da upravlja opstinom jer ga nisu birali gradjani na neposrednim izborima. Zbog toga, po nasem misljenju, Privremeni organ moze samo da pripremi prevremene lokalne izbore i da obezbedi normalno funkcionisanje opstinske uprave, a sve sto bude van toga radio iz nadleznosti Skupstine nece biti legitimno!? - upozorio je dr Jovic.
   Na pres-konferenciji je receno i da SPO ocekuje od predsednika Narodne skupstine Srbije Natase Micic da postuje Ustav i zakone i sto pre raspise prevremene izbore u Kraljevu, jer postoji bojazan da ce se i u ovoj opstini, poput mnogih drugih do sada, izbori maksimalno prolongirati i po mogucstvu izbeci. Istaknuto je da bi idealno bilo da se prevremeni izbori raspisu odmah i odrze vec krajem avgusta, jer bi grad dobio legalnu vlast, pogotovo sto zivotne probleme Kraljeva treba urgentno resavati, ali dosadasnja iskustva to ne garantuju jer su rokovi po pravilu „probijani“.
   - Sto se tice SPO, mi smo na svim dopunskim i prevremenim do sada odrzanim lokalnim izborima imali solidna kadrovska resenja i postigli zavidan uspeh. Stav SPO jos od prosle godine je da je proslo vreme uskostranackog vodjenja politike. Da politika treba da bude kreativno i zivotno usmerena i da politicke stranke treba da otvore vrata svim strucnim, sposobnim i moralnim ljudima, bez obzira na stranacku i drugu pripadnost, ljudima sa idejama i predlozima resenja, kako bismo konacno krenuli sa mrtve tacke - naglasio je dr Jovic i dodao da ce SPO ici samostalno na predstojece izbore, da bi bilo dobro da to ucine i sve druge stranke, da se tako politicka scena rascisti, a da se potom naprave stabilne i srodne postizborne koalicije, u interesu grada i opstine.
   Po Jovicevim recima, SPO ce za izbore ponuditi konkretan program sa prioritetima u radu i predlozima resenja i ekipu ljudi sa idejama, ne samo clanove i simpatizere stranke, koja ce znati i hteti da ostvaruju programske ciljeve i zadatke, na dobrobit svih gradjana opstine Kraljevo.Povratak na vrh strane


DRAGOS BOJANIC, PREDSEDNIK ASNS U DP ,,EKONOM" - pise Rajko Saric
Ne damo Ekonom za dzip

    Losi medjuljudski odnosi i sukob interesa, koji su kulminirali pre sedam meseci smenom jednog i postavljenjem drugog direktora, u uscanskom DP ,,Ekonom", nisu se stisali ni do danasnjeg dana. Predstavnici Asocijacije slobodnih i nezavisnih Sindikata (ASNS) u ovom najuspesnijem kolektivu na podrucju Usca, tvrde da v.d. direktor Rodoljub Biorac vrsi stravicnu torturu clanova ovog Sindikata, od raznoraznih sikaniranja do rasporedjivanja na teza radna mesta i umanjenja licnih primanja i urucivanja otkaza.
   -O tome svedoci i primer da je ASNS, pre nelegalnog postavljenja Biorca za v.d. direktora, brojao 142 clana, a samo mesec - dva kasnije taj broj je, usled pritisaka, sveden na 38. Od kada sam ja izabran za predsednika clanstvo se ponovo omasovilo i sada nas je u ASNS 75 - kaze Dragos Bojanic, predsednik Odbora ASNS u DP ,,Ekonom", koji je do sada u dva navrata dobijao otkaz, a kako stvari stoje, na putu je da bez posla ostane i treci put. Na konferenciji za novinare u sedistu Okruznog odbora ovog sindikata u Kraljevu, Bojanic je precizirao da se nastavlja ,,neskriven pokusaj pljacke imovine ,,Ekonoma" koji nisu izgradili Slovenci i ,,Primat" iz Maribora, vec rudari Usca". -U tom pravcu Biorac je sa predsednicima Skupstine i Upravnog odbora preduzeca, ciji legitimitet ASNS ne priznaje, 10. juna ove godine, u Trgovinskom sudu u Kraljevu potpisao poravnanje sa ,,Primatom" u kome se toj firmi ,,poklanja" 60 odsto kapitala, iako bi oni realno mogli ostvariti maksimalno 7 procenata. Dakle, rec je o pljacki drustvene imovine vredne najmanje 1.150.000 evra, koliko nam je Ministarstvo za privredu i privatizaciju, odobrilo za dokapitalizaciju preduzeca. No, potpisano poravnanje ne znaci nista bez upisa u sudski registar zasto je potrebna saglasnost Ministarstva za privatizaciju - rekao je Bojanic.
   U ASNS su kategoricni da aktuelni direktor Biorac, izlazi u susret preduzecu iz Slovenije kako bi ostvario licnu imovinsku korist. Dragos Bojanic ovakvu izjavu potkrepljuje tvrdnjom, koja je predocena i nadleznom tuzilastvu, da je ,,Biorac u hotelu ,,Studenica" u Studenici, u prisustvu konobara Gorana Boskovica i jos nekih osoba, od predstavnika ,,Primata" trazio, kao protivuslugu, dzip na poklon". U pismenom izvestaju dostavljenom Demokratskoj stranci u Beogradu, Bojanic ide i korak dalje u optuzbama na racun Biorca, tvrdeci da je od Slovenaca trazio ,,stan u Beogradu i nov dzip za protivuslugu ako preduzece preda ,,Primatu" iz Maribora". -Da stvar bude jos gora, a kao pokazatelj dokle moze ici ljudska pohlepa, Biorac je licno meni postavio pitanje: ,,Reci koja je tvoja cena, Slovenci ce sve da plate?". Odbio sam ovu velikodusnu ponudu - rekao je Bojanic na pomenutoj konferenciji.
   I ovoga puta kao glavni krivci za sadasnje stanje u ,,Ekonomu" navedeni su celnici DSS u Kraljevu i Regionalni poverenik UGS ,,Nezavisnost" uz zakljucak da dokapitalizacija, koja je jedino pravo resenje, ne prejudicira konacno imovinsko razgranicenje.Povratak na vrh strane


VLADA REPUBLIKE SRBIJE DONELA ODLUKU O UVODjENJU PRINUDNE UPRAVE U OPSTINU KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Skupstina na „raspustu“, privremeni organ na zadatku
   - Ocekivana odluka Vlade Srbije koja je zbog nesloge u lokalnoj vlasti DOS-a u Kraljevu i blokade u radu SO Kraljevo opravdano doneta, ali sa zakasnjenjem, tek pretproslog cetvrtka, 10. jula, - U privremeni organ opstine imenovani Marko Petrovic (predsednik), Zoran Djurovic, Branko LJubojevic, dr Dragisa Kostic i Radovan Milicevic (clanovi), - Na potezu Natasa Micic, koja u funkciji predsednice Skupstine Srbije treba da raspise prevremene lokalne izbore u opstini Kraljevo, - Razlicita reagovanja politickih faktora i gradjana

   Dugo ocekivana odluka Vlade Republike Srbije o uvodjenju privremene uprave u opstinu Kraljevo doneta je u cetvrtak, 10. jula, i taj ce datum sigurno neslavno uci u istoriju kraljevskog grada.
   Tog datuma Republicka Vlada svojom odlukom, na predlog Ministarstva za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu, u skladu sa clanovima 112. i 113. Zakona o lokalnoj samoupravi, raspustila je Skupstinu opstine Kraljevo i imenovala petoclani privremeni organ jedinice lokalne samouprave (opstine) koji ce obavljati poslove do konstituisanja nove Skupstine opstine Kraljevo. U privremeni organ izabrani su: Marko Petrovic (predsednik), Zoran Djurovic, Branko LJubojevic, dr Dragisa Kostic i Radovan Milicevic (clanovi).
   Na potezu je Natasa Micic, predsednica Narodne skupstine Srbije, koja, u skladu sa clanom 113. Zakona o lokalnoj samoupravi, treba da raspise „izbore za odbornike u roku od tri meseca od dana raspustanja skupstine jedinice lokalne samouprave“, odnosno do 10. oktobra ove godine.

RASKOL PA RASPAD

   Naime, zbog dvogodisnjeg neslaganja i sukoba u vladajucoj lokalnoj koaliciji DOS, pre svega na relaciji DS-DSS, odnosno njihovih celnika, prvenstveno dr LJubise Jovasevica (DSS), predsednika Skupstine opstine (SO), i Mila Koricanca (DS), predsednika Izvrsnog odbora SO Kraljevo (u ostavci dve godine), doslo je do totalne blokade rada Skupstine opstine Kraljevo.
Sukob je kulminirao jesenas i pocetkom ove godine tako da je fakticki, u proteklih godinu dana, od proslog jula do ovog, odrzana samo jedna redovna sednica sa potrebnim kvorumom - 30. decembra 2002. godine kada je usvojen polovicni, krnji budzet opstine za 2003. godinu (bez dela koji se odnosi na prihode i rashode za uredjenje gradjevinskog zemljista - sredstva Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva). Vrhunac je svakako bio podnosenje ostavke 26 odbornika iz Odbornicke grupe DOS-a 28. januara, uoci sazvane 19. sednice SO Kraljevo, koja nije odrzana zbog nedostatka kvoruma, a potom nikada nije ni nastavljena, niti ce, jer je odlukom Vlade Srbije Skuptina raspustena.
   Vec smo vise puta pisali o istorijatu neslaganja i sukoba u lokalnoj samoupravi u Kraljevu. Do raskola je doslo odmah po dolasku DOS-a na vlast, krajem 2000. godine, bas kao i na republickom nivou. U pitanju su bile dve nepomirljive politicke koncepcije, pre svega izmedju Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke i ostatka DOS-a. Neslaganja su rezultirala prestankom rada Politickog saveta DOS-a, zatim odvajanjem odbornickih grupa, davanjem ostavke i neizborom predsednika „opstinske vlade“, pokretanjem pitanja poverenja i neizglasavanjem nepoverenja predsedniku Skupstine, do davanja ostavki odbornika i nepostojanja kvoruma za rad - odnosno do totalnog raspada vladajuce koalicije i nemogucnosti da uopste vise funkcionise.

RAZLICITE OCENE

   Uvodjenje prinudne uprave u opstini Kraljevo je svojevrsni presedan, jer se nesto slicno nikada nije desilo u istoriji grada sa kraljevskim imenom. Mozda se ovakav sukob u vlasti moze samo delimicno porediti sa cuvenim sukobom opstinske vlasti i Opstinskog komiteta Saveza komunista, sezdesetih godina proslog veka, kada je smenjen tadasnji predsednik SO Kraljevo Miodrag Janic, ali treba imati u vidu da je tada bio jednopartijski sistem vlasti i da je sukob okoncan smenom pojedinca a ne raspustanjem cele skupstine i prinudnom upravom - „protektoratom“.
   Zbog toga su i ocene ovog dogadjaja razlicite i kontraverzne. Od onih koje apsolutno odobravaju takav potez Vlade Srbije, preko onih koje ga smatraju prihvatljivim ali zakasnelim postupkom, do onih koje takvu odluku potpuno odbacuju i zahtevaju hitno raspisivanje novih lokalnih izbora kao najbolje resenje.
   Tako je istog dana kada je odluka doneta, Mile Koricanac, na Rudnu, gde je obilazio radove na agrarno-industrijskim objektima, izjavio da je odluka Vlade Srbije o prinudnoj upravi u opstini Kraljevo „fantasticna“, „izvanredna“, jer ce se na taj nacin prevazici blokada rada i resiti problem nefunkcionisanja lokalne samouprave u Kraljevu (koliko juce Koricanac je govorio da „Kraljevo nije Babusnica“).
   Nasuprot tome, Opstinski odbor Narodne demokratske stranke u Kraljevu ostro je osudio takav potez Vlade kao podcenjivacki prema Kraljevu i ponovo zatrazio momentalno raspisivanje dopunskih ili prevremenih lokalnih izbora u ovoj opstini, uz konstituisanje nove lokalne vlasti po volji naroda. Takva je i ocena vecine opozicionih stranaka u Skupstini opstine Kraljevo, ali i onih vanparlamentarnih.
   Podsetimo i da je prof. dr Predrag Stojanovic, predsednik OO Demohriscanske stranke Srbije u Kraljevu i narodni poslanik, posebno kritikovao najpre veliko kasnjenje a potom i odugovlacenje sa „privremenim merama“ i zapretio da ce ako se to ne dogodi podneti krivicnu prijavu protiv „N.N.“ izvrsilaca. Krivicnu prijavu nije podneo jer je Vlada ipak donela trazenu odluku.

STA DALJE?

   Najvaznije pitanje trenutno je kako ce vladati privremeni organ i kada ce biti raspisani prevremeni izbori za odbornike? Po Zakonu, PRIVREMENI ORGAN obavlja poslove skupstine do konstituisanja nove skupstine opstine. To znaci sve poslove SO Kraljevo iz njenog delokruga, od donosenja i raspodele budzeta, preko komunalnih investicija, do upravljanja javnim preduzecima ciji je osnivac SO Kraljevo.
   Sto se tice vremenske dimenzije njegove vladavine, ona proistice iz samog naziva tog organa - PRIVREMENA JE. To „privremeno“, medjutim, u nasim uslovima moze da znaci nesto jako rastegljivo. Naime, odredba Zakona koja predvidja da predsednik Narodne skupstine raspisuje izbore za odbornike u roku od tri meseca od dana raspustanja skupstine jedinice lokalne samouprave neprecizna je i moze bar dvojako da se tumaci.
   Prvo, da predsednik NS donosi odluku da raspise izbore u roku od tri meseca a vreme kada ce izbori biti odrzani (datum izbora) neograniceno je. Po tom tumacenju, predsednica Micic ne mora da donese odluku odmah vec do 10. oktobra i da tom odlukom prevremene izbore raspise „kad joj se cefne“, mozda i za neki datum iduce godine. Po misljenju ljudi iz lokalnog Cesida, u tom slucaju vanredni izbori se ne bi ni odrzali, nego bi privremeni organ vladao do novih redovnih izbora najesen iduce godine.
Drugo tumacenje sporne odredbe je da je predsednik NS „duzan da raspise izbore i odredi njihov datum odrzavanja u roku od tri meseca“. Znaci, da se prevremeni lokalni izbori odrze najkasnije do 10. oktobra, s tim da za predizbornu kampanju, po novom izbornom zakonu, bude ostavljeno najmanje mesec dana a ne vise od dva meseca (od dana raspisivanja izbora). Ovo tumacenje je mnogo blize pravnoj logici, jer je i smisao navedenih clanova Zakona o raspustanju Skupstine, imenovanju privremenog organa i raspisivanju vanrednih izbora upravo u PRIVREMENOSTI i STO KRACEM TRAJANJU TAKVOG STANJA - da bi se neko lose stanje sto pre prevazislo! Ne obrnuto, da ono traje u nedogled!? Ovaj rok mogao bi da se produzi samo u slucaju raspisivanja opstih izbora u Srbiji (na svim nivoima). Na potezu je Natasa Micic, a ona ne bi smela da odugovlaci kao ministar Rodoljub Sabic, pogotovo sto je na vecoj funkciji i sto ima i vecu obavezu da postuje, sprovodi i kontrolise sprovodjenje Ustava i zakona. Sve u interesu gradjana opstine Kraljevo u koje se svi zaklinju, ali ih malo ko i postuje.

Neustolicavanje
   Iako je Odluka Vlade Srbije o prinudnoj upravi u Kraljevu doneta 10. jula, ni do danas nije objavljena u Sluzbenom glasniku Republike Srbije, a predsednik Privremenog organa opstine je izjavio TV Kraljevu da ovaj organ nece preuzeti duznost (vlast) u SO Kraljevo „dok odluka zakonski ne stupi na snagu“.

Raspisivanje izbora
   „Predsednik Narodne skupstine raspisuje izbore za odbornike u roku od tri meseca od dana raspustanja skupstine jedinice lokalne samouprave. Izbori se nece raspisati ako je do isteka mandata odbornika skupstine jedinice lokalne samouprave ostalo manje od sest meseci.
   Do konstituisanja skupstine jedinice lokalne samouprave poslove skupstine obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave od pet clanova koji obrazuje Vlada“. (Clan 113. stav 3. i 4. Zakona o lokalnoj samoupravi)
   Prema clanu 9. novog Zakona o lokalnim izborima, donetog 13. juna 2002. godine, „od dana raspisivanja izbora do njihovog odrzavanja ne moze proteci manje od 30 ni vise od 60 dana“.Povratak na vrh strane


DR SLOBODAN VUKSANOVIC, PREDSEDNIK NARODNE DEMOKRATSKE STRANKE - pise Slobodan Rajic
Kupovina vremena
   Gospodine Vuksanovicu, kao bivsi clan DOS-a, kako licno ocenjujete rezultate te vladajuce koalicije do sada, s obzirom na obecanja iz predizbornog programa i realne uslove u kojima je delovala?
- Kao bivsi opstinski i gradski odbornik DOS-a u Beogradu iz 2000-te godine i kao jedan od najmladjih osnivaca prve opozicione stranke u Srbiji (DS, prim. nov.), mogu da kazem da je uglavnom sve iznevereno od DOS-ovih i nasih 10-godisnjih zajednickih, opozicionih obecanja.
- Ova vlast se umesto resavanja problema bavila intrigama i medjusobnim prepucavanjem i rusenjem pojedinih politicara i lidera. Pre svega su se bavili rusenjem Vojislava Kostunice, potom Miroljuba Labusa kroz opstrukciju njegove kampanje, zatim su rusili Nebojsu Covica, sada Mladjana Dinkica... Oni se neprekidno medjusobno obracunavaju, bave se stvaranjem afera, a opstaju na vlasti zbog medjusobnog ucenjivanja i uslovljavanja kompromitujucim materijalima o cemu su pune novine, jer neprekidno jedni drugima prete.
- Trenutno je aktuelno „rusenje“ Mladjana Dinkica. Po Vasem misljenju o cemu se tu zapravo radi i sta stoji u pozadini tog sukoba?
- Dinkica ruse zbog toga sto je njegova stranka G 17 plus opoziciona u odnosu na DOS, zato sto kritikuje DOS, a Dinkic zauzima jedno od najvaznijih mesta u drzavi. Sa te strane DOS je u pravu sa svojim obrazlozenjima. Medjutim, sta sve stoji u pozadini i ko se tu bori za dominaciju i kontrolu novca u Srbiji, to je sada tesko razjasniti i to ce vreme pokazati.
- Pominjete novac. Kako ocenjujete rezultate DOS-a u protekle nepune tri godine u oblasti ekonomije, s obzirom da na tom pitanju padaju ili ne padaju vlade, barem u zapadno-evropskoj demokratiji?
- Kod nas jos uvek ne pada Vlada zbog ekonomskih problema, mada su ekonomski problemi ovde najveci.

BEZ KONTROLE

- Nasu ekonomiju odlikuje potpuna nezainteresovanost inostranih partnera, investitora, zbog toga sto nema pravne sigurnosti, nema kontrole, zato sto je privatizacija sporna jer se tu desavaju zaista neobicne pojave da se fabrike koje su procenjene na desetine miliona evra i uspesna preduzeca prodaju budzasto, a pri tom radnici ostaju bez posla i nema obecanih socijalnih programa.
- Sve to je posledica nesigurnosti i tog haosa koji su zapoceti zapravo u Skupstini Srbije, kradjama prilikom glasanja i kradjom poslanickih mandata, malverzacijama sa birackim spiskovima... I, naravno, kada kriminal krene sa vrha drzave i kada takve pojave mozemo da gledamo u skupstinskim prenosima, onda se to prenosi na privredu i zakljucuje sa najtezim oblicima kriminala.
- Vasoj stranci, NDS-u, su oduzeta tri poslanicka mandata u Skupstini Srbije koja odlukom Ustavnog suda trebala da budu vracena ali jos uvek nisu. Vas komentar?
- To je jos jedan primer da vlast, odnosno vladajuca koalicija ne postuje odluke suda!? To je jedan od primera, nije to mozda najstrasniji primer, ali kad ima puno takvih primera, onda niko pametan iz sveta nece da saradjuje sa nasom zemljom. Zato nasa zemlja nema ugled, a samim tim gubi dragoceno vreme za svoj oporavak.

DOBRA PROMOCIJA

- Kad je rec o samim mandatima, ja mislim da je sasvim logicno i svuda u svetu je tako, da kad se izbori odvijaju po proporcionalnom sistemu mandati pripadaju strankama a ne poslanicima. Svuda u svetu je tako. Ovde je to promenjeno, a promenjeno je da bi DOS mogao stalno da kupuje poslanike nekih drugih stranaka, najcesce iz SPS-a, Ivkoviceve stranke i iz nekih drugih stranaka, da bi mogao da odrzava tu prakticno nepostojecu vecinu. Oni to rade samo kada njima odgovara, a kada treba da vrate mandate nekoj opozicionoj stranci, kao nasoj, onda to odugovlace. Opet, s druge strane, prave nam dobru promociju.
- Sta Vi mislite, da li se kasni i odugovlaci i sa donosenjem novog Ustava Srbije? Kakav je Vas stav prema dilemama: Srbija kao nacionalna ili gradjanska drzava, republika ili parlamentarna monarhija?
- Ja vam predlazem da „Ibarske novosti“ naprave anketu medju gradjanima sa pitanjem „Da li verujete da ce Ustav biti donet na vreme?“ i „Da li verujete liderima DOS-a da oni zaista zele da donesu Ustav Srbije na vreme ili oni odugovlace sa tim da bi odlozili izbore“? Uveren sam da je ista situacija sa Ustavom Srbije kao sto je bila sa Ustavnom poveljom o zajednickoj drzavi sa Crnom Gorom. Nije njima stalo do Ustava Srbije, kao sto im nije bilo stalo do Ustavne povelje i zajednicke drzave, nego do „kupovine vremena“ i odlaganja izbora i to je sustina te „igre“ koja se sada sprovodi.
- Pretpostavljam da ce po novom Ustavu Srbija biti republika jer nije bilo niti ima vremena da se sprovede referendum o tome. Takodje pretpostavljam da ce Srbija biti gradjanska drzava posto stranke u DOS-u vecinom to zagovaraju.
- Ja sam pristalica neceg drugog. Otprilike da budemo kao Francuska, dakle drzava srpskog naroda i svih ravnopravnih gradjana, sto je resenje i u bivsim republikama bivse SFRJ, sada novim drzavama u okruzenju.

(NE)SLOBODA MEDIJA

- Da li je trenutno u Srbiji ugrozena sloboda medija, imajuci u vidu najnovije dogadjaje oko Saveta za radio-difuziju i odnosa Vlade prema nekim nezavisnim medijima?
- Videli ste koliki je otpor medija prema pritiscima koji dolaze iz Vlade Srbije i vlasti uopste, iz formalnih i neformalnih centara moci. Novinari se bune, novinari su ljudi koji su najbolje informisani po prirodi posla i, naravno, zeljni su slobodnog i profesionalnog rada.
- Mi znamo da u prorezimskim medijima postoje „crne liste“ zabranjenih politickih sagovornika. Na tim listama nisu samo politicari, tu ima i drugih javnih licnosti, bez obzira da li su glumaci, sportisti, analiticari, svi oni koji slobodno misle i koji se ne ustrucavaju da kazu svoje misljenje. Naravno, mi nismo pozeljni u tim medijima i tesko se probijamo tamo.
- Jedan od Vasih osnovnih zahteva je da se sto pre odrze opsti izbori u Srbiji. Objasnite nasim citaocima zasto je to znacajano, posebno vreme kada ce se to desiti, jer DOS je obecao da ce se posle 18 meseci odrzati prvi slobodni izbori u Srbiji posle vise od 60 godina?
- Pa, gradjani treba sami da zakljuce da li imaju interes, pojedinacno, porodicno, kao preduzece, kao radnici svojih radnih otrganizacija i da li nasa drzava u celini ima interes da stalno, neprekidno, iz dana u dan, slusa o aferama, o medjusobnim ucenama, o pretnjama kompromitujucim materijalima i dokazima, da trpi kriminal na najvisem nivou ili da se raspisu izbori i da se jednom vec ova agonija zavrsi i da zapocnemo jedan normalniji zivot, odnosno jednu drugu, novu etapu normalnijeg i mirnijeg zivota. To bi trebalo da se dogodi do kraja ove godine, mada su svi rokovi vec odavno prosli.Povratak na vrh strane

DOC. DR RADOVAN PETROVIC, GENERALNI DIREKTOR HK ,,FABRIKA VAGONA KRALJEVO“ A.D. - pise Rajko Saric
Brazilcima ponudjena proizvodnja 2.370 vagona
    Visednevna poseta zemljama Latinske Amerike mogla bi zlatnim slovima biti upisana u istorijatu HK ,,Fabrika vagona Kraljevo" ukoliko Brazilska firma ,,Companhia Vele do Rio Doce" prihvati ponudu za izgradnju 2.370 vagona za prevoz rude gvozdja i soje. Ponuda je dobila punu podrsku vrha nase drzave, ali i Ministarstva za saobracaj Brazila. Od 1. avgusta oko 820 radnika HK FVK bice proglaseno tehnoloskim viskom.

    Holding kompanija ,,Fabrika vagona Kraljevo" a.d. iz Kraljeva (FVK), kao proizvodjac teretnih vozila i svih tipova cisterni i jedini proizvodjac specijalnih vagona za prevoz teskih i vangabaritnih tereta, od samog osnivanja, 1936. godine je izlozena svetskoj konkurenciji. Preko 40 odsto proizvedenih vagona, koji su jos uvek u funkciji, plasirano je na trziste 18 zemalja. Ova kompanija dokazala se u svetu i u oblasti procesne opreme i proizvodnje gradjevinskih celicnih konstrukcija, kako u izradi, tako i u montazi kompletnih postrojenja. Od 1999. godine HK FVK posluje kao holding kompanija sa pet akcionarskih i tri deonicka drustva sa ogranicenom odgovornoscu, i to: AD ,,Vagonogradnja", AD ,,Drumska vozila", AD ,,Procesna oprema", AD ,,Livnica", AD ,,Termoplastika", DOO ,,Alatnica", DOO ,,Odrzavanje" i DOO ,,Turs".
Direkcija za procenu vrednosti kapitala verifikovala je 1999. godine vrednost ove Kompanije na iznos od 155,4 miliona dinara. Fleksibilnost proizvodnje omogucila je ovom privrednom sistemu da u protekloj privredno i ekonomski izuzetno teskoj deceniji, umesto proizvodnje vagona, kapacitete uposli proizvodnjom gradjevinskih celicnih konstrukcija i proizvodnjom procesne opreme, posebno za potrebe prerade nafte i gasa. Posle ,,bager revolucije" 5. oktobra, i dolaska demokraskih snaga na vlast u Srbiji, zatvoreno ino trziste ponovo se otvorilo za nasa preduzeca, a medju njima i za kraljevacku Fabriku vagona. S tim u vezi, od 23. juna do 4. jula u zemljama Latinske Amerike boravila je drzavno - privredna delegacija na celu sa ministrom inostranih poslova SCG Goranom Svilanovicem, a u kojoj se nalazio i generalni direktor HK FVK doc. dr Radovan Petrovic. Bio je to povod da porazgovaramo sa gospodinom Petrovicem, covekom cije ime se proteklih meseci u lokalnim medijima pojavljivalo uglavnom u negativnom kontekstu, a iz ,,sindikalnih pera" gde mu je pripisivana samovolja i rasipnistvo.

Kakvo je stanje u HK FVK danas i moze li Kompanija krenuti napred?
Osnovni nas proizvod po kome smo poznati u zemlji i svetu su teretni vagoni, vagoni cisterne i vagoni za specijalne namene kojih je u nasim halama proizvedeno 33.153. FVK je do 1990. godine spadala u prvih pet od 12 najvecih proizvodjaca teretnih vagona u Evropi. Cak 14.074 vagona izvezena su u 18 zemalja sveta, a pre godinu dana, na poziv drzavnih zeleznica Belgije ravnopravno smo konkurisali sa ostalim svetskim firmama u proizvodnji 60 vagona cisterni za potrebe sirijske zeleznice. Paralelno sa realizacijom ovog ugovora kupci iz Francuske, Brazila, Slovacke i jos nekih zemalja upitom su trazili dostavljanje ponuda za proizvodnju vagona vrednih 330 miliona evra. Date ponude i ponude u postupku pripreme odnose se na proizvodnju 1.060 vagona cisterni, 3.135 teretnih vagona i izradu delova vagona, koje ce FV, ako se ponude prihvate, realizovati samostalno ili sa ,,Gosom", ,,14. oktobrom" i MIN-om. Sa Slovackom je pred potpisivanjem ugovor za proizvodnju 100 vagona.

BRAZILSKO TRZISTE NADOHVAT RUKE

Posle pisma o namerama da se za potrebe brazilskih zeleznica u Srbiji proizvede veci broj vagona, nedavno sam bio clan privredne delegacije nase zemlje koja je posetila 33 zainteresovane firme u Meksiku, Peruu, Argentini, Brazilu i Cileu. Zajedno sa Unibrozom, Brazilskoj firmi ,,Companhia Vele do Rio Doce" urucio sam ponudu za izradu 2.370 vagona za prevoz rude gvozdja i, ukoliko ona bude prihvacena, dobrom delu srpske masinogradnje otvaraju se vrata za nove poslove. Unibroz i FVKsu za ovu ponudu dobili podrsku i od Ministarstva saobracaja Brazila dok je ugledna Kompanija ,,Mitchubishi Corporation do Brasil S.A." iz Japana prihvatila da u Brazilu zastupa FVK.

Kada se moze ocekivati odgovor na vasu ponudu?

NJihovi strucnjaci ce, svakako, temeljito prouciti nasu ponudu i dostaviti nam odgovor, ali ja sam optimista. U tom pravcu ide i ponuda koja je u subotu stigla takodje iz Brazila za proizvodnju 600 vagona za prevoz soje. To me ohrabruje i daje realnu nadu da ce FVK dobiti vredan posao u kome ce interes naci ne samo ona, vec i mnoga druga preduzeca iz oblasti masinogradnje u Srbiji koja tavore u nedostatku posla...

Nalazimo se u periodu privatizacije. Koliku podrsku Fabrika vagona uziva kod nadleznih ministarstava i sta je sa socijalnim programom za, eventualno, visak radne snage?
Sve pripreme za privatizaciju su prakticno okoncane. Mi smo dobili odobrenje za socijalni program i potrebna finansijska sredstva za 826 radnika, uglavnom rezijskih, koje cemo zakljucno sa 1. avgustom otpustiti kuci. Sada se rade odgovarajuca dokumenta i kada se oslobodimo tog balasta imacemo jednu sasvim novu fabriku organizovanu na principu ,,jedan radnik - jedan vagon", sto je evropska norma na nivou godine...

Gospodine Petrovicu, po ovoj racunici vama ce ostati 500 radnika. Kako mislite da ispunite obavezu izgradnje dve i po hiljade vagona sa tolikim brojem ljudi?
Ovde se racuna na angazovanje oko 3.000 radnika iz kompletne masinogradnje Srbije. Oni ce biti angazovani i u nasim halama koliko to kapaciteti dozvoljavaju, uz obezbedjenje toplog obroka i plata. Ali, nikada se vise u FV nece desiti da se radnici bez ugovorenog posla primaju u stalni radni odnos, a kada se poslovi izgube onda imamo ogroman visak zaposlenih sa kojima ne znamo sta da radimo. Ubuduce ce svi radnici imati tacno u ugovoru navedeno do kada su angazovani, a 500 radnika, koji ce ciniti jezgro buduceg inzenjeringa, projektovanja i tehnologije primace na sebe obaveze koje ce se moci realizovati naknadnim uposljavanjem radnika po osnovu ugovora o delu, a ne ugovora o radu. Prva provera ove zamisli bice, svakako, realizacija pomenute ponude za Brazil, ukoliko bude prihvacena, koja se mora izvesti u roku od petnaest meseci, a prvi vagoni bi trebalo da se isporuce vec krajem ove kalendarske godine. Ako ponuda bude usvojena do sredine avgusta onda bi se ugovor potpisao oko 1. septembra kada bi pocela i proizvodnja. Cak se razmatra i varijanta da se vagoni montiraju u Brazilu, a da se delovi proizvode u nasoj fabrici.

,,NOVI KONCEPT RUKOVODjENJA“ DOBIO PRODjU

Govorili smo o visku radnika. Vlada Srbije je donela Zakljucak kojim prihvata Vas Program ekonomsko - finansijske konsolidacije u pripremi za privatizaciju HK FVK. Da li je Ministarstvo za rad i zaposljavanje obezbedilo sredstva za socijalni program i u kom iznosu?
Za isplatu jednokratne novcane naknade usmerice HK FVK ukupno 101 milion dinara. Prva rata bice nam uplacena vec danas ili sutra, dok ce druga uslediti u periodu od 1. do 15. septembra ove godine. Pre otpocinjanja sprovodjenja socijalnog programa u Kompaniji, sa svakim radnikom pojedinacno cemo potpisati odgovarajuci sporazum o medjusobnim pravima i obavezama. O tome da je visak radnika veliki balsat za Kompaniju svedoci i primer da su troskovi u prvih sest meseci ove godine bili veci za 107 miliona dinara i u slucaju da se ne sprovede socijalni program FVK bi uknjizila gubitak od oko 158 miliona dinara. Dakle, ja sam odlucan da zacrtano sprovedem, imam podrsku vrha drzave, a sve poteze koje povlacim kontrolise Upravni odbor preduzeca. UO je usvojio moj ,,Novi koncept rukovodjenja" kojim je sprovedena odredjena transformacija unutar HK FVK. S tim u vezi izvrsena je i nova sistematizacija kojom je utvrdjen broj potrebnih radnika od 712 gde je drasticno smanjen odnos proizvodnih i neproizvodnih. Zaposleni, za cijim radom je prestala potreba, imali su mogucnost da se opredele za jednu od tri opcije. Najvise, oko 680 radnika, opredelilo se za isplatu jednokratne novcane naknade u skladu sa socijalnim programom, odnosno, za naknadu od 6.000 dinara po godini staza ili 10 prosecnih zarada u privredi Srbije.

Pojedini sindikalni aktivisti bacaju na Vas drvlje i kamenje tvrdeci da se ponasate monopolisticki, da neracionalno trosite velika sredstva za sluzbena putovanja, a da, pri tom, nema kvalitetnih poslovnih ugovora. Sta je u svemu ovome tacno?
To je sve tacno sa pozicije radnika koji su navikli da godinama rade sta hoce i kako hoce, a da nikome ne polazu racine. Od svih direktora, poslovodja i drugih odgovornih lica trazim detaljne i veoma ceste izvestaje o tome sta je uradjeno od zadatog. Nekima se to nije svidelo. Kao direktor nemam nameru svakom ponaosob polagati racune. Tu je slovo Zakona koje precizno kaze koja su prava i ovlascenja direktora i ja se toga striktno pridrzavam. Kad je rec o sluzbenim putovanjima, i o njima postoji precizna evidencija. Svaki dinar koji sam podigao za te namere zna se gde je zavrsio, o tome postoje valjani racuni. Ako neko misli da cu ja kao generalni direktor HK FVK, u cilju trazenja povoljnih poslova, putovati o svom trosku, onda se vara. A da bi se sklopio neki posao sa firmom u svetu potrebno je obaviti vise od jednog razgovora. Radnici mnogih preduzeca u Srbiji godinama nisu dizali svoj glas protiv poslovodstva zbog toga sto nista nisu cinila da pronadju povoljan posao, a sada, kad se svet otvara prema nama, kad nam se poslovi nude, (ne)radnici kritikuju na sva zvona. Tako se desilo i u vasim novinama da pojedinci, organizovani u nekakvom sindikatu, pljuju po meni, pisu kojekakve prijave, a meni ne pada na pamet da im odgovaram jer je na nadleznim da utvrde gde je istina.Povratak na vrh strane


ZASADI MALINJAKA I NA GOCU I STOLOVIMA - pise Slobodan Rajic
„Crveno zlato“ u Brezni

   Posle Arilja, Valjeva, Brusa, Cacka, Dragaceva i nekih drugih krajeva Srbije, malina se polako i pomalo „stidljivo“ ali ipak vraca i siri i po brdsko-planinskim podrucjima kraljevackog kraja. Po proizvodnji „crvenog zlata“, kako malinu nazivaju jer donosi veliku zaradu i predstavlja pravi „zlatni rudnik“ prihoda, do sada su bili poznati rocevacki, vrdilski, bukovicki, gledicki, donekle dragosinjacki kraj, a od skora malinjaci su se pojavili i na padinama Goca i Stolova. Tu, na oko 800 metara nadmorske visine, na blagim padinama i proplancima okrenutim suncu, sa umereno-vlaznom klimom i pogodnim sastavom zemljista, postoje idealni uslovi za proizvodnju „crvenog zlata“.
   Da je to tako pokazuje primer seoskih domacinstava Milanka Milasinovica zvanog „Postar“ (lokalni pismonosa) i Raca Milasinovica u Brezni, na razmedji Goca i Stolova. Ova dva domacina i clanovi njihovih porodica vec drugu godinu ubiraju slatke crvene plodove malina. Na lepo uredjenim i brizljivo odrzavanim zasadima, prosle i ove godine proizveli su po nekoliko tona malina i predali kraljevackoj Hladnjaci. Veoma su zadovoljni i kvalitetom i prihodima (cena od 50-55 dinara po kilogramu). I dok je ove godine, zbog suse, u vecini krajeva rod maline podbacio, cak i do 50 odsto, kod Milasinovica su maline bile izuzetno kvalitetne, krupne, socne i slatke, zbog vec pomenute umereno-vlazne klime i drugih pogodnosti. Kao takve ce se i ove godine naci na trpezama sirom Evrope.
   Ovaj primer ne bi smeo da ostane usamljen, jer malinarstvo i vocarstvo u brdsko-planinskim predelima, poput Brezne, predstavnjaju veliku, ali nedovoljno iskoriscenu sansu. I za seljake-proizvodjace, ali i za trgovce, prehrambenu industriju i drzavu. Maline su posebno veliki izvor deviza jer 90 odsto roda ide u izvoz i sansa za ozivljavanje opustelih sela i zaposljavanje mladjih ljudi. Pogotovo sto je proizvodnja malina rentabilna i relativno laka, u odnosu na neke druge poslove, mada i osetljiva, zbog bolesti i stetocina, ali uz pojacan trud i saradnju sa strucnjacima daje izvanredne rezultate. Drzava bi zbog toga morala da bar malo pomogne ovu proizvodnju, pre svega stimulacijom agrarno-industrijsko-trgovinskih preduzeca i banaka da seljacima i svim zainteresovanim ponude kvalitetne sadnice, obezbede kredite, otkup i plasman, jer upravo drzava od toga ima najvecu korist.
   Da je to tako pokazuje jos jedan primer iz Brezne. Naime, LJubo Urosevic, poznati ekspert - degustator pica zaposlen u „Prokupcu“, u Brezni je, na dedovini, postavio najkvalitetnije zasade „stenleja“, „cacanske lepotice“ i drugih sorti sljiva. Izgradio je i opremio najmoderniji postor za proizvodnju i skladistenje rakije, pravu mini fabriku. Prosle godine je imao rod od preko 15 tona kvalitetne sljive, a njegova sljivovica-ljuta odusevljava mnoge „degustatore“, ne samo u Srbiji, jer je podrucje Stolova i Goca bogom dano za proizvodnju sljiva i drugog voca, po cemu je Srbija najpoznatija u Evropi jos od pocetka 19. veka. A da ima nade da to Srbija ponovo postane i kao takva ostane, da se vrati tradiciji i i sa takvom ponudom udje u Evropu, mozda najbolje pokazuje, kao vracanje nade, sto je LJubo Urosevic svoju decu usmerio na poljoprivredu, da postanu skolovani i vrhunski strucnjaci u ovoj oblasti i nastave ono sto su dedovi i ocevi zapoceli i uspesno radili i razvijali.Povratak na vrh strane
USCE - pise Slavoljub Mladenovic
Zavrseno opremanje kompjuterskom opremom osnovnih skola uscanskog kraja

   U toku prosle nedelje clanovi saveta uscanske regije u sastavu americke organizacije ISN VOCA izvrsili su postavljanje kompjutera sa stampacima u osnovnim skolama u Uscu, Studenici i Gokcanici.
Veliko zalaganje prosvetnih radnika: Stefanovica, Trifunovica, Kosanina, Pesica i drugih zajedno sa clanovima VOC-e Dragosom Bojanicem, Matovic Mladena i drugima urodilo je plodom tako da ucenici uscanskih osnovnih skola ne moraju vise da idu za Kraljevo na razne skupe kurseve za obuku na kompjuterima, gde su roditelji morali da izdvajaju i po 600 maraka za obuku svoje dece.
Strucni kadar za rad na kompjuterskoj tehnici postoji u Uscu tako da ce informatika biti jedan od najinteresantnijih predmeta za ucenike osnovnih skola.
Ucesce koje je bilo potrebno u visini od 20% od vrednosti donacije preko ove americke organizacije obezbedila je osnovna skola ,,Milun Ivanovic" iz Usca. Zastitna vrata i potrebnu zastitu na prozorima uradilo je drustveno preduzece ,,Ekonom' iz Usca. Kompletan posao oko opremanja skola sa kompjuterskom tehnikom uradjena je tacno prema programu saveta regije i planu osnovnih skola uscanskog podrucja.

U pripremi sastanak za izgradnju sportskog centra Grmcic

   Vredni uscanski kajakasi uspeli su da privedu kraju pripreme za realizaciju projekta sportskog kajakaskog centra Grmcic. Predvidjena je izgradnja staze za kajak slalom i spust prema svetskim standardima i ukoliko ne bude vecih problema u toku 2004. godine bice odrzan i svetski kup za kajakase. Staza bi bila dugacka oko 800 metara gde bi se na ulazu u stazu napravilo suzenje reke Ibra, gde bi se povecala brzina vode sto trenutno nedostaje sadasnjoj stazi. Pre staze predvidjena je izgradnja i objekata za smestaj takmicara koji bi se koristili za ugostiteljske usluge i razvoj turizma uscanskog kraja. Sa druge strane reke u drugoj fazi predvidjena je izgradnja objekata za male sportove, mali fudbal, odbojka, kosarka i igraliste za tenis.
Projektnu dokumentaciju je uradio Rade Kovacevic nekada poznati kajakas bivse Jugoslavije koji radi i zivi u Sloveniji. U toku su konsultacije sa svetskim strucnjacima iz oblasti kajakastva i predstavnicima kajakaskog saveza Srbije i Crne Gore.
Na startu gde ce poceti takmicenje u spustu predvidjena je izgradnja marina za gumene camce za turisticke spustove koje organizuje Geneks sa Kopaonika zajedno sa kajakasima iz Usca. Start spustasa predvidjen je na keju na reci Ibru i Studenici.
Sastanak za izgradnju kajakaske staze bice odrzan u nedelju na Uscu u prostorijama kajak kluba. Sastanku ce prisustvovati predstavnici kajakasa, privrede, Raskog okruga i ministarstva.
Za realizaciju kompletnog projekta dobijena je nacelna saglasnost ministarstva za gradjevinu i ministarstva za sport.

Privatna fazanerija u Uscu

   Poznati uzgajivac nojeva u Uscu, gospodin Raso Kosanin prosirio je svoju delatnost uzgajanja pernate divljaci i napravio je privatnu fazaneriju sa 50 koka fazana. Fazani su pristigli tokom proslog meseca i dobro su se adaptirali u fazaneriji koja je uradjena po svim standardima za uzgoj fazana i proizvodnju fazanske mladji gde je prisutna dobra saradnja sa veterinarskom stanicom u Uscu.
Sredstva za izgradnju fazanerije obezbedio je sam Kosanin.Povratak na vrh strane


KULTURA

ARHEOLOSKA ISTRAZIVANJA U CUKOJEVCU - pise Bojana Milosavljevic
Rimsko utvrdjenje - uzor za nasu antiku

   Lokalitet Gradiste, kasnoanticko utvrdjenje u Cukojevcu, izabrano je za iskopavanje delom i da bi se sprecili „divlji kopaci," primeceni jos krajem 2001. godine.Tokom naredne, Milan Vujicic, iz ovog sela (inace, preduzetnik u Novom Sadu) unistio je gotovo 90 posto dragocenog lokaliteta, u nameri da na tom prostoru (koji su mu mestani poklanjali) bespravno i ne obaziruci se na zakonske sankcije podigne nekakav privredni objekat. Na preostalom delu Gradista, buldozerima pretvorenog u ogroman ravan plato, zaustavio ga je Slavoljub Radonjic, koji nije hteo da mu proda ni ustupi svoje imanje, nego ga je stavio na raspolaganje arheolozima iz Narodnog muzeja u Kraljevu. Na tom neznatnom prostoru tokom proslog i ovog leta pronadjeno je obilje materijala, sto je vrlo retko za kasnoanticka nalazista u nasoj sredini. Nalazi svedoce o veoma bogatom zivotu vojnog utvrdjenja i civilnog naselja Rimljana, od 4. do 6. veka
   Danas se na lokalitetu Gradiste zavrsava druga sezona istrazivackih radova koje je preduzeo Narodnim muzej iz Kraljeva, a kojima rukovodi arheolog - kustos Tatjana Mihailovic. U potpunosti je ispitana sonda otvorena jos proslog leta, iz koje nalazi potvrdjuju snazno prisustvo vojnickog i civilnog zivota u kasnom antickom i ranovizantijskom periodu (od 4. do 6. veka), sa vrlo raznovrsnim aspektima ekonomskog, privrednog, pa i administrativnog delovanja. Tatjana Mihajlovic ove materijalne dokaze „desifruje" u nova, dragocena saznanja za kasnoanticki period na nasim prostorima:
   -Tokom dva veka postojanja ova vojno - civilna naseobina imala je znatan broj stanovnika, sto zakljucujemo po ogromnom broju nadjenih fragmenata keramike: prosle godine oko 3 hiljade i ovog leta priblizno toliko. Kulturni sloj visok je oko 2 metra. Nasli smo i sest razlicitih zrvnjeva, koji sa mnostvom polufabrikata i fabrikata od raznog materijala - kostiju, roga, stakla, keramike i metala, na sta ukazuje vise desetina primeraka orudja i oruzja, govore o razlicitim i bogatim aspektima ekonomskog i privrednog zivota Gradista.
   O visokom kulturnom dometu Rimljana, njihovom smislu za praktican ali i dobro uredjen zivot, govori i sam polozaj vojne tvrdjave u Cukojevcu: na uscu Gruze u Zapadnu Moravu ona ima savrsenu vizuru (preglednost) - sve do Vrnjacke Banje, Stolova, a na suprotnoj strani Gledickih planina. Uz ovo, gradina - tvrdjava je tek deo veceg kasnoantickog kompleksa na ovom podrucju, jer arheolog Mihailovic podseca da su prva istrazivanja ovde izvedena 1984. godine (lokalitet Meaniste - naspram Gradista), kada je nadjena ciglarska pec za izradu opeka i cigli, nesto kasnije i prvi hirurski instrument (u porti crkve u Cukojevcu), dok je drugi pronadjen tokom sadasnjih iskopavanja. U sklopu lokaliteta Gradiste pronadjen je i kamenolom, te je sada sasvim jasno poreklo bedema koji je takodje otkrila ekipa arheologa.

Gradiste - kljuc za nova otkrica
   Obilje arheoloskih nalaza u okolini Cukojevca, posle dve radne sezone, ne zaustavlja se na broju od blizu sest hiljada. Toliko je, naime, za sada iskopano fragmenata keramike. Sve to, naravno, ne moze se naci u muzejskoj zbirci u Kraljevu, ali predstavlja neposredan dokaz brojnosti rimskih zitelja na ovom mestu, kao i njihov civilizacijski nivo. Zato ce stotinak predmeta od raznog materijala, medju kojima je - osam novcica, stilus - kostana olovka, vise desetina komada oruzja i alatki, predmeta za domacinstvo i licnu upotrebu, svakako biti vredni eksponati u arheoloskoj zbirci kraljevackog Muzeja.
   Arheolog Mihailovic napominje da je visednevno istrazivanje Gradista za ovu godinu zavrseno prema planu. Radove je finansirala Skupstina opstine Kraljeva, u skladu sa obavezama osnivaca. Pokazuje se potrebnim i opravdanim da se vec naredne godine obnove istrazivanja i na lokalitetu Meaniste, kako bi se celina anticke vojno - civilne naseobine najzad zaokruzila. Strucnjaci su zadovoljni dosadasnjim postignutim rezultatima. O tome Tatjana Mihailovic kaze:
   - Ovo nalaziste u celini, svojim arealom i nadjenim materijalom, postaje reperno za sledeca istrazivanja antickog perioda u ovoj sredini. Sve ostalo sto bude bilo pronadjeno mnogo lakse i pouzdanije moci ce da se uporedjuje sa nalazima iz Gradista, jer dosadasnja iskustva pokazuju da su drugi lokaliteti iz tog razdoblja bili mnogo siromasniji po nalazima.
   U ekipi Tatjane Mihailovic radili su i mr Maja Djordjevic, arheolog i strucni saradnik Republickog zavoda za zastitu spomenika kulture - Beograd, kao i Sladjana Spasic, arheolog - kustos Narodnog muzeja u Kraljevu. Veliku revnost pokazali su i radnici - saradnici na terenu: Milos Karajovic, Dejan Radonjic, Milan Radisavljevic, Goran Stanusic, Mikica i Bojan Radonjic. Narodni muzej iskazuje zahvalnost mestaninu Slavoljubu Radonjicu, koji je bez ikakvog uslovljavanja, a razumevajuci znacaj arheologije, svoj privatni posed stavio na raspolaganje ovom istrazivackom timu.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Zene koje suvise vole" Robin Harvud (Evro)
Autor knjige je terapeutkinja koja pomaze u problemima koji prate ljubavne odnose. Iz ovih istinitih prica, ona ukazuje na razloge zbog kojih toliko mnogo zena, trazeci da ih neko voli, gotovo neizbezno nalaze nezdrave, ravnodusne partnere.
Knjiga ce pomoci svakom ko voli ,,previse", ali prvenstveno zenama, sklonim destruktivnim vezama sa muskarcima, da shvate tu cinjenicu, razumeju poreklo te sklonosti I nadju nacin da promene svoje zivote.

ODELJENJE ZA DECU
,,Dusan Durundilo" Slobodan Stanisic (Narodna knjiga/Alfa)
Kroz roman o ranoj mladosti srpskog vladara Dusana Silnog, Slobodan Stanisic vodi citaoca u srednji vek i upoznaje ga sa srpskim junacima i vladarima.
Isprican kao istorijska bajka, roman pruza obilje detalja o srpskim vladarima o njihovim podvizima, ljubavima, o rivalstvu izmedju istocnih i zapadnih zemalja o nagovestajima onoga sto ce zadesiti srpsku drzavu i narod.

PREPORUCUJEMO
,,Operater" Bozidar D. Benedikt (Slozna braca)
U romanu Operater, Benedikt nam opisuje pocetak kraja nase civilizacije. On plete radnju oko covekovog pokusaja da se izmiri sa svojim ,,tvorcem" I vrati mu se. Zaplet je zasnovan na biblijskom obecanju Boga, da ce one izabrane spasiti pred sam pocetak apokaliptickog kraja sveta. Na zemlju salje svog coveka da ih odabere I pripremi za put. Procitajte, ko su odabrani na tom uzvisenom putu I sazanacete zasto su Benediktove knjige tako popularne.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,Devojka sa bisernom mindjusom" Trejsi Sevalije (Laguna).Povratak na vrh strane


FUDBALERI KRALJEVACKE SLOGE POCELI PRIPREME ZA START U SUMADIJSKOJ ZONI - pise Zoran Bacarevic
Omladinci napred, veterani voljno!
   * Kompletan (gubitnicki) tim napustio ovog leta Gradski stadion, u narednoj sezoni startuju dojucerasnji omladinci i prinove iz Novog Sela, Vrnjacke Banje i Zeleznika * Danas protiv Sumadije (Kragujevac)

   Iza Sloge je jos jedna neuspesna fudbalska sezona u kojoj su se „beli“ posle gotovo cetvrt veka nasli u zonskom stepenu takmicenja pa eto opet Kraljevcana u drustvu sa ekipama sa seoskih utrina i sumadijskih predgradja. U tom „svetlu“ bila je i subotnja prozivka na Gradskom stadionu, na pocetku priprema za avgustovski start u Sumadijskoj zoni. Na terenu tridesetak fudbalera i trenera, predstavnici „sedme sile“ i jedva desetak najupornijih pristalica „belih“, bolje reci slucajnih prolaznika i „profesionalnih“ znatizeljnika.
Ovo sumorno leto 2003. pocelo je, prema ocekivanju, masovnim odlaskom fudbalera sa Gradskog stadiona pa se slobodno moze reci da je kompletan tim Sloge iz minule sezone napustio redove sada vec bivseg srpskoligasa. Na celu je trio najistaknutijih igraca i bivsih kapitena Sasa Klasnja - Vladimir Petrovic - Borislav Lalic a zatim i doskorasnji standardni prvotimci Sasa Pavlovic, Petar Djekic, Srdjan Jovanovic, Ivan Novakovic, Vladan Cvijetic, Ivan Pecic. Ranije su iz kluba vec otisla dva Nenada (Perisic i Cirkovic) kao i Stevan Kundovic. Na prvom treningu na teren Gradskog stadiona, predvodjena trenerima Maricem i Gudzulicem (rad sa golmanima) nasla su se 22 fudbalera a „okosnicu“ ove i buduce postave Sloge cine dojucerasnji igraci podmlatka Sloge:
- Oslonicemo se na mlade snage, kaze sef strucnog staba Zivojhin Ilic. Nasim omladincima je prosle sezone izmaklo prvo mesto u Omladinskoj ligi Srbije (Zapadna Srbija) a sansu ce dobiti pre svih dosadasnji nosioci igre u omladinskom pogonu - Mikic, Despotovic, Ribac, Jaksic... Cinimo radikalne poteze jer ovako nije nikako islo. Pre svega, pokusacemo da ucvrstimo drugarstvo u ekipi koga do sada nije previse bilo i pored toga sto su pojedinim igracima izrecene kazne koje, opet, nisu imale efekta. U ovo prvenstvo sa potpuno novim snagama, zakljuio je Ilic.
Slogi su vog leta pristupila nekolicina fudbalera kao pojacanja za predstojeci start u Sumadijskoj zoni. Iz Omladinca (Novo Selo) dosli su cak trojica fudbalera - Sasa Karic, Sasa Simonovic i Slobodan Molosevac a tu su i Nebojsa Lukic (Goc - Vrnjacka Banja), kao i najzvucnije ime Dejan Stojkovic iz beogradskog prvoligasa Zeleznika. Ocekuje se i povratak Vladimira Josifljevica iz Poleta (LJubic).
Prema okvirnom planu priprema, Sloga ce dve nedelje trenirati na Gradskom stadionu da bi oko 25. jula motel „Livade“ u Preljini koristila kao bazu za odigravanje nekoliko prijateljskih meceva sa klubovima iz cacansko-rudnicke regije. Ipak, prvi protivnik, u prijateljskom odmeravanju snaga, bice kragujevacka Sumadija a ovaj susret igra se danas popodne u Kraljevu.

KIK BOKS: BALKANSKO PRVENSTVO - pise Stole Petkovic
Maja i Bata sampioni

Marija Ristovic   Jos jedan veliki uspeh kraljevackih kik boksera. Marija Ristovic i Slobodan Marinkovic po ko zna koji put obradovali su ljubitelje sporta u gradu na Ibru. Ovoga puta postali su prvaci Balkana na prvenstvu odrzanom u Istambulu. Uspeh je ostvaren u zestokoj konkurenciji kik boksera iz Hrvatske, Republike Srpske, Makedonije, Bugarske, Turske a sve pod zastavom reprezentacije Srbije i Crne Gore u cijem sastavu je bilo 22 takmicara koji su osvojili 12 zlatnih i devet srebrnih medalja. U taj kolorit odlicno su se uklopila dva predstavnika Kik boks kluba „Kraljevo“.
Marija je najpre savladala takmicarku iz Turske a potom u odlucujucem mecu za zlatnu medalju i reprezentativku Makedonije. Oba meca resila je prekidom borbe u ringu - dakle predajom nemocnih protivnica. Bilo je to u kategoriji do 65 kilograma.
Slobodan MarinkovicSlobodan je nastupio kao nosilac grupe a u finalu je u kategoriji do 85 kg. snagu odmerio sa Bugarinom i postao vlasnik najsjanijeg odlicja. Uz to proglasen je za najboljeg tehnicara na prvenstvu.
   - To je i najbolja preporuka za svetsko prvenstvo koje se u oktobru odrzava u Parizu. Nadamo se da cemo i tamo zablistati punim sjajem - rekli su Marija i Slobodan.
   Od zadovoljstva sijali su trener Stanoje Kostic i prvi operativac Miroslav Jakovetic. Konferencija za novinare organizovana je u restoranu „Sunce“ kod brace Dragana i Ivana, ljudi dobre volje koji godinama nesebicno pomazu veliki broj sportista.

Na redu - prvak
Posle Svetskog prvenstva organizovacemo profi mec nasem Marinkovicu koji ce pokusati da sa svetskog trona skine spanskog kik boksera Gonzalesa. Mec ce se odrzati u Kraljevu i vec smo poceli pripreme za taj spektakl - kaze Stanoje Kostic.Povratak na vrh strane

MailboxIbarske novosti mailbox

Copyright 1997-2003 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive