Internet izdanje - 19. septembar 2003.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika Ljubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Predrag Markovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicko uredjivanje: Stojan Petkovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Stojana Lukovic - Andric, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Milisav Radovanovic (fotoreporter), stalni saradnik Rajko Saric. Predsednik Upravnog odbora: Gordana Tosic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Filmovanje: Graficka radnja „MAX GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" „Veliki“ nastupaju samostalno
Urbanizmom u Evropu
Divljoj gradnji odzvonilo
Optimizam odavno splasnuo
Visegodisnja zapostavljenost
Vagondzije na dobrom koloseku
Sajkaci kapa dole
Kraljevacke vesti
Kultura - Ministar prosvete i sporta Srbije - u Kraljevu
Sport - Kosarka - Odbojka - Fudbal


U SUSRET PREVREMENIM IZBORIMA U KRALJEVU: KO CE, S KIM I KADA U KOALICIJU? - pise Slobodan Rajic
„Veliki“ nastupaju samostalno
   • DS,DSS i G 17 PLUS, bas kao i SPS, SPO i SRS, pripremaju se za samostalan nastup na lokalnim izborima, a o eventuelnim koalicijama odluka ce biti doneta kasnije, - Male stranke pred dilemom „kojem ce se prikloniti carstvu“?

   Do kraja kalendarske godine i prevremenih lokalnih izbora u Kraljevu preostalo je jos malo vremena. Bez obzira da li ce do tih izbora doci, jer o tome ima jos nekih dilema, sve kraljevacke stranke za prevremene izbore se vec uveliko pripremaju, kao da ce do njih vec sutra doci, iako mozda i nece nikada. Zbog najave vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, na politickoj sceni u poslednje vreme dolazi do izvesnih pregrupisavanja, najave raspada dosadasnjih i mogucih i nemogucih buducih stranackih koalicija. Kakva je na tom planu situacija u Kraljevu, interesantno je pitanje jer kraljevacki prevremeni mogu da budu „probni balon“ za vanredne republicke izbore.

BEZ ZVANICNE ODLUKE
Izbori 2002. - Arhivski snimak Demokratska stranka (DS), koja je u okviru DOS-a posle proslih redovnih izbora imala najveci broj odbornika u Skupstini opstine Kraljevo, vec odavno tvrdi da se sprema za izbofre kao da ce do njih sutra doci. Ucvrscuje ionako cvrstu stranacku infrastrukturu, razgovara o kandidatima. Medjutim, kako kaze Vlastimir Jovancevic, predsednik Opstinskog odbora DS u Kraljevu, u tom Odboru jos nije bilo reci o nekim eventualnim koalicijama na predstojecim prevremenim izborima.
- Mi se spremamo kao da cemo samostalno izaci na te izbore, a da li cemo uci u neku koaliciju zavisice od dogovora sa ostalim strankama slicnog programskog opredeljenja. U svakom slucaju, ocekuju se postizborne koalicije jer ce tesko koja stranka imati apsolutnu vecinu, ali o tome je jos rano govoriti - kaze Jovancevic.
I iz Demokratske stranke Srbije (DSS), koja je u Skupstini opstine Kraljevo bila druga snaga po broju odbornika, stize informacija da nikakva odluka o mogucim koalicijama nije zvanicno doneta, niti u centralnim, niti u lokalnim organima stranke. Kako istice Milos Rakic, predsednik OO DSS Kraljevo, jedino sto postoji jeste lokalni sporazum o saradnji sa Narodnom demokratskom strankom (NDS) iz proslih neuspeklih predsednickih izbora, pa je izvesna i predstojeca takva saradnja u nekom vidu.
- DSS je organizaciono osposobljena za samostalni izlazak na prevremene lokalne i druge izbore, a o eventualnim koalicijama odlucice se kad se za to ukaze potreba i za to dodje vreme - naglasava Rakic.
Novoformirana stranka G 17 plus kojoj je u poslednje vreme naglo porastao rejting, bivsa nevladina organizacija koja je doprinela rusenju Milosevicevog rezima i pobedi DOS-a, po recima doskorasnjeg odbornika Zvonka Obradovica, predsednika Okruznog odbora G 17 plus u Kraljevu, vec je donela odluku da na izbore izadje samostalno. Ova stranka, inace, zagovara hitne vanredne parlamentarne izbore za Skupstinu sa ustavotvornim mandatom i smanjenje izbornog cenzusa na 2 odsto.
- Tek posle izbora moglo bi se razgovarati o eventualnim stranackikm koalicijama, pri cemu se iskljucuje saradnja sa kompromitovanim pojedincima, a sve sa ciljem da se manje govori o „reformama“ vec da se sprovedu stvarne sistemske promene - nagovestava Obradovic.

TEK POSLE IZBORA
Tri, po trenutnom rejtingu, najjace opozicione stranke takodje se pripremaju za samostalan nastup na prevremenim odbornickim izborima u Kraljevu. Tako Socijalisticka partija Srbije (SPS), kako istice Sreten Jovanovic, predsednik OO SPS Kraljevo, vec odavno ima Program izbornih aktivnosti, po kojim vrsi pripreme za prevremene lokalne izbore.
- Mi po mesnim odborima vec vrsimo evidentiranje kandidata za odbornike i predsednika opstine. Cilj nam je da lista kandidata bucde sira od broja koji se bira i da na njoj imamo sto vise mladih i sposobnih ljudi i zena. Za sada ne razmisljamo o koalicijama, a zavisno od rezultata izbora, kasnije koalicije su moguce i to sa strankama i ljudima bliskim nasim idejama i pogledima na resavanje gorucih problema u opstini Kraljevo - naglasava Jovanovic.
Stav Srpskog pokreta obnove je da na lokalnom nivou pravi tim kvalitetnih ljudi koji su pre svega moralni i cestiti i koji su se do sada dokazali u sredini u kojoj zive pri cemu uopste nije vazna njihova stranacka opredeljenost, istice dr Radoslav Jovic, clan Predsednistva SPO, i dodaje da veruje da nijedna stranka nema dovoljno kapaciteta da sama resi sve nagomilane opstinske probleme.
- Smatramo da je okupljanje ljudi po imenu i prezimenu koje gradjani znaju po njihovim kvalitetima u ovom trenutku mnogo vaznije od od bilo kakvih predizbornih ili postizbornih stranackih koalicija. No, SPO je svestan politicke realnosti i ukoliko ne bude mogao da formira samostalnu opstinsku vladu uci ce u koaliciju posle izbora samo sa onim strankama ciji ce se programi podudarati sa Programom obnove SPO - podvlaci dr Jovic.
I Srpska radikalna stranka (SRS) je kategoricna da ce i na predstojece prevremene izbore, za koje su po njoj rokovi odavno istekli, kao i na svim do sada odrzanim izborima, izaci sanmostalno.
- Sve dosadasnje koalicije su se pokazale kao izuzetno stetne i u njima su stranke vise „ratovale“ jedna protiv druge nego sto su resavale probleme a uglavnom su do izrazaja dolazili licni i grupni problemi, bez ikakve odgovornosti - upozorava Miljko Cetrovic, predsednik OO SRS Kraljevo.
Po politickoj snazi manje stranke, pre svega one u DOS-u, sigurno su u vecoj dilemi. Medjutim, vecina politickih analiticara tvrdi da DOS vec nije niti ce ostati onakav kakav je bio, a da su sve stranke na politickoj sceni u nekoj fazi preispitivanja o tome ko ce s kim i protiv koga u koaliciju. Ocigledno je da politicka scena Srbije pa ni Kraljeva jos nije dovoljno izdiferencirana i za su predstojeci izbori nova sansa za to. Nadajmo se da ce se o tome pitati i biraci i da ce biti svesniji nego ranije.Povratak na vrh strane


LEGALIZACIJA BESPRAVNO SAGRADJENIH OBJEKATA - pise Rajko Saric
Urbanizmom u Evropu


   Na podrucju Kraljeva, prema proceni gradjevinske inspekcije ima oko 94.400 nelegalno sagradjenih objekata koji ce, nastavili se dosadasnji tempo rada na terenu, biti legalizovani tek za sest i po decenija • Lokalna vlast smatra da inspektori nisu bili azurni i da je takvom radu odzvonilo • Narednih dana bice odrzane tribine, televizijske emisije i okrugli stolovi na temu legalizacije.

   Naredne sedmice, posle javnih tribina i emisija otvorenog tipa na temu legalizacije bespravno podignutih objekata, gradjani Kraljeva imace neke konkretne stavove po ovom komplikovanom i veoma obimnom polsu koji je svetlo dana ugledao donosenjem Zakona o planiranju i izgradnji a koji je stupio na snagu 13. maja ove godine. U nedelji koja sledi gradjanima ce konkretno biti predoceni planovi sa precizno ucrtanim zonama i cenovnicima svih usluga, od pojedinih obrazaca do skica i resenja.
Bez javne rasprave, bez ucesca sire drustvene zajednice, proces legalizacije ce ostati samo mrtvo slovo na papiru, skup lepih zelja postmiloseviceve vlasti, poput zakona koji je donet negde 1997. godine.
Sa ciljem da sto vise gradjana Kraljeva do 13.novembra podnese prijavu za legalizaciju cime ce iskazati volju da u zakonskom roku izvrse legalizaciju objekata koje su podigli u vreme kada je vlast, i sama ogrezla u bezakonju, odobravala da se gradi gde je kome lakse, van svih propisa i zakona, a ne tamo gde je to planirano. Ustavom i Zakonom o planiranju i izgradnji opstinama je ostavljeno da gazduju svojim gradjevinskim zemljistem.

Ima povoljno, nema besplatno
Kod gradjana se moze cuti da je rok za podnosenje zahteva veoma kratak i da se jos uvek ne znaju cene po kojima ce se nelegalni kvadrati ozakoniti. Misljenje Ministarstva gradjevina Srbije je da je rok razuman, ali da je u tradiciji naseg naroda da sve poslove obavlja ,,u minut do dvanaest". Lokalna samouprava Kraljeva donela je odluku po kojoj ce se legalizacija bespravno sagradjenih objekata u trecoj, cetvrtoj, petoj i sestoj zoni, povrsine do 90 kvadratnih metara, vrsiti besplatno. Stav nadleznog ministarstva je da Odluka ne moze imati odrednicu ,,besplatno", tako da ce gradjani legalizaciju pomenutih objekata, u najgoroj varijanti placati simbolicno ,,jedan dinar". Prema prihvacenom cenovniku visina naknade za uredjivanje gradjevinskog zemljista za 2003. godinu ekstra i prva zona imaju i ekstra cene. Tako se izgradnja, dogradnja, adaptacija i uklapanje objekata za stanovanje u ekstra zoni placa 2.200 dinara, u prvoj zoni 1.700, u drugoj 1.350, trecoj 600, cetvrtoj 390, petoj 330 i u sestoj zoni 255 dinara po kvadratu. Izgradnja, dogradnja ili adaptacija objekata za proizvodne delatnosti u ekstra zoni placace se 3.350 dinara, u prvoj 2.575 dinara, drugoj 1.700, trecoj 810, cetvrtoj 600, petoj 510 i sestoj zoni 390 dinara po kvadratu. Kvadratni metar objekata drustvenog standarda (nauka, kultura, zdravstvo, socijalna zastita i dr.) kostace 725 dinara u ekstra zoni, 550 dinara u prvoj, 425 u drugoj, 225 u trecoj, 150 u cetvrtoj, 105 u petoj i 60 dinara u sestoj zoni. U Mataruskoj Banji i Uscu nema ekstra zona kvadratni metar u objektima za stanovanje placace se od 225 do 1.500 dinara. Kvadrat poslovnog prostora u ovim mestima placace se od 500 dinara do 3.000 dinara, a u proizvodnim objektima cena se krece u intervalu od 390 do 1.700 dinara. Kvadrat u objektima drustvenog standarda u Mataruskoj Banji i Uscu kosta od 60 do 500 dinara. Gradjanima koji se odluce za placanje legalizacije u punom iznosu omogucen je popust od 30 odsto sto je naislo i na odobravanje nadleznog ministarstva.
U proteklom periodu Odeljenju za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno komunalne delatnosti opstine Kraljevo podneto je nesto vise od 150 prijava. U Odeljenju gradjevinske inspekcije, pre nego sto se upuste u analizu pitanja koliko u Kraljevu ima bespravno podignutih objekata, potenciraju pitanje sta predstavlja objekat. Po njihovom misljenju, objekte cine ne samo stanovi i privredni objekti vec i objekti komunalne infrastrukture, groblja, sklonista...i svi oni objekti koji nisu ucrtani u katastarski operat i ne poseduju upotrebnu dozvolu, predstavljaju bespravno izgradjene objekte.

Inspektora malo - posla mnogo
Prema analizi koju je uradila gradjevinska inspekcija nase opstine, na podrucju Kraljeva postoji oko 10.000 nekategorisanih lokalnih puteva koji se ne mogu podvesti pod legalne, oko 600 mostova, grobalja i sportskih objekata, 100 seoskih vodovoda, oko 1.000 privrednih objekata. Prema istoj analizi u uzem gradskom jezgru sagradjeno je oko 1.200 nelegalnih objekata, dok je njihov broj u siroj gradskoj zoni oko 30.000. Na seoskom podrucju broj bespravno podignutih objekata procenjen je na 50.000. U ovom inspektoratu navode i 1.500 bespravno sagradjenih objekata koji pripadaju izbeglickoj populaciji, a u cijoj izgradnji su ucestvovale i strane humanitarne organizacije koje su na taj nacin pomogle cvetanju divlje gradnje.
U vec pomenutoj analizi, koju je potpisao sef gradjevinske inspekcije Dragan M. Pecovic stoji da su gradjevinski inspektori u proteklih deset godina obradili vise od 1.500 objekata, i da bi, cela gradjevinska inspekcija kraljevacke opstine, pod uslovom da se obezbede sredstva za vestaka geometra i ostala logistika, za oko 94.400 bespravno sagradjenih objekata, postupak mogla da zavrsi za 65,5 godina. Dakle, da bi se zamisljeno sprovelo u delo potrebno je kadrovski pojacati inspekcijske sluzbe, odeljenja urbanizma i planiranja.
Sa ovakvim ocenama ne slazu se u Privremenom organu opstine Kraljevo gde smatraju da su inspekcijski organi decenijama nezainteresovano i bez velikog zalaganja radili svoj posao. Oni inspektori koji smatraju da se legalizacija ne moze sprovesti u predvidjenom roku, koji su skloni kritickom umesto radu na terenu, verovatno nece naci svoje mesto u timu koji ce imati zadatak da na lokalnom novou nelegalno podvede pod legalno i na taj nacin omoguci da u Srbiji zazivi pravi urbanizam. Katastar nepokretnosti je takodje, jedan u nizu uslova koje nasa zemlja mora da ispuni ukoliko zeli ulazak u Evropsku uniju.
Dakle, kao sto rece dr Ratko Salatic, pomocnik ministra gradjevina u Vladi Srbije, na sastanku sa predstavnicima Privremenog organa opstine Kraljevo, Odeljenja za urbanizam, Direkcije za planiranje i izgradnju, to je stvaranje uslova da u Srbiji zazivi pravi urbanizam jer urbanizam i planiranje idu korak ispred vremena u kome zivimo. Legalizacija ce stvoriti uslove da se normalno, na zdravim nogama zivi. Novim zakonom opstini je omoguceno da bude pravi menadzer nad svojim zemljistem i na taj nacin ubire lepe prihode.
Koji su koraci u postupku legalizacije: odluka o donosenju planske dokumentacije, odluka o naknadi za gradjevinsko zemljiste, preispitivanje planova, donosenje privremenih pravila gradjenja, uredjivanje javnog i ostalog zemljista, kampanja i obavestavanje vlasnika, snimanje objekta, prijavljivanje objekta, obavestavanje vlasnika objekta, izrada tehnnicke dokumentacije, tehnicki pregled, tehnicka kontrola objekta i izdavanje resenja o upisu u katastar nepokretnosti, koraci su koji vode ka legalizaciji bespravno podignutog objekta. Komplikovano i zamrseno, ali sve ima i pocetak i kraj, vremenski predvidiv. Mora se naglasiti da ce ubuduce novi investitori imati ista prava i obaveze kao i gradjani koji legalizuju vec sagradjene objekte. Na taj nacin posle 13. novembra, odnosno dva meseca kasnije, kada se zavrsi obrada predmeta po podnetim prijavama, u Srbiji nece biti nelegalnih objekata niti nelegalne gradnje. Gradjevinskim inspektorima koji posle tog roka ne postupe po zakonu, a znaju da postoji nelegalan objekat, zapreceno je i zatvorskom kaznom do 30 dana.

Grad u raljama divljih naselja
Prigradska naselja Kovaci, Ribnica, Beranovac, Kovanluk, naselja Braca Piric, Braca Jovanovic, Braca Jevremovic, Jarcujak, Cibukovac, Grdica, Mataruska Banja, Konarevo, Bogutovacka Banja i Usce su uglavnom divlja naselja gde svako domacinstvo ima najmanje po dva bespravno izgradjena objekta. Gradjevinski objekti na seoskim podrucjima su posebna prica. Skoro svako domacinstvo, prema misljenju gradjevinske inspekcije, poseduje pet bespravno podignutih objekata, sto posebnom analizom predstavlja brojku od preko 50.000 objekata. Humanitarne organizacije imaju posebnu ,,zaslugu" sto u Kraljevu imamo i 1.500 bespravnih objekata u vlasnistvu izbeglica. Ovi objekti ne odgovaraju tehnickim propisima i kao takvi ne mogu se legalizovati. Naravno, tu je i pitanje nalaze li se ti objekti na javnom ili ostalom zemljistu.Povratak na vrh strane


USVOJEN PROGRAM UREDJENJA GRADJEVINSKOG ZEMLJISTA OPSTINE KRALJEVO - pise Rajko Saric
Divljoj gradnji odzvonilo


   
Posle punih osam meseci nadmudrivanja, a u okviru poznatih zbivanja na lokalnoj politickoj sceni, tek ovih dana usvojen je Program uredjivanja gradjevinskog zemljista za 2003. godinu. U stavku prihoda najvise sredstava, oko 191 milion slilo bi se iz budzeta Skupstine opstine, zatim od naknade za koriscenje gradjevinskog zemljista u iznosu od 85.100.000 dinara, od naknade za uredjivanje gradjevinskog zemljista i od Republike dobilo bi se jos nekih 80 miliona, a tu su i sredstva od naknade za puteve te sredstva od sopstvenih prihoda koja su sa sedam povecana na 21 milion.
Za kratko vreme koje je preostalo do kraja ove kalendarske godine planirano je da se za komunalne delatnosti, za odrzavanje atmosferske kanalizacije, odrzavanje javne rasvete, parkinga i pruznih prelaza, zimsko odrzavanje saobracajnica, ciscenje, pranje i odrzavanje javnih povrsina u Kraljevu i Mataruskoj Banji izdvoji nesto vise od 93 miliona dinara. Samo za nabavku 200 kontejnera za smece bice izdvojena tri miliona dinara. Uz vec kupljeno vozilo za pranje kontejnera, ocekuje se da ce nivo higijene u gradu biti podignut na jedan znatno visi nivo. Za odrzavanje i izgradnju lokalnih i nekategorisanih puteva do kraja godine Direkcija za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo" izdvojice 30 miliona dinara.
Programom izgradnje komunalnih objekata prvobitno je bilo planirano da se obezbede 84 miliona, ali kako je u planu da se realizuju neki kapitalni infrastrukturni objekti, ova sredstva su povecana za 79 miliona i uglavnom ce biti usmerena na RVS Lopatnica, eksproprijaciju zemlje i obezbedjivanje potrebne dokumentacije za izgradnju drumskog mosta u Skopljanskoj ulici.
Pored toga, do kraja godine mora se izvrsiti legalizacija bespravno podignutih objekata, u skladu sa novim Zakonom o planiranju i izgradnju koji je na snagu stupio 13. maja ove godine.
-Prijave se podnose Odeljenju za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno komunalne delatnosti najkasnije do 13. novembra. Doneli smo odluku da se placanje obaveza po ovom osnovu moze obaviti u 60 jednakih mesecnih rata kod legalizacije privatnih stambenih objekata. Objekti ove kategorije povrsine do 90 metara kvadratnih, koji se nalaze u trecoj, cetvrtoj, petoj i sestoj zoni, bice legalizovani besplatno, dok ce veca kvadratura biti placena po vazecem cenovniku - rekao je Marko Petrovic, predsednik Privremenog organa opstine Kraljevo.
Po isteku perioda za podnosenje prijave sledi dvomesecni period za donosenje resenja o legalizaciji, ukoliko su ispunjeni potrebni uslovi. Privremeni opstinski organ nase opstine doneo je odluku da svi koji danas grade neki objekat imaju iste uslove kao gradjani koji su u vreme bezvlasca objekte gradili bespravno. Na ovaj nacin trebalo bi da se spreci bilo kakva ilegalna gradnja, sto je posebno bilo izrazeno na perifernim delovima grada. Prakticno to znaci da se ubuduce u Srbiji, pa tako i u Kraljevu, nece graditi ni jedan objekat a da predhodno nisu pribavljene sve potrebne dozvole.Povratak na vrh strane


PRVA REAGOVANJA NA ODLUKU O PONOVNOM RASPISIVANJU PREDSEDNICKIH IZBORA U SRBIJI (16. NOVEMBAR) - pise Slobodan Rajic
Optimizam odavno splasnuo
   • Vecina stranaka i stranackih funkcionera u prvim izjavama smatra da nije vreme za raspisivanje predsednickih izbora, - Gradjani Kraljeva u blic-anketi mahom protiv no
vog glasanja, - Eksperti, gradjani i jedan broj stranackih lidera ubedjeni da ovi izbori ponovo nece uspeti i da ih treba raspisati istovremeno na svim nivoima

Predsednik Narodne skupstine Srbije, Natasa Micic   Predsednica Narodne skupstine Natasa Micic u sredu, 17. septembra, raspisala je predsednicke izbore u Srbiji za nedelju, 16. novembar ove godine. Da podsetimo, krajem prosle godine predsednicki izbori u Srbiji nisu uspeli dva puta, jer na njih nije izasao dovoljan broj biraca (50%+1). Posle prvog kruga 29. septembra 2002. godine, posto nijedan kandidat nije dobio dovoljan broj glasova, odrzan je drugi krug sa dva najuspesnija kandidata iz prvog (Vojislav Kostunica i Miroljub Labus), ali u drugom krugu nije ostvaren cenzus izaslih biraca. Zbog toga je Skupstina ukinula odredbu po kojoj je i za drugi krug potrebno da izadje vise od polovine biraca. Medjutim, na ponovljenim izborima, 8. decembra 2002., ni u prvom krugu nije izaslo 50 odsto biraca, pa izbori nisu uspeli, a gospodja Natasa Micic je, po Ustavu, kao vrsilac duznosti, preuzela i predsednicku funkciju.
O tome da li ce 16. novembra ove, 2003. godine, biti po onoj narodnoj „Treca sreca“, ali i da li su predsednicki izbori u ovom trenutku potrebni, vec u startu, u prvim reagovanjima, postoje kontraverzana misljenja. Protiv na ovaj nacin raspisanih izbora odmah su se izjasnili DSS, G17 plus, DHSS, SNS i neke druge stranke, ali i eksperti Strateskog markentinga, tvrdeci da ni ovi izbori nece uspeti. DS je najavila „potragu“ za zajednickim kandidatom, a SRS kao svog kandidata najavila Tomislava Nikolica.
Kraljevacke stranke, odnosno ovdasnji „ogranci“ relevantnih politickih stranaka u Srbiji, nisu jos stigle da reaguju na odluku o raspisivanju, ali su zato regovanja „obicnih“ gradjana pretezno negativna. Vecina anketiranih, po principu slucajnog uzorka, smatra da su novi predsednicki izbori, bez izbora na ostalim nivoima, u ovom trenutku nepotrebni i neprihvatljivi i da predstavljaju gubljenje vremena i veliko trosenje para (jedan krug ovih izbora kosta 5 miliona evra). Evo nekoliko karakteristicnih misljenja:
„Apsolutno sam protiv ovakvih izbora. To je novo zamajavanja naroda i zavlacenje ruku u njegov dzep. Izbori treba da budu jedinstveni, u isto vreme, na svim nivoima. Ovako... uopste me ne interesuju“. (sluzbenica iz Kraljeva)
„Mislim da ti izbori nemaju nikakvog smisla. Da su izbori na svim nivoima, onda u redu, inace ovako mislim da je to cista farsa. Raspisuju se zbog necijeg pritiska i javnosti i samo da se nesto uradi. Mislim da ce biti totalni kontraefekat i pre svega mislim da nece da uspeju, daj boze da izadje 30-40 odsto biraca na glasanje“. (bankarski sluzbenik iz Kraljeva)
„Po Ustavu i po Zakonu ti izbori su trebalo odavno da budu raspisani i odrzani. Prosli su rokovi. Ovako, nisam optimista da ce da uspeju, jer i prosli put nisu uspeli. Cujem da DSS, ne znam koliko je to tacno, nece ni da iznose svoga kandidata, a cuo sam da ce radikali da ga kandiduju. Drugo je pitanje sto kostaju mnogo i sto ce opet narod to da plati“. (penzioner iz Kraljeva)
„Na te izbore necu izaci jer nemam koga da glasam. Nije vredan nijedan da ga glasamo. Nekog seljaka, dobrog domacina, najbolje bi bilo da izaberemo“! (prodavacica iz Kraljeva)
„Nisam izasla ni na prosle izbore. Nemam koga da glasam. Sad idem sa sudjenja za pokojnog sina koji je poginuo u odbrani otadzbine. Vise od dve godine se sudim i ogorcena sam. Nemam koga da biram“. (domacica iz Kraljeva)
S obzirom da su predsednicki izbori raspisani i da su male sanse da tu odluku Natasa Micic povuce, ostaju dva meseca da se uzroci i posledice potpunije izanaliziraju.Povratak na vrh strane


MESNE ZAJEDNICE U TEORIJI I STVARNOSTI - pise Slobodan Rajic
Visegodisnja zapostavljenost

   Zakonom neprecizno regulisan status mesnih zajednica a njihovo osnivanje kao fakultativno („moze a ne mora“) • U samo tri od 68 mesnih zajednica u opstini Kraljevo trenutno zaveden mesni samodoprinos • Sta o polozaju MZ kazu njihovi predsednici i sef Odseka za rad sa mesnim zajednicama? • Neophodne promene


Prema skupstinskoj odluci, donetoj 16. decembra 1992. godine (dopunjenoj 24. aprila 1997.), opstina Kraljevo ima 68 mesnih zajednica. Od toga na podrucju grada Kraljeva deset, a na seoskom podrucju 68, racunajuci i Matarusku Banju. Sve mesne zajednice imaju svoje prostorije (par izuzetaka), savete i predsednike, u jednom broju locirane su i mesne kancelarije, a pravno-administrativne, knjigovodstvene i racunovodstvene poslove za njih obavlja Odsek za rad sa mesnim zajednicama pri Sluzbi za zajednicke poslove SO Kraljevo.
Nekad su mesne zajednice proglasavane za „osnovne celije drustva u kojima radni ljudi i gradjani ostvaruju neposredno samoupravljanje“, a danas za osnovne „lokalne zajednice“ i oblik „mesne samouprave“ u kojima gradjani ostvaruju svoje interese. Sta je mesna zajednica danas, normativno i prakticno? Koji su njeni dometi i sta bi trebalo da bude?
Jos uvek vazeci „Milosevicev“ Ustav definise mesne zajednice kao zajednice u kojima gradjani najneposrednije odlucuju o svojim zivotnim pitanjima. Pocetkom 2002. godine usvojeni Zakon o lokalnoj samoupravi u posebnom poglavlju pod naslovom „Mesna samouprava“, u sedam clanova regulise nacin organizovanja i rada mesnih zajednica. Prema clanu 70 ovog Zakona, „radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovnistva u selima se mogu osnivati mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave“, bas kao i u gradskim naseljima (kvart, cetvrt, reon i sl.), za jedno ali i za dva, tri ili vise sela ili gradskih kvartova, o cemu odlucuje Skupstina opstine. Osnivanje MZ je fakultativno, pa neke opstine, kao sto je Nis, nisu ih ni osnovale!?

PO ZAKONU...
Statutom mesne zajednice utvrdjuju se poslovi koje ona vrsi, organi i postupak izbora, organizacije i rada organa, nacin odlucivanja i regulisu druga pitanja. Finansiranje rada MZ vrsi se iz sredstva koje izdvoji Skupstina opstine, mesnog samodoprinosa, od naknade za usluge, poklona i drugih izvora, a trose se namenski, prema planu razvoja MZ. MZ ima svojstvo pravnog lica, a skupstina opstine svojom odlukom moze poveriti MZ odredjeni broj poslova iz nadleznosti lokalne samouprave.
U Statutu opstine Kraljevo, donetom 22. maja 2002. godine, ove zakonske odredbe samo su prenete i to je, pored pomenute odluke s pocetka teksta, jedino sto se o mesnim zajednicama moze naci u vazecim propisima.
Po oceni strucnjaka i predsednika jednog broja mesnih zajednica u opstini Kraljevo, ovaj oblik teritorijalno-administrativnog organizovanja godinama je bio zapostavljen da bi u poslednje dve-tri godine, posle demokratskih promena, bar poceo da dobija na znacaju.

... U PRAKSI
- U poslednje dve i po godine imali smo puno razumevanja od strane ljudi iz opstine, Direkcije, „Puteva“, „Zapadne Morave“... Rekonstruisali smo, uz zemljane radove i nasipanje sljunkom, oko 7.500 km puteva, asfaltirali oko 3 kilometra, od kojih je posebno znacajno asfaltiranje puta Lazac-Cacak (1.270 m). Izgradili smo kosarkasko igraliste kao poklon MZ za OS „Ratko Mitrovic“, u saradnji sa Crvenim krstom organizovali akciju „Radni vikend na selu“ itd. Sest-sedam godina pre toga niko nije obracao paznju na nase selo niti je nesto ulagano, a sada je vec nesto drugo - kaze Milan Mile-nkovic, predsednik MZ Lazac.
NJegovom misljenju pridru-zuje se delimicno i Miodrag Andjelkovic, predsednik MZ Pecenog, koji se slaze da u prakticnom polozaju mesne zajednice postoji blago poboljsanje, ali da njen realni status jos ni izdaleka nije dobar. On tvrdi da bi opstina i Republika morale da izdvajaju veca sredstva za razvoj seoskih mesnih zajednica jer, kako kaze, „ bez bogatog sela nema ni bogate drzave, a ni resavanja problema u gradu“.
Gradske mesne zajeednice, pak, muce brojni urbani i urbanisticki problemi kao sto su neuredjene ulice, nedostatak kanalizacije, rekonstrukcije toplovodnih i vodovodnih instalacija, odrzavanje stambenih zgrada, parkiranje vozila, javna higijena i zelenilo... Primetno je vece zalaganje gradjana da samostalno i u saradnji sa nadleznim organima rese svoje probleme, ali i da u tome postoje brojne prepreke. Ilustrativan je primer MZ Grdica ciji gradjani blokadom ulica moraju da se bore za svoja prava (asfaltiranje tri ulice), ali i muke nekih drugih mesnih zajednica.
- Jos uvek mucimo muku i cini se da se nista nije promenilo. Ne moze da se resi nijedan problem bez licnog uticaja. Problem je i novi Zakon o lokalnoj samoupravi koji je definisao da Skupstina opstine odlucuje o nama po sistemu „moze al ne mora“. Taj Zakon odmah treba menjati i da se precizno definise status mesne zajednice ili da se one ukinu. Ovako smo prinudjeni da se snalazimo i saradjujemo, na primer, sa medjunarodnim organizacijama kao sto je americka ACD/VOCA. Nama su godinama problem 4-5 ulica u Sijacem Polju i taj problem nikako da resimo.

...I MOGUCA RESENJA
Ove ocene potvrdjuje ali iznosi i neka druga zapazanja covek koji godinama prati i kordinira rad mesnih zajednica - Milomir Radosavljevic, sef pomenutog Odseka za rad sa mesnim zajednicama u Kraljevu. On istice da su ulaganja u MZ povecana jos od dolaska Koalicije Zajedno na lokalnu vlast i da se u gradu trenutno najvise ulaze u resavanje problema kanalizacije, a na selu za puteve, niskonaponsku elektromrezu i vodosnabdevanje. Sredstva se uglavnom obezbedjuju izdrvajanjem iz budzeta opstine (za materijalne troskove rada MZ, struja, telefon), slobodnim, interesnim udruzivanjem gradjana i preduzeca i inostranim donacijama, a manje samodoprinosom (trenutno su zavedena samo tri - u Vrbi, Mrsacu i Ratini).
- Veliki problem je bio pre a i sada je volontersko obavljanje poslova od strane predsednika MZ, posebno u udaljenim seoskim mesnim zajednicama. Zato kod tih ljudi brzo splasne pocetni entuzijazam. Takodje je problem i nacin uvodjenja mesnog samodoprinosa jer se on po novom zakonu izglasava na referendumu na koji mora da izadje najmanje 50 odsto biraca (sto se tesko postize), dok je ranije usvajan pismenim izjavama domacinstava. Novim propisima ova dva problema bi trebalo bolje regulisati, a oni se svode na jedan: finansiranje mesne zajednice - istice Radosavljevic.
S obzirom da je u toku pisanje teksta novog Ustava (s kojim ce se i zakoni uskladjivati), ne bi bilo na odmet da se ovi i drugi korisni predlozi o statusu mesnih zajednica uzmu u obzir. Pre svega da se polozaj mesne zajednice konacno regulise na pravi nacin a to je prvenstveno da joj se obezbede izvorna sredstva za rad i da gradjani na pravi i efikasan nacin neposredno i solidarno odlucuju o svojim parama, svom zivotu i o svojoj sudbini.Povratak na vrh strane

FABRIKA VAGONA DOBILA POSAO U BRAZILU - pise Dragan Vukicevic
Vagondzije na dobrom koloseku

    • Posao za brazilskog partnera kraljevacke vagondzije dobile u konkurenciji 50 ponuda sa svih kontinenata • Prvi vagoni u januaru • Posao za Brazil uposljava kapacitete fabrike i omogucava sklapanje novih aranzmana

   U narednih dvadesetak dana Fabrika vagona ce sa brazilskiom partnerom da potpise ugovor vredan oko 6o miliona o izradi 1.330 vagona za potrebe te juznoamericke drzave. To je rezultat medjunarodnog konkursa na kome je Fabrika vagona u vrlo jakoj konkurenciji svetskih proizvodjaca vagona dobila taj posao. Predugovor je potpisan, a dogovereni su rokovi i obim posla.
Za konacno potpisivanje ugovora neophodno je ispuniti nekoliko uslova, za koje dr Radovan Petrovic, direktor Fabrike vagona, kaze da su uobicajeni za tako obiman i znacajan posao i da za kraljevacke vagondzije ne predstavlja problem.
Posao sa brazilskim partnerom mogao bi da bude veliki pomak Fabrike vagona, koja je nedavno otpustila 800 radnika kao tehnolosli visak. Trenutno ima oko 900 radnika, od cega oko 500 u proizvodnji vagona, sto predstavlja primerenu brojku danasnjim zahtevima trzista i uslovima privredjivanja.
U narednih 15 meseci, koliki je i rok za zavrsetak ovog posla, moze da se zaradi oko 60 miliona dolara, sto je veliko izvozno povecanje. Fabrika vagona izborila je ovaj posao zajedno sa jos dve, od preko 50 svetskih firmi koje su konkurisale, koje ce podeliti ovaj visemilionski poduhvat. Potpisivanje ugovora se ocekuje za dvadesetak dana, ali pre toga treba ispuniti nekoliko uslova. Potrebno ja da Fabrika obezbedi poslovnu banku koja ce da kreditira citav posao, potom potrebno je poslovnu dokumentaciju prilagoditi ame-rickim standardima i postici garanciju kooperanata o postovanju rokova.
Prvi vagoni za Brazil bice zavrseni vec pocetkom iduce godine, a gde ce se oni sklapati odlucice se posle detaljne ekonomske analize.
Prema recima dr Petrovica, ovaj posao znacajan je koliko za opstanak i novi put fabrike vagona, jos vise sto otvara mogucnosti za sklapanje novih poslova koji bi obezbedili punu uposlenost Fabrike u duzem periodu.Povratak na vrh strane


 I POSLE 85 GODINA OD PROBOJA SOLUNSKOG FRONTA - pise Slobodan Rajic
Sajkaci kapa dole

    Povodom 85-godisnjice proboja Solunskog fronta na Trgu srpskih ratnika polozeni su venci i odrzano opelo palim junacima,koji su u prvom svetskom ratu slavom ovencali srpsku vojsku. Istoricar Miloljub Arsic podsetio je na najveci podvig koji je srpska vojska ostvarila u dotadasnjoj istoriji ratovanja. Ta vojska i narod u opancima zadali su odlucujuci udar Centralnim silama i bitno doprineli zavrsetku prvog svetskog rata.Ostala je u istoriji prvog svetskog rata jedna sjajna epopeja ,kakva do tada nije zabelezena.
Oporavljena srpska vojska stigla je na Solunski front 1916.godine.Njoj je pripao najtezi deo - Moglenske planine sa nadmorskom visinom i do 9.000 metara.Krajem 1916. i pocetkom 1917.godine krenulo se u proboj ovog dela fronta, ali su oba pokusaja propala.Kada su sredinom 1918.godine saveynici odlucili da krenu u ofanzivu vojvoda Misic i prestolonaslednik Aleksandar uspeli su da ubede komandu da proboj izvrsi srpska vojska.
Proboj Solunskog fronta zapocet je 15.septembra 1918.godine nezadrzivim jurisem Sumadijske divizije,kojoj je pripala cast da izvrsi prvi udar. U toj diviziji borili su se i nasi preci sa podrucja kraljevacke opstine. Koristeci prve uspehe srpska vojska je nastavila da napreduje takvom brzinom da ih ni francuska konjica ni je mogla stici. Ostalo je zapisano da su engleski avijaticari, uz municiju, iz aviona izbacivali i dzakove pune konjskih potkovica, kako bi srpski vojnici u hodu potkivali konje. Koliko je to napredovanje bilo nezadrzivo najbolje govori podatak da je za samo 45 dana oslobodjen Beograd i isteran i poslednji neprijateljski vojnik sa teritorije Srbije.
Artiljerijski major, prof. Milorad Prelevic, rekao je 15.septembra 1982.godine:
“Braneci svoju zemlju i svoj nacionalni opstanak, srpski narod u Srbiji se herojski borio u toku citavog prvog svetskog rata i izvojevao velicanstvene pobede nad austrougarskim, nemackim i bugarskim zavojevacima, a narocito u cerskoj i kolubarskoj bici, proboju Solunskog fronta i konacnom oslobodjenju svoje domovine 1918.godine. Te briljantne pobede srpskog oruzja usle su u istoriju ratova kao primer patriotskog i herojskog otpora jednog naroda, kao i umesnog komandovanja i uspesnog rukovodjenja ratnim operacijama.”

Srpske zrtve
U prvom svetskom ratu narod Srbije podneo je ogromne zrtve, najvece od svih zaracenih zemalja. Mobilisano je 737.000 vojnika ili 24 odsto celokupnog stanovnistva. Ovo je najoptimalnija mobilizacija i ovaj odnos do sada nije zabelezen u novijoj istoriji ratova. Koliko je bilo ogromno naprezanje Srbije svedoci podatak da su velike sile kao maksimum narodnog napora mogle dati 13 odsto celokupnog stanovnistva. Od ovog broja mobilisanih 379.818 vojnika i oficira zauvek je ostalo na ratistima. Srbija je u prvom svetskom ratu izgubila vise od 50 odsto svoje vojske.
U masovnim zverstvima nad stanovnistvom, koje su vrsili austrougarski i bugarski okupatori u Srbiji, u zarobljenickim logorima i internaciji, od gladi i zaraznih bolesti stradalo je oko 800.000 dece, zena i muskaraca.
Srbija je u prvom svetskom ratu od 4.000.000 stanovnika izgubila 1.180.000 zitelja, a od celokupnog muskog punoletnog stanovnistva 57,6 odsto, odnosno vise nego svakog drugog muskarca. Ovi gubici su po svojoj tragicnosti bez presedana u istoriji bilo kog naroda.Povratak na vrh strane
KRALJEVACKE VESTI

JEDINSTVENA GRADSKA TAKSI DOZVOLA
Obavezan znak grada

   Na krovu taksi vozila ubuduce ce biti tabla opremljena uredjajem za osvetljenje, sa latinicnim natpisom ,,TAXI", i evidencionim brojem asocijacije kojoj pripada, te obavezno grb grada Kraljeva.
Pored opstih uslova propisanih Zakonom, taksi vozila u nasoj opstini ubuduce ce morati da ispunjavaju i ovaj uslov, odluceno je poslednjoj sednici Privremenog organa opstine (PO). Pored obaveze da vozilo poseduje cetvoro vrata i najmanje pet sedista, da ima tehnicki ispravan, bazdaren i blombiran taksimetar, ispravan protivpozarni aparat, grejanje, ventilaciju i osvetljenje, da ima istaknut cenovnik i identifikacioni karton vozaca, taksisti ce morati da imaju krovnu oznaku grada Kraljeva.
Na taksi vozilu ne mogu da se ispisuju reklamno propagandne poruke i druge informacije izuzev na donjem delu zadnjih bocnih stakala i na zadnjem vetrobranskom staklu iskljucivo na prozirnim nalepnicama odredjene velicine.
Izdavanjem gradske taksi dozvole stvorice se precizan registar o broju legalnih taksi prevoznika cime ce se eliminisati jedan broj divljih taksista.


U SUSRET JESENJIM RADOVIMA U POLJU
Raspodela regresirane nafte

   Privremeni organ opstine Kraljevo doneo je odluku o raspodeli bonova ,,Jesenji radovi u poljoprivredi u 2003. godini" koje obezbedjuje Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede, za milion 281.660 litara dizel goriva D-2 po regresiranoj ceni od 30 dinara za litar sto ce omoguciti obradu oko 28.480 hektara. Na taj nacin zemljoradnicima kraljevacke opstine pruzena je mogucnost da po nizoj ceni od trzisne, uz dokaz o vlasnistvu zemlje, obezbede 45 litara nafte po hektaru. Bonovi ce se deliti, kao i do sada, po mesnim zajednicama. Kako nam je rekao Marko Petrovic, predsednik Privremenig organa, Raskom okrugu opredeljeno je dva miliona 786.300 litara nafte sto odgovara povrsini od 61.918 hektara oranica, vocnjaka i vinograda.
Sredstva na ime razlike izmedju maloprodajne i regresirane cene u iznosu od 8,10 dinara po litru obezbedjena su iz budzeta Republike Srbije, a kao vid podsticanja poljoprivredne proizvodnje.


DISCIPLINOVANJE UGOSTITELJA
Imas dug - nemas bastu

   Odobrenje za formiranje letnjih i zimskih basti ne moze se izdati dok se ne izmire dugovanja po osnovu komunalne takse za prethodni period.
Na poslednjoj sednici Privremenog organa nase opstine cuo se podatak da vlasnici ugostiteljskih radnji, po ovom osnovu duguju vise od dva miliona dinara. Samo dug UTRO Srbija prelazi 222.000 dinara. Dvadeset ugostiteljskih objekata jos za period 2002. godine knjizi dug od 527.000 dinara. Tokom ove godine 48 ugostiteljskih objekata uknjizilo je dug od milion 492.306 dinara.
U narednom periodu dozvola za formiranje letnjih i zimskih basti, umesto sest meseci, imace vaznost od 60 dana, da bi se produzila bice potrebno izmiriti sve obaveze po osnovu komunalne takse. Ovakva odluka doneta je u cilju efikasnije naplate komunalne takse koju su vlasnici ugostiteljskih objekata uporno i vesto izbegavali.
Istom Odlukom povecane su i kazne za prekrsaj do 50.000 dinara, a uvedena je i mandatna kazna koja se moze naplatiti na licu mesta u iznosu od 5.000 dinara za preduzetnika i pravno lice.Povratak na vrh strane

KULTURA

DANI EVROPSKE BASTINE U KRALJEVU - pise Bojana Milosavljevic
Tvrdjave - spomenici kulture i simboli

   • Ocuvanje i zastita kulturne bastine poslednjih decenija u Evropi imaju centralnu ulogu u njenom razvoju. Manifestacija "Dani evropske bastine" ima za cilj da, promicijom kulturnog nasledja, kao faktora medjukulturnog razvoja, posebnosti, dijaloga... bude izvor stabilnosti i razumevanja. Ministarstvo kulture i medija Republike Srbije pokrovitelj je ove manifestacije u nasoj zemlji, a svetkovace je ovih dana sa drugim evropskim drzavama

   Republickom i svim ostalim zavodima za zastitu spomenika kulture u Srbiji pripao je udeo u organizovanju i sprovodjenju "Dana evropske bastine" cija je ovogodisnja tema "Tvrdjave." Vremenom su ovi vojno - odbrambeni objakti izgubili prvobitnu svrhu, pretvarajuci se u neobicne i vredne kulturno - istorijske spomenike proslosti, ali i nacionalne simbole, u proteklim i davnim civilizacijskim tokovima Evrope. Svest o njihovoj vrednosti, znacaju i, naravno, zastiti i ocuvanju, ponajpre treba da dopre i ukoreni se kod mladih i najmladjih narastaja, pa su tako "Dani evropske bastine" i u Kraljevu za ciljnu grupu imali bas mladji i ucenicki uzrast nasih sugradjana, pri cemu je promoter i organizator bio ovdasnji Zavod za zastitu spomenika kulture, pod pokroviteljstvom opstine Kraljevo, a ucesnici - osnovne i Muzicka skola "Stevan Mokranjac," kao i gradsko Pozoriste.
Visoki pokrovitelj akcije, Ministarstvo kulture i medija Srbije, pripremio je obilje propagandnog materijala (brosura, beyeva, pribora i ostalog) sa jasnim obelezjima ove evropske kulturne manifestacije. Ovo je prosle subote mladim ucesnicima deljeno u sali Kraljevackog pozorista, jer je kisa omela kontinuirano odvijanje programa. Narednog dana (nedelja) deca iz Kraljeva posetila su manastir Studenica, umesto "alternativnog" uspinjanja na, u ovom kraju napoznatiju, tvrdjavu Maglic. Protekla sedmica takodje je bila u znaku programa i dogadjaja koji u nas obelezavaju "Dane evropske bastine." U medjuvremenu, treba i to pomenuti, u kraljevackim skolama odvijao se likovni temat "Nacrtajmo tvrdjave," koji je podrazumevao i odabir radova. Zavod za zastitu spomenika kulture - Kraljevo nagradio je po nekoliko ucenika iz osnovnih skola za najbolje likovne priloge(Cetvrti kraljevacki bataljon, Jovo Kursula, Dimitrije Tucovic i Vuk Karadzic). Izlozba ovih radova bice otvorena naredne sedmice, najverovatnije u holu Kluba odbornika SO Kraljevo. Koncert ucenika Muzicke skole trebalo bi da se odrzi u nedelju, 21. septembra.
Citavu manifestaciju "Dani evropske bastine" propratio je izuzetan katalog - monografija pod nazivom "Utvrdjenja u Srbiji," ciji je izdavac bio Regionalni zavod za zastitu spomenika kulture iz Smedereva. Ovaj pravi prirucnik za nacionalnu istoriju, ali i za one kojima je ona sasvim strana, stampan je dvojezicno (na srpskom i engleskom) i u zavidnom tirazu od tri hiljade primeraka, iz cega je evidentno da je namenjen, pre svega kao svojevrstan vodic mladima. Autori su dr Marko Popovic i Gordana Simic. Vise od dvadeset srednjovekovnih vojnih utvrdjenja i vojnickih stanista, rasutih sirom Srbije, predstavljeno je slikom i recju u ovoj izvanrednoj publikaciji.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

PREPORUCUJEMO
,,Skola trajanja" Tomislav Marinkovic
(NB,,Stefan Prvovencani" Kraljevo)
Poezija Tomislava Marinkovica pripada magistralnom, najvitalnijem toku srpske poezije danas. NJene kljucne odlike su nenametljiva naracija i potpuna otvorenost za mnogostruke izazove stvarnosti. Marinkovic je pesnik ruralnih motiva u koje staju i diskretni a ubedljivi opisi prirode i isto takvi ,,opisi" duse pojednica. Prepleteni ti opisi i stanja, kazuju o stopljenosti jedinke s prirodom,o pripadanju prirodi ali i o tome koliko je odnos pripadanja i prozimanja narusen.

ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Najbolje za muskarca" DZon O' Farel (Laguna)
Uz obilje humora ali iskreno, roman govori o muskarcima, zenama, ljubavi i roditeljstvu, tako da na svakoj strani mozete prepoznati i ponesto iz sopstvenog zivota.
Prateci zivot glavnog junaka kroz duhovitu pricu sigurno cete dobiti bolji uvid u" nacin funkcionisanja" muskog mozga.

ODELJENJE ZA DECU
,,Sedam slonova" Stanoje Makragic (Prosveta)
Najnovija knjiga za decu Stanoja Makragica sadrzi vise od cetrdeset kratkih ilustrovanih prica o dogadjajima decaka i devojcica iz svakodnevnog zivota. Prema legendi sedam slonova donose srecu i bogatstvo a autor se potrudio da se tako osecate i posle citanja ove knjige.
Makragic je dobitnik mnogih knjizevnih nagrada: Brankove, Drainceve, nagrade Neven, Velike povelje Beogradskog univerziteta i nagrade ,,Gordana Brajovic".
NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,Konte" Momo Kapor (Knjiga- Komerc, 2003).Povratak na vrh strane


KRALJEVACKI KOSARKASI PRVOLIGASI ZA NOVU SEZONU PRIPREMAJU SE PO "UBRZANOM REDU VOZNJE" - pise Zoran Bacarevic
Sutra dupli program u hali
• U popodnevnom terminu (16) Sloga - Polo trejd (Strumica), od 18 casova Masinac - OKK Beograd • Nebojsa Jankovic prinova u Masincu

Aplauzi tek predstoje: Zoran Milasinovic „alfa i omega“ Masinca   Mini turneja Nis - Beograd odnosno ucesce na jubilarnom turniru u Ivanjici obelezili su proslu nedelju kada su u pitanju pripreme Sloge i Masinca za start u Prvoj A saveznoj ligi u kosarci 11. oktobra.
Gostovanje Sloge FMV u Nisu protiv novog clana kosarkaske elitne divizije obelezio je (ne)ocekivani poraz od protivnika koji je temeljno izmenio sastav u odnosu na proslu B ligasku sezonu ali izuzetno mali broj koseva Kraljevcana. Konacan rezultat ovog prijateljskog meca glasio je 76:58 (27:17,19:16,13:14,17:13) za Ergonom Best. Bio je "revans" za nedavno gostovanje u Kraljevu na kome su Nislije opet bile uspesnije savladavsi Slogu sa 79:72. Prijateljsko odmeravanje snaga sa Partizanom u Beogradu zavrseno je pobedom "crno-belih" rezultatom 85:74. U medjuvremenu je Sloga na gostovanju u Krusevcu protiv domaceg Napretka bila uspesnija zabelezivsi pobedu od 78:68.
Kosarkasi Masinca zauzeli su drugo mesto na dvodnevnom turniru koji je minulog vikenda odrzan u Ivanjici a povodom 25 godina lokalnog srpskoligasa Javora. U polufinalnoj utakmici protiv domacina ucenici Milosa Pejica nisu imali dostojnog rivala pa je Javor savladan sa ubedljivih 118:63. U finalu, medjutim "studenti" su se namerili na mnogo jaceg protivnika pa je beogradski B ligas Avala Ada osvojio pobednicki pehar pobedom nad Masincem od 91:85.
Prijatelji odnosno navijaci dva kraljevacka prvoligaska kluba trenutnu formu moci ce da provere "o jednom trosku" sutra popodne odnosno predvece. U Hali sportova planiran je dupli program u kome ce se od 16 casova sastati Sloga FVM i makedonski prvoligas Polo trejd iz Strumice dok ce se od 18 casova sastati Masinac i OKK Beograd. Ovaj drugi susret bice prilika da Masinac predstavi najnovije pojacanje ovog (poznog) leta. Rec je o Nebojsi Jankovicu, iskusnom kosarkasu koji ima 30 godina a igrao je za Beobanku, Beopetrol, Metalac i OKK Beograd a u Masincu ce konkurisati za poziciju "broj cetiri".


PRIPREME ODBOJKASA RIBNICE ZA NOVU ODBOJKASKU SEZONU
Pretplaceni na Smederevce
 
   • Poslednja provera pred kup utakmicu sa Putevima ovog vikenda u Smederevu

   Odbojkasi Ribnice „finisiraju“ pripreme za narednu sezonu a svojevrsno finale bice ovog vikenda kada ce ceta Dragana Djordjevica ucestvovati na tradicionalnom turniru „Smederevska jesen“ koji se odrzava u gradu despota Djuradja Brankovica. Pored Kraljevcana na turniru u Smederevu ucestvovace Mladi radnik iz Pozarevca, Putevi iz Ivanjice i domacin turnira Smederevo.
Ekipa iz Smedereva je, inace, postala „stalna“ musterija“ Ribnici, bar kada su u pitanju prijateljske utakmice. Na dva susreta koji su igrani “u pet setova“ Ribnica je ubedljivo pobedama od 3:0 i 3:1 odnosno 5:0 1 4:1.
Sasvim solidnu formu pred predstojecu prvoligasku sezonu Ribnica je demonstrirala i u utorak kada je po drugi put ovog leta ukrstila ruke sa aktuelnim prvakom Crvenom zvezdom. Posle poraza na nedavnom turniru u Kragujevcu od 2:3 Kraljevcani su se Beogradjanima revansirali istom merom posto su u utorak savladali „crveno - bele“ sa 3:2.


FUDBAL - SUMADIJSKA ZONA
Vrnjacki dvojac drzi paru
• Vodojaza "zajazila" i Metalac Trgovacki, Ibar stopirao Novoselce • U sredu u vanrednom 8. kolu Metalac Trgovacki - Sloga

   Sesto kolo donelo je dva remija koji su omogucili da se vrnjacki Goc izdvoji na celu tabele. Mnogo vise je izgubio Metalac Trgovacki koji je na igralistu kod Lozionice imao rezultatsku prednost protiv Vodojaze ali je morao da se zadovolji samo bodom pa su ona dva, koja bi Kraljevcane zadrzala u samom vrhu, otisla sa prvom ranojesenjom kisom koja je minule subote padala sirom Sumadije. Bodove su "podelili" Ibar i Omladinac u Mataruskoj Banji ali je Novoselcima i taj jedan bod bio dovoljan da ostane uz rame svom "opstinskom" rivalu posto je Goc u jos jednom vrnjackom derbiju u Vranesima bio neumoljiv - da se zna ko je stariji u republickom rangu.
Kraljevacka Sloga uspela je da veze dve pobede i koliko - toliko uhvati korak u poteri za "beguncima". Na Gradskom stadionu u nedelju popodne ceh je platila Buducnost iz Konareva. "Beli" su poveli golom Markovica u 39. minutu ali je ubedljiva pobeda "overena" tek u samom finisu meca posto su Tasic (75.), Pelivanovic (83.) i Markicevic (85.) primoravali Veljovica da vadi loptu iz mreze. Gosti iz Konareva su u Kraljevo doputovali sa samo 12 fudbalera a kako su u odlozenoj utakmici prosle srede porazeni na svom terenu od Metalac Trgovackog Buducnost je sve blize "fenjeru" koji je nosila gotovo cele minule sezone u jedinoj srpskoligaskoj sezoni. Konacno, Kraljevo Hajduk je uspeo da zabelezi drugu prvenstvenu pobedu koristeci prednost domaceg terena posto je u Jarcujaku u minulom kolu kragujevackoj Zastavi - pala zastava.
Nedeljno kolo donosi derbi u Novom Selu gde se sastaju Omladinac i kragujevacka Slavija dok ce put Kragujevca poci Sloga da u Grosnici pokusa da "probije" Vodojazu, silno osokoljenu posle subotnjeg remija u Kraljevu.
Kalendarom takmicenja utvrdjeno je da se u sredu 24. septembra igraju utakmice 8. kola u kome je na programu kraljevacki (gradski) derbi Metalac Trgovacki - Sloga.

Rezultati 6. kola: Rudar-Erdoglija 2:1,Sloga-Buducnost 4:0,Kraljevo Hajduk-Zastava 2:0,Metalac Trgovacki - Vodojaza 1:1,Borac - Goc 0:4, Kolonija - OFK Banja 1:1, Ibar-Omladinac 0:0,Sumadinac - Susica 2:0, Slavija - Trepca 4:0
Parovi 7. kola: Omladinac - Slavija, Erdoglija - Sumadinac, Goc - Ibar (MB), Zastava - Rudar, Buducnost - Kolonija, OFK Banja - Kraljevo Hajduk, Trepca - Metalac Trgovacki, Susica - Borac, Vodojaza - Sloga.Povratak na vrh strane


Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2003 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive