Internet izdanje - 26. septembar 2003.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Predrag Markovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicko uredjivanje: Stojan Petkovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Milisav Radovanovic (fotoreporter), stalni saradnik Rajko Saric. Predsednik Upravnog odbora: Gordana Tosic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Filmovanje: Graficka radnja „MADZ GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Lakse bez spletki
Najzad dosanjan san
Cija je ,,Knezevica kuca"?
Razresenjima do resenja
Samo za najbolje djake i studente
Istorijski posao za fabriku
Vruc racun za hladne dane
Kraljevacke vesti
Kultura
Sport - Kosarka - Odbojka - Fudbal


DVA MESECA OD RASPUSTANJA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Lakse bez spletki
   • Umesto spletki i svadja resavanje konkretnih zivotnih problema, - Kapitalne investicije konacno u Programu za uredjenje gradjevinskog zemljista, - U pripremi rebalans budzeta za 2003. i Nacrt budzeta opstine Kraljevo za 2004. godinu, - Privremeni organ formirao ekipu i za pripremu prevremenih lokalnih izbora, - OO DHSS Kraljevo : „Privremeni organ ne radi lose, ali je, po nasoj oceni, spor“

   „Eliminisali smo spletke i svadje, ono sto je bila karakteristika politickog zivota i rada Skupstine opstine prethodne dve godine“, ocenio je predsednik Privremenog organa opstine Kraljevo Marko Petrovic u izjavi TV Kraljevo povodom proteka dva meseca od raspustanja Skupstine opstine i preuzimanja njenih ingerencija od strane ovog organa. On je istakao da su clanovi Privremenog organa, kada su odlukom Vlade Srbije postavljeni na tu duznost, ocekivali ozbiljne probleme nakon 6-mesecnog nefunkcionisanja SO Kraljevo, ali su u taj posao usli posteno i sa daleko vecom dinamikom od prethodnika. Dokaz za to je upravo doneti Program uredjenja gradjevinskog zemljista za 2003. godinu u kojem je izdvojeno 30 miliona mesnim zajednicama za dodatne investicije i u kojem se po prvi put nakon 13 godina nalaze i kapitalne investicije.
BEZ SVADjA I EFIKASNIJE NEGO PRE : MARKO PETROVIC - Mi smo prvi put izdvojili sredstva za kapitalne investicije, za vodosnabdevanje i izgradnju rezervoara u Drakcicima i za cevovod koji ide prema gradu, a prvi put smo izdvojili i novac za izgradnju novog, drugog mosta na Ibru. Pripremamo i rebalans za ovu godinu jer je priliv veci nego sto je planirano, i za decembar, koji nije tako daleko, plan investiranja i budzet za 2004. godinu - naglasava Petrovic.

SERVIS I USTEDE
Po Petrovicevim recima, i svakodnevni kontakt sa gradjanima je bolji nego ranije jer se izlazi u susret zahtevima pojedinaca i organizacija u resavanju njihovih problema, a prvi put su predstavnici lokalne vlasti posetili javna i javna komunalna preduzeca da bi sagledali realno stanje u njima. Pored dosadasnjih promena, on je najavio i novu organizaciju rada u Skupstini i organima uprave, kako bi radili efikasnije i bili pravi servis gradjana. U cilju racionalizacije, broj zaposlenih u opstini je smanjen za 23 cime je ostalo vise novca u budzetu, a oko 400.000 dinara mesecno, sa doprinosima, ostaje u budzetu i zbog toga sto svi clanovi Privremenog organa radeta posao besplatno. Na primedbe pojedinih stranaka da se ovaj organ ne bavi prioritetnim zadatkom pripreme prevremenih lokalnih izbora, Petrovic kaze:
- Odmah smo po odluci Vlade formirali, pojacali ekipu koja ce azurirati biracke spiskove i pripremiti izbore koji nas ocekuju na lokalnom nivou, a evo sada i izbore za predsednika Srbije. Znaci, mi smo preuzeli obaveze koje nam je Vlada Srbije dala u vezi organizovanja izbora. Na nama nije da odredimo kada ce oni biti, to je na Skupstini Srbije, to jest na predsedniku Skupstine gospodji Micic. Ona odredjuje datum izbora. Na nama je da dok ona te izbore ne raspise radimo posao, koji nam je takodje Vlada Srbije poverila - funkcionisanje SO Kraljevo.

NIJE LOSE, A MOZE I BRZE : PROF. DR PREDRAG STOJANOVIC NEDOVOLJNA BRZINA
Ocenjujuci dosadasnji rad Privremenog organa na proslonedeljnoj preskonferenciji, narodni poslanik prof. dr Predrag Stojanovic, predsednik OO DHSS Kraljevo, napomenuo je da je ova stranka uputila pismo tom organu sa ocenama dosadasanjeg i predlozima za dalji rad.
- Ne mozemo da kazemo da nisu radili. Nesto je uradjeno, nesto nije. Organ ne radi lose, ali je, po nasoj oceni, spor. U ovoj prilici mu se ne moze ostavljati 100 dana jer to nije nova opstinska vlada. Rok je mnogo kraci. Mi smo trazili budzetsku inspekciju i ocekujemo efikasnu kontrolu. Vazno je da su pretresena javna preduzeca i da su promenjeni upravni i nadzorni odbori tako da je njihov sastav sada kvalitetniji. Medjutim, u toku je pretresanje rada direktora tih preduzeca. Tu ima ljudi koji bi po prirodi stvari trebalo da podnesu ostavke. Mi imamo primedbe na rad cetiri takva direktora (i nekoliko predloga za nove direktore u JP i JKP), ali ocekujemo da Privremeni organ pretrese njihov rad i da budu smenjeni, pa da o njima i po imenu i prezimenu progovorimo - podvukao je prof. Stojanovic.
On je kritikovao i, kako je rekao, akcijaski, „o-ruk“ nacin rada pojedinih drzavnih funkcionera u Kraljevu, jer se, umesto toga, za kapitalne investicije, kao sto su obilaznica i vodoprivredni sistem „Lopatnica“, mora pripremiti kompletna i kvalitetna dokumentacija i predociti republickoj Vladi da bi se obezbedila sredstva za tu namenu u budzetu Srbije za iducu godinu.Povratak na vrh strane


IZ KRALJEVA JUCE NA KOSMET OTISLA NOVA GRUPA POVRATNIKA - pise Slobodan Rajic
Najzad dosanjan san


   • U selo Suvi Lukavac u opstini Istok trajno se vraca 20 srpskih i jedna romska porodica, - Sredstva za povratak obezbedila nemacka vlada, a podrsku i kordinaciju Danski savet za izbeglice • Na prolece druga faza povratka u S. Lukavac, a obezbedjena i sredstva za povratak raseljenih u Brestovik, LJevsu i Cigu • Dirljiv ispracaj povratnika

   „Sanjao sa da se vracam i mnogo volim sto se san obistinio i danas se vracam dole“ - kaze sa suzama radosnicama u ocima i pomalo „kiselim“ osmehom na licu 12-godisnji Svetislav Dubic, dok sa roditeljima, bratom i sestrom na benzijskoj pumpi u Cibukovcu ceka autobus koji ce ga odvesti u rodno selo u Metohiji.
Nevelika grupa ljudi, njih 30-tak, sa slicnim osecanjima kao mladjani Svetislav, na odredistu nestrpljivo ceka autobus Visokog komeserijata OUN za izbeglice koji treba da stigne iz Beograda. Zene u crnini, sa torbama i koferima pored sebe, pojedini muskarci sa flasama rakije u ruci da ublaze tugu i stisaju radost, deca scucurena pored skutova svojih majki i baka. Prate ih jedino kao i uvek pomalo napadni i dosadni novinari, kamermani i fotoreporteri koji marljivo rade svoj posao.
Cetvrtak je, 25. septembar, treci dan kalendarske jeseni, posle dugog, toplog, skoro tropskog leta prvi pravi jesenji dan, prohladan i sa kisicom koja rominja. Ovim raseljenim ljudima sigurno ce ostati u trajnom secanju, jer se posle cetiri godine i tri meseca, ili tacno 1.565 dana vracaju u rodni kraj - selo Suvi Lukavac u opstini Istok u pitomoj Metohiji.

POVRATAK POLA SELA

Od Milivoja Ribaca, nacelnika Peckog okruga i regionalnog koordinatora za povratak raseljenih, saznajemo da je ovo prva faza povratka raseljenih lica u selo Suvi Lukavac. NJom je obuhvacena 21 od ukupno 46 porodica koliko ovo selo broji. Od toga je 12 porodica iz Kraljeva, a ostale su iz Beograda, Podgorice i Kosovske Mitrovice. Jedna je romska porodica, ostale su srpske. Tri porodice su kompletne, iz ostalih se vraca po jedan ili dva clana, a kasnije ce se pridruziti i drugi. Pored porodice Dubic, tu su i porodice Zivanovic, Misic, Sundic, Ratkovic, Saliju...
Ribac zali sto je dan povratka prolongiran za jesen, jer je sa predstavnicima medjunarodne zajednice najpre bio planiran za 15. avgust, pa za 1. septembar, ali su iskrsli problemi, pa je datum prolongiran. Po njegovim recima, celokupna organizacija je bila pripmljena u opstini Istok, preko posebne radne grupe u koju su bili ukljuceni i predstavnici raseljenih i donatora. Obezbedjena su finansijska sredstva, smestaj, ishrana, odeca i ogrev za povratak 21 porodice. Od ponedeljka se ocekuje pocetak izgradnje porodicnih kuca za povratnike i Ribac ocekuje da one sigurno budu zavsene do prvih zimskih dana.
- Ovo je donacija nemacke vlade. Iako je ranijim dogovorom i projektom bilo predvidjeno da se vrati 30 porodica, broj je smanjen na 21-nu jer nisu obezbedjena veca sredstva. Danski savet za izbeglice bio je implementator, odnosno koordinator u pripremi i podrsci povratka i u narednih sedam meseci davace kompletnu podrsku u sprovodjenju ove aktivnosti koja ce se, kako se nadamo, do kraja realizovati na prolece.
Gospodin Milivoje Ribac je do sada iz Kraljeva put Kosmeta ispracao veci broj konginenata povratnika, ali, kako kaze, nije u potpunosti zadovoljan tempom vracanja raseljenih na rodna ognjista.
- Sto se tice dosadasnjeg povratka na Kosmet, to je simbolika!? Mi imamo informaciju da je to 1,5-2 posto od ukupnog broja raseljenih, koliko se vratilo na citav prostor Kosova i Metohije. Ovi ljudi su, medjutim, reseni da tamo trajno ostanu i ocekuju da im se pridruze i ostali rodjaci i komsije iz Suvog Lukavca. NJihov povratak mi ocekujemo u drugoj fazi koja ce uslediti u prolecnim mesecima 2004. godine - kaze Ribac.

KOD KUCE NAJLEPSE
Jedan od povratnika Ivko Misic (40), privremeno nastanjen sa porodicom u Ratini, bio je i predstavnik raseljenih u organizaciji povratka u zavicaj.
- Ja idem sam kao predstavnik porodice, a supruga i deca ce dole doci kasnije kad nam se zavrsi izgradnja kuce. Bio sam organizator svega ovoga kao clan opstinske radne grupe za povratak. Radio sam danonocno na tome i veoma sam srecan sto se vracam na svoje vekovno ognjiste. Pogotovo sto ovde nismo imali ni priblizno dobre uslove za zivot kao u rodnom kraju. Svi smo bili smeseni kao podstanari u Ratini, mucili se bez sredstava. Moja porodica je bila medju najjacim u Metohiji. Bili smo vrlo bogati, imali smo 7 hektara obradive zemlje i zajedno sa bracom i sestrama oko 100 hektara (nepodeljene) sume. Medjutim, posle rata 1999. sve nam je ostalo dole. Nismo izvukli skoro nista. Posteno smo ziveli, posteno izasli. Dosli smo sa ono malo sirotinje sto smo mogli da natovarimo u kola i traktor i ovde smo vrlo tesko ziveli sa finansijske strane. Zato se i radujemo povratku - prica Misic.
Suzana Ilijev iz Danskog saveta za izbeglice u Beogradu, koja se inace nalazi u pratnji povratnika do Suvog Lukavca i koja je upravo stigla sa autobusom i vozilom UNHCR iz naseg glavnog grada, ukazuje na neke realne probleme u otrganizovanju povratka Srba i ostalog nealbanskog stanovnistva na Kosmet:

IMA NADE
- Povratak ovih porodica obezbedili smo u koordinaciji sa kolegama iz Pristine i evo sada sa porodicama krecemo dole. Ovo je deo sela jer su nam tolika sredstva odobrena, a od toga najvise zavisi broj i tempo povratka. Zao mi je sto se centralni mediji tek sada ukljucuju i sto ih je toliko malo interesovao povratak ljudi, ne samo na Kosmet vec i u Hrvatsku.
Optimizam ove ljude, kao ni potencijalne povratnike, medjutim, ne napusta. Milivoje Ribac nam saopstava jos jednu radosnu vest: Italijanska vlada upravo je obezbedila 3,5 miliona evra za finansiranje programa povratka raseljenih u kosovsko-metohijska sela Brestovik, Siga i LJevsa. Ugovor je potpisan prosle sedmice.
O toj veri i nadi mozda najupecatljivije govori Savo Dubic (35) koji se sa suprugom i decom vraca na rodno ognjiste: „Bio sam dole prosle godine da obidjem dedovinu. Nasao sam sacuvanu i svoju kravu. Burazer mi je bio prosle nedelje i kaze da je jos ziva, seta i pase, pazi je jedini Rom koji zivi dole. Ne mogu da Vam opisem koliko se radujem...“
Kazu da je covek bez zavicaja covek bez biografije i zivota. Zato i razumemo ove ljude sa neopisivom radoscu na licu dok nam iz autobusa masu odlazeci u svoj zavicaj gde su generacijama ziveli i za koji ih veze sve sto zivot znaci. Bas kao sto mali Svetislav Dubic, koji je u Ratini pohadjao sesti razred Os „Dositej Obradovic“, a od danas ce u Suvom Lukavcu pohadjati OS „Vuk Karadzic“, na rastanku, dok sa sestrom Draganom (9) i bratom Stefanom (8), ulazi u autobus koji ce ga odvesti u zavicaj, konstatuje: „Ovde mi je bilo lepo, ali vise volim Kosovo, dole je lepse“. A on i njegovi vrsnjaci su buducnost Kosova i Metohije.

Deda i unuk
Najstariji i najmladji medju putnicima u ovom konvoju povratnika u selo Suvi Lukavac kod Istoka su Sretko Dubic (75 godina) i njegov unuk Zarko koji ce u novembru srecno u zavicaju proslaviti 4-ti rodjendan. Sretko se seca strahota koje je za vreme sukoba 1999. preziveo u rodnom selu, kada je tri sata konopcem bio zavezan za jedan stub, a zatim ga oslobodili Italijani, da bi potom sa porodicom preko Peci, Rozaja i N. Pazara stigao u Kraljevo. „Fala Bogu kad smo slobodni da se vratimo. Srecan sam mnogo. Do sada je bilo jedan te istera, drugi te primi, a sad se vracamo svojoj kuci, svojoj slobodici, ocevini i dedovini“ - kaze presrecni Sretko.Povratak na vrh strane


TUZBA PROTIV KRALJEVACKIH SOCIJALISTA - pise Rajko Saric
Cija je ,,Knezevica kuca"?


   
Zamenik Republickog javnog pravobranioca Zoran Bozovic i zamenik opstinskog javnog pravobranioca Mila Scepovic, Opstinskom sudu u Kraljevu podneli su tuzbu protiv Opstinskog odbora Socijalisticke partije (OO SPS) u kojoj traze da se polovina zgrade u kojoj je sediste ove stranke, vrati Skupstini opstine kao njenom zakonitom korisniku i kao takva upise u javne knjige u roku od 15. dana.
   U obrazlozenju tuzbe se kaze da je 1977. godine opstina Kraljevo, po osnovu zahteva Opstinskog komiteta Saveza komunista (OK SK) sa 550.000 dinara ucestvovala u kupovini dva stana u Beogradu koji su dati u vlasnistvo Milosu Knezevicu, odnosno njegovim naslednicima, u zamenu za zgradu u Ul. Toplice Milana br. 6. u Kraljevu. U istom zahtevu stoji da je vrednost ,,Knezevica kuce", u to vreme, po nalazu SIZ-a stanovanja Kraljevo procenjena na 1.059.201 dinar.
Krajem 1981. godine zakljucen je ugovor o zameni nepokretnosti izmedju OK SK Kraljevo i Milice i Aleksandra Knezevica kojim je ova zgrada preneta u svojinu OK SK, a bivsim vlasnicima data su dva stana u ekskluzivnom delu Beograda. Ugovor o ovoj zameni sklopljen je 4. marta 1982. godine u Opstinskom sudu u Kraljevu. Krajem jula 1997. godine upucen je dopis predsedniku OO SPS, kao pravnom nasledniku ranijeg SKJ, da dodje na dogovor u SO Kraljevo kako bi se resilo pitanje vlasnistva, odnosno prava koriscenja s obzirom da je i opstina ucestvovala u kupovini ovog objekta sa polovinom sredstava.
   S obzirom na ovakve dokaze, iz kojih se vidi da je opstina ucestvovala u kupovini polovine zgrade u Toplice Milana br.6, od Opstinskog suda u Kraljevu zatrazeno je da donese presudu kojom se utvrdjuje da je Republika Srbija vlasnik, a opstina Kraljevi i OO SPS korisnici po jedne polovine zgrade povrsine 213 kvadrata prizemlja, 55 kvadrata podrumskih prostorija i placa povrsine 0.16,87 hektara.
   U OO SPS ne kriju iznenadjenje ovakvim razvojem dogadjaja jer ,,za svaki problem postoji resenje samo se o njemu mora razgovarati tim pre sto SPS poseduje tapiju na celu kucu". Predsednik kraljevackih socijalista Sreten Jovanovic kaze da ne postoji nikakav problem.
   -Rec je o politicko - marketinskom potezu Privremenog organa opstine Kraljevo jer je cilj da se u Kraljevu, kao i na nivou Republike, vlada privremenim merama i uredbama. Nesporno je da je opstina bila donator za dva stana u Knez Mihajlovoj u Beogradu, ali to ne znaci da ona sada moze sve staviti pod svoju kapu. Znamo da opstina ucestvuje i u izgradnji seoskih grobalja, znaci li to da, po tom osnovu, ima pravo njegovog koriscenja shodno procentu ucesca? Cilj je, dakle, da se na lokalnom nivou napravi afera jer istice period vladavine Privremenog organa, dolazi vreme kada se mora pokazati sta je ucinjeno da se, po slovu zakona, raspisu prevremeni lokalni izbori - jasan je bio Jovanovic naglasavajuci da ce SPS angazovati svoje strucnjake da analiziraju ceo slucaj. Tim pre sto se ne tako davno govorilo da opstini pripada cela ,,Knezevica kuca", a sada se trazi povracaj polovine ovog atraktivnog objekta, u strogom centru grada.
   Prema oceni socijalista tuzba protiv njih ima za cilj da pokaze kraljevcanima da su izgladjene sve razmirice izmedju stranaka na vlasti i da je doslo vreme obracuna sa opozicijom.Povratak na vrh strane


NA METI PRIVREMENOG ORGANA OPSTINE KRALJEVO DIREKTORI I NACELNICI - pise Rajko Saric
Razresenjima do resenja

   Skupstina opstine Kraljevo je jos 1992. godine donela odluku da se okupljanja gradjana u cilju odrzavanja zbora ili nekog drugog javnog skupa mogu vrsiti na nekoliko lokacija, ali se za takve skupove uglavnom koristio Trg Srpskih ratnika. Propisan je tada i cenovnik za kauciju, ali je on obezvredjen enormno visokom inflacijom, pa je bilo potrebno doneti novu odluku. Tako ce ubuduce za javni skup, bilo da se odrzava na jednoj lokaciji ili u pokretu, biti placana kaucija od 1.000 dinara na ime pranja i ciscenja javne povrsine, odluceno je na juce odrzanoj desetoj sednici Privremenog organa opstine Kraljevo. Odeljenje za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti, na osnovu podataka dobijenih od JKP ,,Cistoca", predlozilo je daleko vise cene, ali je Privremeno vece bilo misljenja da Kraljevo, kao perjanica demokratskih promena u Srbiji, u vreme kada slede predsednicki izbori, mora omoguciti svima koji to zele da pod povoljnim uslovima odrze svoje skupove.
   Clanovi Privremenog organa bili su saglasni po pitanju obaveza Raskog okruga, Ministarstva odbrane i Republickog zavoda za statistiku, koji Opstini na ime snabdevanja vodom, odrzavanja higijene, grejanja, fizicko-tehnickog obezbedjenja, iznosenja smeca, telefonskih usluga i elektricne energije, duguju vise od 1,8 miliona dinara. Kako je rekao nacelnik Sluzbe za zajednicke poslove organa opstinske uprave Milomir Prodanovic, opstina je izmirila sva dugovanja tako da je na Raskom okrugu da nadoknadi ova sredstva. Pomenuti dug uglavnom je prenet iz prosle godine, dok se obaveze iz tekuce godine izmiruju redovnije. Nadlezna sluzba ce nastaviti da vrsi pritisak na Raski okrug da se dugovanja izmire i pored toga sto je svojevremeno na Izvrsnom odboru postojala i inicijativa da se dug otpise.
Na jucerasnjoj sednici doneta je i odluka o obrazovanju cetvoroclane Komisije za nagrade i priznanja koja ce razmotriti predloge za nagrade, pohvale i druga priznanja u okviru predstojeceg obe-lezavanja 7. oktobra - Dana opstine Kraljevo. Kraljevdan ce biti obelezen brojnim manifestacijama, a nosilac svih aktivnosti je Kraljevacko pozoriste. U tu svrhu odobreno je 300.000 dinara. Privremeno vece donelo je i resenje o obrazovanju petoclane komisije koja ce preispitati sve ugovore zklopljene izmedju mesnih zajednica i americke organizacije ACDI/VOCA. Ovakvo resenje usledilo je zbog cinjenice da lokalna samouprava vec tri godine nije ostvarila potreban kontakt sa ovom americkom organizacijom koja deluje na podrucjima 21 opstine u Centralnoj Srbiji. Umesto da postoje partnerski postojali su konkurentski odnosi zbog cega se nije znalo kolika je obaveza lokalne zajednice da ucestvuje u realizaciji pojedinih infrastrukturnih projekata.
Na jucerasnjoj sednici clanovi Privremenog organa opstine Kraljevo doneli su vise resenja o kadrovskim promenama u javnim preduzecima, upravnim odborima tih preduzeca i opstinskim sluzbama. Tako je duznosti direktora JKP ,,Putevi" razresen LJubisav Majstorovic, a na njegovo mesto postavljen ing. masinstva Milivoje Slovic, dosadasnji tehnicki direktor u ovom preduzecu. Duznosti je razresen, na sopstveni zahtev, i direktor JKP ,,Pijaca" Miroslav Bura, a na njegovo mesto postavljen je agronom Zeljko Kovinic. Zbog sukoba interesa duznosti zamenika predsednika Upravnog odbora JP za informisanje ,,Ibarske novosti" duznosti je razresen Radisa Djordjevic koga je zamenila Jana Debeljak, po zanimanju ekonomista. Na istoj sednici gospodjica Mila Scepovic postavljena je za javnog pravobranioca opstine Kraljevo umesto Zorana Bozovica koji je postavljen na drugu duznost.
   I u opstinskoj upravi doslo je do nekih kadrovskih promena. Umesto Jelene Bekcic - Lukovic, na mestu nacelnika Odeljenja za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno - komunalne delatnosti postavljen je Zoran Raspopovic, dok je umesto Srdjana Bjelovica, za nacelnika Komunalne inspekcije postavljena Jasminka Jovanovic, komunalni inspektor. Duznosti je razresen i nacelnik Sluzbe za skupstinske poslove Gordana Bradic. Na njeno mesto imenovana je Zagorka Petric.

Zenama posao - direktorima smena
   Na poslednjoj sednici Privremenog organa opstine Kraljevo, pored brojnih kadrovskih promena, paznju novinara posebno su privukle smene direktora Javnih komunalnih preduzeca ,,Pijaca" i ,,Putevi", Miroslava Bure i LJubisava Majstorovica. I pored toga sto je, Bura navodno smenjen na sopstveni zahtev, predsednik Privremenog organa Marko Petrovic je rekao da je do smene na kormilu pomenutih preduzeca doslo jer su njihovi direktori ,,na ocigled celog Kraljeva" zaposlili svoje supruge.
   -Majstorovic je svoju suprugu zaposlio u ,,Pijaci", dok je Burina supruga istog dana posao dobila u ,,Putevima". Nije rec o zaposljavanju kadrova vec o ,,prijateljskom" zaposljavanju sto necemo tolerisati - rekao je Petrovic.
Ako petoclano opstinsko vece bude ispostovalo ovakav princip, vise je nego sigurno da ce se jos nekim direktorima ,,fotelja izmaci".Povratak na vrh strane


STIPENDIJE I KREDITI - pise Vesna Markovic Jokanovic
Samo za najbolje djake i studente

   Ministarstvo prosvete dodelice ove skolske godine 10.000 stipendija i 250 kredita najboljim djacima srednjih skola. Konkurs traje do petog oktobra. Krediti se dodeljuju samo za deficitarna zanimanja sa posebne liste Republickog zavoda za trziste rada. Ucenik mora da pronadje firmu sa kojom ce sklopiti ugovor o kreditiranju. Mogu se prijaviti djaci svih razreda srednjih skola koje se finansiraju iz republickog budzeta, ako imaju prebivaliste na teritoriji Srbije. Uspeh formalno nije uslov - u konkursu se jedino navodi da djak ne moze biti ponavljac, ali u praksi se trazi najmanje da prosek opsteg uspeha bude - 4,50. Kredit se isplacuje u deset jednakih mesecnih rata od po 1.500 dinara. Ucenik je obavezan da kredit, po zavrsetku skolovanja vrati, ali jos nije precizirano na koji nacin to treba da ucini.
Kako do stipendije - arhivski snimak   Djacke stipendije isplacuju se na isti nacin, ali su uslovi mnogo ostriji. Dodeljuju se samo ucenicima koji su od petog do osmog razreda osnovne skole imali odlican uspeh, i srednjoskolcima koji su prethodnu godinu zavrsili kao odlikasi -- najmanja prosecna ocena je 4,50. U praksi, kazu u kraljevackoj Sluzbi za ucenicki standard, prolaze samo najbolji sa cistom peticom. Vazno je i uverenje o prosecnim primanjima po clanu domacinstva ucenika, ostvarenim od janura do juna. Prosle godine u nasem gradu je podneto 130, a u ovom konkursnom roku - do 23. septembra - jos 43 zahteva za stipednije.
   Konkurst za studentske stipendije i kredite bice otvoren od prvog do poslednjeg dana oktobra. Stipendije se isplacuju u deset mesecnih rata od po 2.500 dinara, a planirano je da se ove godine obezbedi oko 17.500 kredita i 1.800 stipendija. Za kredite mogu konkurisati svi budzetski studenti visih skola i fakulteta koji imaju prebivaliste u Srbiji i nisu izgubili ni jednu godinu studija, bez obzira na prosek ocena. Bitno je da je student upisao zimski semestar, a mora da prilozi i uverenje o proseku primanja svog domacinstva u prvoj polovini ove godine. Kredit se vraca, a svaki korisnik je duzan da obezbedi menicno pokrice, odnosno potpisanu menicu sa izjavom ziranata.
   Stipendije su nepovratni oblik stimulacije najboljih studenata pa je jedan od osnovnih uslova da je student polozio sve ispite iz prethodne godine i postigao prosecnu ocenu najmanje 8,50 na svim ispitima. Prednost se daje boljoj oceni i efikasnosti studiranja. Ne mogu kon-kurisati brucosi, ali mogu apsolventi i postdiplomci koji priloze potvrdu da nisu u radnom odnosu, kao i Srbi iz susednih zemalja koji, na teret budzeta, studiraju na visim skolama i fakultetima u nasoj zemlji. Svi moraju priloziti i potvrdu o proseku primanja roditelja jer se i materijalno stanje uzima u obzir pri rangiranju.
Prijave na konkurs, ugovori i uverenja o uspehu i godini studija dobijaju se od skola i fakulteta; o visini primanja u odseku za studentski i cacki standard u opstini prebivalista; potvrda o nezaposlenosti na Zavodu za trziste rada. Dokumenti se predaju skoli ili fakultetu, listu kandidata utvrcuje Komisija za studentske i ucenicke stipendije i kredit koju imenuje ministarstvo prosvete. Stipendije i kredite isplacuju se djacima preko skola, a studentima cekokom ovlascene banke - preko fakulteta.
   Pravo na kredit ili sti-pendiju prestaje ako je cak ili student dao lazne podatke, ako izgubi pravo ili napusti skolovanje i ako dobije stipendiju ili slican oblik davanja po drugom osnovu iz repubickog budzeta.Povratak na vrh strane

INTERVJU: PROF. DR RADOVAN PETROVIC, GENERALNI DIREKTOR FABRIKE VAGONA - pise Dragan Vukicevic
Istorijski posao za fabriku

    • Mislim da je za Fabriku vagona ovo istorijski posao, u vremenu kada iz drustvenog sektora treba da predjemo u privatni. U pripremama za privatizaciju, koje traju godinu dana, testirali smo nasu snagu i moc, da li mozemo da se nosimo sa ovako velikim poslom. Ubedjeni smo da ovaj posao mozemo da uradimo organizaciono, kvalitetno i strucno, to govorim zato sto smo ovu tvrdnju testirali na izvoznom poslu za Siriju

   Ovako je za „Ibarske novosti” prof dr Radovan Petrovic, generalni direktor Fabrike vagona prokomentarisa poslednji ugovor za brazilskog partnera o proizvodnji vise od 1.300 vagona za tu juznoamericku drzavu i naglasio:
– Kao sto vam je poznao mi smo sa belgijskom firmom u protekloj godini uspeli da napravimo jedan slozen i kvalitetan proizvod - vagon-cisternu pod pritiskom, prakticno bombu na zeleznickim prugama, bez ikakve greske i primedbi. Taj proizvod je bio kontrolisan od strane vise kontrola ukljucujuci sve vozove, evropske a i sire. Mozemo reci da smo taj posao vrlo kvalitetno uradili.
PROF. DR RADOVAN PETROVIC, GENERALNI DIREKTOR FABRIKE VAGONA•Sta ovaj posao predstavlja konkretno za Fabriku vagona?
– Sto se tice izvoznog posla za Siriju, nasa dobit je blizu 200 hiljada eura, a kad vam kazem da je kontrola vrsena od polovine posla onda je nas uspeh veci. Sada vec mozemo da se merimo sa evropskim fabrikama vagona. Sa raspolozivim brojem ljudi kapacitet fabrike je 700 vagona godisnje. Brazilski posao je veci po obimu, ali je manje slozen od belgijskih cisterni. Po kolicini koju cemo ugovoriti za neki dan znatno je veci, a radi se o 1330 vagona koje treba da isporucimo za 15 meseci.
• Da li je Fabrika u mogucnosti da odgovori zahtevima takvog posla s obzirom na krupne kadrovske promene koje ste sproveli u poslednjih nekoliko meseci?
– Mi smo pratili sta rade druge fabrike teretnih vagona u svetu. Nesto slicno cemo i mi da uradimo. To znaci da imamo jezgro od 700 ljudi, koji su ostali, a onda cemo primiti u radni odnos te fluktujuce radnike, znaci bravare, zavarivace i ostalih zanimanja, na odredjeno vreme, dok taj projekat traje. Kad sve to imamo u vidu, i to da ce se delovi za vagone raditi kod nas a montaza u Brazilu, koja zahteva 250 radnika.
•Odlucili ste da se vagoni sklapaju u luci Santos gde se zavrsavaju vec dve hale, a ne u Luci Bar, sto je bila jedna od varijanti?
-Mi vec imamo ekipu koja ce tamo uzeti dve hale u zakup, to su hale koje mogu da se adaptiraju za ove namene. Ekipa je kombinovana sa ljudima iz Unibroza, dogovara cenu zakupa hala, u kojima ce se vrsiti montaza. Hteo bih samo da podsetim da je Fabrika vagona od 1973. do 1978. godine isporucila Brazilu 2500 vagona. Tada je bio isti koncept proizvodnje i montaze vagona. Sada bismo hteli da odemo korak dalje, da sto vise delova proizvedemo u Brazilu, jer je tamo cena celika niza od evropskih.
•U stvari vi se u Brazil vracate na poznato trziste, a posao je ogroman jer se vrsi kompletna rekonstrukcija tamosnje zeleznice?
– Odlicno ste pitanje postavili, a ujedno ste me podsetili sta se radi sa starim voznim parkom, gde su nasi vagoni ranije isporuceni. Brazilska strana nam je ponudila, mi prihvatamo, da paralelno sa montazom novih vagona mi vrsimo rekonstrukciju voznog parka, koji sada broji oko 15 hiljada vagona, ako imate u vidu da je cena rekonstrukcije jednog vagona 30 procenata vrednosti novog vagona, mozete da zamislite koji je to posao za nas. Budemo li uspesni sa ovih 1330 vagona, imamo obecanje od brazilske strane da ce nas uvrstiti u izvoz od 600 vagona novogradnje godisnje, u periodu do 2010. godine. To je razlog zasto se mi veoma angazujemo da ovaj posao zavrsimo na vreme i kvalitetno.
• Poslednjih meseci dogadjaju se mnoge stvari unutar fabrike, unutrasnje kadrovsko reorganizovanje i td. Koliko je prethodni posao uticao da Vi mozete da delujete veoma efikasno?
-Sredjivanje prilika i uslova za rad u Fabrici vagona se na neki nacin poklopilo sa mojim dolaskom ovde. Ne pripisujem to sebi vec sticaju okolnosti koje su se desile u vreme kad sam ja dosao u fabriku. Tada su se desile dve vrlo vazne stvari. Jedna da se pridje ispitivanju trzista, cemu sam se nesebicno predao, i pomoc drzave koju smo konkretno dobili sa uvodjenjem konsultanta u postupku privatizacije. Malo je poznato da smo mi 1. oktobra prosle godine, sa liste od 45 preduzeca imali privilegiju da zajedno sa „Gosom”, „Bakrom” iz Sevojna i „Samotom” iz Arandjelovca, pristupimo postupku rekonstruiranja za privatizaciju. Taj posao se zaista obavljao sa krajnjom ozbiljnoscu. To mozete proveriti, da smo bez primedbe odradili svaku od tih aktivnosti koje je zahtevala agencija. Zahvaljujuci tome sproveli smo socijalni program, on jeste bio bolan ali i neminovan, jer smo otpustili 826 ljudi, uglavnom rezijskih radnika. Bilo je primedbi da su otpusteni diplomirani masinski inzenjeri, ali to je bio izraz potrebe u fabrici. Ti ljudi nisu mogli da prate strucna usavrsavanja da bi mogli da odgovore zahtevima ovog vremena. Apsolutno, stvoren je prostor da se prime novi mladi inzenjeri na njihova radna mesta, da se kompjuterski opismene, da se opismene novim tehnologijama, da mogu da se nose sa svetskim proizvodjacima vagona. To je bila ideja i zelja da paralelno sa pripremama za privatizaciju, ispitivanjem trzista, za vracanjem proizvodnje preko malopre pomenutog belgijskog posla. Ta tri pravca su vrlo dobro funkcionisala u prethodnom periodu. Zato smo mi sad u fabrici svi predani poslu. Mogu vam reci da ni u pola sedam, ni u pola tri nijednog radnika ne mozete zateci na kapiji, svi imaju svoje poslove. Mnogo je jos posla oko konstituisanja sluzbi na nivou fabrike. Da skratim pricu, fabrika je sada jedinstvena, vise nema izmisljenih akcionarskih drustava, koja su licila na azdaju sa osam glava. Sada se kapaciteti mnogo bolje koriste, sada se pokazaclo da je po knjigovodstvenim sluzbama bilo preterano administracije, koja je sama sebi smetala u obavljanju posla. Sada je jedan sasvim drugi odnos, postovanje prema radnom mestu. A bogami, i blizu smo privatizaciji. Puno je strateskih partnera koji se interesuju za Fabriku vagona i mi mislimo da tu nema nikakvih problema. Da cemo kasnije u privatizaciji cele fabrike, kako je sada zamisljeno u agenciji, imati sasvim solidnu poziciju.
•Otpustanje radnika je bila neminovnost, to su znali i Vasi prethodnici, medjutim, oni nisu smeli da udju u taj „posao”. Da li to znaci da Vi imate viziju buducnosti Fabrike vagona?
-Pa upravo to! Meni neko kaze znali smo to ali nismo preduzimali, znali smo da je bilo vise ljudi, ali niko nije imao hrabrosti da to uradi. Neko ko hoce da tu moju hrabrost malo amortizuje kaze, znate sta, Vi ste imali odstupnicu na fakultetu, tamo radite puno radno vreme. U svemu tome ima po malo istine, ali jedna stvar biva sasvim cista, Fabrika vagona nije imala ni proizvodne, ni finansijske kondicije da izdrzi takvu reziju koja je ovde operisana sa krajnjim bolovima koje covek moze da ima. Znam da svi ti ljudi koji su napustili nisu zadovoljni, neki jesu, jer su imali neka alternativna resenja jos dok su radili u fabrici, ali verujte svi ce se oni bolje snaci nego da su kolektivno odumirali sa fabrikom. Ovako fabrika ima sanse, ima perspektivu, mi se sada veoma dobro informisemo sta svetu treba sto se tice vagona. Znamo da Filipinima treba veliki broj vagona, da Indoneziji trebaju vagon-cisterne za palmino ulje. Mi smo spremni da sa Indusima radimo vagone za treca trzista. Jedni ce proizvoditi delove, drugi montirati, prema tome u svim tim relacijama kada se okrenemo poslu za 700 ljudi, koliko smo projektovali fabriku, mi cemo uvek imati posla. Jednostavno, jos se tu neke stvari desavaju, ako „ulovimo” posao veci nego sto 700 ljudi moze da uradi, mi cemo biti u prilici da zaposlimo odredjeni broj radnika dok taj projekat traje. Da za te ljude imamo obezbedjenu hranu i smestaj u krugu Fabrike vagona, a onda kad se zavrsi projekat „kud koji mili moji”. Dolazi novi projekat, novi poslovi...
•...Kako se uostalom i radi u svetu.
-Apsolutno. Necemo dozvoliti da ljudi ako su u stalnom radnom odnosu misle da su im osigurana radna mesta. Jeste dobro da jezgro od 700 ljudi bude sastavljeno od specijalista, bilo da su to proizvodni radnici, bilo da su inzenjeri. To jezgro moze da kreira projekat, a u izvodjenju radova treba da se osloni na najekonomicniju varijantu. Jednostavno, organizaciju firme treba praviti prema projektu, a ne kroz jednu okostalu organizaciju provlaciti projekat. Jer kad imate ovo drugo, onda ljude koje imate u organizaciji ne mozete sve angazovati na projektu i onda su tu gubici. A placate ih iz ugovora koji je kalkulisan samo za rad na projektu. Mnogi ljudi to nisu shvatili, mislili su da treba da prime platu samim cinom sto su u fabrici. To vise nije moguce, pogotovu kad dodje privatnik i kaze: „ja danas ove ljude koji ne rade nemam od cega da platim, i necu da platim”. Onda ce se te stvari brze resavati, bice tu, verovatno, socijalnih fondova na nivou drzave, nadam se bolje regulisanih. Kada bude vise para, onda se moze i drugacije organizovati, ali sada, u ovom trenutku, kada fabrike resavaju socijalne probleme, one umiru zajedno sa tim socijalnim problemima.

Medju najboljima u Evropi

• Osim posla sa Sirijom, kakvi su izgledi za nove poslove, da li se otvaraju nove mogucnosti? Poznato je da Fabrika vagona ima svoje vagone u 18 drzava.
-Ne samo da smo sklopili posao na juznoamerickom trzistu nego cemo nastaviti dalje da radimo za Evropu. Francuzima smo ponudili proizvodnju od 245 vagona za prevoz automobila, pregovori se za sada dobro odvijaju i mi se nadamo da cemo te razgovore do kraja godine privesti kraju. Pored ovog posla rusko trziste je veoma zainteresovano za nasu proizvodnju. Podsetio bih vas da je u „Politici” od 3. i 19. septembra pisalo o tome, posle posete ministra finansija Djelica, po pitanju otpisa duga za gas. Ako to procitate videcete da se Fabrika vagona eksplicitno pominje, a ne neke druge fabrike vagona nego upravo Fabrika vagona Kraljevo. Pretpostavljamo da je nas kvalitet, nas izvoz vagona u 18 zemalja, ucinio to da velike transortne kompanije, koje se bave vagonima, nama obracaju. Posebno nam imponuje sto su vagon-cisterne po kvalitetu u samom vrhu Evrope, tako da sa Transivom iz Belgije, sa kojim smo radili vagone za Siriju, ocekujemo i nove poslove o cemu ce biti reci za mesec dana.Povratak na vrh strane


 PRIPREME ZA GREJNU SEZONU - pise Vesna Mrakovic Jokanovic
Vruc racun za hladne dane

    Kako ce se Kraljevcani grejati ove zime zavisice, pre svega, od vrste energenta za koji se opredele i dubine dzepa.
Gradjani koji se zimus budu grejali na struju ( a to je trecina Kraljevcana) imaju vise razloga za brigu. Prvi je posledica nezapamcene suse koja je ispraznila akumulacije i tako drasticno smanjila mogucnost proizvodnje elektricne energije. Strucnjaci procenjuju da ni ceo mesec neprekidnih i jakih kisa ne bi vratio stanje na normalu. Restrikcija je rec koju jos niko, bar zvanicno ne zeli da izgovori glasno, ali se gradjanima savetuje da razmisljaju o alternativnim nacinima grejanja. Drugi razlog za brigu je visoka, evropska cena uvozne struje. Ona se trenutno krece izmedju 4 i 4,5 centa, a EPS struju gradjanima prodaje za 3,24 centa. Iako se prvo namece zakljucak da je poskupljenje nuzno, u Elektrodistribuciji tvrde da, za sada, nema nagovestaja da ce cena struje biti povecana. Racunica kaze da domacinstvo koje mesecno trosi hiljadu kilovata i pod pretpostavkom da polovinu potrosi u jeftinoj, a ostatak u skupoj tarifi, treba za struju da plati 2.100 dinara. Za hiljadu ipo kilovata racun je 3.400 dinara. Ako se uzme u obzir da je za zagrevanje prosecnog domacinstva od 55 kvadrata potrebno najmanje dve hiljade kilovata mesecno i da se tu ulazi u famoznu crvenu zonu - minimalan racun iznosi 6.400 dinara. Papreni kilovati u ovoj zoni vrtoglavo uvecavaju i cenu pa dve ipo hiljade kilovata kosta 9.910., a tri hiljade kilovata - 13.450 dinara! I to sve ako uspete da za akumuliranje TA peci i rad vecih potrosaca, maksimalno iskoristite nocnu "jeftiniju" tarifu.
Da bi slika bila potpuna treba dodati da gradjani kraljevackoj "Elektrodistribuciji" vec duguju 127, a virmanski potrosaci 103,4 miliona dinara. Od 48 hiljada, skoro dve trecine domacinstava za struju, u proseku, duguje po pet hiljada dinara. Ali, da se vratimo na pocetak ove price. Letnje oluje dosta su ostetile elektricnu mrezu. Do sada je na podrucju EDB Kraljevo zamenjeno 1.500, a do kraja godine, ako vreme dozvoli bice postavljeno jos 500 novih stubova. Sa tehnicke strane se ne ocekuju veci problemi u funkcionisanju sistama, kazu u ovom preduzecu. Uz ogradu - ako ne bude restrikcija i vecih vremenskih nepogoda.
Druga trecina Kraljevcana koristi daljinsko grejanje, a iz gradske toplane porucuju da su spremni za nastupajucu grejnu sezonu.
" Remonti postrojenja privedeni su kraju, zamenjene su kriticne podstanice u Dositejevoj i naseljima Mose Pijade i Zelena Gora. Toplovodi su ispitani, zamenjen je deo cevi u Dositejevoj, i prosirena mreza za nove korisnike u ulici Oktobarskih zrtava. Naredne nedelje pocece tople probe. Mazut je obezbedjen jos letos - 700 tona je dovoljno za grejanje do kraja godine, a toplane imaju obecanje da ce isporuke gasa biti redovne", kaze Dragisa Spasojevic, direktor kraljevacke "Toplane".
Mazut jeod prvog septembra skuplji za 12 odsto, a cena gasa je povecana jos u februaru sa 8 na 9 dinara. "Toplana trenutno pravi nove proracune, ali bi poskupljenje bilo minimalno", dodaje Spasojevic. Sadasnja cena od 19,5 dinara po metru kvadratnom ( koja se placa svih dvanaest meseci), jedna je od najnizih u Srbiji. Jeftiniji su samo Pirot i Leskovac, a prosecna cena u drugim gradovima je od 22 do 30 dinara. Za stan iz nase price (od 55 kvadrata) mesecni racun iznosice 1072 dinara ili 2144 dinara ( ako se racuna placanje samo u toku grejne sezone). Dugovanja su i ovde velika - samo za stambeni prostor Toplana potrazuje 10,5 miliona dinara ili ukupno mesecno zaduzenje ovog preduzeca. Slika je ipak povoljnija nego sa strujom jer lavovski deo duga otpada na manje od pet posto potrosaca koji obaveze ne izmiruju godinama.
Najmanje razloga za brigu imaju domacini koji su se opredelili za grejanje na cvrsta goriva. Metar kvalitetnog ogevnog drveta kosta oko dve hiljade dinara ili 30 evra. Na stovaristima ga nema ali ulicni prodavci rade punom parom. Tona uglja, zavisno od kvaliteta, kosta od 5.090 dinara koliko treba platiti za tonu "Pljevaljskog", preko 3.800 dinara za susenu i 2.000 dinara za sirovu "Kolubaru". Uglja na stovaristu DP "Ogrev" ima dovoljno, a placa se odmah. Strucnjaci kazu da je za jednu grejnu sezonu potrebno oko 12 metara drva ili sedam tona uglja srednjeg kvaliteta. Prema toj racunici za ovaj vid grejanja zimus ce trebati 24.000 dinara za drva i izmedju 14.000 i 26.600 dinara za grejanje na sirovi i suseni ugalj "Kolubara.
Cifre su jasne: grejanje na struju kostace ubedljivo najvise - 38.400 dinara, drva i ugalj vode mrtvu trku - za ove energente trebace oko 25.000 dinara, a grejanje na gradsku toplanu kosta 18.900 dinara.

Mesecni racuni za struju
(odnos utrosenih kilovata: 50% skupa + 50% jeftina tarifa)

kilovati           cena
1.000 kilovata 2.100 dinara
1.500 kilovata 3.400 dinara
2.000 kilovata 6.400 dinara
2.500 kilovata 9.910 dinara
3.000 kilovata 13.450 dinara

cena grejanja za stan od 55 kvadratnih metara
( po vrsti energenata) - za sest meseci

gradska toplana 12.900 dinara
struja 38.400 dinara
ugalj 14.000 - 26.600 dinara
drva 24.000 dinara.Povratak na vrh strane


KRALJEVACKE VESTI

UDRUZENJE PARAPLEGICARA DOBILO PROSTOR ZA RAD - pise V. Mrakovic Jokanovic
Trosan, ali ipak krov nad glavom

    Obecanje lokalne samo-uprave, iznudjeno protestima i blokadama zgrade SO Kraljevo u maju i junu, ispunjeno je pre dva dana.Udruzenje paraplegicara Raskog okruga dobilo je krov nad glavom. Nova adresa ovog Udruzenja je zgrada bivse "Vinarije"" u ulici ""Cetvrtog kraljevackog bataljona". 144 kvadratna metra bice adaptirano za rad ovog Udruzenja, klub i dnevni boravak za okupljanje i razne aktivnosti njegovih clanova. Planirano je otvaranje ambulante i malog preduzece u kojem bi radili invalidi. Tako ce ovaj prostor biti pretvoren u hendikep centar za sva lica sa posebnim potrebama.
Zgrada je dugo bila pod sudskim sporom, zapustena je i oronula. Nema mokrih cvorova, krov prokisnjava, moraju se zameniti elektricne instalacije i uvesti telefon. Za renoviranje ce biti potrebno najmanje osamsto hiljada dinara. Za nabavku opreme jos sedamsto hiljada.
Svaka pomoc je dobrodosla, kazu u Udruzenju, a broj ziro-racuna u P.P banci je: 260- 0086780006852-68.


PROCENJENA MATERIJALNA STETA OD JULSKOG NEVREMENA - pise R. Saric
Grad obrao milijardu dinara

   Steta od nevremena koje je opstinu Kraljevo zadesilo 23. jula ove godine iznosi 929.012.000 hiljada dinara, saopstila je opstinska Komisija za procenu stete od elementarnih nepogoda.
Grad je zahvatio podrucje 26 mesnih zajednica nase opstine, a najvecu stetu naneo je mesnim zajednicama Rocevici, Lazac, Vrdila, Progorelica, Bukovica, Mataruska Banja, Konarevo, Samaila, Drakcici, Druga cibukovacka ceta, Cibukovac... Kako stoji u prikazu upucenom Privremenom organu opstine, daleko je veca materijalna steta u oblasti poljoprivrede, vise od 921,5 miliona, dok je steta na objektima za stanovanje i pomocnim objektima procenjena na 7.486.000 dinara.
Visina procenjene stete prevazilazi mogucnosti budzeta lokalne samouprave, tako da ce biti upucen zahtev Vladi Srbije da se odobri pomoc u vidu regresiranja sadnog materijala, semena i vestackih djubriva. Lokalna vlast ce sa svoje strane pomoci onoliko koliko bude mogla, a to je tek oko 1,5 odsto potrebne pomoci, jer se u opstinskom budzetu, za ove namene nalazi nesto vise od 14.750.000 dinara.
Koliko je problem pomoci u saniranju posledica nevremena, kompleksan govori i primer iz 1995. godine kada je doslo do ,,narodne svadje" oko podele odobrenih sredstava. Da se i sada ne bi dogodilo isto, tokom naredne nedelje bice utvrdjeni precizni kriterijumi za dodelu pomoci od sredstava koja su trenutno na raspolaganju. Ocekuje se da ce prioritet imati domacinstva koja su pretrpela veliku stetu kako na objektima tako i na poljoprivrednim zasadima, a osnovni prihodi im dolaze upravo od poljoprivrede. U Privremenom organu opstine su svesni da ce raspodelom ovako malih sredstava stvoriti 1,5 odsto ,,prijatelja" i 85 odsto ,,neprijatelja", ali da se odnekud mora poceti.
Ovom prilikom ne moze se zaobici ni cinjenica da je jedan broj poljoprivrednika, onih koji obradjuju najvece posede, koji imaju velike prihode od vocarstva, stocarstva ili od uzgoja strnih zita, svoja dobra na vreme osigurao od elementarnih nepogoda i na taj nacin od osiguravajucih drustava dobio pravicnu nadoknadu.
Da sve bude jos nepovoljnije, opstina Kraljevo je tokom ove godine imala i vanrednu situaciju zbog zagadjenja vode za pice, pa je za snabdevanje pitkom vodom stanovnistva cisternama, iz budzeta odvojeno vise od 7,3 miliona dinara.


HLEB I DALJE DVADESET DINARA
Konkurencija „cuva" cenu

   Kraljevacko "Pekarstvo"" nije se pridruzilo odluci beogradskih, novosadskih i niskih pekara da povecaju cenu hleba. Vekna belog hleba i dalje kosta 20, a polubelog, "narodnog" hleba - 13 dinara. Cena je sasvim realna i nema ekonomskih razloga za poskupljenje, kazu u gradskoj pekari. Nije nevazno ni to sto ovo preduzece nema monopol - dnevno proizvodi 19 hiljada vekni hleba, pa tako pokriva oko 40 posto ukupnih potreba za ovom namirnicom. Ostatak obezbedjuju privatni pekari koji takodje, za sada, nece menjati cene. Razlog za ovakvu odluku lezi opet u konkurenciji, odnosno odluci gradske pekare da zadrzi sadasnju cenu, saznajemo od Spasa Nojica, predsednika Unije privatnih pekara Raskog okruga. ""Ako se u doglednoj buducnosti i odlucimo na poskupljenje hleba, bice to zbog toga sto smo primorani da uvozimo novu opremu po evropskim standardima i cenama"", kaze Nojic.
   Za razliku od kolega iz Kraljeva, Vrnjacke Banje i Raske, privatni pekari iz Novog Pazara povecali su cenu hleba na 25 dinara.


KOMUNALNA TAKSA: KAMEN SPOTICANJA KRALJEVACKIH UGOSTITELJA
Sledi prinudna naplata?

   Na stranicama ovog lista vec smo pisali o neazurnosti vlasnika ugostiteljskih objekata i dugovanju od dva miliona dinara za postavljanje letnjih i zimskih basti, a sto je uslovilo odluku Privremenog organa opstine Kraljevo da se ubuduce ove dozvole ne izdaju na period duzi od dva meseca uz obavezu izmirenja ranijih oba-veza.
   U medjuvremenu smo dosli do podataka o duznicima za 2002. i 2003. godinu. Ukupan dug za komunalnu taksu po osnovu formiranja letnjih i zimskih basti za 2002. godinu, dvadeset ugostiteljskih objekata, iznosi 527.160 dinara. Prema podacima Odeljenja za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno komunalne delatnosti, najvisi duznik je DP ,,Srbija" sa 116.100 dinara, zatim UTR ,,Fles" sa 40.000, SUR ,,Varteks", SUR ,,Golub" i SUR ,,Hag" sa po 36.000 dinara, te SUR ,,Zevs" sa 29.960 i SUR ,,Zdravkovic" sa 800 dinara manjim dugom. Tu su i ne tako zanemaljiva dugovanja ugostiteljskih radnji ,,Rene", ,,Iva", ,,Boing", ,,Kiss", ,,IBM", ,,Bon", i jos neki. Vidljivo je da se medju duznicima nalaze upravo oni lokali koji vaze za ekskluzivne, koji se mogu pohvaliti kvalitetnom uslugom, usluznim osobljem i naravno, dobrom posetom gostiju.
   Svi predmeti iz 2002. godine bili su pripremljeni za prinudnu naplatu sa obracunatom kamatom, obavljeni su razgovori sa Upravom javnih prihoda, medjutim usled reorganizacije Republicke uprave javnih prihoda, koja je trajala sve do juna meseca ove godine, nije se moglo pristupiti ovakvom vidu naplate.
   Da li upravo zbog toga ili iz tradicionalne sklonosti ka odlaganju placanja daz-bina, vlasnici ugostiteljskih radnji u velikom broju, neredovno placaju komunalne takse i tokom ove godine. Od oko milion i 700.000 planiranih prihoda po ovom osnovu naplaceno je tek oko 288.000 dinara. Tako je 48 radnji uknjizilo dug od milion 492.306 dinara. I ovog puta UTRO ,,Srbija" drzi ubedljivo prvo mesto sa dugom vecim od 106.000 dinara. Tu je, zatim, SUR ,,Fles" sa dugovanjem od 82.000 dinara, SUR ,,Miraz" sa 60.480 dinara, SUR ,,Egzit" ima dug od 60.400 dinara, dok ,,Varteks" duguje nesto vise od 40.000 dinara. Ukupno 21 ugostiteljski objekat duguje vise od 30.000 dinara za komunalnu taksu. Taksa za ovu godinu placa se u ratama, a rok jos nije istekao.
   Odgovorni u lokalnoj samoupravi posebno izticu neodgovornost pojedinih ugostitelja koji su ,,zaboravni" do te mere da ne obracaju paznju na enormni rast duga.Povratak na vrh strane

KULTURA

MLADI I KULTURNA BASTINA - pise Bojana Milosavljevic
Mnostvo ''tvrdjava'' u kraljevu

Izlozbom nagradjenih likovnih radova na temu "Tvrdjava," kojoj je u nasoj Republici bila posvecena protekla sedmica manifestacije nazvane "Dani evropske bastine", u ponedeljak je u holu odbornika SO Kraljeva na primeren nacin "spustena zavesa" nad dogadjajima koji su, u cast kulturnih dobara, kao najvecih dragocenosti svakog naroda, odrzavani u brojnim evropskim drzavama, a u nas pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i medija Srbije. Citava akcija posvecena je, pre svega, mladim narastajima, kao buducim naslednicima nemerljivog kulturnog blaga svoga naroda. NJihov odziv bio je, stoga, ocekivano dobar. Za prvi ovakav koncept evropske akcije, u cijem sredistu je bilo stvaralastvo mladih, jedna od potvrda je i zavrsna izlozba nadarenih osnovaca koji su vrlo domisljato i kroz razne likovne tehnike (crtez, akvarel, tus, tempere i kolaz) docaravali u svojoj masti drevna vojna utvrdjenja, danasnje spomenike istorije i kulture.
   Od ucenika iz cetiri osnovne skole u Kraljevu stiglo je vise od 50 radova. Marina Lukic - Cvetic, istoricar umetnosti i Katarina Grujovic, etnolog i antropolog (obe iz Zavoda za zastitu spomenika kulture u Kraljevu), odabrale su 19 najuspelijih crteza, slika i kolaza. Osim sto postavka moze da se pogleda sve do kraja meseca i sto je na izuzetan nacin ukrasila deo prostora zgrade opstine, mladi umetnici su i prigodno nagradjeni. O samoj zavrsnici "Dana evropske bastine" u Kraljevu Katarina Grujovic je kazala:
   - Malisani su vrlo lepo i raznovrsno odgovorili na ovu temu i dali zanimljiva vidjenja tvrdjava. Sve ovo bilo je vise nego inspirativno i sada nam ostaje da se nadamo da ce ovakva manifestacija dogodine biti jos masovnija i uspesnija, kao i da ce organizatori da se potrude za nove nagrade".


JUBILEJI U KRALJEVU
Sedam decenija vatrogasaca

   "Dobrovoljno vatrogasno drustvo u Kraljevu od 1933. do 2003. godine" - naziv je velike dokumentarne izlozbe koja je sinoc otvorena u galeriji Narodnog muzeja - Kraljevo. Ovom postavkom, sa obiljem dokumenata i fotografija, ciji je autor Blagomir Bisevac, istoricar u kraljevackom Istorijskom arhivu, na reprezentativan i faktografski nacin prikazan je razvojni put Dobrovoljnog vatrogasnog drustva u nasem gradu. Ovim dogadjajem, takodje, najavljuje se i nekoliko drugih svecanih programa i manifestacija - sve u znaku velikog jubileja.
   Danas pre podne, u sali Kraljevackog pozorista, organizuje se kviz za osnovce sa temom - koliko i sta znaju o protivpozarnoj zastiti. Veceras u 20 casova na glavnom gradskom trgu vatrogasni orkestar "27. septembar" odrzace za sugradjane koncert. Svecana akademija povodom sedam decenija od osnivanja Dobrovoljnog vatrogasnog drustva u Kraljevu priredjuje se sutra, u sali Kraljevackog pozorista.
   Tragajuci predano za dokumentima i ostalim prilozima za izlozbu, Blagomir Bisevac, autor postavke, podseca da je jedinstveno Drustvo kraljevackih vatrogasaca nastalo spajanjem drustava davnasnjih dveju fabrika - aviona i vagona:
- Od samih pocetaka rada Dobrovoljnog drustva vatrogasaca u Kraljevu pocela je i trajala saradnja sa vatrogasnim orkestrom. NJega su najpre sacinjavali mladi radnici ovih fabrika, inace, skolovani muzicari, a potom se orkestar uvecavao dolaskom mladih sugradjana - kaze, izmedju ostalog g-din Bisevac, uz podsecanje da je 27. septembar praznik svih vatrogasaca Srbije.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

PREPORUCUJEMO
,,Sentimentalna povest britanskog carstva" Borislav Pekic (Solaris)
U ovoj knjizi sakupljena su predavanja o istoriji Engleske, koja je Pekic preko BBC-ja drzao od 1988 do 1991 godine.
Pekic se sluzio vrlo obimnom dokumentacijom, uglavnom iz Istorijskog departmana Radio Londona, izdanjima sa Oksforda i Kembridza, mnogim strucnim studijama ali i malo poznatim delima anonimnih autora koji su uz ogroman istrazivacki trud, mracne periode Engleske istorije ispunjavali opisima ponasanja, obicaja i misljenja obicnih Engleza.

ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Jednostavno pismo" Milos Petkovic (NB ,,Stefan Prvovencani")
Petkoviceva poezija je lisena ukrasa i svega sto bi moglo da narusi osnovni ton duboke melanholije. Pocinjuci tamo gde stvarnost prestaje, gde se uspostavljaju potrage za onim sto stvarnost nije ili jeste u nama proizvela, poezija M. Petkovica lici na ta traganja: rasprsena je i lelujava, zasnovana na simbolickim osnovama.

ODELJENJE ZA DECU
,,Bajkovita putovanja" Djordje Protic (Bookland)
U knjizi Bajkovita putovanja, Dj. Protic sa izuzetnom mastovitoscu prati imaginarna putovanja jednog decaka. Autor uvodi citaoca u svet dzinova s Himalaja, gusara na okeanu, polarnih noci na Aljasci, neobicnih ljudi, vodi ih u zacaran grad i prasume.
Protic je dugogodisnji urednik decijih casopisa i autor biografija poznatih jugoslovenskih umetnika.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,Pijanista : secanje na Varsavu 1939- 1945" Vladislav Spilman (Narodna knjiga / Alfa).Povratak na vrh strane


KOSARKA - PRIJATELJSKE UTAKMICE KRALJEVACIH PRVO(A)LIGASA - pise Zoran Bacarevic
Slogi „pola“ - Masincu dva kosa
Sloga Polo trejd (Strumica) 67:66, Masinac - OKK Beograd 80:78

 Prema najavi, kraljevacki prvoligasi minule subote popodne i predvece odigrali su po jos jednu u seriji prijateljskih utakmica pred start nove takmicarske sezone. Suprotno pravilu „po starini“ Sloga je na duplom programu u Hali sportova igrala „predeigru“ posto je od 16 casova docekala makedonskog prvoligasa Poplo trejd iz Strumice. U susretu u kome je prva petorka Sloge imala igru u rukama i obezbedila znacajnu prednost u finisu je, kada je u zavrsnici susreta sansu dobila „klupa“, presudila „trojka“ Vulicevica u poslednjem napadu domacina. Konacnih 67:66 (19:17, 17:6, 17:17, 13:26) za Slogu sluzice za konacan (pozitivan?) skor kada su u pitanju prijateljske utakmiceposto su domaci kosarkasi ovog leta startovali ne bas sjajnim rezultatima, makar da su u pitanju trening i prijateljski susreti. Vukajlovic je bio najefikasniji u Sloginim redovima sa tacno tuce (12) koseva dok su po „pola kosa“ manje uknjizili Jevdjic, S.Kovacevic i Trivunovic. Kod Strumicana Dragan Knezevic je bio najefikasniji sa 17 poena dok su Bogoev i Nikolov postigli po 14 koseva.
U glavnoj utakmici veceri gotovo identicna situacija, makar kad je rezultat u pitanju, s tim sto je bilo daleko vise koseva. Masinac je docekao vec starog rivala OOK Beograd, bio bolji u prve dve cetvrtine da bi treca ubedljivo pripala gostima iz Beograda. Nenad Bukumirovic , omaleni Cacanin i povratnik na kraljevacki parket (ovog puta u dresu kraljevackih „studenata“ koji je u zavrsnici susreta „trojkama“ i uspelim asistencijama obezbedio pobedu Masincu od 80:78 (20:16, 19:19, 20:27, 21:16). Bukumirovic je bio najefikasniji igrac domacina sa 19 koseva dok je kod OOK Beograda Krasic samo „ukrasio“ poraz postigavsi cak 25 poena. U tome mu je asistirao takodje nekadasnji igrac Sloge Kosanovic sa 16 koseva dok su kod Masinca Bojinovic sa 15, Knezevic sa13 i Avalic sa 15 koseva dali puni ucinak u novoj pobedi domacina.


ODBOJKASKI TURNIR „SMEDEREVSKA JESEN“
Ribnica ubrala pehar
 
   • Odbojkas Ribnice Ivan Todorovic najbolji igrac dvodnevnog turnira - Danas utakmica Kupa SCG Ribnica-Putevi (Ivanjica)

   Odbojkasi Ribnice vratili su se sa pobednickim peharom a Ivan Todorovic proglasen je za najboljeg igraca posle dvodnevnog turnira „Smederevska jesen“ koju je u Smederevu minulog vikenda organizovao domaci prvoligas. Ceta Dragana Djordjevica, dojucerasnjeg igraca - trenera Kraljevcana, bila je bolja u polufinalu od Mladog Radnika iz Pozarevca slavivsi sa 3:1 dok je do pobednickog pehara dosla posle tesne pobede nad domacim Smederevom od 3:2. Za razliku od dve prethodne utakmice kada su Smederevce Kraljevcani pobedjivali maksimalnim rezultatom (3:0) treci ovogodisnji okrsaj namrezu doneo je punu neizvesnost a pobeda je obezbedjena tek u taj-breku.
Trenera Ribnice Dragana Djordjevica, koji ce ove sezone voditi ekipu sa klupe a sansu na parketu pruzati mladjim igracima, posebno raduje dobra forma Ivana Todorovica koji se u prvoj postavi ustalio u drugom delu minule takmicarske sezone a u Smederevu je proglasen najboljim igracem dvodnevne revije.
Zvanicnea odbojkaska sezona u Kraljevu otvara se veceras utakmicom osmine finala Kupa DZSCG Ribnica - Putevi(Ivanjica). Domacin je veliki favorit , ne samo sto igra pred svojim navijacima a bice to i prva zvanicna utakmica kraljevackih odbojkasa posle trijumfa u Prvoj B saveznoj ligi u aprilu ove godine. Ribnica ce na ovoj utakmici zvanicno promovisati u generalnog sponzora za sezonu 2003/04. u Prvoj A saveznoj ligi a to je PP „Gradjevinar „ iz Beograda.
Susret osmine finala Kupa SCG uodbojci Ribnica-Putevi u Hali sportova veceras pocinje u 19 casova.


FUDBAL - SUMADIJSKA ZONA
Sloga krece u poteru
 • U 8. kolu (sreda) Goc i Omladinac doziveli prve poraze, u gradskom derbiju Metalac Trgovacki - Sloga 1:2. U 9. kolu derbi u Novom Selu: Omladinac - Metalac Trgovacki

   Vanredno 8. kolo Sumadijske zone (odigrano u sredu) donelo je prve poraze vrnjackim klubovima sa cela tabele. Omladinac je u Zubinom Potoku naleteo na „ostre zube“ Trepce iz Kosovske Mitrovice dok je Goc u Kragujevcu porazen od domace Slavije. Porazi vodeceg vrnjackog tandema omogucili su njihovim pratiocima da smanje bodovnu razliku a najvise je izgubio Metalac Trgovacki koji je propustio priliku da se popne na drugu poziciju. U gradskom derbiju na „bunjistu“ kod Lozionice“ porazen je od prvih komsija sa Gradskog stadiona pa je tako Sloga ponovo zabelezila pobedu „u gostima“ koja je vodi u sredinu tabele. Druga polovina jesenje polusezone koja pocinje utakmicama 9. kola narednog vikenda treba da pokaze da li je ceta Zivojina Ilica kadra da udje u pobednicku seriju i nacini proboj u sam vrh tabele.
Na zacelju posle prvog „kvartala“ nista novo. Mali izuzetak je utakmica u Jarcujku gde je Buducnost iz Konareva remizirala sa domacim Hajdukom ali i dalje sa Susicom drzi najslabije pozicije, uz minimalan bodovni saldo.
Naredno 9. kolo, ovog vikenda, donosi prvi veliki derbi. U Novom Selu sastaju se gubitnici iz minulog vanrednog kola Omladinac i Metalac Trgovacki dok Sloga u nedelju od 15,30 casova docekuje koloniju iz Kragujevca.
Rezultati 7. kola: Trepca - Metalac Trgovacki 0:1, Omladinac - Slavija 1:0, Goc - Ibar 4:2, Susica - Borac 0:1, Erdoglija - Sumadinac 0:0, Zastava - Rudar 2:1, Banja - Kv. Hajduk 3:0, Buducnost - Kolonija 2:3, Vodojaza - Sloga 1:0.
Rezultati 8. kola: Metalac Trgovacki - Sloga 1:2, Rudar - Banja 3:2, Kv H ajduk - Buducnost 1:1, Borac - Erdoglija 1:3, Kolonija - Vodojaza 1:3, Trepca - Omladinac 2:1, Ibar - Susica 4:0, Slavija - Goc 1:0, Sumadinac - Zastava 2:0.
Raspored 9. kola: Omladinac - Metalac Trg, Sloga - Kolonija, Erdoglija - Ibar, Goc -Trepca, Zastava - Borac, Buducnost - Rudar, Banja - Sumadinac, Susica - Slavija, Vodojaza - Kv. Hajduk.


DERBI SUMADIJSKE ZONE
Tri gola za puna srca
  Metalac Trgovacki - Sloga 1:2 (0:1)
ZESTOKI ALI KOREKTNI DUELI   Stadion kod Lozionice. Gledalaca 1.000. Sudija: Vladimir Dulovic (Mat. Banja). Pomocnici: Darko Milovanovic i Dusan Mirkovic (Kraljevo). Strelci: 0:1 Pelicvanovic u 9. 1:1 Draskovic u 78. 1:2 Simonovic u 83.m. Zuti kartoni: Draskovic, M. Pavlovic (Metalac), Simonovic i Djukic (Sloga). Crvenio kartoni: Draskovic (Metalac), Djukic (Sloga)
Metalac Trgovacki: Batalo 6,5, A. Pavlovic 6,5, Bjelic 7, Draskovic 7, Savic 7, Vidovic 6 (Maric 6), Barjaktarevic 6 (Bogdanovic 6,5), M. Pavlovic 6,5, B. Mikic 6,5, Zivkovic 7, Radovanovic 6
Sloga: Samardzic 6,5, Lukic 7, Simonovic 7,5, Karic 6,5 (Bor. Mikic -), Djurdjevic 7, Markicevic 7, Markovic 6,5 (Despotovic -), Tasic 6,5 (Jaksic -), Pelivanovic 7, Djukic 6,5
Igrac utakmice: Sasa Simonovic (Sloga)

    U lokalnom derbiju pobeda je pripala komsijama sa zeleznicke stanice koji su rezlizovala prvi napad. Korner je sa desne strane izveo Markovic pronasao na ivici sesnaesterca Pelivanovica koji je volej udarcem savladao golmana batala. Potom su, do kraja prvog poluvremena propustene po jedna prilika. Najpre Mikicev sut zaustavlja Samardzic a nesto kasnije Simeunovic je sa dvadesetak metara pogodio desnu stativu Metalcevog gola. U drugom poluvremenu najpre preti Zivkovic iz slobodnog udarca a izjednacenje je doslo posle guzve u kaznenom prostoru Sloge gde se najbolje snasao Draskovic - 1:1. Gol odluke postigao je u sami smiraj meca vizljasti Simonovic. Dobro je propratio centarsut sa desne strane i pogodio mrezu metalca. Sudijska trojka bila je na visini derbija. tacni, pravovremeni, autoritativni i strogi.
Povratak na vrh strane

Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2003 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive