Internet izdanje - 3. oktobar 2003.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Predrag Markovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicko uredjivanje: Stojan Petkovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Milisav Radovanovic (fotoreporter), stalni saradnik Rajko Saric. Predsednik Upravnog odbora: Gordana Tosic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Filmovanje: Graficka radnja „MADZ GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Kraljevcani biraju odbornike i predsednika opstine
Proporcionalni i vecinski sistem
Petnaest dinara kubik vode
Primarna sudbina „Primata“
5 oktobar - Od pohvala do pokuda
Glavna ulica na prolece
Prvi stanari iduceg leta
Multimedijalni centar postaje realnost
Kultura
Sport - Paraglajding - Odbojka - Fudbal


LOKALNI IZBORI 16. NOVEMBRA
Kraljevcani biraju odbornike i predsednika opstine

   Predsednica Narodne skupstine Republike Srbije Natasa Micic donela je odluku o raspisivanju izbora za odbornike Skupstine opstine Kraljevo i predsednika opstine Kraljevo za 16. novembar ove godine. Ovi lokalni izbori odrzace se istovremeno sa vec raspisanim predsednickim izborima u Srbiji.
   Prema Odluci koja je objavljena u jucerasnjem „Sluzbenom glasniku“ Republike Srbije, „rokovi za vrsenje izbornih radnji pocinju da teku od 1. oktobra 2003. godine“, prevremene lokalne izbore „spro-vesce organi za sprovodjenje izbora u opstini na osnovu odredaba Zakona o lokalnim izborima, a Odluka stupa na sNagu narednog dana od dana objavljivanja“.
Prevremeni lokalni izbori u Kraljevu odrzace se po novom Zakonu o lokalnim izborima po kojem predsednika opstine gradjani sa pravom glasa biraju na neposrednim tajnim izborima po vecinskom sistemu, dok ce odbornici biti birani po proporcionalnom izbornom sistemu.Povratak na vrh strane


POSLE ODLUKE O RASPISIVANJU LOKALNIH IZBORA: KAKO CE SE KANDIDOVATI I BIRATI ODBORNICI I PREDSEDNIK OPSTINE KRALJEVO? - pise Slobodan Rajic
Proporcionalni i vecinski sistem


   • Odbornici skupstine opstine biraju se po proporcionalnom (glasa se za izborne liste), a predsednik opstine po vecinskom izbornom sistemu • Za kandidaturu za predsednika opstine treba prikupiti potpise najmanje 3% biraca na podrucju opstine (oko 3.300), a za odbornike 30 potpisa za jednog, odnosno najmanje 200 potpisa za celu odbornicku listu • Krajnji rok za kandidaturu 1. novembar

   Lokalni izbori u Kraljevu raspisani su zbog toga sto je, shodno Zakonu o lokalnoj samoupravi, Vlada Srbije 10. jula raspustila Skupstinu opstine Kraljevo i do izbora i konstituisanja nove Skupstine imenovala Privremeni organ koji ce je zamenjivati. S obzirom da je Natasa Micic, predsednica Skupstine Srbije, raspisala lokalne izbore u Kraljevu za nedelju, 16. novembar ove godine i da je do tog roka ostalo relativno kratko vreme od nepunih mesec i po dana, kao i da se ti izbori odrzavaju istovremeno sa predsednickim u Srbiji i na potpuno nov nacin, svi ucesnici u izborima, kandidati, biracki organi, politicke stranke, strucne sluzbe, mediji i drugi, morace da uloze velike napore da ispostuju zakonsku proceduru i ostale zahteve u vezi sa ovim poslom.

NACIN IZBORA
   Izbori za odbornike Skupstine opstine i predsednika opstine Kraljevo sprovesce se prema novom Zakonu o lokalnim izborima koji je donet sredinom prosle godine.
Prema ovom Zakonu, gradjani ce birati odbornike i predsednika opstine na osnovu slobodnog, opsteg i jednakog izbornog prava koje ostvaruju neposredno, tajnim glasanjem i u tome niko nema pravo da ih na bilo koji nacin ogranicava.
   Gradjani sa pravom glasa pri tom biraju odbornike Skupstine opstine po proporcionalnom izbornom sistemu. To znaci da se odbornici biraju na osnovu izbornih lista politickih stranaka i drugih politickih organizacija, njihovih koalicija i lista koje predloze grupe gradjana.
Izbor odbornika, za razliku od prethodnih izbora kada je bilo 70 izbornih jedinica (za svakog odbornika po jedna), obavlja se u opstini kao jednoj izbornoj jedinici . Odbornicki mandati raspodeljuju se izmedju odbornickih lista srazmerno broju dobijenih glasova koji je osvojila svaka od izbornih lista (na citavoj teritoriji opstine).
   Posle duzeg vremena biraci ce birati predsednika opstine jer je on uveden kao institucija po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi (ranije je predsednika skupstine opstine birala skupstina, posredno, iz svojih redova). Gradjani sa birackim pravom birace predsednika opstine neposredno, po vecinskom izbornom sistemu, a opstina ce kao i za odbornike biti jedna izborna jedinica.

KANDIDOVANJE ZA ODBORNIKE
   Kandidate za odbornike, prema clanu 18. Zakona o lokalnim izborima, mogu da predlazu, posebno ili zajedno, politicke stranke, koalicije i druge politicke organizacije koje potpisima podrzi najmanje 30 biraca po predlogu za jednog ili najmanje 200 biraca po izbornoj listi. Kandidate mogu predlagati i grupe gradjana po istoj proceduri, a predloge u ime stranaka, politickih organizacija i grupa gradjana moze podneti samo ovlasceno lice, a u ime koalicija najvise dva ovlascena lica.
Izborna lista sa svom potrebnom dokumentacijom (potvrda o izbornom pravu, pismena izjava kandidata da prihvata kandidaturu, potvrda o prebivalistu kandidata, pismena saglasnost nosioca liste, ovlascenje podnosioca izborne liste, uverenje o drzavljanstvu, potpisi biraca koji su podrzali listu) dostavlja se opstinskoj izbornoj komisiji najkasnije 15 dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora, odnosno do 1. novembra ove godine.
   Jedno lice moze biti kandidat samo na jednoj izbornoj listi. Podnosilac izborne liste odredjuje redosled kandidata na listi, s tim sto medju svaka cetiri kandidata po redosledu na listi (prva cetiri, druga cetiri i tako do kraja liste) mora biti po jedan kandidat a na celoj listi najmanje 30 odsto pripadnika onog pola koji je manje zastupljen na listi. Ako lista ima nedostatke, predlagac ce zakljuckom izborne komisije biti pozvan da ih otkloni (rok 48 sati), a ako to ne ucini ili nepotpuno ucini, izborna komisija odbice proglasenje liste. Podnosilac moze povuci listu najkasnije do dana utvrdjivanja zbirne izborne liste. Naziv liste odredjuje se prema nazivu podnosioca, predlagaca, a lice odredjeno za nosioca moze biti kandidat za odbornika.
Izborna komisija proglasava izbornu listu odmah po prijemu, a najkasnije u roku od 24 sata od njenog prijema i odmah o tome dostavlja resenje podnosiocu. Zbirnu izbornu listu izborna komisija utvrdjuje prema redosledu proglasavanja pojedinacnih lista, a podnosioci imaju pravo uvida, u roku od 48 sati, u izborne liste drugih podnosilaca i kompletnu dokumentaciju.

KANDIDOVANJE ZA PREDSEDNIKA OPSTINE
   Izbor predsednika opstine je regulisan u posebnom poglavlju Zakona. Kandidata za predsednika opstine mogu predloziti posebno ili zajedno politicke stranke i grupa gradjana, s tim da kandidata svojim potpisima podrzi najmanje 3 odsto biraca u opstini. To znaci da je prema trenutnom broju upisanih biraca u biracki spisak opstine Kraljevo (110.258), potrebno prikupiti oko 3.300 potpisa biraca. Svi se slazu da je to izuzetno visok cenzus, ali i da je uskladjen sa velikim pravima koje po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi dobijaju predsednik opstine i gradonacelnik. Interesantno je sto se, za razliku od kandidature za odbornike, lista predsednickih kandidata utvrdjuje po azbucnom redu prezimena kandidata, najkasnije 5 dana po isteku roka za kandidovanje (do 5. novembra). Na listi se uz licno ime kandidata obavezno navodi i naziv predlagaca.
Predsednik opstine bira se po vecinskom principu i izabran je kandidat koji je dobio vecinu glasova biraca koji su glasali u opstini kao jednoj izbornoj jedinici. Predvidjena je i mogucnost drugog izbornog kruga ali samo ako nijedan od kandidata ne dobije vecinu glasova i u drugi krug idu kandidati sa najvecim brojem dobijenih glasova.
   (O nacinu odrzavanja i utvrdjivanju rezultata glasanja koje je posebno komplikovano kod odbornika koji se biraju po proporcionalnom izbornom sistemu u narednim brojevima lista.)

Tri listica
   Kraljevcani ce na izborima 16. novembra, za razliku od vecine drugih biraca u Srbiji, na birackom mestu glasati na tri glasacka listica: za predsednika Srbije, za predsednika opstine i za odbornike. Prva dva izbora bice po vecinskom sistemu, po imenu i prezimenu kandidata, a treci po proporcionalnom (izborne liste predlagaca sa imenima nosilaca lista).

Imenovana Izborna komisija
   Privremeni organ Skupstine opstine Kraljevo na jucerasnjoj sednici imenovao je Opstinsku izbornu komisiju za predstojece lokalne i predsednicke izbore u stalnom sastavu: predsednik Dragan Vukadinovic (zamenik Veroslav Garic), sekretar Veljko Konjokrad (zamenik Zoran Tucakovic) i clanovi Milos Rakic (zam. Dragan Stefanovic), Dragan Bogdanovic (zam. Radovan Colovic), Miloje Kundovic (zam. Radovan Tomasevic), Dragan Nikolic (zam. Zoran Raspopovic), Mirjana Vulic (zam. Dobrila Vitkovic) i Milan Tufegdzic (zamenik Branko Radusinovic).

Trajanje mandata
   U pogledu duzine trajanja mandata novoizabranih odbornika i predsednika opstine, s obzirom da se oni biraju posle prevremenog raspustanja prethodne Skupstine opstine, ali i da se prvi put biraju po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi i sa velikim cenzusom za kandidaturu i izbor, postoji dilema da li ce im mandat trajati cetiri godine ili do sledecih redovnih lokalnih izbora u celoj Republici? Eksperti tvrde da mandat svima treba da traje cetiri godine.Povratak na vrh strane


PRIVREMENI ORGAN OPSTINE KRALJEVO POVECAO CENU VODE - pise Rajko Saric
Petnaest dinara kubik


   
• Kraljevcani ce ubuduce vodu placati za 49 odsto skuplje • Zdravstveni centar ,,Studenica", konacno u krugu povlascenih potrosaca • Imenovane komisije za kulturu i legalizaciju bespravno podignutih objekata

   Ubuduce ce domacinstva u Kraljevu kubik vode iz JKP ,,Vodovod" placati 14,9 umesto dosadasnjih 10,5 dinara, dok ce privredni subjekti, umesto 31 dinar, kubik vode placati 48,8 dinara, odlucio je Privremeni organ opstine na svojoj poslednjoj sednici uz obrazlozenje da cena vode u nasem gradu nije povecavana od aprila meseca 2002. godine.
Na predlog dr Dragise Kostica, ZC ,,Studenica" se nasao u beneficiranoj kategoriji potrosaca jer ce kubik vode placati po ceni koja vazi za domacinstva, a ne kao do sada po ceni za industrijsku vodu.
Poskupela voda   -Upravo neverovatna cinjenica da jedna zdravstvena ustanova nije imala beneficiju po pitanju placanja vode JKP ,,Vodovodu", dovela je do toga da Zdravstveni centar danas ima dug po ovom osnovu od 14.400.000 dinara. Zdravestvene ustanove u Cacku vodu placaju po ceni od 10 dinara, u Valjevu 20 dinara. Nove cene vode popravice situaciju u JKP ,,Vodovod" koje ima velika nenaplacena potrazivanja od potrosaca - rekao je dr Kostic.
Odluku o povecanju cene proizvodnje i distribucije vode Privremeni organ je doneo sa jednim glasom protiv jer je Radovan Milicevic bio misljenja da povecanje cene nije popularno i da nece pomoci u prevazilazenju teskog finansijskog stanja u ,,Vodovodu".
   -JKP ,,Vodovod" je prosle godine od italijanske humanitarne organizacije INTERSOS dobio pomoc od 400.000 evra i nije se oporavilo, tako da se nece oporaviti ni od povecanja cene vode. ocigledno je da su u preduzecu potrebne kadrovske promene - rekao je Milicevic.
   Da bi se intenzivirali poslovi na polju legalizacije bespravno podignutih objekata, Privremeni organ opstine Kraljevo obrazovao je posebnu komisiju za legalizaciju. Za njenog predsednika imenovan je predsednik Privremenog organa Marko Petrovic.
   -Zadatak komisije bice da prati sam tok legalizacije, veoma obimnog i odgovornog posla - rekao je Petrovic.
Privremeni organ je na istoj sednici imenovao i viseclanu komisiju za kulturu, a za njenog predsednika imenovao clana Privremenog organa Branka LJubojevica. Zadatak ove komisije bice, prema recima LJubojevica, pracenje stanja i sagledavanje problema u oblasti kulture, koji se odnose na zastitu znacajnih kulturnih dobara, umetnickog stvaralastva, bibliotecke delatnosti, te odrzavanja manifestacija i jubileja u oblasti kulture kao i podsticanje medjunarodne kulturne saradnje.
   Duznosti nacelnika Odeljenja za privredu i finansije razresena je Svetlana Tosic, koja je zbog obima posla i aktivnosti na rebalansu budzeta za ovu i izrade budzeta za 2004. godinu, postavljena za sefa budzeta, a na njeno mesto postavljena je Jasminka Stojanovic, ekonomista sa velikim radnim iskustvom u ovoj oblasti.Povratak na vrh strane


TROCLANA DELEGACIJA OPSTINE KRALJEVO POSETILA MARIBOR - pise Rajko Saric
Primarna sudbina „Primata“

   Troclana delegacija opstine Kraljevo boravila je nedavno u visednevnoj poseti Mariboru u Sloveniji, gradu sa kojim je nasa opstina tradicionalno dobru saradnju obnovila 2000. godine. Clanovi delegacije, Marko Petrovic, predsednik i dr Dragisa Kostic, clan Privremenog organa opstine Kraljevo, te prof. dr Predrag Stojanovic, republicki poslanik, na tematski sazvanoj konferenciji za novinare istakli su da je poseta Mariboru bila konstruktivna, u smeru stvaranja pozitivne atmosfere za produbljivanje saradnje na svim poljima zivota.
Rade Bakracevic, dr Dragisa Kostic, Marko Petrovic, gospodja Sovic i Boris Sovic u Mariboru   -Tokom razgovora o jacanju privredne saradnje gde smo izrazili nadu da ce ona biti produbljena, pojavio se problem DP ,,Ekonom" iz Usca. Slovenci su jasno trazili da iznesemo stav opstine Kraljevo po ovom pitanju gde smo objasnili da SO Kraljevo nema nikakve ingerencije po pitanju ,,Ekonoma", da je to stvar zaposlenih i Vlade Srbije. Mi smo tu da podrzimo svaku odluku koja ide u korist radnika. Izrazili smo nadu da ce firme iz Slovenije uzeti znacajnije ucesce u privrednom zivotu Kraljeva, ali su domacini bili nedvosmisleni rekavsi da ce status ,,Primata" iz Maribora biti pilot projekat za odnose ne samo privrede Kraljeva i Maribora, vec ce imati odjeka i na odnose privreda Slovenije i Srbije u celini - rekao je Petrovic podvlaceci da ce o svim otvorenim pitanjima vise reci biti tokom uzvratne posete delegacije iz Maribora na manifestaciji ,,Dani slovenacke kulrure u Kraljevu", 14. novembra.
   Zacetnik obnavljanja saradnje Kraljeva i Maribora, republicki poslanik prof Predrag Stojanovic, koji je u delegaciji bio u ulozi predsednika Odbora za prosvetu u Skupstini Srbije nije krio zadovoljstvo da 25. oktobra startuje dopunska nastava srpskog jezika u Sloveniji.
   -U Mariboru startuje jedno odeljenje sa 50 ucenika i ja cu 25. oktobra, zajedno sa ministrom Gasom Knezevicem, prisustvovati tom prvom casu. Odluka vlasti Slovenije da zapocne sa dopunskom nastavom srpskog jezika u skladu je sa propisima Evropske unije (EU). Drzava ce preuzeti obavezu placanja nasih nastavnika koji drze tu nastavu, a mi cemo finansirati njihove nastavnike koji u skolama u Srbiji predaju slovenacki jezik. Posebno raduje podatak da ce najverovatnije srpski jezik, kao izborni predmet biti uveden u sve skole, dakle, ne samo za decu Srba kojih samo u Mariboru ima oko 8.000 - rekao je Stojanovic. Prema njegovim recima Srbiju kao drzavu raduje cinjenica da je ove godine visestruko povecan broj dece nasih drzavljana koja pohadjaju dopunsku nastavu iz maternjeg jezika, u Solunu su, tako, formirana tri nova odeljenja, u Berlinu dva, a nova odeljenja formirana su i u mnogim gradovima u Francuskoj.
   Ukljucivsi se u rad konferencije dr Dragisa Kostic je rekao da je u razgovorima u Mariboru znacajna paznja posvecena turizmu i zdravstvenoj zastiti. U Sloveniji, pa tako i u Mariboru, turizam traje tokom svih 365 dana godisnje, i njihove turisticke organizacije su zainteresovane za organizovanje turistickih poseta manastirima i banjama u Srbiji.
   -Razgovaralo se i o stepenu zdravstvene zastite. Dosli smo do zakljucka da su lekari i drugo visokoobrazovano medicinsko osoblje u Sloveniji trenutno u deficitu, zbog cega bi moglo doci do razmene strucnjaka iz ove oblasti- rekao je dr Kostic.Povratak na vrh strane


KRALJEVCANI O TROGODISNJICI „5. OKTOBRA“ - pise Slobodan Rajic
Od pohvala do pokuda

   Gradjani Kraljeva, poli-ticari ali i oni sa drugim profesijama, ucesnici i svedoci, sa razlicitim ocenama i osecanjima docekuju 5. oktobar i trogodisnjicu tzv. „srpske oktobarske revolucije“, poslednje takve revolucije u 20. veku. Naime, tog datuma 2000. godine, vise od pola miliona gradjana Srbije ustalo je u odbranu sopstvene i izborne pobede DOS-a i masovnim protestom pred Skupstinom tadasnje SRJ i njenim osvajanjem potvrdilo kraj jednog rezima i pocetak demokratskih promena u zemlji. Danas, tri godine kasnije, pitali smo neke od stranackih lidera u Kraljevu kako ocenjuju dosadasnji ucinak DOS-ove vlasti i da li su zadovoljni postignutim rezultatima.

POZITIVAN TREND
   Predstavnici vladajuce koalicije DOS pozitivno ocenjuju ostvarene rezultate u protekle tri godine. Oni pre svega isticu povoljne ocene o promenama i reformama u Srbiji koje dolaze iz Evrope i sveta, izuzetno teske uslove u kojima su te reforme sprovodjene i brojne prepreke na putu promena, uz ocenu da je uprkos nekim greskama stvorena dobra osbnova za dalji napredak u izgradnji demokratskog drustva.
   - Protekle tri godine bile su izuzetno naporne ali sa pozitivnim trendom. Bilo je sporije nego sto sam ocekivao, ali veoma stabilno u datim uslovima. Trend je dobar i ocekujem ubrzanje razvoja. Ono sto smo do sada uradili dace prave rezultate otprilike kroz dve godine. Sto se tice Raskog okruga, idemo brze od ostalih, ali ja nisam zadovoljan ni tom brzinom razvoja - kaze Mile Koricanac, predsednik Okruznog odbora Demokratske stranke i jedan od ucesnika 5-oktobarskih dogadjanja.
I narodni poslanik prof. dr Predrag Stojanovic, predsednik Opstinskog odbora DHSS Kraljevo, istice da je ukupno posmatrano zadovoljan dosadasnjim rezultatima reformi. On izrazava zaljenje sto je tragicna pogibija premijera Srbije donekle usporila tranzicione promene, ali je ubedjen da ce u cetvrtoj godini vladavine DOS-a reformski zahvati biti intezivirani.
   - Mnogo toga je uradjeno u svim oblastima zivota, a sto je najvaznije imali smo stabilan kurs dinara i najnizu stopu inflacije medju svim zemljama u tranziciji. Zahtevi da se neke promene izvrse sto pre nisu dozvolili da smireno i svestrano sagledamo probleme, ali i da vidimo pozitivne rezultate. Naravno, ima i gresaka ali one nisu kardinalne, otklanjaju se i nece zaustaviti dalje tranzicione procese - podvlaci Stojanovic.

GUBLJENJE VREMENA
   Stara opozicija DOS-ovoj vladajucoj koaliciji, posebno 5-oktobarski gubitnici, pak, skoro dijametralno suprotno vide ostvarene rezultate. Predstavnici Socijalisticke partije Srbije i Srpske radikalne stranke trogodisnje rezultate nove DOS-ove vlasti ocenjuju negativnim u svim oblastima drustvenog zivota. Tako Sreten Jovanovic, predsednik OO SPS Kraljevo, kaze da je ovaj period dokaz „koliko brzopletost jednog naroda u davanju bezgranicnog poverenja jednoj vlasti moze da nanese ukupne drustvene stete drzavi i naciji, posebno u gubljenju njenog medjunarodnog suvereniteta, ali i u ekonomskom, socijalnom i svakom drugom propadanju“. Miljko Cetrovic, predsednik OO SRS Kraljevo, vise puta je, pa i na poslednjoj presskonferenciji ove stranke, naglasavao da je „DOS-ova vlast koja se sastoji samo od afera i sukoba pogubna za nacionalne i drzavne interese srpskog naroda“ i da su njeni ukupni rezultati katastrofalni. Slicne su ocene i Srpskog pokreta obnove koji posebno ukazuje na moralno i duhovno nazadovanje, uz istovremenu rasprodaju bogatstva Srbije i unistavanje njenih nacionalnih temelja.
   Nova opozicija, olicena pre svega u dojucerasnjim koalicionim partnerima - DSS-u i G17 plus pre svega, nesto je blaza ali takodje veoma ostra u ocenama rezultata u protekle tri godine.
- Definitivno se moze reci da ono sto je usledilo posle 5. oktobra 2000. godine nije ispunilo nade i ocekivanja naroda koji je promenio vlast ovog datuma. Nazalost, ljudi i stranke koji danas vrse vlast u ovoj zemlji preuzeli su sistem i nacin vladanja prethodnog rezima i sasvim je izvesno da to ne moze jos dugo trajati. DSS se zalaze za hitno raspisivanje vanrednih izborana svim nivoima nakon kojih bi bila formirana vlada koja bi radila po izvornim principima 5. oktobra - naglasava Milos Rakic, predsednik OO DSS Kraljevo i jedan od ucesnika 5-oktobarskih dogadjanja 2000.
   A jedan od predvodnika Kraljevcana 5. oktobra u pohodu na Beograd i odbranu demokratije, Zvonko Obradovic, sada predsednik Okruznog odbora G 17 plus u Kraljevu, posebno je ogorcen izneverenim ocekivanjima i poverenjem naroda u postrevolucionarnom periodu.
- Trebalo je imati veliki „talenat“ da se onolika podrska naroda istrosi za manje od tri godine!? nema reformi ako ih narod ne podrzava. Svaka prica je prazna ako toga nema. Na zalost, vlast je usla u fazu autizma kada ne osluskuje glas gradjana Srbije koji su joj pre 5. oktobra ruseci rezim Slobodana Milosevica trazili nove demokratske izborena kojima ce moci da glasaju za a ne protiv - naglasava Obradovic.
   On tvrdi da SRBIJA PONOVO GUBI VREME i ponavlja zahtev svoje stranke da se umesto farse sa predsednickim izborima odmah raspisu vanredni izbori na svim nivoima kao demokratski izlaz iz postojece drustvene krize - stav koji zastupaju gotovo sve opozicione stranke, ali i mnogi nezavisni politicki analiticari i gradjani, pouceni pored ostalog i 5-oktobarskim zbivanjima.

ANKETA:
Ocekivalo se vise

Milutin Djordjevic (penzioner iz Kraljeva):
„Vise smo ocekivali u ove tri godine. Obecanja koja je dala nova vlast i nasa nadanja dobrim delom su iznevereni. Nije uradjeno sto je trebalo, iako smo mi ocekivali da ce DOS da bude udarna pesnica posle svega onoga sto nam se dogadjalo.Trebalo bi brze i odlucnije raditi“.

Vlado Petrovic (sluzbenik):
„Cini mi se da ovaj 5. oktobar nece biti nista posebno, jer izgleda smo svi malo pasivizirali, vratili smo se mozda na nesto sto je pre bilo. Sistem funkcionisanja institucija je malo kao nacet, ali nesto nije puno promenjeno. Mislim da cemo tek u narednih nekoliko moci da imamo nesto sto smo mislili da cemo imati u narednih godinu ili dve“.

Bojan Bogicevic (student):
„Uradjeno je nesto, ali ja sam ocekivao vise. Podrzavao sam promenu prethodnog rezima ali i sistema vlasti. Smatram da je moglo mnogo vise da se uradi. Medjutim, izgleda da novi politicari nisu shvatili da treba da se menja sve iz korena, tako da su, sto bi se reklo „sminkali mrtvaca“ umesto da menjaju stvari iz korena. Trebalo je doneti novi Ustav pa sve drugo“.

Ivana Bogdanovic (apsolvent):
„Mislim da jesu napravljeni pomaci u odnosu na prethodno stanje. Licno imam utisak da je dosta uradjeno, ali koliko - to bi sad trebalo da vidimo i da izanaliziramo svaki segment i kazemo koliko je gde ucinjeno, a koliko nije. Ovako, neke pausalne ocene nisu bas zahvalne“.

LJubisa Zdravkovic (sluzbenik):
„Peti oktobar je bio simbol demokratskih promena u Srbiji, a to ce ostati i u svetskoj istoriji. Medjutim, rezultati posle te demokratske revolucije nisu u skladu sa ocekivanjima. Doduse, bilo je i dosta prepreka od mafije bivseg rezima, ali su i stalne svadje u DOS-u, pre svega izmedju DSS i DS, a zatim izmedju DS i G 17 plus, doprinele da efekti promena ne budu veci. Treba sto pre doneti novi Ustav, izabrati novu Skupstinu i Vladu i od temelja krenuti u sustinske promene“.

LJubica Stanic (penzionerka):
„Borili smo se da nam bude bolje. Mnogo smo ocekivali od nove vlasti, ali nije bas kako treba. Malo je bolje, ali se i dalje tesko zivi. Vecina ljudi ne moze da kupi ono sto zeli i sto mu treba. Mora ponovo nesto da se menja, samo da narodu i drzavi bude bolje“.Povratak na vrh strane


SASTANAK SAVETA MESNE ZAJEDNICE GRDICA I PRIVREMENOG ORGANA OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Glavna ulica na prolece

    • Prema dogovoru, treca faza zapocete rekonstrukcije Ulice Tike Kolarevica uci ce kao prioritetna u Program za 2004. godinu, a radovi bi mogli da pocnu vec u aprilu - Cetiri ulice u Grdici za koje su gradjani prikupili sredstva asfraltirace se ove jeseni, uz pojacano odrzavanje glavne ulice - Konstruktivan razgovor kao primer za buduce aktivnosti

   Cetiri sporedne ulice u Grdici za koje su gradjani prikupili sredstva asfaltirace se ove jeseni, a glavna ulica u ovom naselju, Ulica Tike Kolarevica, na prolece - zakljuceno je na sastanku Saveta Mesne zajednice Grdica i Privremenog organa opstine Kraljevo, odrzanom u utorak u prostorijama ove Mesne zajednice.
Kako je dogovoreno, Ulica Ada - na potezu od kuce Dukanaca do domacinstva Pajovic u duzini od 300 metara, Ulica Radoslava Vesnica - od pekare „Mladi radnik“ do domacinstva Kolarevic (360 m), Ulica Zivojina Lazica Solunca - od magistrale do PP „Radijator“ (453 m) i Ulica Todorovica (200 metara) asfaltirace se cim se kompletira dokumentacija (prekjuce dobijena gradjevinska dozvola) i izvodjacu radova prebaci opstinski deo potrebnih sredstava. Ove cetiri ulice (preciznije 3+1, jer je Ulica Todorovica uvrstena u „paket“ po naknadnom dogovoru), asfaltirace se po sistemu „pola-pola“, odnosno „dinar na dinar“, tako sto su polovinu sredstava (blizu dva miliona dinara) obezbedili gradjani MZ Grdica, a isto toliko izdvojice se iz “budzeta“ Direkcije za planiranje i izgradnju, po Planu i Programu za uredjenje gradjevinskog zemljista u opstini Kraljevo za ovu, 2003. godinu koji je nedavno usvojio Privremeni organ opstine.

(NE)SPORNO PITANJE
   Na sastanku u MZ Grdica, koji je bio nastavak proslonedeljnog razgovora u zgradi Skupstine opstine Kraljevo kada je veca grupa Grdicana protestvujuci dosla pred ovo opstinsko zdanje, „koplja su se lomila“ oko Ulice Tike Kolarevica koja je bila jedina „sporna“, mada je kasnije vecina tvrdila da ni ona to nije ili ne bi trebalo da bude. Naime, Rade Erac, predsednik Saveta MZ Grdica, prenoseci zahteve, kako je rekao, 80 odsto gradjana, bio je izricit da i ovoj ulici nastavak radova na kompletnoj rekonstrukciji i asfaltiranju treba da pocne odmah. On je u duzem izlaganju, pored ostalog, trazio da Privremeni organ preispita neke, po njemu, neopravdane stavke iz usvojenog Programa uredjenja gradjevinskog zemljista za ovu godinu. Pre svega, kako je naveo, uredjenje leve i desne obale Ibra na gradskoj plazi, uredjenje gradskog parka na lokaciji preko puta Muzeja, dogradnju javne rasvete na centralnim gradskim trgovima Jovana Sarica i srpskih ratnika i izgradnju dela ulice pored TC „Danica“. Predlozio je da se sa tih stavki, na kojima su predvidjena sredstva od 3 do 7 miliona (po stavci), deo sredstava preusmeri za izgradnju Ulice Tike Kolarevica, a opo mogucstvu i deo neiskoriscenih sredstava (ako ih bude) sa stavke za mesne zajednice i da o tome Privremeni organ donese odluku o izmenama i dopunama Programa uredjenja gradjevinskog zemljista za 2003. godinu.
   Odgovarajuci na ove zahteve, Marko Petrovic, predsednik Privremenog organa opstine Kraljevo, rekao je da clanovi ovog Organa moraju ravnopravno da uvazavaju interese svih gradjana opstine i da bi tesko mogli da objasne gradjanima Kraljeva zbog cega nece biti uredjenja gradskog parka u kojem se nalaze Decji vrtic i Duhovni centar, zasto su odustali od uredjenja obale Ibra za koje Republika kao i opstina po sistemu „pola-pola“ izdvaja 7 miliona dinara, ili zbog cega jos uvek nece biti boljeg osvetljenja dva centralna gradska trga (planirano jos pre pet godina) a bolje su osvetljene i najudaljenije ulice u prigradskim naseljima ili zasto ce izostati rekonstrukcija dela Jug Bogdanove ulice na prilazu prema Zdravstvenog centru koja je „usko grlo“ i najpreca potreba vec godinama!? On je zbog toga predlozio kao najbolje resenje da cetiri sporedne ulice u Grdici budu uradjene po Programu za ovu, a Ulica T. Kolarevica kao prioritetna po Programu za iducu godinu.

SAGLASNOST
   Sa tim su se saglasili i ostali prisutni clanovi PO opstine Branko LJubojevic, dr Dragisa Kostic i Zoran Djurovic (nedostajao samo Rade Milicevic) koji su pohvalili aktivnosti Mesne zajednice Grdica, ali i osudili metod pritiska, ultimatuma i blokade ulica kao nacin resavanja problema, zamolivsi za malo vise razumevanja i strpljenja. Milutin Mandic, direktor Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“, objasnio je da bi pocetak trece faze rekonstrukcije Ulice Tike Kolarevica ove jeseni bio prakticno nemoguc jer bi samo za sprovodjenje tendera za izvodjaca radova trebalo 40 dana tako da bi radovi najverovatnije poceli tek 1. decembra. I tehnicki bi mnogo bolje bilo da ti radovi pocnu u aprilu, na pocetku nove gradjevinske sezone, jer bi bili kvalitetniji, dok bi, kako je upozorio dr Kostic, raskopavanje te ulice u decembru, u slucaju kise i snega, dovelo do jos veceg saobracajnog kolapsa i vece stete nego koristi. Nenad Neric, Mandicev pomocnik u Direkciji, to je potvrdio i dodao da bi ovu ulicu trebalo izravnati i interventno nasuti agregatom, kao prelazno resenje, do kompletne izgradnje na prolece.
   Posto su culi sve argumente, a bilo ih je jos dosta, clanovi Saveta Mesne zajednice Grdica, uz izvesne primedbe na protekli nacin rada opstinskih organa, prihvatili su na pocetku teksta pomenuti zajednicki zakljucak kao jedino moguce, realno i optimalno resenje u ovom trenutku. Jedinu malu ogradu od tog zajednickog zakljucka imao je Rade Erac koji je rekao da ce o svemu obavestiti gradjane Grdice, pa ako oni daju saglasnost ni on se nece „preciti“ takvom resenju, a ako ne daju, on ce biti uz njih. On je zakljucio i da bi pored asfaltiranja cetiri ulice mogli odmah da pocnu pocnu radovi nas postavljanju kisne kanalizacije i vodovodnih instalacija u Ulici Tike Kolarevica.

Preko nisana
Tokom trocasovnog sastanka u Grdici bilo je dosta varnica, pa i medjusobnog prebacivanja za medijsku politizaciju jednog komunalnog problema, posebno izmedju Rada Erca i Marka Petrovica. Primera radi, Petrovic je zamerio Ercu sto je doveo gradjane pred opstinu, a nije ih okupio, niti pozvao medije, na sastanak u Grdici, i sto kao i „Milosevic tvrdi da nece da se bavi politikom a ove probleme koristi u te svrhe“, a Erac Petrovicu sto vise ne uvazava stavove gradjana, sto je „bez razloga pozvao pojacane policijske snage prilikom posete gradjana opstini“, „sto nije naucio svog odbornika (Dejana Radujevica, prim. nov.) kako treba da se ponasa kad daje obecanja“ i sto prebacuje odgovornost na drugu stranu, posebno za nacin naplate zemljarine u trenutku kad „gradjani Gradice vide da mu je preca „Silerova ulica“ u centru grada“. Zbog toga je dr Kostic apelovao: „Ne bi trebalo da se gledamo preko nisana, vec u atmosferi korektnog, normalnog razgovora, kao prijatelji i komsije“.Povratak na vrh strane


 NA BERANOVCU "NICE" DECJE SELO - pise Marina Miljkovic Dabic
Prvi stanari iduceg leta

    • Izgradnju finansira SOS Kinderdorf International • Za smestaj dece bez roditeljskog staranja 14 porodicnih kuca • "SOS mame" starace se o grupama od najvise sedmoro dece *

   Ako sve bude teklo po planu i projektu najjace svetske organizacije u oblasti brige za decu bez roditeljskog staranja, za 11 meseci bice zavrseno kompletno opremanje bloka od 14 porodicnih kuca i cetiri prateca objekta cija je izgradnja u toku (tri objekta su vec okrovljena). Svi ti objekti zajedno cine kompleks SOS-decjeg sela na Beranovcu. U jednoj od kuca, sa porodicom ce ziveti direktor decjeg sela. A ko ce to biti zavisi od rezultata konkursa za direktora i pedagoskog asistenta decjeg sela koji danas objavljuju "Ibarske novosti". Direktoru SOS decjeg sela bice poverena kompletna organizacija i rukovodjenje decjim selom, a pedagoski asistent je zaduzen za sprovodjenje pedagoskih standarda. Medjunarodna humanitarna organizacija SOS Kinderdorf International zeli da na vreme odabere kvalitetne ljude, pa ce kandidati koji budu izabrani biti poslati na edukaciju u zemlje u kojima decja sela funkcionisu u praksi. Ova organizacija koja postoji od 1949. godine trenutno u svetu imao oko 1400 projekata u 131 zemlji, od cega su 430 upravo decja sela (ostalo su decji vrtici, edukativni i socijalni centri, decje klinike).

U DECJEM SELU - DO KRAJA OSNOVNE SKOLE
   U "licnoj karti" organizacije navedeno je da su pre vise od pet decenija nastali upravo kao alternativa klasicnim tipovima zbrinjavanja dece bez roditeljskog staranja. Aletrnativa "sivim domovima" predstavlja cinjenicu da su principi SOS Kinderdorfa bliskiji porodicnom zbrinjavanju dece i da je ovo oblik smestaja koji treba da obezbedi da deca osete pozitivnu pripadnost nekoj sredini. U svakoj od kuca zivi cetvoro, petoro, sestoro, najvise sedmoro dece sa zenom koja ima titulu "SOS-mama". Bioloska braca i sestre se nikada ne razdvajaju. SOS mamama pomazu "SOS tete" koje im pomazu u svakodnevnim obavezama. Sluzbeni staratelji te dece (po zakonu, to su deca bez roditeljskog staranja ili deca cijim su roditeljima Centri za socijalni rad oduzeli starateljstvo) su Centri za socijalni rad, jer oni donose odluku o smestaju u decje selo. U decjim selima deca ostaju do zavrsetka osnovne skole.
- Posle toga do izrazaja dolazi ono zbog cega smo mi, mozda, kvalitetniji nego neki drugi. SOS Kinderdorf International gradi i kuce za omladinu, pre svega u gradovima gde je bolja mogucnost skolovanja. Uz paznju pedagoga i socijalnog radnika deca zavrsavaju srednju skolu. Nakon toga, mogu da postanu stipendisti ove humanitarne organizacije(ako upisu fakultet). U svakom slucaju, posle diplomiranja ili posle zavrsetka zanata imaju mogucnost besplatnog stanovanja u tim kucama sve dok se malo ne snadju, pronadju posao, udaju, ozene.

LOTAR MATEUS VEC POMOGAO SA 100.000 EVRA
   Ova humanitarna organizacija finansira se, uglavnom iz donacija (kompanije"MERCEDES", "Coca Cola", FIFA, u Srbiji "OMV TEC"). U svakoj zemlji organizacija ima FIFI-nog ambasadora: poznatog trenera, fudbalera ili bivseg fudbalera koji svojim akcijama (revijalnim utakmicama, recimo, kojima se organizacija promovise, a od prihoda finansira) promovise ideje organizacije (u Francuskoj je to Zidan, u Brazilu Ronaldo, u Srbiji Lotar Mateus). Lotar Mateus vec je pomogao ovaj projekat sa 100.000 evra, a spreman je da i dalje ulaze.
Vrednost projekta sa opremanjem i nekim stalnim troskovima je oko 2 miliona evra. SOS decje selo na Beranovcu bice prvo decje selo u Srbiji koje SOS Kinderdorf International kompletno finansira. Partneri u poslu su im republicka Vlada, Ministarstvo za socijalna pitanja i opstina Kraljevo. Obaveza Vlade i grada bila je da na trajno koriscenje obezbedi lokaciju, gradjevinsku dozvolu, da osigura komunalne prikljucke. Finansiranje projektovanja, izgradnje, opremanja i obezbedjivanje budzeta za rad decjeg sela su obaveza SOS Kinderdorfa.
"LJudska priroda izrasta ili u biljku, ili u korov; zato valja na vreme zalivati jedno, a cupati drugo" - tako u jednoj od verzija glase principi vaspitanja najmladjih. Vredi znati da su to i principi humanitarne organizacije SOS Kinderdorf International.

KAKO JE IZABRAN BAS BERANOVAC
  Kada je, posle prvih kontakata predstavnika medjunarodne humanitarne organizacije SOS Kinderdorf International sa Vladom Srbije i Ministarstvom za socijalna pitanja, odluceno da lokacija za izgradnju decjeg sela bude "negde" na podrucju centralne Srbije u igru su "usli" Gornji Milanovac, Cacak i Kraljevo.
- Po mom misljenju, lokacija Beranovac i Kraljevo kao grad bili su najbolji izbor i mislim da nisam pogresio - kaze za "Ibarske novosti" SEAD KRUPIC, projekt-menadzer ove humanitarne organizacije koji je bio zaduzen za pronalazenje lokacije.
   On istice odlicnu saradnju sa opstinom Kraljevo i, posebno, odlicnu saradnju sa Centrom za socijalni rad koji, kaze Krupic, funkcionise kao mozda jedan od najboljih u Srbiji. I to je bio jedan od razloga sto je izabrano bas Kraljevo.
Izvrsni odbor SO Kraljevo preporucio je, avgusta 20002. godine, UO Direkcije za planiranje i izgradnju da donese odluku kojom ce Direkciji biti oduzete katastarske parcele radi davanja na koriscenje organizaciji SOS Kinderdorf International, a Vladi Srbije da nakon toga parcele koje su, kako je u odluci navedeno, drzavna svojina Republike Srbije, da na trajno koriscenje ovoj organizaciji.Povratak na vrh strane


VELIKO GRADILISTE U „CETVRTOM KRALJEVACKOM BATALJONU“ - pise V. Mrakovic Jokanovic
Multimedijalni centar postaje realnost

    Osnovna skola "Cetvrti kraljevacki bataljon" od letos je i veliko gradiliste. Zahvaljujuci pravim idejama uprave ove skole, angazovanju roditelja i donacijama americkih i svajcarskih humanitarnih organizacija - do Nove godine bice dogradjeno vise od pet stotina kvadratnih metara prostora namenjenog raznim aktivnostima djaka i nastavnika ove skole ali i drugih Kraljevcana.
Savet gradjana mesnih zajednica Centar, Stara carsija, Grdica i Higijenski zavod odlucio je da 50.000 dolara Americke agencije za medjunarodni razvoj obezbedjen preko americke nevladine organizacije ACDI/VOCA i 32.500 dolara iz budzeta lokalne zajednice, ulozi u poboljsanje uslova i osavremenjavanje obrazovanja - i ideja o Multimedijalnom centru u ovoj skoli - polako postaje stvarnost. U dve stotine kvadrata bice smesten amfiteatar sa 150 mesta u kojem ce biti odrzavani roditeljski sastanci, razredne zajednice, nastava i predavanja za veci broj djaka, bice organizovane razne projekcije, priredbe i predstave.
Skola je, od pocetka prosle godine, i regionalni centar za usavrsavanje i profesionalni razvoj nastavnika iz celog okruga, pa ce se u Multimedijalnom centru odrzavati i seminari i aktivi nastavnika.
Ovaj prostor bice povezan sa novom bibliotekom, citaonicom, kreativnim radionicama i internet klubom smestetnim u dodatnih 320 kvadrata cija nadogradnja pocinje ovih dana. Skola je dobila jos jednu donaciju vrednu 1,2 miliona dinara od svajcarske humanitarne organizacije, a iz budzeta opstine i sredstava skole obezbedjeno je jos toliko novca potrebnog da se, do kraja godine, zavrsi gradnja. Za opremanje ovog prostora i Multimedijanog centra bice potrebno jos oko 3,5 miliona dinara. Tada bi biblioteka od deset hiljada naslova, sada smestena u dvadesetak kvadrata, konacno bila dostupna djacima, bio bi omogucen pristup internetu i stvorena jedinstvena baza podataka umrezena sa medijatekom.
"To ce nasim ucenicima otvoriti jos jedan prozor u svet nauke i znanja, omoguciti im novi nacin ucenja i pribliziti im najnovija svetska dost-ignuca", kaze Dusanka Marinkovic, direktor skole.
Ove nedelje, opet zahvaljujuci trudu uprave i stranim donacijama, modernizovana je i prosirena jedna od malobrojnih djackih kuhinja. Pored dece iz celodnevnog boravka za koju se pripremaju tri obroka, toplu uzinu u ovoj kuhinji moci ce da kupe svi djaci. Nabavljene su peci za peciva, jelovnik je prilagodjen potrebama i zeljama dece, hrana je uvek sveza i topla, a cene pristojne - od 490 do 560 dinara (zavisno od menija) za mesec dana.
"Resili smo jedan veliki problem, nasi djaci sada ne moraju da izlaze iz skolskog dvorista i prelaze ulicu kako bi kupili uzinu", kaze gospodja Marinkovic i dodaje:
"Vise nema uzina bacenih u kante za otpatke i znamo da su ucenici zadovoljni, a hrana ispravna i sveza".
To potvrdjuje i podatak da se vec prve nedelje za uzinu iz djacke kuhinje opredelilo dve trecine ucenika. U skoli kazu:
"Idemo dalje. Zvacemo vas ako uspemo da prosirimo trpezariju". Po svemu sudeci, uprava i roditelji djaka ove skole imaju ideje, volju da ih ostvare i znaju da zakucaju na prava vrata, pa bi umesto "ako" iz prethodne recenice slobodno moglo da stoji jedno manje skromno - "kada".Povratak na vrh strane

KULTURA

NEDELJA PRAZNOVANJA - pise Bojana Milosavljevic
Obelezavanje Kraljevdana

Petoclano vece opstine Kraljevo odobrilo je Kraljevackom pozoristu 300 hiljada dinara za organizaciju svecanosti u povodu Kraljevdana - 7. oktobra, potvrdio nam je Branko LJubojevic, clan Privremenog organa lokalne samouprave.
Program proslavljanja Kraljevdana pocinje sutra (4. oktobra) turisticko-ugostiteljskom manifestacijom ,,Pasuljijada" na Trgu srpskih ratnika koja ce se odrzati u organizaciji Udruzenja ,,Ugostitelj". U nedelju, 5. oktobra, kada pocinje i obelezavanje Decje nedelje. U 11 casova, na Trgu srpskih ratnika, nastupice hor Doma Vojske SCG ,,Rime" i decji ansambli kulturno - umetnickih drustava: "Abrasevic," "Magnohrom" i "Zeleznicar." Istog dana, sa pocetkom u 19 casova, predvidjen je koncert rok grupa iz naseg grada.
   U ponedeljak, 6. oktobra, prema najavama gospodina LJubojevica, planiran je koncert KUD Abrasevic, Magnohrom i Zeleznicar.
    Sedmog oktobra, na sam Kraljevdan, odrzace se niz kulturno - zabavnih manifestacija. U prepodnevnim satima na Trgu srpskih ratnika nastupice deca iz Predskolske ustanove ,,Olga Jovicic Rita". Takodje u prepodnevnim casovima u SO Kraljevo odrzace se svecana sednica, na kojoj ce, pored ostalog, biti urucena priznanja i nagrade pojedincima i organizacijama (zvanje pocasnog gradjanina, diploma zasluznog gradjanina, diploma zasluzne organizacije, Oktobarska nagrada opstine Kraljevo, zahvalnice). U vecernjim satima u Narodnoj biblioteci ,,Stefan Prvovencani" bice odrzan knjizevni program posveceno ovom za nas grad znacajnom datumu. Za 19 casova u Udruzenju likovnih umetnika Kraljeva predvidjeno je otvaranje izlozbe radova nastalih na Likovnoj koloniji "Studenica 2003." Jedan sat kasnije na Trgu srpskih ratnika odrzace se dvocasovni koktel na kome ce, uz prigodan kulturno - zabavni program, javnosti biti predstavljeni sportisti, privrednici, kulturni i drugi zasluzni kolektivi i pojedinci. Ovaj dogadjaj, kojim se "kraljevdanske svecanosti" zavrsavaju prenosice u celosti TV Kraljevo.


PREDSKOLSKO VASPITANJE I OBRAZOVANJE
Novi zakon - nedorecen

   Deo slozenih funkcija i poslova koji se obavljaju u predskolskim ustanovama ostao je van zakonske regulative posle ukidanja Republickog ministarstva za brigu o porodici i prestankom vazenja Zakona o drustvenoj brizi o deci. Situaciju samo delimicno popravlja nedavno usvojeni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ni u njemu, cak, nisu dovoljno (ili, nisu uopste) resena mnoga pitanja od znacaja za rad decjih jaslica i vrtica. Osim sto boravak za najmladje (jaslice) nije ni pomenut ovim Zakonom, nema govora ni o medicinskim sestrama - vaspitacima, socijalnim radnicima, kao i socijalno - zastitnoj i preventivno - zdravstvenoj funkciji predskolskih ustanova. Takodje je nejasno koji kadrovi mogu da rade u ovim ustanovama, kakvo je radno vreme, finansiranje obdanista, polozaj privatnih u citavom sistemu, broj dece u vaspitnoj grupi, normativi opremljenosti i jos sijaset drugih pitanja od znacaja.
   Neka od ovih, za ocekivati je, mogu da se rese i podzakonskim aktima, ali to su razlozi vise da se ubrza izrada i usvajanje Zakona o predskolskom vaspitanju i obrazovanju. Hitnost njegovog donosenja i usvajanja u Narodnoj skupstini i brze primene u praksi je, pre svega, u tome da bi se jasno definisala delatnost predskolskih ustanova i njihova specificnost u odnosu na celokupan sistem (pre svega, osnovnu skolu). U obzir bi se uzela i dokumenta medjunarodne zajednice (potpisnik je i nasa drzava), a kojima se regulisu neotudjiva prava deteta. Ovo se najvise odnosi na Konvenciju o pravima deteta Ujedinjenih nacija, u kojoj su kao kljucna navedena: prava sve dece na vaspitanje i obrazovanje, zdravstvenu zastitu i socijalnu ravnopravnost. Novim Zakonom odredile bi se i drustvene funkcije predskolskih ustanova, koje se, osim vaspitanja i obrazovanja, staraju i o nezi, ishrani, zdravstvenoj prevenciji najmladjih, a u nekim slucajevima i korektivnom radu sa decom koja imaju posebne potrebe.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

PREPORUCUJEMO
"Tamne stvari" Novica Tadic (NB "Stefan Prvovencani")
Novica Tadic klasik nase knjizevnosti, kao i u prethodnih desetak knjiga istrazuje teme koje su ga zanimale i onda kada je stupio u srpsku knjizevnost. Opsesivna tema N. Tadica je zlo, zlo u svim oblicima, zlo koje je takodje opsesivno. Preteznim delom i ova knjiga je okrenuta zlu, njegovim oblicima u stvarnosti i sustini zla koja je u nama. Pesnik desifruje i ogoljava zlo, da bi pokazao da se ono moze savladati kada ga prepoznamo.

ODELJENJE ZA DECU
"Gospodarica bakarne gore : uralske legende" Pavel P. Bazov (Gutenbergova Galaksija)
Autor ovih legendi, Pavel Bazov, citav svoj vek proveo je na Uralu, zato su i ove legende plod stvaralastva naroda sa Urala u autorovoj umetnickoj obradi. Zbog ogromnog i raznovrsnog blaga koje kriju uralske planine, sve price vezane su za traganje za rudnim blagom i za zivot u rudnicima i oko njih. Preplicu se zbivanja iz realnog zivota ljudi sa tumacenjima tih dogadjaja delovanjem nekih tajanstvenih sila. Autor je zeleo da kroz ove legende upozna citaoce sa nekadasnjim teskim uslovima zivota i rada na Uralu.

ODELJENJE ZA ODRASLE
"Glava puna tuge" Nik DZonston (Narodna knjiga / Alfa)
Iskrena i uzbudljiva knjiga "Glava puna tuge" snazno iznosi cesto neshvatljivu psihologiju i ponasanje koji se kriju iza zavisnosti. Ovo su neobicni, potresni memoari koji podsticu na razmisljanje.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
"Novi dan" Antoni de Melo (L.O.M.)Povratak na vrh strane


PARAGLAJDING - EVROPSKI KUP U SICEVU - pise Zoran Bacarevic
Petrovic nagazio i svetske sampione
U disciplini precizno sletanje Zoran Petrovic trijumfovao ispred trojice slovenackih letaca i zavrsio jos jednu uspesnu sezonu

 Na najbolji nacin Zoran Petrovic - Gugi, rodonacelnik srpskog paraglajdinga i osnivac PK Eol iz Kraljeva, okoncao je ovogodisnju takmicarsku sezonu. Petrovic je na upravo zavrsenom Evropskom kupu u preciznom sletanju na cilj na stadionu u Sicevu ubedljivo trijumfovao ostavivsi ispred sebe i aktuelne svetske prvake. Uizuzetno teskim meteo uslovima (jak vetar i termika) posle cetiri serije imao je samo 188 negativnih bodova a drugoplasirani Matjaz Sluga iz Slovenije 1009 posto je prvi let zavrsio van prostora predvidjenog za sletanje. Aktuelni svetski prvak u ovoj disciplini Matjaz Feraric (Slovenija) u Sicevu je bio tek cetvrti sa 1104 negativna boda dok je od domacih takmicara solidan plasman izbirioNislija Ivan Djordjevic na petom mestu. Teski meteoroloski uslovi u vreme Kupa doneli su i jednu tezu povredu posto je Beogradjanin Miroslav Perovic polomio nogu.
   -Izuzimajuci los rezultat na Zlatiboru (prelet) ovu takmicarsku sezonu mogu da ocenim kao vrlo uspesnu, kada sam u pitanju ja ali i PK Eol. Predstoji jos jedan Evropski kup u preciznom sletanju (Engleska, 11. oktobra) ali ja necu putovati pa je ova sezona za mene zavrsena. U narednoj cu leteti na novom (AFIDZ) paraglajderu i ocekujem jos bolje rezultate. Iduce godine ocekuje me Evropsko prvenstvo u preletu, nacionalna liga i Evropski kup u preciznom sletanju. Na takmicenju u Sicevu sam, kao jedini takmicar iz Eola, ekipno osvojio peto mesto posto je u to vreme mlada ekipa imala trenazni prelet na Stolovima. Ekipa koju su cinili Z. Glisovic, S. Lepir i P. Trnavac uspela je da doleti do Kraljeva. To je sada uspelo samo meni a to govori da ce PK Eol iduce godine imati jos bolje rezultate - vraca se na minuli vikend i“stavlja tacku“ na ovogodisnju takmicarsku sezonu nas najbolji paraglajdista Zoran Petrovic - Gugi.


OVOG VIKENDA POCINJE PRVENSTVO PRVE A SAVEZNE LIGE U ODBOJCI
„Putevi“ eliminisani, Rivijera ceka Ribnicu
 
   • U osmini finala Kupa u Kraljevu Ribnica - Putevi (Ivanjica) 3:1 • U prvom kolu prvenstva DZ SCG Kraljevcani gostuju u Budvi

   Susretom osmine finala Kupa SCG u odbojci Ribnica - Putevi (Ivanjica) minulog utorka uvece otvorena je zvanicna odbojkaska sezona u Kraljevu. Na zahtev Ivanji-cana ovaj mec odlozen je za cetiri dana (bio je naja-vljen za prosli pe-tak) pa je i to razlog sto je okrsaj prvoligasa u kup utakmici pratilo oko 300 gledalaca. Za ribnicu je ovaj susret poceo po planu jer je postava Po-povic, Ristovic, Mitrovic, Macu-zic, Todorovic, Si-mijonovic i „lib-ero“ Jovic tako dobila prvi set sa 25:18. Sve je mi-risalo na maksimalnu i efikasnu po-bedu domacih odbojkasa protiv osla-bljenih gostiju sve do zavrsnice drugog seta. Ribnica je, uz povremnjene greske, stigla do velikih 20:16 a onda su domaci igraci usli u seriju pocetnickih kikseva sto su borbeni gosti maksimalno iskoristili i serijom od 10:4 drugi set dobili na razliku rezultatom 26:24. Ovakav ishod drugog seta i pauza donela je znatno ozbiljniju i angazovaniju igru Ribnice u trecem koji je domaci ubedljivo dobio sa 25:19. U cetvrtom je usledio jos jedan pad pa su ivanjicani su posle meca cestitali Ribnici pobedu i plasman u zavrsnicu Kupa, ne propustivsi da naglase da nisu imali vecih ambicija u ovom takmicenju zbog lose finansijske situacije u ivanjickom prvoligasu.
Ovom ne bas blistavom pobedom Ribnica je zavrsila i pripreme za start u prvenstvu Prve A savezne lige u odbojci koje pocinje ovogf vikenda. Kraljevcani putuju u Budvu gde ih ceka Budvanska rivijera koja ima vec vise godisnji prvoligaski staz i titulu prvaka Savezne Republike Jugoslavije. Na ovom gostovanju Ribnica nema sta da izgubi a bice u prilici da vec na startu oseti mnogo jacu konkurenciju odnosno kvalitet u odnosu na minulu sezonu kada su Kraljevcani imali malo „ozbiljniji trening“ da bi trijumfovali u Prvoj B saveznoj ligi.
I u drugom kolu Ribnica ce gostovati a torbe ce pakovati za put u Pancevo gden je docekuje Borac iz Starceva. Pred svojim navijacima u prvenstvenim okrsajima pojavice se u 3. kolu kada u hali sportova gostuje Mladi radnik iz Pozarevca.


FUDBAL - SUMADIJSKA ZONA
Sestica za kotu sest
 • U 9. kolu Sloga - Kolonija 6:0. Markicevic i simonovic dvostruki strelci - Goc rezimirao na „Raju, Omladinac uzeo meru Kraljevcanima - Sloga sutra gost u Jarcujaku, Metalac Trgovacki docekuje Koloniju

   Pola tuceta golova u mrezi kragujevacke Kolonije! to odavno nije vidjeno na Gradskom stadionu na utakmicama na kojima je najpoznatiji kraljevacki sportski klub, bez obzira na stepen takmicenja, domacin. Protiv Kolonije fudbaleri Sloge ponasali su se kao savremeni kolonisti prema sumama u kraljevackom okruzenju - „sekli“ su redom. Golovima Simonovica (dva), Markicevica (dva), Tasica i Jovanovica „beli“ su zabelezili pobedu koja ih je izbacila na sestu poziciju posle 9. kola. Od sest lopti u mrezi Srejovica ostace posebno upamcena ona koja je u 81. minutu zavrsila u samim rakljama gola Kragujevcana, posle zestokog udarca Markicevica sa dvadesetak metara.
Derbi kola, ipak, igran je u Novom Selu. Omladinac je savladao kraljevacku cetu sa lozionice sa 2:0 golovima postignutim vec u prvih pola casa. Najpre je Nenad Vasic iznenadio svog imenjaka Batala pocto je njegov centarsut u 16. minutu prevario cuvara mreze Metalac Trgovackog a lopta, po oceni sudija, presla zamisljenu gol crtu za desetak santimetara. Konacan rezultat postavio je Ivezic u 29. minutu lob udarcem pa se slobodno moze reci da kraljevacki zet i nekadasnji golman Sloge nije „imao dan“.
Los fudbalerski dan imao je i aktuelni lider na sredisnici jesenje polusezone. Posle poraza od Slavije Goc je na svom „Raju“ u Vrnjackoj Banji izgubio dva boda a iznenadjenje kola priredila je Trepca iz Kosovske Mitrovice. Golom Bulatovica u 79. minuti Mitrovcani su poravnali na 1:1, poneli za njih veliki bod a Vrnjcanima zakinuli prevelika dva.Seriju poraza prekinula je Buducnost pobedom nad Rudarom. U narednom 10. kolu na programu je vrnjacki derbi u Novom Selu a Sloga sutra „putuje „ u Jarcujak gde je ocekuje osokoljeni Hajduk.

Rezultati 9. kola: Omladinac - Metalac Trgovacki 2:0, Sloga - Kolonija 6:0, Erdoglija - Ibar MB 3:2, Goc - Trepca 1:1, Zastava - Borac 3:0, Buducnost - Rudar 2:1, OFK Banja - Sumadinac 0:1, Susica - Slavija 1:0, Vodojaza - Kraljevo hajduk 1:1
Parovi 10. kola: Omladinac - Goc, Rudar - Vodojaza, Kraljevo Hajduk - Sloga, Metalac Trgovacki - Kolonija, Borac - OFK Banja, Trepca - Susica, Ibar - Zastava, Sumadinac - Buducnost, Slavija - Erdoglija.
Povratak na vrh strane


Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2003 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive