Internet izdanje - 1. avgust 2003.godine

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika Ljubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Slavko Janosevic. Odgovorni urednik: Ivan Rajovic. Tehnicki urednik: Aleksandra Rankovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Predrag Markovic (drustvo), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Milisav Radovanovic (fotoreporter), stalni saradnik Rajko Saric. Predsednik Upravnog odbora: Gordana Vuckovic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Filmovanje: Stamparija ,,Pergament”, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Data nam je sansa da Kraljevo izvedemo iz kolapsa
Plan investicionih ulaganja u celosti ispunjen
Vise od 820 prekobrojnih
Sledi privatizacija stamparije "Slovo"
Gajbe suzile prostor za parkiranje
U saobracajnim udesima nastradalo jedno lice
Politika je nezgodna aktivnost
Kiosk – idejni neprijatelj
Kultura
Sport - Vaterpolo - Kosarka


Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Trazili ste - gledajte!
   Ko ima lovu - kupa se u moru, a ko nema kintu - kuci u lavoru", ,,Ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe, cuvaj Mijo rep...", ili ,,Eci, peci, pec, ti si mali zec, a ja mala prepelica, eci, peci - pec". Ovakve i slicne pesmice, mudrosti, izjave, duhovne pouke, mantre ili najobicnije budalastine mogle bi uskoro da budu medijski hit leta na ovim nasim privremeno sredjenim, situiranim i do perfekcije dovedenim gradskim prostorima. Ili, recimo, ono vrlo poucno: ,,Okos, bokos, prde kokos, pita Baja, kol'ko tebi treba jaja - meni treba deset“. Medjutim, stvari stoje drugacije i mnogo ozbiljnije imajuci u vidu da zivimo u vremenu prinudne uprave i Privremenog organa i pojedinaca koji sebi daju za pravo da se osecaju Bogom danim kreatorima nasih sudbina. Cak i sve ovo, ako se pazljivije razmisli, procita, analizira i primeni na nase politicke prilike i kvocijent inteligencije nasih nadobudnih tumaca i cenzora, moze biti shvaceno kao i te kako subverzivna, destruktivna, krajnje neprijateljska, nepatriotska i petokolonaska delatnost zagrizenih piskarala ili recitatora protiv novouspostavljenog lokalnog rezima. Posebno je opasna, opaka i zlonamerna visesmislena pesmica : ,,Ide maca..." Tesko je pretpostaviti, cak i najvatrenijim i najistrajnijim borcima za interes naroda, bez obzira na klupske boje , sta sve moze da znaci to zloslutno, pretece i onespokojavajuce ,,cuvaj mijo rep! Ko je mijo, ili Mijo, za koga radi, mozda za Urbanisticku mafiju, Zemunski klan, Surcinski preklan, Picmalski nedoklan. Mozda raducka za duhovnoscu i ljubavlju prema svom neslanom narodu obasute vlasnike secerana, solana, biberana ili ostale dokazane postenjacine iz najvisih koncentricnih krugova vlasti. Da ne zaboravimo prepakivace secera, ministre koji imaju privatne firme i po nekoliko stanova u centru prestonice, ribe koje njihovi rodjeni i razalovani muzevi jure po pistama i aerodromskim coskovima i sve ostale likove nase somnabulne galerije kakvu vise nikakva masta, niti delirijum tremens ne bi mogli da osmisle. Ili, logicno pitanje za ustreptale lokalne branitelje demokratije, koju su nam na svojim junackim plecima doneli u kraljevski grad: ,,zasto bas prde kokos, zasto nezakvoca, nezapista ili ne snese jaje, a? I za koga radi doticna, prokleta, ocerupana kokoska, za G 17, Otpor, Radikale ili tek najavljenu koaliciju za borbu protiv Privremenog organa? Pitanja se mnoze, dileme kolaju krvotokom i mozdanim vijugama, a strah se ugnezdio u neokrecene zidine bivse zgrade bivseg ali jos zivahnog JUL, medju kojima je smestena malena redakcija ,,IN", neopisivi strah pred zutilom koje bi da preplavi poslednju i jos jedinu oazu slobodne misli ovde, a i sire. Moguce je da svakog trena, sa svojih gradilista, aerodroma, trzista rada, ordinacija za mentalne folirante i drugih znacajnih stubova lokalne vlasti, nagrnu sto aparatcici, a sto funkcioneri u zutim sinjelima, zutim beretkama, carapama, kravatama i donjem vesu i sve nas, bez pogovora, izbace na ulicu, a dovedu muzikante, narodne zabusante i ostale proverene kadrove novinarske profesije, jos iz vremena Slobe Slobode i njegove zivotne saputnice, da im posteno i zadovoljavajuce odradjuju pos’o, po merilima i kriterijumima samo njima znanim i potrebnim.
   Svestan svega toga, dugo sam razmisljao da li da pocnem sa pevusenjem gorepomenutih pesmica, da pocnem da igram skolice na plocniku ispred Redakcije ili da se bacim na tablic, domine, pecanje ili ne ljuti se covece i sa mucninom zakljucio da je suvise kasno za sve te vidove opstenarodne zabave i dokolice. A i prosto me je sramota dok gledam sve te bivse revolucionare, promrzle pred i oko Milutina, prebijane po ulicama, proganjane, maltretirane i prisluskivane kako se i dan danas trude da uspostave demokratsku vlast zrtvujuci se maksimalno na ocigled naroda koji sve to sa dubokim bolom u srcu, a i sire, posmatra i razume, dakako. Ali kada je u pitanju atak na javnu rec, koje je ovde i suvise - kako tvrde neki, onako kako se to namerava od strane pojedinih umisljenih lokalnih mocnika ni Seselj, koliko se secam, a secam se, nije radio. Cak i on je znao za sudove pred koje je slao iste one kojima sadasnja, nazovi vlast, preti uklanjanjem, oduzimanjem prava na javnu rec, na pisanje, na objavljivanje, spaljivanjem, nabijanjem na kolac, gusenjem u sumporu i olovu i slicnim metodama nepoznatim cak ni ljupkim inkvizitorima. No, koliko je poznato, diktatura nad slobodom govora ovde nece moci da zazivi, bez obzira sto je vec pola Srbije, Cacak, a i deo Evrope zabrinut za sudbinu ,,IN". Ne damo se mi, a sloboda govora je jedino sto jos imamo pod ovakvom vlascu koja je za kratko vreme pocela da izigrava novokomponovanu lokalnu elitu.
   Ali, trazili ste - gledajte! Uostalom, nije lako biti vlast u zemlji bezvlasca i nelustriranih mocnika propalog rezima. Ili, prosto i rudarski iskreno receno: Boj se ovna, boj se govna, a kad ces da zivis?


 

INTERVJU: MARKO PETROVIC, PREDSEDNIK PRIVREMENOG ORGANA OPSTINE KRALJEVO - pise Rajko Saric
Data nam je sansa da Kraljevo izvedemo iz kolapsa
   Petoclani Privremeni organ opstine Kraljevo nije ,,ostra ruka" kojoj ce biti zadatak da smeni direktore javnih preduzeca i ustanova, nacelnike sluzbi i odeljenja, vec telo koje ima zadatak da grad izvede iz kolapsa u kome se nasao posle sedmomesecno potpune blokade u radu lokalne Skupstine. Naravno, bice uklonjeni svi oni koji nisu bili dorasli zadatku koji im je poveren. Svako moze i mora biti zamenjen ali boljim od sebe.

   Vlada Srbije je svojom odlukom od 11. jula donela resenje o uvodjenju privremenog organa u opstinu Kraljevo s obzirom da vec sedam meseci ne funkcionise lokalna samouprava u ovom gradu i da lokalna vlast ne moze da obezbedi kvorum. To je, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, najveci razlog za uvodjenje privremenih mera. Posle donosenja takve odluke od strane Vlade Srbije i objave u Sluzbenom glasniku, 15. jula, osam dana od tada, petoclani tim na celu sa Markom Petrovicem usao u SO i tom prilikom zatekao svih sest kancelarija, u kojima je sedelo rukovodstvoopstine, potpuno prazne. Nije bilo ni predsednika opstine, ni potpredsednika, nije bilo ni predsednika i dva potpredsednika Izvrsnog odbora i sekretara opstine. Naravno, to nije iznenadilo novi organ vlasti jer se i ocekivao ovakav rasplet dogadjaja. Iznenadjenje je bilo u tom smislu sto su od svih u gradu, pocevsi od predsednika SO, potpredsednika SO, predsednika Izvrsnog odbora i samih odbornika, cak i gradjana Kraljeva, u Vladu Srbije, ministru Rodoljubu Sabicu, stizali vapaji da se uvedu privremene mere. Kada su one uvedene, svi su ,,iznenadjeni" i stvorio se jedan revolt onih koji su sedam meseci bili nelegalno u Skupstini opstine buduci da nisu imali podrsku odbornika. Odgovor na neka pitanja u vezi funkcionisanja Privremenog organa opstine Kraljevo potrazili smo upravo kod gospodina Marka Petrovica.

Kakvi su vasi utisci, gospodine Petrovicu, posle prve nedelje od preuzimanja poslova iz nadleznosti Skupstine i Izvrsnog odbora u opstini Kraljevo?
    Usli smo u prostorije SO iako nam nije bilo prijatno jer nismo tu dosli na demokratski nacin, voljom gradjana na neposrednim izborima. Olaksavajuca ololnost je da smo mi tu dosli prevashodno sa namerom da organizujemo demokratske izbore, a koji ce se odrzati kada ih v.d. predsednika Srbije, gospodja Natasa Micic raspise. Zadatak nam je da organizujemo i s provedemo vanredne izbore i da, dok do izbora ne dodje, pokusamo nesto od propustenog sto se desilo zbog nefunkcionisanja ranije vlasti, sprovedemo u delo. Zastoj u funkcionisanju lokalne samouprave prevashodno se vidi u koriscenju opstinskog budzeta i nedonosenja investicionog plana i programa za 2003. godinu. Cim nije donet plan i program Direkcije za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo" koji je bio u obavezi da se donese do decembra meseca 2002. godine, po automatizmu ne mogu se koristiti sredstva iz budzeta i ona su ,,lagerovana" na racunima dveju banaka. Dakle, dok je novac lezao na racunima, dotle gradjani nisu imali ni jednu investiciju iako se radi o sredstvima koja su obezbedili upravo gradjani Kraljeva kroz izmirenje poreskih obaveza. Dolaskom Privremenog organa shvatili smo da nam je, pored organizovanja izbora, prevashodni zadatak da zastoj u izgradnji infrastrukturnih objekata u gradu; puteva, skola, mosta moramo da ispravimo i to ubrzanim tempom. Ovih dana smo dosli u kontakt sa svim opstinskim sluzbama, nacelstvima u opstini, direktorima javnih preduzeca i ustanova u gradu cime smo sebi stvorili jednu sliku stanja. Istovremeno, kod nacelnika sluzbi u SO i direktora stvorili smo sliku da mi nismo ,,protektorat" ili neka vrsta ostre ruke koja ce da odsece glave nekima koji su bilina drugoj strani. Ne, mi smo zauseli sledeci princip: svako ko nam bude pomagao i sa nama radio na sto brzem nadoknadjivanju propustenog u gradu, ko bude smogao energije, hrabrosti i znanja da se ukljuci u sve ove aktivnosti i konstatuje da smo mi sedam meseci zakasnili i da u narednih sedam treba uraditi ono sto je trebalo da se uradi za godinu dana, taj je dobro dosao. Uopste nas ne interesuje politicka pripadnost, pol, boja ni rasa, vacno je da to budu ljudi koji hoce da rade za dobrobit grada u kome zive. Onima koji su pre naseg dolaska ponovo poceli da govore ,,kao babe uz kafu da nas kunu", mislim da necemo odgovarati jer je to na gradjanima Kraljeva koji ce na sledecim izborima pokazati da li su na strani onih koji hoce da rade ili su na strani onih koji samo ogovaraju i stavljaju klipove u tockove koji pokusavaju da izvedu grad iz camotinje u kojoj se trenutno nalazi.

Samo ste reklo da su mnogi, od rukovodstva SO do gradjana, prizeljkivali uvodjenje privremenih mera kako bi se raskinula visemesecna mucna blokada u funkcionisanju lokalne samouprave. Otkuda onda toliko negativnih reakcija na izbor Privremenog organa? Jesu li one plod spontanog ili organizovanog nezadovoljstva?
    To samo govori o nasem mentalitetu i karakteru. Kada stvari idu lose, kao proteklih sedam meseci, vlast koja je tu bila, anije imala podrsku odbornika, da bi opravdala svoju nesposobnost, morala je da nadje nekog krivca. A krivac je bio u tome sto se ne uvode privremen mere, jer navodno ne moze da se radi jer Skupstina opstine ne funkcionise. Sad kad imamo novo stanje, ti isti pricaju drugu pricu, tipa da su privremene mere diktatura i nedemokratska metoda, zaboravljajuci da je rec o zakonskim merama po Zakonu o lokalnoj samoupravi i resenju republicke Vlade. Rec je o privremenim merama, kao sto i sam naziv kaze, dok se ne raspisu lokalni izbori. To znaci da po zakonu prevremeni izbori nisu mogli biti raspisani, a da se prethodno ne uvedu privremene mere sto gradjani Kraljeva moraju da znaju. Znaci, ili SO funkcionise ili ne funkcionise. Da je kojim slucajem funkcionisala ne bi bilo razloga da se uvedu privremene mere. Petoclani Privremeni organ opstine sada zamenjuje organe SO i IO i odgovara jedino Vladi Srbije.

Kako se tim od pet ljudi organizovao, da li je bilo nekih zaduzenja po resorima ili se radi timski?
    Mi smo to upravo uradili, znajuci da je nas malo, a da su obaveze velike. Dogovorili smo se da ce nam desne ruke biti nacelnici sluzbi i odeljenja u SO. Da li ce to biti sadasnji nacelnici ili neki drugi, iskljucivo zavisi od njihovog angazovanja, a ne od nase volje. Svakom od nacelnika jasno smo predocili sta ocekujemo od radnika SO, a to je, pre svega, veca efikasnost, humaniji i bolji, eksperitivniji odnos prema gradjanima. Dakle, ocekujemo da se SO pokaze u sluzbi gradjana a nikako da bude nad njima, da im diktira obaveze i da se ponasa arogantno, necivilizovano i nekulturno. Sluzbenici moraju jasno gradjaninu reci sta moze, a sta ne i ukazati mu na najkraci put za postizanje cilja. Da li je to dobijanje gradjevinske dozvole, dobijanje izvoda iz maticne knjige, placanje poreza ili ostvarivanje obaveze na dibijanje nekog dodatka, gradjanin to mora dobiti sto pre i sto ekspeditivnije.

Znaci nije bilo striktnih podela zaduzenja po resorima?
    Nismo se podelili po tom principu, na resore. Organizovali smo se tako da neka nacelstva kontrolisu pojedinci iz Privremenog organa buduci da je nacelnika i sluzbi mnogo, a nas amo pet. U nasoj opstini ima vise od 240 zaposlenih, to je velika masinerija. No, to ce biti dogovoreno tek posle jednog sastanka sa nacelnicima sluzbi i odeljenja u SO i direktorima javnih preduzeca i ustanova. Napravljena podela zaduzenja je formalne prirode, jer o svakom pitanju odlucujemo na taj nacin sto svi sednemo i razmotrimo problem po problem. Odluku donosimo vecinom glasova i tada svako krece na svoj zadatak. Do sada smo izabrali sekretara Privremenog organa i formirali nekoliko komisija, najpre mandatsko imunitetskau i komisiju za rad sa mesnim zajednicama.

Kakva je bila reakcija nacelnika sluzbi i odeljenja u SO na vase zahteve?
    Birokratija k'o birokratija. Ona se najpre uplasi od nove vlasti, onda neko vreme snima i govori cuvenu biroktasku uzrecicu:,,Svaka vlast je kratka, a mi smo neograniceni". Cesto cujemo iza ledja da nam se prica ,,i vi cete proci, a mi cemo ostati", sto nije sporno. Mi cemo otici, ali bogami, i mnogi koji tako pricaju ce otici zajedno sa nama jer gradjani Srbije, Kraljeva nemaju prava da placaju takve cinovnike koji smatraju da su iznad vlasti i iznad gradjana. Ne postoji niko ko je iznad gradjana i vlasti, pam bio on nacelnik sluzbe, predsednik opstine ili direktor nekog javnog preduzeca. Moram reci da je sam cin primopredaje duznosti obavljen na sasvim korektan nacin. Bili su prisutni svi funkcioneri SO sem njenog predsednika dr LJubise Jovasevica.

Kada ste govorili o planu i programu Direkcije za planiranje i izgradnju, rekli ste da predstoji ubrzano izvodjenje investicionih radova u oblasti infrastrukture. S obzirom da se nalazimo na pocetku osmog meseca, da je gradjevinska sezona u ovoj godini pri kraju, da li je realno ocekivati ostvarenje nekih planova?
   U Direkciji za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo" vec smo imali sednicu Upravnog odbora, a predstoji jos niz sastanaka gde ce se, zahvaljujuci privremenom organu, plan i program za drugu polovinu godine doneti ekspeditivno. Moramo uhvatiti ovo jos malo gradjevinske sezone da uradimo nekoliko kapitalnih investicija u gradu, da zapocnemo nekoliko kapitalnih investicija, prevashodno mislim na sto vise radova na vodosistemu ,,Lopatnica", na rezervoaru u Drakcicima, na izgradnji cevovoda od Drakcica do Kraljeva i od Drakcica do izvoristu u Konarevu, zatim pocetak intenzivnih radova na drumskom mostu iz Skopljanske ulice. Neophodan je drugi saobracajni most u Kraljevu, to nam je prioritetan zadatak jer veliki broj nasih sugradjana, raseljenih sa Kosova i Metohije, zivi sada u Ribnici, Kovacima i Zici i oni su, zajedno sa nama strahovito opteretili postojeci most koji ni priblizno ne moze da zadovolji saobracajne potrebe grada Kraljeva. Insistiracemo od Republicke Direkcije da postojeci most prosiri i dotera sa sirim pesackim stazama i biciklistickom stazom, jer on se ne moze vise prisiriti kao drumski. i da se napravi ograda visine do 90 santimetara izmedju kolovoza i pesacke staze.

Doskorasnji predsednik Izvrsnog odbora, Mile Koricanac rekao je nedavno da ce od Privremenog organa traziti da sa milion evra finansira izgradnju vodosistema ,,Lopatnica". Hoce li se u gradskoj kasi naci toliko novca?
    Mi se drzimo pravila koje postoji sa mesnim zajednicama u nasoj opstini. Na svaki dinar koji obezbede mesne zajednice opstina daje dinar za infrastrukturne objekte. Isto to smo rekli i nadleznim u Republici. Ako su oni za ovaj projekat izdvojili 60. miliona dinara i to u tri faze i mi cemo istom dinamikom odvajati sredstva u istom iznosu. Dakle, na nama koji pravimo plan i program za 2003. godinu. Mi imamo mogucnost da po kratkom postupku odredimo gde ce usmeriti sredstva. Nepodeljeno je misljenje da je pitanje vodosnabdevanja prioritet i da svaki dinar ulozen u ovu investiciju nije promasen i samo je pitanje koliko mozemo da izdvojimo. Mi smo, stoga i postavili granicu koja iznosi onoliko koliko obezbedi Republika toliko cemo obezbediti i mi. Za iducu godinu imamo obecanje da cemo dobiti mnogo vise, pojavicemo se i na medjunarodnj donatorskoj konferenciji sa projektom vodosnabdevanja ali to su vec planovi za 2004. godinu sto ne zalazi u moj mandat.

Kad ste vec pomenuli svoj, odnosno, mandat Privremenog organa, moram Vas pitati hoce li biti moguce ispostovati zakonske rokove po pitanju pripreme prevremenih izbora ili ce biti zauzet neki drugi stav buduci da je 2004. godina izborna godina?
    To nas u uopste ne interesuje. Mi u potpunosti znamo kakav je Zakon, ali nije na nama da ga tumacimo. Mi smo, takodje znali da je zakonom bilo predvidjeno da se privremene mere uvedu ukoliko Skupstina ne funkcionise tri meseca, a proslo je sedam meseci dok Skupstina nije raspustena i uvedene privremene mere. Zasto privremene mere nisu uvedene u martu ili aprilu mesecu, takodje nas ne zanima. Ima koga da boli glava zbog tog problema, a to su Vlada Srbije i ministar za lokalnu samoupravu. Stoga uopste nije problem kada ce biti raspisani izbori za novu Skupstinu u opstini Kraljevo. To nije u nadleznosti Privremenog organa vec Skupstine Srbije.

Imali smo vise tvrdnji da Vi licno, zbog prezauzetosti brojnim obavezama, necete biti u mogucnosti kvalitetno odgovoriti zadatku predsednika Privremenog organa.
    Ne bih prihvatao ovu obavezu kada ne bih verovao da to mogu kvalitetno raditi. Ja ovo smatram najvaznijim zadatkom po cenu da proredim odlaske u Beograd u Republicku i Saveznu Skupstinu, ali mislim da to nece biti potrebno jer sada mesec, mesec i po je pauza u skupstinskim zasedanjima tako da cu imati dovoljno vremena. Moram priznati da nam je ovaj prvi mesec upravljanja ovim gradom i najtezi period jer ima mnogo posla oko organizacije brojnih, odgovornih aktivnosti. Najpre treba da snimimo postojece stanje kako bi mogli napraviti smernice i planove kako cemo dalje. Naredni meseci, kada bukvalno zaposlimo opstinsku birokratiju i rukovodstva javnih preduzeca, bice daleko laksi period po pitanju rada Privremenog organa. Uostalom, ja sam sigurno jedan od pionira u borbi Kraljeva za demokratiju i uvek sam imao ogromnu podrsku birackog tela, dok su lokalni politicki prvaci uvek sve cinili da me ostave po strani. Sad je trenutak da pokazem sta znam i sta mogu. Naravno, ne mogu Kraljevo izvuci iz kolapsa u kome se nalazi bez podrske znatnog dela politickih stranaka, ali i samih gradjana kojima su vrata kabineta Privremenog veca uvek otvorena.

Vec ovih dana carsijom se proneo glas da sledi ,,seca" direktora u javnim preduzecima i ustanovama. Sta je od toga istina i kakva je, po Vama, medijska slika u Kraljevu?
    Tu nema nikakve sece, ali ni ostavljanja bilo koga na mestu na kome je do sada bio, ako ne pokaze rezultate. Znaci, ,,ni po babu ni po stricevima". Ako direktor ili doticni gospodin smatra da mu je to deda ostavio radno mesto na kome ce 40. godina probaviti,a da mu niko nista ne moze i da po hodnicima SO ili nekih javnih preduzeca govori: ,,promenio sam ja mnoge, pa promenicu i ove", to nije sporno ukoliko radi dobro. Ali, ako ne radi onako kako treba, da ne izvrsava svoje obaveze, imace priliku da se uveri da je zamenjiv, da neko drugi to moze da radi bolje. Kraljevo danas ima veoma zasicen informativni prostor, cak cetiri televizije, nedeljne novine JP ,,Ibarske novosti" i dvoje privatne cime je ovaj grad ostao centar informativnog sistema Srbije. Zato i nije bilo bez razloga sto je '98. godine nekoliko desetina hiljada gradjana branilo nezakonito oteti repetitor od strane tadasnjeg rezima. No, gradjani tada nisu branili nikoga pojedinacno vec su branili svoje pravo na informisanje koje im je bilo oteto. Braniti repetitor je nesto sasvim drugo od smene nekog direktora u informativnom preduzecu. Ako neko sebe poistovecuje sa informativnim sistemom, onda je greska u njemu, a ne greska u drzavi ili Privremenom organu. Osnovni moto demokratije, za koju smo se godinama borili, jeste da niko nije nezamenjiv. Svako moze biti zamenjen, ali to mora biti neko bolji.Povratak na vrh strane


DRAGISA SPASOJEVIC, DIREKTOR TOPLANE - pise Rajko Saric
Plan investicionih ulaganja u celosti ispunjen

   U izgradnju novih i rekonstrukciju postojecih toplovoda ulozeno 30 miliona dinara. Najveci problem za prikljucenje novih korisnika na daljinsko grejanje je sto mnogi stambeni objekti nemaju upotrebnu dozvolu i sto nema povoljnih kreditnih linija. Za nabavku energenata za predstojecu grejnu sezonu potrebno je obezbediti oko 70 miliona dinara. Najpre utuzenja, a potom iskljucenja svih neredovnih platisa.

   Prema planu i programu investiciona ulaganja za ovu godinu ,,Toplane" Kraljevo iznosila su oko 30 miliona dinara i u celosti su realizovana. U rekordnom roku izgradjen je toplovod u Ulici Oktobraskih zrtava i Ulici Cara Lazara, od hotela ,,Turist" do OS ,,Svetozar Markovic", izvrsena je rekonstrukcija postojeceg toplovoda u Ulici Branka Radicevica i od kotlarnice u Novoj Koloniji do Poliklinike. Akcenat je, dakle bio na toplovodnoj mrezi s obzirom da je u prosloj godini doslo do pojacanja toplotnog izvora za oko 7 megavata ugradnjom novog kotla.
Toplovod u Ulici Oktobarskih zrtava je bio u funkciji prosirenja toplifikacije grada jer u toj ulici ni jedan objekat nije bio prikljucen na daljinski sistem grejanja, kaze za nas list Dragisa Spasojevic, direktor JKP ,,Toplana". Pored novoizgradjenih stambenih objekata, kaze nas sagovornik, u toj ulici, pored stambenih objekata, na toplovod se mogu prikljuciti i ,,Elektrosrbija" i Autobuska stanica.
-Koliko ce korisnika biti prikljuceno zavisi od toga koliko ce njih imati sredstava da se izgradi postanice i razvodna mreza unutar samih zgrada. Tu se moze prikljuciti oko 20.000 kvadratnih metara. Sve ove aktivnsoti u skladu su sa nastojanjima Ministarstva za energetiku i Vlade Srbije da svi oni koji se greju na elektricnu energiju, predju na centralno grejanje. Gradjevinske radove su izvodili ,,Putevi" i to uspesno, dok su radnici ,,Toplane" izvodili montazne radove. Toplovod u Ulici Branka Radicevica imao je za svrhu rekonstrukciju postojeceg, dotrajalog sistema starog vise od 20. godina koji je konstantno proizvodio gubitke. Od ukupno nekih 900 metara zamenili smo oko 260, tako da naredne godine sledi druga etapa rekonstrukcije. Na zalnost, nemamo sredstava za zavrsetak rekonstrukcije toplovoda u Ulici Cara Lazara i kod Nove Kolonije. Ocekujemo da u okviru programa Direkcije za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo" iz sredstava za 2003. godinu dobijemo oko sedam miliona dinara, ali ocekujemo i pomoc Vlade Srbije. Posto se u ovome kasni, a imamo i Zakon o javnim nabavkama koji celu proceduru odugovlaci, tesko da cemo stici zavrsiti predvidjene aktivnosti do pocetka grejne sezone - kaze direktor Spasojevic.
Akutni problem sada je prikljucenje novih korisnika jer mnogi stambeni objekti koji su izgradjeni jos pre 30. godina nemaju upotrebnu dozvolu iako su uklopljeni u regulacioni plan i uopste, nisu sporni. Drugo sto usporava proces toplifikacije jeste besparica. Buducim korisnicima daljinskog grejanja bilo je obecano dobijanje povoljnih kredita na pet godina i odlozenim placanjem od godinu dana.
- Toplofikacija kosta 30 - 35 evra po kvadratnom metru tako da za stan od 50 kvadrata treba oko 1.500 evra - rekao nam direktor ,,Toplane", preduzeca koje u ovom trenutku ima pozitivan saldo poslovanja.
Remontni radovi na kotlovima su uglavnom zavrseni i sada predstoji remont podstanica i ispitivanje toplovoda. I ovaj posao ce do pocetka sezone biti zavrsen. U toku je nabavka mazuta i za ocekivati je da u narednih 15 - tak dana budu napunjeni rezervoari. Za nabavku dovoljnih kolicina energenata, gasa i mazuta, treba ,,Toplani" treba 60 - 70 miliona dinara.
Svakako, i ovo preduzece ima problem sa naplatom potrazivanja. Trenutno ,,Toplana" potrazuje oko 17.000.000 dinara od stambenog i poslovnog prostora. Naplata potrazivanja kod stambenih potrosaca je oko 95 odsto sto je najbolje od svih toplana u Srbiji, ali nismo zadovoljni, nastavlja Spasojevic, jer na oko 3 odsto korisnika otpada polovina ukupnog duga.
-Rec je o socijalnoj kategoriji stanovnistva gde smo nemocni i pored sudskih presuda. Kada bi postojali socijalni fondovi onda bi situacija bila jako dobra jer se preduzeca ne bi bavila tim pitanjem.Primera radi 239 korisnika ima dug od 5.200.000 dinara sto je oko 40 odsto ukupnog duga po osnovu grejanja stambenog prostora. Neka dugovanja sezu unazad dve - tri godine. Utuzili smo 340 korisnika, jos 120 se nalzi u postupku utuzenja, dok smo sa 106 korisnika sklopili sporazum o reprogramu duga. Kod poslovnog prostora naplativost je oko 80 odsto, a sa mnogim preduzecima sklopili smo ugovor o reprogramu dugovanja kao sa UTRO ,,Srbija", ,,Novim gvozdjarom", sa ,,Stoteksom" i jos nekim firmama koje su u velikoj krizi. Problem su firme u stecaju od kojih potrazujemo skoro dva miliona dinara - rekao nam je prvi covek ,,Toplane".
Svi korisnici grejanja poslovnog prostora, koji tokom leta ne izmire dugovanja, bice pre pocetka grejne sezone iskljuceni sa mreze. Do sada je, zbog neizmirivanja dugova utuzeno 168 korisnika poslovnog prostora, dok je sedam iskljuceno sa mreze.Povratak na vrh strane


U FABRICI VAGONA ISTAKNUTI SPISKOVI SA IMENIMA RADNIKA KOJI SU PROGLASENI TEHNOLOSKIM VISKOM - pise Rajko Saric
Vise od 820 prekobrojnih


   Na oglasnoj tabli u Holding kompaniji Fabrika vagona Kraljevo (HK FVK) u prosli petak istaknuti su spiskovi sa imenima 826 radnika koji su od 1. avgusta proglaseni tehnoloskim viskom.
   Generalni direktor fabrike Radovan Petrovic tvrdi kako je novom sistematizacijom radnih mesta u FVK ostalo 712 radnika, dok su viskom uglavnom okvalifikovani, odnosno proglaseni, rezijski radnici.
   Za utehu, bar onim radnicima koji ce se naci na ulici, objavljena je i informacija da ce nadlezno ministarstvo Vlade Srbije, uplatiti prvu ratu od ukupno 101 milion dinara, koliko je Fabrici vagona odobreno za resavanje ove problematike.
Jedan od prekobrojnih radnika cije ime se naslo na spisku prekobrojnih u ponedeljak je demonstrativno razbio oglasnu tablu na ulazu u fabricki krug, ali drugih, vecin protesta radnika nije bilo.
   Predstavnici Sindikata ,,Nezavisnost" tvrde da se direktor Petrovic ponasa kao da je Fabrika vagona njegova privatna firma, da se radnicima svakodnevno preti urucivanjem radne knjizice ukoliko se usprotive njegovoj samovolji.
   -Cinjenica je da je generalni direktor u vise navrata putovao u Brazil i jos neke drzave Latinske Amerike o trosku firme, a da ni jedan poslovni ugovor nije sklopio - kazu sindikalci. Direktor, pak sa svoje strane kaze da 15. avgusta putuje ponovo u Brazil kada bi se moglo ocekivati potpisivanje predugovora, a mozda i samog ugovora o proizvodlji oko 2. 700 vagona za prevoz rude i soje. Ukoliko dodje to sklapanja ovakvog aranzmana cela masinogradnja u Srbiji bi, kaze Petrovic, imala vredan posao na duzi period.Povratak na vrh strane


PRIVATIZACIJA NA PODRUCJU RASKOG OKRUGA - pise Rajko Saric
Sledi privatizacija stamparije ,,Slovo"
DP "Slovo"   Privatizacija se u Srbiji odvija zadovoljavajucim tempom. No, uvek ima mesta oceni da moze i bolje, ali i dosadasnji rezultati su dobri - izjavio je nedavno dr Mirko Cvetkovic, direktor Agencije za privatizaciju. Prema njegovim recima do sada je na tenderima i aukcijama prodato vise od 700 preduzeca i ostvaren prihod za budzet od oko 550 miliona evra. U privatizovanim preduzecima uposleno je vise od 85.000 radnika.
I pored pocetnog nesnalazenja, strahovanja pa i otvorenih protesta radnika pojedinih propalih, a i uspesnijih preduzeca, na podrucju tri opstine Raskog okruga, u Kraljevu, Raski i Novom Pazaru, na aukcijama je prodato 19 drustvenih preduzeca.
Pomocnik rukovodioca u Regionalnoj kancelariji Agencije za privatizaciju u Kraljevu, Srdjan Stanisic kaze kako su do danas nove vlasnike dobila preduzeca: ,,Janhari", ,,Getaldus", ,,Plan DP", ,,Keramika", ,,Stari jasen - fein", ,, Gvozdjar", ,,Agrosrbija", ,,Stil", ,,Rekreatours", ,,Solidnost" i nedavno DP ,,Poljopromet".
Najvecu cenu dostiglo je DP Gvozdjar koje je prodato za 101 milion dinara, a ostalih deset kraljevackih preduzeca prodato je za oko 230 miliona dinara.
-Opstini po zakonu pripada 5 odsto od ukupne vrednosti prodatih preduzeca, koja Kraljevu, kao i drugim opstinama u Srbiji nisu prebacena. Ovako prikupljena sredstva namenjena su razvoju malih i srednjih preduzeca - rekao je Stanisic.
Do kraja avgusta u Kraljevu ce uslediti privatizacija DP ,,Slovo" koje broji 126 radnika i ima pocetnu cenu od 3.391.000 dinara, sto je znatno manje od ulaganja koja iznose 3.975.000 dinara.
Privatizovace se i DP ,,Elektron", sa 151 zaposlenim, na aukciji koja ce se odrzati po drugi put cime je i pocetna cena umanjena za 50 odsto i iznosi 3.307.000 dinara.Povratak na vrh strane


PRED POJEDINIM PRODAVNICAMA PARKING POSTAO "PRIVATNA PRCIJA" - pise Predo Markovic
Gajbe suzile prostor za parkiranje

   Leto u Kraljevu, gradu bez dovoljno parkinga i javnih garaza, protice u znaku velike saobracajne guzve, bez obzira sto ga mnogi Kraljevcani provode i van grada.
   Za oko 25.000 automobila, parkinzi duz jednosmernih ulica i maleni opstinski parking, ne ubrajajuci ovde parking na pijaci gde je takodje tesko naci mesto, a nedeljom je zatvoren zbog auto pijace, postali su pretesni za automobile.
   Medjutim,ispred brojnih privatnih prodavnica, u centralnoj gradskoj zoni, tokom celog dana obelezene parking prostore blokiraju prevrnute gajbe ili reklamni panoi. Prodavci na ovaj nacin, rezervisu ,,svoje parking zone,, za kamione koji ih snabdevaju robom. Vozaci precutno prolaze pored takvih parkinga kruzeci dalje, u potrazi za novim mestom, uz glasno negodovanje.
   Uporedo sa vozilima i iza njih, kruzi pauk koji nepropisno parkirane automobile odnosi na plac gradske ,,Cistoce,,. Pri preuzimanju vozila vozac placa kaznu od 2.000 dinara.
   Svetlana Milojkovic, iz Pauk sluzbe kaze da su zbog saobracajne guzve u Kraljevu i oni postali tolerantniji. Radnim danom, pauk ,,pokupi,, najvise tri do cetiri automobila, a vikendom desetak, tvrdi Svetlana.
   Nebojsa Borovic, trgovac, naglasava da je parkiranje, posebno radnim danom, veliki problem u Kraljevu.
   - Ja drzim radnje u ulici Cara Dusana i na keju, ali ne stavljam gajbe ispred njih. Tokom istovara robe imam problema sa policijom. Opominju me da se kamion ne zadrzava. Nisam trazio dozvolu za svoj parking, jer radnje su na putu i ne ulazim u pesacku zonu. Ne isplati mi se da dozvolu za rezrevisanje parkinga mesecno placam 900 dinara, jer mi roba stize dva do tri puta nedeljno, kaze Borovic.
   - Da bih mogao da se parkiram, vozim u krug, sve dok se ne snadjem. Trosim i vreme i bezin. Vozaci se bas muce u Kraljevu, zali se Erne Nestorovic.
   - Upravo prolazim pored prodavnica koje su rezervisale svoje parkinge. Nigde mesta za zaustavljanje. U Kraljevu je zaista tesko biti vozac, zakljucuje vozac Nenad Milasinovic.
Nacelnik stanice saobracajne policije Misa Nikolajevic, kaze da je postavljanje bilo kakvih predmeta na kolovoz nedozvoljeno.
   - Parking moze da se rezervise, samo uz dozvolu opstinskog odeljenja za urbanizam, kaze Nikolajevic.
Komunalni inspektor Srdjan Bjelovic tvrdi da inspekcija opominje trgovce, izdaje resenja za uklanjanje predmeta sa parkinga i salje prijave sudiji za prekrsaje.
- I pored toga, veliki broj njih i dalje postavlja gajbe i druge predmete. Medjutim, mi cemo biti uporni da gradjanima obezbedimo normalno parkiranje na svakom prostoru u gradu predvidjenom za to, kaze Bjelovic.
   Vidojevic Borjana iz odeljenja za urbanizam u Kraljevu,tvrdi da se ne moze dobiti dozvola za celodnevno koriscenje obelezenih parkinga na ulicama ispred privatnih prodavnica.
   -Dozvole se izdaju samo za zaustavljanje kamiona sa robom i to na par sati i za njih postoji veliki broj . Vecina ih se pozitivno resi, ali pri izdavanju dozvole vodimo racuna gde su locirane prodavnice, upravo zbog saobracajne guzve, kazala je Vidojevic.Povratak na vrh strane

IVANA NESOVIC, PORTPAROL ODELJENJA POLICIJE SUP-A KRALJEVO - pise Predo Markovic
U saobracajnim udesima nastradalo jedno lice
    Na podrucju opstine Kraljevo u protekloj nedelji registrovano je 20 krivicnih dela od kojih je 19 iz oblasti opsteg kriminaliteta, a jedno iz oblasti privrednog kriminaliteta. Ovde se mora napomenuti da je sest izvrsioca bilo poznato u trenutku izvrsenja krivicnog dela, dok su ostala krivicna dela izvrsena od strane nepoznatih izvrsilaca, ali su ubrzo svi otkriveni - receno je na redovnoj konferenciji za novinare u SUP-u Kraljevo.
   Portparol Odeljenja policije, vodnik Ivana Nesovic je dodala da je u oblasti javnog reda i mira zabelezeno sedam prekrsaja. Uglavnom su u pitanju tuce i nepristojno ponasanje.
   -Na podrucju nase opstine dogodilo se 15 saobracajnih nezgoda u kojima je jedno lice izgubilo zivot. U istoj saobracajnoj nezgodi jedno lice je zadobilo teske telesne povrede. Materijalna steta nastala u ovim nezgodama procenjena je na oko 350.000 dinara. Istovremeno, pripadnici saobracajne policije evidentirali su 154 prekrsaja iz oblasti bezbednosti saobracaja - podvukla je Nesovic.Povratak na vrh strane


Dr Milorad KovacevicLICNI STAV: DR MILORAD KOVACEVIC, KANADA
Politika je nezgodna aktivnost

   Situacija u Kraljevu, Srbiji, Evropi, svetu. Gde god da se okrenes - problem i nevolja, neznanje, neumesnost i arogancija, sujeta i beskompromisnost.
   Politika je nezgodna aktivnost, i nije za svakoga. Na zalost, vlast, moc, snaga, gospodarenje, vladavina, prevlast, nadmoc, komandovanje, raspolaganje, dominacija... privlace kao magnet. I mnogi su beskrupulozni u penjanju, u gazenju, u blacenju, nipodastavanju i unistavanju drugih, i protivnika i saradnika, ponekad da bi opstali, ponekad da bi dali primer ili zastrasili, a gotovo uvek da bi vladali, da bi „vrsili" vlast, jer, da parafraziram NJegosa, sta ce ti sablja ako neces mahati njome. Vlast je da se upotrebljeva! Medjutim, svaka vlast, a pogotovo „demokratski" izabrana jeste za vreme.
Imam cesto utisak kako je pamcenje javnosti kratko i kako se brzo zaboravi kakvi su bili odlazeci politicari, pa ih nekako zalimo. Jedino opravdanje za to nalazim u strahu od novopostavljenih jer su oni jos nepoznati, a po pravilu kao vlastodrsci ne mogu biti dobri.
   Sudbina grada i gradjana, njihova sadasnjost i buducnost jeste u rukama politicara. Zato je proces biranja predstavnika i vodja najvazniji proces. Kad biramo moramo da biramo najbolje. Osrednjost je pogubna!
   Za dobrog politicara je najvaznija vizija. Za gradjane je najvaznija transparentnost politike. Kad kazem da politicar treba da bude vizionar, ne mislim na mastovitost, duhovitost, sarm, i kvazi-optimisticku demagogiju. Tu pre svega podrazumevam sposobnost obrazovanog prosudjivanja, realno razumevanje lokalne situacije i okolnosti, razumevanje potreba gradjana i poznavanje potencijala grada, shvatanje trendova u ekonomiji, socijalnoj politici, i ekologiji, objektivno kratkorocno planiranje, objektivno-optimisticko dugorocno planiranje, pametno izabrane repere, fleksibilnost i sposobnost korigovanja, saradnja sa svima na osnovama postovanja i zastite pre svega svojih gradjana i svog grada.
   Politicari moraju da saradjuju - kritike, kontrapredlozi, diskusije i kompromisi su vazni da bi se doslo do optimalnih resenja za grad i gradjane.
   Koliko je dragocenog vremena, na zalost, izgubljeno u prepucavanju, u sukobima tvrdih glava, biraci i njihovi interesi jesu zaboravljeni...
   Za mene kao gradjanina i biraca vazno je da izabrani politicar radi u mom interesu. Izabrao sam ga jer je imao dobru platformu, cinilo mi se da je realan i da je njegov plan moguc. Hocu da znam svakoga dana dokle smo stigli, za svaku odluku hocu da znam zasto je doneta i koje su njene posledice, za svaki dinar iz budzeta hocu da znam kako je potrosen, jer budzet su moje pare, od mene uzete kroz taksu. To je ono sto ja smatram transparentnoscu.
   Normalno, ne moramo svi da mislimo isto i da se slazemo sa odlukama politicara, ali utisak da opstinska vlada radi u interesu gradjana mora da bude dominantan, i neko to mora da mi objasnjava i da me ubedjuje u to svakog dana.
Marko, LJubisa, drugi... Mislim da uopste nije vazno ko je na tronu sve dok ima viziju, dok zna kako da saradjuje sa drugima za racun mog boljeg zivota i generacija koje dolaze. Ako u mom gradu niknu fabrike, servisi i hoteli, rekreacioni centri, parkovi i stanovi, ako broj dece poraste do nivoa bar proste reprodukcije, ako voda, hrana i vazduh dostignu kvalitet koji ce omoguciti da ocekivana duzina zivota ne bude najniza u Evropi, oni - politicari i vodje - uspesno su uradili svoje poslove. Sve manje od toga je nesposobnost, nekvalifikovanost, nepostenje, i arogancija. Posledice neozbiljne politike su uvek tragicne!Povratak na vrh strane
Drugi pisu: VREME - pise Teofil Pancic
Nuspojave: Kiosk – idejni neprijatelj

   Izgleda da ovde dolaze teska vremena za stampomanijake poput moje malenkosti: uskoro necemo imati gde da se snabdevamo svojim porokom, ili cemo se, u nesto boljem slucaju, tiskati u beskrajnim redovima pred retkim preostalim oazama prodaje novina, tretirani kao pusaci u NJujorku, dok ce mimoiduci posten svet upirati prstom na nas i pokazivati nas svojoj deci kao Negativan Primer, kao ljudski talog koji je Zastranio: ,,Vidis, dete moje, i oni su poceli sa ,Mikijevim Zabavnikom' i ostalim bajagi lakim drogama, a vidi ih sad kakvi su i na cemu su!"...
Svaki pravi ovisnik o dnevnim, nedeljnim i ostalim novinolikim tiskovinama da se prepoznati (i) po tome sto ne cita samo one novine koje „svi citaju" i kojih ionako ima na kasi svakog dragstorskog cumeza, vec poseze i za nesto egzoticnijim produktima. E, to u Beogradu izgleda u najskorijoj buducnosti vise nece biti moguce: ako vec ne mozes da se otreses tog ruznog poroka, onda ima da citas ili Kad Kazem Novine ili Jedne Dobre Novine Su Sasvim Dovoljne, ili neki od sveprisutnih Tabloida Za Bolida – i slus! Ovo, dakako, pod uslovom da ti i to bude omoguceno da negde kupic. A mozda se razvije i crna berza stampe, mozda se preziveli ostaci mog komsijskog „zemunskog klana" preorijentisu na konspirativno „ks, ks!" valjanje „Blica", „Vremena" ili „NIN-a" po centru Beograda, odakle su kiosci – narocito oni bolji i snabdeveniji – vec skoro sasvim izgnani? Na magistralnom potezu od Slavije do Albanije covek vise ni sibice ne moze da kupi, a kamoli „Poljoprivrednik", „Le Monde", „Ibarske novosti", „Frankfurter Allgemeine Zeitung", „Moju ljubavnu pricu", „Corriere Della Sera" ili barem „Kukicanje".
Evo slucaja koji je samo neposredan povod iliti trigger za ovu pricu: onomad sam redovno kupovao izvesne vanbeogradske dnevne novine na jednom kiosku na Slaviji (taj se list, naime, moze kupiti samo na ponekom „jacem" kiosku u gradu); jednog dana, medjutim, taj je kiosk volsebno netragom nestao (mada je pouzdano bio „u kutu, nikome na putu"), kao i svi drugi u okolini: ta, ko je jos video da se kupuje stampa na tako zabacenom mestu kao sto je Slavija? A i koji ce vam stampa kad mozete lepo da zijate u nase Nove Lepe Ulice, to ne kvari oci kao citanje?! E, onda se doticni list pojavio na kiosku u centru Zemuna, i ja sam se lako dogovorio sa osobljem predmetnog Prodajnog Mesta – sa trima krasnim i ljubaznim damama – da mi ga cuvaju. I tako je to trajalo nekoliko meseci, no misteriozni, nadobudno svetopopraviteljski Veliki Regulator je i tu dosao po svoje: dolazim pre neki dan posle kratkog odsustva iz varosi da pokupim najsvezije brojeve, kad ono, na mestu gde je koliko nakjuce stajala Štampina trafika (kao i nekoliko okolnih) – savrsena praznina, neobicno kvalitetna Rupa U Prostoru. Pitam obliznju ducandziku da gde su premestili limenjaru sa trima krasnim damama i sa trima mojim krasnim novinama, a ona ce rezignirano i filozofski: nigde! U nistavilo! Da li je potrebno da napomenem da se vise ni sa kim ne usudjujem da pravim dogovor da mi ostavlja novine – i tog ce nesrecnika pojesti mrak, a treba od necega da se zivi!?
Nu, haraso, zasto ja sve ovo pripovedam? Zato sto se bojim da je sveopsta dekioskizacija centra i drugih delova grada, u kojoj odavno ne stradaju samo razne uz drum nasadjene nakaze i dzidzabidzarnice, nego i vise nego normalni i potrebni kiosci za stampu, bez cijeg izobilja nema velikog grada (pogledajte, recimo, tuzne Terazije) – posao sa stanovitim ideoloskim repovima. I da iza njega stoji nova kasta pretencioznih Usrecitelja Naroda. No, idemo redom.
Beograd/Srbija devedesetih pretvorio se u Veliki Buvljak. Bilo je to posve u skladu s ratnosvercerskom i paratranzicijskom logikom prezivljavanja Miloseviceve epohe. Oni koji pamte Beograd/Srbiju iz boljih – ili makar urednijih – vremena, s razlogom su zakerali kako se sve oko nas izmetnulo u Seoski Kirbaj, u zalosnu sliku kontrabandaske Ratne Pozadine, gde smo svi kupovali gace i sapun direktno sa automobilskih hauba po Bulevaru. Kako su devedesete odmicale, tako je grad bivao sve preplavljeniji besmislenim i odurnim kioskolikim sklepotinama po kojima su se vukli svi oni uvek isti, otuzni cipsevi, sprajtovi, fante i orbit zvake, posto je bar pola nacije doslo na genijalnu zamisao da zivi od njihovog dilovanja onoj drugoj polovini. U retorici suptilnijih, „urbanijih" Protivnika Rezima, kiosk je vremenom postao jedan od najkarakteristicnijih nuzsimbola meteza devedesetih: secate se, onomad je i „Vreme" organizovalo konkurs za najruzniji, sa vise nego ostrom konkurencijom!
Ovo cemu danas prisustvujemo svojevrsna je, dakle, urbana lustracija, cak retorzija: njen je konacni cilj ili barem ideal da u Beogradu kios(a)ka vise i ne bude, ili da ih preostane toliko da ce moci normalno da zadovolje potrebe jednog Leskovca, ne vise od toga. Jer, kiosk je, „kao takav", izgleda postao idejni neprijatelj, amblem Porazenih Snaga, mrska slobisticka limenka koja svojom nezgrapnom pojavom kvari zamisljenu bezljudnu lepotu naseg projektovanog Sterilopolisa! Tako se jedan odvratan haos i nered minule epohe ubrzano zamenjuje svojom naizglednom suprotnoscu, ali opet okrenutom protiv zivota. Ovo verovatno dolazi otuda sto mnogi ljudi koji sada o Gradu odlucuju ne mogu da se otrgnu od praslike vlastitog urbanistickog (a i sire) ideala: to je dozlaboga idealizovani prizor socijalistickog Beograda, onog iz slavnih, ususkanih dana poznog titoizma. U redu, u poredjenju sa smrdljivim kermesom devedesetih, taj nam grad svima izaziva lucenje nostalgije. Samo, ozbiljni ljudi bi trebalo da znaju da je to samo jedna strana price. Na drugoj strani, cak ni u mitskim vremenima „novog talasa", u ovolikackom Beogradu vec u deset uvece nisi imao gde da kupis dva-tri zidarska piva, sir i sardinu, a po kafanama su brkate konobarice-samoupravljacice u borosanama vec polako rasterivale goste, ne bi li stigle na poslednji autobus za Ripanj! Hvala lepo na tim „srecnim vremenima". Radije bih ipak cak i dasak doziranog haosa...
Kiosk je, dakle, ponovo postao simbolicki ideoloski lakmus, bas kao za Milosevicevog i Šeseljevog vakta; to sto je „predznak" drugaciji ne tesi me mnogo. Ja bih, naime, samo da normalno zivim, pa tako i da mogu normalno da se snabdevam novinama, a ne da neko na meni izivljava svoje urbo/ideoloske fantazme. Mnogo li je na ovu glupocu?!Povratak na vrh strane

KULTURA
IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
"Nezahvalnost" Jing Cen (Clio)
Roman ove kanadske spisateljice rodjene u Sangaju bavi se uvek interesantnom temom - porodicom i to odnosom majke i cerke. Prica u kojoj se preplicu ljubav i mrznja, gde se ocajanje pretvara u pobunu a pokoravanje u neodoljivu zelju za slobodom, osvojila je nekoliko knjizevnih nagrada i usla u najuzi izbor za prestiznu francusku knjizevnu nagradu Femina.

ODELJENJE ZA DECU
"Kviglijevi" Sajmon Mejson (Narodna knjiga /Alfa)
Duhovit deciji roman savremenog engleskog pisca koji ga je proslavio i van granica Velike Britanije i za koji je dobio Smartijevu medalju za knjigu godine. Rec je o samo na prvi pogled obicnoj porodici o njihovim planovima i zeljama. Procitajte sta biva kada ne krene uvek onako kako je zamisljeno.

PREPORUCUJEMO
"Dnevnik" Frida Kalo (Clio)
Intimni dnevnik cuvena slikarka, ikona meksicke umetnosti
pocela je pisati 1944. godine i vodila ga do kraja zivota.
Ovi dragoceni zapisi, predstavljali su kutak u kojem je mogla da iskaze privrzenost svome narodu, revolucionarni duh, obozavanje umetnosti, ali i da odlozi svoju muku i patnju usled bolesti. Zivot je osecala u svoj punoci i slozenosti, preplicuci mit i stvarnost, realnosti i fantaziju. Ona je simbol profesije, epohe i zemlje u kojoj je zivela.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
"Strah i njegov sluga" Mirjana Novakovic (Narodna knjiga/Alfa).Povratak na vrh strane


VATERPOLO - DRUGA SAVEZNA LIGA - pise Zoran Bacarevic
Vasiljevic kao tajfun
   VPK Kraljevo - VK Jezero 9:6 (3:2, 2:2, 2:1, 2:1)

   Gradski bazen. Gledalaca 800. Sudije : Markovic (Krusevac) Krivokapic (Nis), Cetverci: Kraljevo 1(1).
VPK KRALJEVO: Kuveljic, Knezevic, Bogicevic, Vasiljevic 6(1), Stojanov 1, Stojanovic, Milos Gencevic 1, Milan Gencevic, Arsenijevic 1, Lukic, Sretkovic, Davidovic, Vujovic, Tufegdzic
VK JEZERO: B. Stojanovic, Ciric 1, Stajkovic, Mirkovic 1, Djokic,1, Perasevic, Nisavic, Stojanov, Z. Stojanovic, Krstic 2, Nikolic, Canak, Sokolov.
Igrac utakmice: Andrija Vasiljevic (Kraljevo)
U derbiju 3. kola Druge savezne lige vaterpolisti Kraljeva savladali su Jezero iz Bele Crkve. Domacini su prvu cetvrtinu resili u svoju korist a gosti su pripretili u drugoj kada su imali minimalnu prednost (4:3). To kao da je dalo snagu pulenima trenera Tomislava Cirica koji su zaigrali angazovanije i na kraju ostvarili ubedljivu pobedu. Zvezda veceri bio je levoruki bombarder Andrija Vasiljevic koji je cak sest puta savladao gostujuceg vratara Bojana Stojanovic. U timu iz Bele Crkve bolji od ostalih bio je dvostruki strelac Krstic.

MLADI KRALJEVACKI KOSARKASKI PRVOLIGAS STARTOVAO SA PRIPREMAMA ZA NAREDNU TAKMICARSKU SEZONU - pise Zoran Bacarevic
Masinac krece iz Makedonije

   * Otisli Gicic, DZambic i Andonov, za sada nema prinova u redovima „studenata“ * Beogradjanin Radmilo Varagic u strucnom stabu

   Sef strucnog staba Masinca Milos Pejic u ponedeljak je izvrsio letnju prozivku igraca cime je oznacen pocetak priprema kraljevackih „studenata“ za oktobarski start u Prvoj saveznoj ligi. Kostur ekipe cinice igraci koji su minule sezone pod vodjstvom Boska Djokica izborili plasman u nacionalnu kosarkasku elitu ali medju njima nije bilo trojice kosarkasa. Bojanu Gicicu je istekla dvogodisnja obaveza i on je slobodan da izabere novi klub a to isto vazi i za Rada DZambica i Miroslava Andonovica. Dojucerasnji igraci Masinca krecu put Prokuplja (Prolom voda) odnosno Novog Sada (Radnicki). U igrackom kadru za sada nema prinova ali je zato strucni stab dobio pojacanje. Beogradjanin Radmilo Varagic, koji je prosle sezone radio u beogradskim Lavovima 063 i krusevackom Napretku (plasman u Prvu B ligu) angazovan je za trenera u radu sa seniorskom ekipom.
Osnovne pripreme Masinac ce ovog leta obaviti u Kraljevu. Kako je Hala sportova zabog rekonstrukcije parketa prakticno zatvorena i narednih nekoliko nedelja, Masinac ce trenirati u sali ETS „Nikola Tesla“, teretani a tu su i neizbezni „Borici“ na Ratrskom imanju. Prvu znacajniju seriju trening odnosno prijateljskih utakmica Kraljevcani ce imati pocetkom septembra u Makedoniji gde ce na gostovanju u ovoj bivsoj jugoslovenskoj republici odigrati pet-sest utakmica. Sef strucnog staba, insistira na jakim turnirskim utakmicama koje treba obezbediti u prvom jesenjem mesecu kako bi Kraljevcani potpuno spremno docekali start prvenstva 11. odnosno 18. oktobra.
Sa kojim ce snagama Masinac startovati polovinom oktobra?
- Do pocetka sezone licenciracemo deset seniora i neogranicen broj juniora. Kostur ekipe ce ciniti vec proverene snage u klubu ali je istovremeno otvoren konkurs za jednog plejmejkera i igraca na poziciji „pet“. Imali smo kontakte sa vise mladjih ali proverenih igraca ali od njihovih „startnih“ cifara coveku se vrti u glavi. Imamo i pravo na dva stranca ali postoji mala verovatnoca da ih ovog leta angazujemo. Ipak, kako u kosarci nema neresenog rezulatata moguci su i „produzeci“, zagonetan je u izjavi za nas list generalni sekretar Masinca Dragovan Pantelic.

Mladost na Zlataru
Prakticno kompletan potencijal Masinca od ponedeljka se nalazi na Zlataru. Mladji pioniri, pioniri i kadeti, njih 56, od 28. jula do 7. avgusta borave u desetodnevnom „KASTA“ kampu na Zlataru. Kampom rukovodi poznati kosarkaski strucnjak prof. Karaljejic (prosle godine samostalnoo radio sa Vladom Divcom u vreme njegovog odmora u „rodnom“ Kraljevu) a mlade kraljevacke kosarkaske talente predvode treneri Masinca Zeljko Vlahovic i Vlado Stejic.Povratak na vrh strane

MailboxIbarske novosti mailbox

Copyright 1997-2003 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive