Internet izdanje - 10. oktobar 2003.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Predrag Markovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicko uredjivanje: Stojan Petkovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Milisav Radovanovic (fotoreporter), stalni saradnik Rajko Saric. Predsednik Upravnog odbora: Gordana Tosic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Filmovanje: Graficka radnja „MADZ GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Birati, izabrati, probrati?
Petnaest dinara po glavi biraca
„Krunisanje“ uspesnih stvaralaca
Svitanje medijskog mraka?
Povratak pravim vrednostima
Oktobarske nagrade - tri price
Mudar lider predvidja ishode
„To je moj sin“
Kultura
Sport - Paraglajding - Odbojka - Fudbal


POCELA KAMPANJA ZA PREDSEDNIKA OPSTINE - pise Rajko Saric
Birati, izabrati, probrati?

   • Kandidate za predsednika opstine Kraljevo do sada su istakli Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Srpska radikalna stranka, Srpski pokret obnove, Demohriscanska stranka Srbije, Nova Srbija, G 17 plus, Socijaldemokratska partija, Miroslav Karapandzic u ime grupe gradjana • Do sada su samo radikali najavili odrzavanje mitnga, dok su sve druge politicke stranke predizbornu kampanju zasnivaju na modernijim metodama pridobijanja birackog tela

Sve je manje vremena do odrzavanja lokalnih izbora za predsednika opstine i odbornike SO Kraljevo, koje je predsednica Skupstine Srbije, Natasa Micic raspisala za 16. novembar kada se odrzavaju i izbori za sefa drzave.
Jos pre raspisivanja lokalnih izbora Srpski pokret obnove je obelodanio da ce dr Radoslav Jovic, clan Predsednistva ove stranke biti kandidat za predsednika opstine. Rec je o coveku rodjenom u Kraljevu 1957. godine, prvom ,,demokratskom" predsedniku SO Kraljevo posle burnih dogadjanja koji su usledili zbog pokusaja rezima Slobodana Milosevica da pokrade izbore 1997. godine.
Jovic je vec pripremio program sa kojim ce izaci pred birace. U njemu se, izmedju ostalog, kaze da ce, ukoliko bude izabran za predsednika opstine zatraziti hitno formiranje baze podataka o imovnom stanju, socijalnom i ekonomskom statusu pordica, njihovim potrebama, ali i mogucnostima. Na taj nacin, smatra Jovic, gradjani ce moci brzo i na jednom mestu da ostvare svoja prava ali ce i lokalna uprava lako moci da kontrolise izvrsavanje obaveza pojedinaca prema zajednici. Mesne zajednice, odlukom SO Kraljevo, moraju dobiti izvorne prihode, a na celu jedne velike ili vise malih mesnih zajednica, bila bi imenovana profesionalna lica koja bi imala ulogu domacina. NJih bi postavnjala opstina.
Predsednik opstinskog odbora Demohriscanske stranke Srbije, prof. dr Predrag Stojanovic je svoju kandidaturu za fotelju prvog coveka u opstini Kraljevo najavio jos pre dve godine i na tom stanovistu je i ostao.

BROJNE KANDIDATURE
Kraljevacke demokrate (DS) ce na lokalnim izborima, raspisanim za 16. novembar, imati kandidata za gradonacelnika i punu odbornicku listu - 70 odbornika. Kandidat za gradonacelnika je ekonomista Slobodan Mihajlovic, funkcioner OO DS i zamenik direktora u ,,Elektrosrbiji". Mihajlovic je rodjen 1957. godine u Kraljevu, ekonomski fakultet zavrsio je u Beogradu, u politickim vodama se nalazi od 1996. godine.
-U DS smatramo da je Mihajlovic prava licnost za jednu tako odgovornu funkciju kakva je predsednik opstine, posebno zbog cinjenice da je njemu, novim zakonskim aktima, data velika vlast. Predsednik opstine tako, imace ubuduce i ingerencije Izvrsnog odbora ali i znatnim delom ingerencije koje je do sada imao predsednk opstinske Skupstine. Na ovaj nacin DS je jasno pokazala javnosti u Kraljevu da je potpuno spremna da preuzme punu odgovornost na polju privatizacije, razvoja sela i kapitalnih infrastrukturnih objekata - rekao je nacelnik Raskog okruga, Mile Koricanac predstavljajuci kandidata DS. On je ovom prilikom naglasio da DS daje bezrezervnu podrsku kandidatu DOS-a za predsednika Srbije, Dragoljubu Micunovicu, ocenivsi da ce na predsetojecim izborima svaka stranka pokazati koliku podrsku biraca ima. Demokrate, naravno, nisu iskljucile mogucnost postizbornih koalicija sa strankama demokratske orjentacije.
Kandidata za gradonacelnika istakla je i Demokratska stranka Srbije (DSS). Kako se i ocekivalo rec je o doktoru medicinskih nauka LJubisi Jovasevicu kome je podrsku dala i Narodna demokratska stranka dr Slobodana Vuksanovica . Tako ce se pred biracima naci zajednicka lista kandidata ove dve stranke pod nazivom ,,DSS - NDS dr Vojislav Kostunica". DSS ce narednih dana odrzati vise tribina na kojima ce biti promovisan program njihovog kandidata i pojasnjeno biracima kakav je stav stranke po pitanju predsednickih izbora.
Dr Jovasevic je rodjen 1953. godine, u Kraljevu je zavrsio osnovnu skolu i Gimnaziju, a 1972. godine upisuje Medicinski fakultet nakon cega sledi staziranje u Londonu. Danas je clan Predsednistva DSS, savezni poslanik i poslanik u Savetu Evrope. Ukoliko bude izabran za predsednika opstine, kako je sam izjavio, radice na isti nacin kao sto je radio dok SO nije raspustena I uvedeno Privremeno vece.

MITINZI I TRIBINE
Kandidat Srpske radikalne stranke (SRS) za predsednika opstine Kraljevo je Miljko Cetrovic, pedesetcetvorogodisnji pravnik, predsednik Opstinskog odbora ove stranke, saopsteno je novinarima na vanrednoj konferenciji za stampu. SRS ce na ove izbore izaci samostalno, sa punom listom za odbornike, kandidujuci, na svih 130 mesnih odbora kako kazu, ljude od ugleda, nekompromitovane, ljude koji ce omoguciti da pobeda radikala bude potpuna.
Cetrovic je rodjen u Kraljevu, pravni fakultet je zavrsio u Beogradu, trenutno je bez zaposlenja i priprema otvaranje advokatske kancelarije.
-SRS je zapocela predsednicku kampanju mitingom na Trgu slobode u Novom Sadu. Koncept predsednickog kandidata nase stranke, Tomislava Nikolica zasnovan je na jeftinoj kampanji, mitinzima u 35 gradova Srbije gde ce biti ostvaren direktan kontakt sa gradjanima. U Kraljevu miting je planiran za 12 oktobar, sa pocetkom u 17 casova - rekao je Miroljub Veljkovic,predsednik Okruznog odbora SRS.
Pored Nikolica na mitingu ce, govoriti i drugi savezni i republicki poslanici, a radikali ne kriju ocekivanje da ce trijumfovati ne samo na lokalnim, vec i na republickim izborima i pored, kako sami tvrde, medijske blokade, posebno na drzavnim medijima.
Sa predsednikom Opstinskog odbora Draganom Bradicem, kao kandidatom za predsednika opstine Kraljevo izlazi i Socijaldemokratska partija (SDP). Prema misljenju SDP Kraljevu nedostaje vizija razvoja i zato ce pored kandidata za predsednika SO ova stranka imati i kompletnu odbornicku listu, a na izbore izlazi u koaliciji sa gradjanima.
U ime grupe gradjana ,,Za Kraljevo", kandidat za predsednika opstine Kraljevo bice Miroslav Karapandzic, rodjen 1954. godine u Kraljevu. Karapandzic je dugo godina radio u Opstinsom sud, u Zavodu za zastitu zdravlja, bio je preedsednik SO Kraljevo cetiri po godine, a danas radi kao sudija u Trgovinskom sudu.
Opstinski odbor Nove Srbije (NS) je saopstio da ce ucestvovati na izborima za predsednika opstine. Kandidat za ovu funkciju ispred NS je dr Milos Babic, anesteziolog iz Kraljeva.
Predsednik Izvrsno odbora SO Kraljevo iz vremena vladavine Koalicije ,,Zajedno", Zvonko Obradovic bice kandidat za predsednika opstine ispred G 17 plus. Zvanicna kandidatura bice objaveljena tokom sledece nedelje, ali nam je pred zakljucenje ovog broja Ibarskih novosti potvrdjeno da ce G 17 plus na izbore izaci sa punom listom za odbornike i da se priprema znazna kampanja.
Ovih dana u svim ulicama u centru grada nalaze se timovi stranaka koje imaju kandidata za predsednika opstine, ali i za sefa drzave gde se prikupljaju potrebni potpisi gradjana. Medju aktivistima koji prikupljaju potpise nalaze se i predstavnici raznih udruzenja, ali i sindikalni aktivisti. Za kandidaturu za predsednika opstine potrebno je prikupiti najmanje 30 odsto potpisa od biraca kojih je na podrucju nase opstine 110.258, dok je za odbornike potrebno prikupiti 200 potpisa za celu odbornicku listu. Ovo bi trebala da bude prva kampanja, kako za predsednika opstine tako i za sefa drzave gde nece biti bespostednog pljuvanja protivnika, gde ce kandidati vise govoriti o svom programu. Izborna lista sa potrebnom dokumentacijom predaje se u OIK najkasnije do 1. novembra, odnosno 15 dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora. Zbog velikog broja kandidata ocekuje se da predsednik opstine bude izabran tek u drugom izbornom krugu.Povratak na vrh strane


KOLIKO KOSTAJU LOKALNI IZBORI? - pise Slobodan Rajic
Petnaest dinara po glavi biraca


   Na jednom broju stranackih konferencija za novinare postavljeno je pitanje koliko kostaju izbori ako se organizuju cesto i pojedincno na raznim nivoima? Neke politicke stranke bavile su se i konkretnom racunicom, pa je tako Opstinski odbor SRS Kraljevo procenio da samo za dnevnice clanova birackih odbora po birackom mestu treba izdvojiti po 15.000 dinara, a sa ostalim troskovima vise od 20.000 dinara, a kada se to pomnozi sa brojem birackih mesta dobije se cifra od oko 2,5 miliona dinara.
   Prema podacima nadlezne sluzbe Odeljenja za privredu i finansije u Kraljevu, za organizovanje proslih lokalnih izbora, 24. septembra 2000. godine, ukupno je potroseno 1.729.352,67 dinara. Od toga je veci deo sredstava za ovu namenu Republika Srbija prenela opstini Kraljevo - 1.305.200 dinara. Ta preneta sredstva, prema podacima, u najvecem delu utrosena su za materijalne troskove i dnevnice birackih odbora. Za materijalne troskove (prevoz, stampanje i deljenje listica, biracke kutije, zakup prostorija za glasanje i drugo) utroseno je 670.535,67 dinara. Za dnevnice birackih odbora utroseno je 660.000 dinara, a za rad Opstinske izborne komisije i administrativne radnike koji su joj pomagali 398.817 dinara. Ako se troskovi lokalnih izbora 2000. godine podele sa ukupnim brojem biraca u opstini Kraljevo (112.000), ispada da su svakog biraca ti izbori kostali po 14,5 dinara, a ako se uzmu u obzir samo izasli biraci 65.000 onda proizilazi da ih je taj izlazak na glasanje kostao po oko 25 dinara.
   Troskovi sprovodjenja novih izbora i finansiranja izbornih aktivnosti, po novom Zakonu o lokalnim izborima, u celini padaju na teret opstine i obezbedjuju se u njenom budzetu. Prema clanu 51. ovog Zakona, „sredstva za finansiranje izborne aktivnosti raspodeljuju se predlagacima kandidata na nacin utvrdjen aktom skupstine opstine, a na podneske i radnje u izbornom postupku ne placa se taksa“.
Ako se ima u vidu da ce 16. novembra istovremeno biti sprovedeni i predsednicki i lokalni izbori, to bi moglo da znaci da ce troskove ponovo deliti opstina i Republika. To bi moglo u ukupnom iznosu znatno da smanji troskove nego kada bi se izbori organizovali posebno, a koliki ce stvarni iznos sredstava biti potreban znace se kasnije, kada nadlezne sluzbe to proracunaju po realnim trzisnim vrednostima, odnosno cenama koje trenutno vaze. Podsecanja radi, RIK je za predsednicke izbore od Vlade Srbije trazio 279 miliona dinara.
Sve u svemu, ako se sve cinjenice uzmu u obzir, pre svega godisnji rast cena i troskova, stopa inflacije i neki drugi ekonomski pokazatelji, ali i novi nacin izbora i njihovog finansiranja, lokalni i predsednicki izbori u Kraljevu mogli bi zajedno da kostaju oko pet miliona dinara ili po oko 50 dinara po glavi biraca, odnosno oko 80 dinara po glavi izaslih biraca. S obzirom da su rebalansi ovogodisnjih i projekcije opstinskog i republickog budzeta za iducu godinu u toku, preostaje da sacekamo i vidimo koliko ce ta cifra za ove aktivnosti stvarno iznositi.Povratak na vrh strane


POVODOM DANA OPSTINE KRALJEVO DODELJENA PRIZNANJA I NAGRADE - pise Marina Miljkovic Dabic
„Krunisanje“ uspesnih stvaralaca


   
• Oktobarska nagrada arhitekti Mihailu Dimitricu* Diploma "zasluzni gradjanin" Radetu Bakracevicu iz Maribora* Zasluzna organizacija • Sluzba za zdravstvenu zastitu dece ZC "Studenica" • Djindjicu podshumno Diploma pocasnog gradjanina

   Dobitnik Oktobarske nagrade je Mihailo Dimitric, arhitekta, za projekat i upornost u realizaciji Hirurskog centra ZC "Studenica". Rade Bakracevic, pocasni konzul Kraljeva u Mariboru dobio je diplomu zasluznog gradjanina, a diploma zasluzne organizacije dodeljena je Sluzbi za zdra-vstvenu zastitu dece i omladine ZC "Studenica". Zvanje pocasnog gradjanina Kraljeva posthumno je "za sve ono sto je ucinio da nas izvede iz duboke tame i pokaz put u slobodnu i demokratsku Evropu" dodeljeno dr Zoranu Djindjicu.
   Na svecanoj sednici kojoj su prisustvovali predstavnici crkve, okruga, poslanici u obe skupstine, predstavnici nekih politickih stranaka, preduzeca, ustanova, banaka i drugi predstavnici javnog i politickog zivota u Kraljevu, zahvalnice su dodeljene i Slobodanu Lukicu, Zeljku Kosaninu, Antoniju Aramanteu, Andjeliji Kapa, Dusanu Vukovicu, Leposavi Jankovic, svajcadrskoj humanitarnoj organizaciji SDC, Slobodanu Suvocesmakovicu, kosarkaskom klubu "Masinac" i skoli fudbala "Bubamara".
   U ime svih dobitnika prisutnima se zahvalio dobitnik Oktobarske nagrade Mihailo Dimitric:
- Svaka nagrada nosi u sebi dva obelezja-priznanje za uspeh kao podsticaj mladjim stvaraocima ili priznanje za stvaralacki rad za nas starije. Svi ljudi zele uspeh i traze srecu, sa manje ili vise snage i upornosti, a najvise izgleda da je nadju i sacuvaju imaju oni koji je traze u zajednickoj sreci sto veceg broja ljudi sa kojima ih zivot vezuje - rekao je Dimitric zahvaljujuci se na Oktobarskoj nagradi.
   Cestitajuci dobitnicima Marko Petrovic, predsednik Privremenog organa opstine Kraljevo u svom govoru na svecanoj sednici opisao je poslednji dan "kraljeve nedelje" koji je, kao dan Kraljeva ustanovljen 1999. godine sledecim recima: "Sedmi oktobar, nije dan, to je secanje; nije datum, nego pocetak; nije praznik, nego obaveza".
   U srpskoj tradiciji 7. oktobar je posvecen kultu Nemanjica, odnosno prvom Nemanjicu krunisanom pocetkom 13. veka u manastiru Zica. Stefan Prvovencani, sin Stefana Nemanje i brat Svetog Save tada je krunisan kao prvi srpski kralj. Sedmi oktobar je i u pravoslavnom kalendaru je obelezen kao prepodobni Simon sto je monasko ime prvog srpskog kralja.Povratak na vrh strane


NARODNI POKRET OTPOR - pise Rajko Saric
Svitanje medijskog mraka?

   • Narodni pokret Otpor od 6. do 12. oktobra u svim vecim gradovima u Srbiji prikuplja potpise za ponistavanje svih odluka Skupstine Srbije kojim je izabran Savet republicke radio-difuzne agencije.

   Narodni pokret Otpor (NP) se zalaze za uspostavljanje pravne drzave, za vladavinu prava. Ono sto karakterise danasnju vladajucu strukturu to su gomile afera, nedonosenje novog Ustava, nepostovanje starog i brojne ministre u ostavci i izvrgavanje ruglu procedure izbora koji se obavljaju u Skupstini Srbije. Ovakvim nacinom rada, aktuelna vlast je u potpunosti izneverila predizborna obecanja iz 2000. godine, upravo ono u sta su gradjani Srbije najvise verovali posle pada Milosevicevog rezima - receno je na poslednjoj konferenciji za novinare NP Otpor u Kraljevu.
   Aktivista Otpora, Vladimir Marovic je posebno akcenat stavio na izbor clanova Saveta republicke radio - difuzne agencije.
   -Otpor je pokrenuo inicijativu da Narodna skupstina Sbije donese Odluku o stavljanju van snage svih odluka o izboru clanova ovog Saveta. Od 6. do 12. oktobra nasi clanovi ce u svim vecim gradovima Srbije prikupljati 15.000 potpisa kako bi inicijativa usla u skupstinsku proceduru. Javnost zna da su sporna tri clana Saveta, da su clanovi struke i nevladinog sektora podneli ostavke. Rec je o Vladimiru Cvetkovicu, Nenadu Cekicu i Goranu Radenovicu koji su u Savet izabrani van zakonske procedure - rekao je Marovic. On je rekao da Otpor nije zaboravio na medijski mrak koji je u Srbiji vladao pre 5.oktobra 2000. godine i izrazio bojazan od ponovnog dezinformisanja, ponovnog poigravanja sa svescu gradjana jer mediji imaju ogrman znacaj u donosenju odlka pojedinaca u drustvu.
   Ustavom Srbije omoguceno je da se u skupstinsku proceduru uvrsti bilo koja inicijativa, ali nije precizirano u kom vremenskom roku bi se morala naci na dnevnom redu.
   Aktivista NP Otpor Vladan Slavkovic je rekao da je do sada zavrseno 80 odsto aktivnosti na registraciji Otpora kao politicke stranke s obzirom da postoji puni koncenzus opstinskih odbora o ovom pitanju.
   On je i ovom prilikom podsetio na dogadjaje koji su prethodili raspustanju Skupstine opstine i uvodjenju privremenih mera u Kraljevu. -Cetiri od pet clanova sadasnjeg Privremenog organa, direktno je ucestvovalo u prizivanju privremenih mera, a sada, navodno rade na razresenju problema koji su se nagomilali bas zahvaljujuci njima - rekao je Slavkovic. On nije iskljucio mogucnost da Otpor izadje sa svojim kandidatom za predsednika opstine ili da podrzi neku od istaknutih kandidatura.Povratak na vrh strane


PRIJEM ZA MLADE TALENTE - pise Vesna Markovic Jokanovic
Povratak pravim vrednostima

   • Medju ucenicima kraljevackih osnovnih i srednjih skola veliki je broj talentovane dece kojima treba posvetiti vise paznje i obezbediti uslove za dalje sticanje znanja • Posle decenije zapostavljanja konacno se vracamo pravim vrednostima

   Kraljevdan i treci dan Decije nedelje obelezen je i svecanim prijemom koji su za mlade talente naseg grada, njihove roditelje i nastavnike priredili predsednik i clanovi Privremenog organa Skupstine opstine Kraljevo.
   Mecu najuspesnijim ucenicima osnovih i srednjih skola koji su osvojili brojne medalje i priznanja na takmicenjima, posebno mesto zauzima Marko Jevremovic, koji je kao djak generacije i maturant OS "Dositej Obradovic" iz Vrbe osvojio prvo mesto na Republickom i Saveznom takmicenju iz matematike, drugo mesto na Saveznom takmicenju iz fizike i bronzanu medalju na Matematickoj olimpijadi u Izmiru u Turskoj.
   Prvo mesto na Republickom takmicenju iz tehnickog vaspitanja u oblasti fotografije osvojila je Natasa Ristovic, cak OS "Cetvrti kraljevacki bataljon", ucenici OS "Djura Jaksic" iz Konareva Vojislav Vukovic i Uros Jojic osvojili su drugo mesto iz oblasti fotografskog stvaralastva i trece mesto iz energetike na ovom takmicenju. Danka Rudinac iz OS "Zivan Maricic" iz Zice zauzela je drugo mesto na Republickoj smotri naucno-tehnickog stvaralastva u oblasti gradjevinarstva i arhitekture.
   Regionalni centar za talente na Republickoj smotri naucno-istrazivackih radova talenata Srbije dostojno su predstavili Ivana Vlatkovic, ucenica Medicinske skole i Tihomir Raseta, gimnazijalac.
   Djaci Medicinske skole Jasmina Jevremovic, Milica Milovanovic i Katarina Bukara osvojile su pojedinacno i ekipno drugo mesto na Republickom takmicenju iz anatomije, a Milica Stefanovic i Ivan Dabetic trece mesto na Republickom takmicenju iz biologije.
   Ucenici Sumarske skole osvojili su na Republickom takmicenju skola iz podrucja rada sumarstva i obrade drveta brojna priznanja:
   Ognjen Vrbarac je bio drugi iz tehnickog crtanja, Dejan Stefanovic drugi a Edin Selmanovic treci na poligonu u obaranju stabla, Nada Polumirac osvojila je trece mesto u aranziranju biljnog materijala.
   Ni sportisti nisu zaostajali- Laka Terzic, djak Ekonomsko-trgovinske skole osvojila je srebrnu, a Milos Simovic bronzanu medalju u atletici na Balkanijadi. Katarina Kojic iz OS "Svetozar Markovic" bila je druga na Republickom takmicenju u atletici, a odbojkaska ekipa Sumarske skole Sampion Republickog prvenstva "Domijada" odrzanog u Kragujevcu.
Hor OS "Djura Jaksic" osvojio je trece mesto na Republickom takmicenju iz muzicke kulture.

Marko Petrovic:
Omogucimo deci da se bave onim sto vole
   "Danas, na Kraljevdan, izuzetna cast nam je bila da pozdravimo talentovanu decu koja su slavu naseg grada pronela na takmicenjima sirom zemlje. Ovo je izuzetna prilika da se obratimo toj deci u nameri da im omogucimo uslove da se skoluju i ostanu ovde i da se bave onim sto vole, a ne da se ponovi ono sto je bilo petnaest godina unazad da mladi beze glavom bez obzira iz ove zemlje trazeci uhlebljenje i posao. Oni treba da se sto manje ugledaju na nas i da idu sto vise napred", kazao je na prijemu za talentovanu decu Marko Petrovic, predsednik Privremnog organa SO Kraljevo.
   On je obecao da ce danas Marku Jevremovicu biti urucen kompjuter kao podstrek za dalji rad. Odgovarajuci na novinarsko pitanje - kada ce biti resen status Doma tehnike i prostora za rad Regionalnog centra za talente, Petrovic je rekao da se sudski proces oko vlasnistva nad tim objektom privodi kraju i da ce on biti obnovljen i iskoriscen na najbolji moguci nacin.


MARKO JEVREMOVIC
Matematika je zadovoljstvo
Kada se 1995. godine, sestogodisnji Marko Jevremovic sa porodicom iz Kanade doselio u Vrbu, cekala su ga brojna iskusenja. Jedno od najvecih bilo je kako, pored francuskog, nauciti dobro i maternji - srpski jezik. Godinu dana mladji od svojih drugara iz prvog razreda, napredovao je brzo - redjale su se petice, prvi uspeh na takmicenju iz matematike u cetvrtom razredu, a posle i iz srpskog jezika, hemije i fizike - ukupno 24 diplome i priznanja i titula vukovca i djaka generacije OS " Dositej Obradovic". Bio je Marko prvi na republickom i Saveznom takmicenju iz matematike i kao clan ekipe Srbije i Crne Gore, u junu, osvojio bronzanu medalju na Matematickoj olimpijadi Balkanijade u turskom gradu Izmiru. Razgovor sa ovim visokim, tamnokosim i nenametljivim decakom pocinjemo upravo utiscima sa ovog takmicenja.
"Na Balkanijadi se takmicilo pedesetak najboljih matematicara iz nase zemlje, Grcke, Bugarske, Rumunije, Makedonije, Turske i Kipra. Nasu zemlju, pored mene, predstavljali su najbolji osnovci iz Beograda, Novog Sada, Valjeva, Loznice i jedan djak beogradske prirodno-matematicke Gimnazije", kaze Marko.
"Imali smo cetiri ipo sata da resimo cetiri zadatka. Na prvi pogled zadaci su se cinili lakim, prosto sam se iznenadio. Kada sam poceo da ih resavam - shvatio sam da je to samo opticka i logicka varka. Uspeo sam da resim dva zadatka, tredji su mi priznali do pola, a cetvrti nisam znao jer mi to nismo ni ucili jer nije u programu za uzrast do petnaest ipo godina u kom sam se ja takmicio. Osvojio sam bronzanu medalju, a nasa ekipa je bila peta. U Izmiru smo bili deset dana, lepo smo se proveli, obisli Efes, crkvu Device Marije i druge znamenitosti, kupali se i odmarali", prica Marko.
On je od septembra djak specijalnog odeljenja matematicke Gimnazije u Kraljevu (upisan sa 111 poena od planiranog maksimuma od 100 bodova). Sprema se za jun sledece godine i novu Balkanijadu u Novom Sadu. Za ljubav prema prirodnim naukama, posebno matematici, hemiji i fizici, iz koje je osvojio drugo mesto na Saveznom takmicenju, pored prirodnog dara, najvise su- kaze Marko- zasluzni njegova uciteljica Biljana Seizovic, nastavnik Radoslav Petrovic i prof dr Branislav Popovic sa kragujevackog Prirodno-matematickog fakulteta koji ga sprema za nova takmicenja. I naravno - otac Bozidar i njegova porodica. Sestra Jasmina je takodje bila djak generacije i kao ucenik Medicinske skole osvojila drugo mesto na Republickom takmicenju iz anatomije.
Marko je ranije pisao pesme, sam je naucio da svira klavijature i voli da komponuje. Kosarkom se bavi rekreativno, ima svoje drustvo i kaze da mu svakodnevno vezbanje matematike ne predstavlja teret vec zadovoljstvo.
A da bi ova, skoro idilicna prica, bila potpuna citiracemo Markovog oca Bozidara:
"Sramota je da mog sina do danas niko iz ministarstva prosvete i opstine nije pozvao ni na razgovor, da mu uputi reci priznanja, da ga pohvali, da pita da li mu nesto treba. Marko nema kompjuter, a i put na Balkanijadu smo delimicno finansirali sami. Bio je na testiranju u Regionalnom centru za talente i kazu- nije prosao, nije ni talentovan, ni nadaren".
Marko namerava da studira matematiku i fiziku, da se bavi naucnim radom i voleo bi da ostane u svojoj zemlji ako mu ovde budu omoguceni uslovi za napredovanje i rad.


ZORICA RISTOVIC
Ispred ili iza objektiva?
Krha plavokosa devojcica, djak sedmog razreda OS "Cetvrti kraljevacki bataljon" Natasa Ristovic osvojila je zlato za fotografiju na Republickom takmicenju iz tehnickog vaspitanja.
"Slikala sam nasu reku Ibar, gradsku crkvu, manastir Zicu i neke nove gradjevine u Kraljevu. Sve su to crno-bele fotografije, a moje su proglasene najboljima", prica Natasa. Za fotografiju je zainteresovao otac i nastavnica Zorica Doknic, uclanila se u skolsku fotografsku sekciju ali posto skola nema laboratoriju i opremu za rad, mnogo joj je pomogao vlasnik jedne privatne fotografske radnje. Natasa je odlican djak, fotografiju voli ali u zivotu planira da se bavi - manekenstvom. Da li ce Zorica preci na suprotnu stranu objektiva?


DANKA RUDINAC
Buduci arhitekta

Srebro na Republickoj smotri naucno-tehnickog stvaralastva "Korak u novi milenijum", u oblasti arhitekture i gradjevinarstva osvojila je Danka Rudinac, odlicna ucenica sedmog razreda OS "Zivan Maricic" iz Zice.

   "Maketu kuce pravila sam dva meseca. Pomagali su mi tata i nastavnica Milica Vucicevic. Volela bi da upisem gradjevinsku skolu i posle arhitekturu, da pravim lepe kuce", kaze Danka.
   Ovo su tek tri price o talentu, uspehu i snovima. A snovi su nezne biljke koje traze puno nege da bi postali i neka lepsa, njihova i nasa buducnost.Povratak na vrh strane

OKTOBARSKE NAGRADE - TRI PRICE - pise Marina Miljkovic Dabic

RADE BAKRACEVIC, pocasni konzul Kraljeva u Mariboru
Prijatelje treba cuvati

   Ja se zahvaljujem, pre svega, Privremenom organu opstine Kraljevo i svima koji su me predlozili. Cestitam praznik svim Kraljevcanima. Ja sam, evo vec 40-tak godina u Mariboru, povezan sam stalno sa Kraljevom i mnogo mi znaci kad neko prizna da radimo, jer od 2000. godine kada je prof. dr Pedja Stojanovic potpisao Povelju o partnerstvu (nekada je to bilo pobratimstvo), zapoceta je neka nova saradnja. Mnogo radimo na tome, nekoliko puta smo dovodili privredne delegacije iz Maribora u Kraljevo i iz Kraljeva u Sloveniju. Dosta smo uradili i kad se ta nagrada dodeljuje meni, morao bih da kazem da deo te nagrade sigurno dobijaju i svi ostali: politicari iz Kraljeva koji su potpisali Povelju o partnerstvu, ali i mnogi Srbi koji zive u Mariboru i mnogi Slovenci koji rade sa nama i kojima je drago zbog saradnje Kraljeva i Maribora i Slovenije i Srbije.
Koliko godina Vi vec nosite titulu pocasnog konzula ?
Od 2000. godine kada je potpisano partnerstvo. Ta delegacija, na celu sa Pedjom Stojanovicem i gradonacelnik Maribora Boris Sovic predlozila je da ja budem pocasni konzul Kraljeva koji ce tu saradnju prosirivati i produbljivati na svim poljima, od privrede do sporta i na dobro Kraljeva i Kraljevcana i Maribora i Mariborcana.
Za sve godine koje ste proveli u Sloveniji koji Vam je period bio najtezi ?
Najtezi je bio prvi dan kada sam 60-tih godina dosao u Maribor. Znate, nepoznavanje jezika, ne poznajete ljude, ali 60-tih godina nas su Slovenci oberucke docekali, nije bilo nikakvih problema. Bilo je problema zbog stana, zbog nedostatka materijalnih sredstava, trebalo je sve to organizovati i da se jezik nauci, ali je posle toga sve zaista bilo odlicno.
A devedesetih godina kada su zahladneli odnosi Srbije i Slovenije ?
Ja cesto kazem, i posto je danas praznik, mozda ne bi bilo dobro da pominjemo te losije stvari. Bilo je tesko za Srbe u Sloveniji, jer Slovenci nisu znali o cemu se radi. Nisu znali ni Srbi ko je posvadjao te narode, ili ih nije posvadjao - to nije vazno. Nesto nije bilo dobro i zato smo se okrenuli sada nekim novim vremenima. Ja kazem da je sad mnogo bolje, Slovenci su to sve zaboravili, dobro bi bilo da i mi zaboravimo. Vidite, samo cinjenica da smo iz Slovenije Kraljevu, Vrnjackoj Banji i Novom Pazaru poklonili vatrogasne kamione, da ne govorimo o vrednosti, velika je stvar. Iz Maribora zovu privrednike iz Kraljeva da dodju u Sloveniju da saradjuju. Vidite i ovo stanje sa preduzecem "Ekonom" iz Usca". "Primat" iz Maribora je suvlasnik tog preduzeca. Ja ne znam tacno koliki je udeo jednih ili drugih, ali to bi morale opstina ili drzava da odrade da se ne bi kvarili odnosi izmedju Kraljeva i Maribora koji su sada super.
Postoji li neko udruzenje Kraljevcana ili Srba u Mariboru?
Postoji, to ste dobro pitali. Postoji i to veliko drustvo u Mariboru. U Mariboru ima 8.000 Srba, u Sloveniji oko 60.000 , znaci najvise ljudi iz druge nacije je Srba. Saradnja je, naravno, najveca sa Kraljevom, jer to Kraljevcani "guraju'. Ne bih zeleo nikoga da vredjam, ali Kraljevcani nisu dosli nepismeni, uglavnom su dosli sa univerzitetskim diplomama, sve su to skolovani ljudi: lekari, inzenjeri, novinari. Mozda je to bio razlog da lakse uspostavimo kontakte, jer je nekim drugim, neskolovanim radnicima to mozda teze islo. Ali, mi pomazemo svim Srbima i evo, najnovija vest je da 25. oktobra definitivno pocinjemo sa nastavom na srpskom jeziku, pedesetoro dece je upisano. Predvidjeno je da prof. dr Predrag Stojanovic dodje da tu skolu otvori i da pocnemo jednu drugaciju, bolju vrstu saradnje. Slovenci su nam cak dali zeleno svetlo i za mogucnost fakultativnog ucenja srpskog jezika, a posle toga bilo bi u skolama i kao obavezno.
Koliko je za nas Srbe u Sloveniji situacija pozitivna pokazuje i cinjenica da nam je Ministarstvo za kulturu Slovenije omogucilo da imamo svoje novine. Imamo svoju reviju "Kontakt": onako kako nasi saradnici napisu tekst se objavljuje, na srpskom ili na slovenackom jeziku. Ja sam glavni i odgovorni urednik tih novina. Veoma sam zadovoljan i cini mi se da cemo sirenjem mreze saradnika, buduci da smo dobili novcana sredstva to moci da organizujemo kvalitetnije. Dobili smo sredstva i za folklor. Kao sto ste vi, uoci praznika, imali nastupe kulturno-umetnickih drustava, sve to mozete da vidite i u Sloveniji. Dovodili smo strucnjake iz Srbije koji su obucavali nasu decu, kupili smo im i nosnju tako da sada odlicno igraju srpska kola. Zeleo bih da se zahvalim gradonacelniku Maribora Borisu Sovicu koji vrlo blagonaklono gleda na saradnju sa Kraljevom i svim Kraljevcanima i zeleo bih, ako nekim slucajem bude zamenjeno ovo rukovodstvo i neko drugo, trece, cetvrto, da bilo ko da dodje sto vise saradjuje, jer je lepo imati prijatelja. Znate da Slovenija 1. maja 2004. godine ulazi u Evropu i da cete preko nas moci mnogo toga da uradite sa Evropom, jer prijatelja je tesko dobiti, lako ga je izgubiti. Posto smo sada prijatelji, to vise nije pobratimstvo, vec partnerstvo koje treba da gajimo za dobro svih Kraljevcana i Mariborcana.

MIHAILO DIMITRIC, arhitekta, dobitnik Oktobarske nagrade
Uspeh se nikad olako ne priznaje

   U suzenoj biografiji moglo bi da stoji: rodjen pre 66 godina, dete uciteljice i svestenika koji su cesto menjali mesto boravka. Gimnaziju zavrsio u Trsteniku, Arhitektonski fakultet u Beogradu, posle diplomiranja pet godina radio u Nemackoj upravo na projektovanju zdravstvenih ustanova. Po povratku u zemlju bio tehnicki direktor u Direkciji za izgradnju Vrnjacke Banje. A onda ga, pre tri decenije, Kraljevcani "kupili" ponudom za projekat Hirurske bolnice. Dosao i ostao…
U svom govoru citirali ste reci Ive Andrica o besmislenosti bezanja iz mesta koja nam se ne dopadaju, jer "samo uzalud gubimo snagu da mesto ucinimo lepsim i podnosljivijim". Negde ste se prepoznali?
Iskoristio sam nekoliko njegovih divnih misli koje sam procitao jos kao mladic i shvatio ih kao neku vrstu malog testamenta: ljudi odlaze iz zemlje smatrajuci da ce na nekom drugom mestu da nadju to "nesto", jer im je nepodnosljivo da se na tom mestu gde se nalaze osecaju nekako nedovrseno, nepotvrdjeno. A kad pogledate u sustini, oni se bukvalno vracaju na svoj pocetak. Tako sam i ja otisao iz ovog kraja jos pre 45 godina trudeci se da nesto napravim u Nemackoj, a zapravo sam se trudio da se sto pre vratim nazad.
Gotovo da sam zaboravila Vam cestitam. Ali, Vi ste projekat za ciju ste realizaciju nagradjeni uradili pre gotovo tri decenije?
Andric je rekao jos jednu veoma interesantnu stvar: da uspeh koji covek postigne ne moze nicim da se plati, da se nadoknadi. Svi misle da uspeh moze olako da se prizna. Nijedan pravi uspeh nikad nije olako priznat. Uspeh je kao neko voce koje kasno sazreva: dugo vi morate da cekate da to voce toliko sazri da biste osetili da je slatko i uzivali u ukusu koji to zadovoljstvo samo po sebi pruza. Tako i uspeh na kraju dolazi mozda uvek kasno.
Jeste li nagradu zasluzili zato sto ste svoju srecu trazili u zajednickoj sreci sto veceg broja ljudi sa kojima Vas zivot vezuje?
Kad sam dolazio iz Nemacke, ja sam imao neku potajnu zelju za iskustvom koje sam ovde ostvario; projekat i izgradnja Hirurske bolnice. Kad sam dobio mogucnost da napravim taj projekat i objekat, ja sam to vec smatrao prvom nagradom, jer ovakve stvari ne dolaze cesto i mali broj mojih kolega u zivotu ima takvu sansu. Mislim da smo uspeli, jer je kraljevacka Hirurska bolnica poznata i u malo sirim krugovima u Srbiji. Mozda ja to svoje delo nisam dovoljno prezentirao siroj javnosti i to ce, buduci da sam vec dve godine u penziji, biti neki moj sledeci zadatak. Ne samo zato sto je to podsticaj kroz ovu nagradu, nego cu pokusati da napravim jednu Monografiju o Hirurskoj bolnici u kojoj ce biti prikazan bar deo napora mnogih ljudi. Vazno je da se ovakve nagrade zapamte zbog toga sto one, ustvari, treba da predstavljaju podsticaj za mlade ljude koji dolaze i vide da se nesto desava i da se ono sto je vredno i primecuje i nagradjuje.gg

ZELJKO KOSANIN CUVENI KRALJEVACKI KOLEKCIONAR
Uskoro srebrni jubilej

   Da su zivi veliki francuski pisci Aleksandar Dima i Viktor Igo u ovom nasem teskom vramenu, imali bi prilike sta da zabeleze o gospodinu Zeljku Kosaninu. Za tih dvadeset godina ono sto je vredno pomena, pamcenja, narocito povodom njegove stalne umetnicke zbirke, gde on ne posustaje, desilo se mnogo stosta. U neku ruku, posto je on promoter knjiga, kataloga i luksuznih monografija povodom kojih i pravi izlozbe - setimo se samo divne monografije Milana Djokica, kraljevackog slikara, pesnika i konzervatora, u autorskoj prezentaciji Srete Bosnjaka, zatim sjajnih izlozbi Radosa Rakusa kao slikara - sve su to njegove premijere i gotovo senzacije gde su autori predgovora, recimo poimence, bili Balsa Rajcevic, Sreto Bosnjak, Dusan Djokic, a posle, Ivona Rajacic - Barandovski, pa zatim mamut izlozba 2000 minijaturnih akvarela u Salonu Savremene Umetnosti u Beogradu 1998, koji je predstavila LJubica Miljkovic, kustos Narodnog Muzeja u Beogradu, maestralna izlozba „U slavu ikone“ koja je postavljena u nekoliko znacajnih muzeja i propracena impresivnom publikacijom, vise od dve stotine grafickih listova na isti nacin predstavljeno je u kulturnim centrima Kovin - Smederevo, i potom, divne knjige prirucnika o akvarelu, zbornika i trebnika, koje je priredio pomenuti akvarelista, Dusan Djokic, i povodom koje je u Narodnom Muzeju u Kraljevu priredjena izlozba nasih najvecih zivih akvarelista 20. veka, Zorana Pavlovica, Zdravka Mandica, Grujice Lazarevica, Ratka Lalica, Ranka Bjeljinca, Todora Stevanovica, Vlastimira Nikolica, Milana Djokica i Dusana Djokica.
Ali to ni izdaleka nije sve. Iza vrha tog ledenog brega stajalo bi otprilike ovo: neprebrojiva kolekcija svih kategorija i tehnika ne samo slika - ulja na platnu, crteza, grafika , akvarela, skulptura, spalira zidnih tapiserija, ikona, ekskluzivnih predmeta primenjene umetnosti (rezbarenog mobilijara), nekih starih i Spo pet vekova i vise. Medjutim, najinteresantnija je zbirka nase savremene umetnosti sa skoro celog Balkana, pogotovu jugoslovenskih naroda, a narocito savremenih srpskih umetnika u poslednjih pedeset godiha.
Ono sto je interesantno jeste da je Zeljko Kosanin svoju prvu sliku u zbirci, simbolicki, nabavio ulje na platnu, rad izvesnog kraljevackog umetnika Kitica, a kao poslednji poduhvat, simbolicki, u svoju zbirku ugradio je dela ovih umetnika na izlozbi u Ibar - Basti 21. marta ove godine: mladog kraljevackog vajara Vladimira Jablanovica i doticnog Dusana Djokica, koji je tom prilikom izlozio 16 najnovijih reprezentativnih slika, rekao nesto lepih pozdravnih reci prilikom otvaranja i ostavio Kosaninu u amanet i secanje kompletnu izlozbu. Nedavno smo otkrili da su Jablanovic i Djokic poreklom iz nekada vrlo bliskih , od pre deset vekova starih srpskih porodica , koji su se prvi put sreli na toj izlozbi.
Sva buduca razmisljanja o zbirci Zeljka Kosanina zdusno preporucujem celoj nasoj umetnickoj, a narocito ostaloj javnosti. Sve ostalo bi bile legende, price, manje ili vise prazna govorkanja i nepouzdane informacije iz trece ili cetvrte ruke.
Dusan Djokic, Beograd, slikar i likovni kriticarPovratak na vrh strane


 INTERVJU: DR DESIMIR JEVTIC, AMBASADOR U PENZIJI - pise Marina Miljkovic Dabic
Mudar lider predvidja ishode

    • "U nasem je mentalitetu da idemo na posao, ne da radimo, da primimo platu, ne i da je zaradimo, Mi smo pedeset godina tako vaspitavani i tesko je to sada promeniti" - kaze sagovornik "Ibarskih novosti"

   Septembra 1987. godine Desimir Jevtic, po profesiji masinski inzenjer, doktor tehnickih nauka, profesor univerziteta bio je premijer Srbije. Doduse, funkcija je malo rogobatnije zvucala - predsednik Republickog izvrsnog veca. Onda je dosla Osma sednica CK SKS, a on je bio jedan od sedmorice koji su glasali protiv opcije koja je pobedila. "Bio sam porazena manjina, ali nije mi bilo prvi put" - sturo se priseca. Posle svih ovih godina gotovo neverovatno zvuci da su i on i Vlada "u sedlu" ostali jos deset meseci, sve do kraja mandata. "Milosevic je video da cu da se branim, a on je po prirodi bio kukavica" - kaze danas Desimir Jevtic koji je svoj radni vek zavrsio u Rumuniji na mestu ambasadora. U svom rodnom Oparicu, opstina Rekovac, sada gaji pcele, stvara skulpture i bavi se slikarstvom. Smatra da je Slobodanu Milosevicu rekao sta o njemu misli mnogo pre drugih, da greske koje smo napravili treba da platimo, da su afere i svadje aktuelnih politicara normalna stvar. Tacno onoliko koliko je nenormalna cinjenica da smo jedna od retkih zemalja u svetu koja je ubila svog premijera…
IN: Kazu da je buducnost neke zemlje uvek predodredjena sposobnoscu elite da se snadje u vremenu i prostoru. Kada i gde je pogresila elita kojoj ste i sami pripadali, odmah kazem pogresila, jer je vecina nas osetila pogubnost odluka donetih osamdesetih godina HH veka ?
Narod, naravno, nikada nije kriv. Narod obicno ide za svojom elitom. Mi smo, nazalost, u nasoj istoriji imali dosta tragican odnos prema eliti. Uvek je promena vlasti prethodnu elitu unistavala. Uvek se o onim prethodnim govorilo kao o "avetinjama proslosti", kako rece Djelic pre neki dan. A nisu svi bili avetinje i mogli su da se upotrebe za dobro naroda. Posle promena koje su nastale posle pada Berlinskog zida nasa elita se nije snasla. Verovatno razlog za to lezi u tome sto su u eliti, ili u najglasnijem delu elite bili, uglavnom, ljudi sa iskustvima Srba van Srbije, znaci Srba sa kompleksom stalnih sukoba sa narodom sa tih teritorija, bilo iz Hrvatske, bilo iz Bosne… Oni su, rekao bih, iskoristili priliku da promovisu coveka koji je obecao da ce radikalnim merama da definitivno resi srpsko pitanje.
IN: A sta je bio razlog da nasa elita prenebregne tu jako bitnu 1989. godinu ?
Rekao bih da je nasa elita smatrala da se nista nije desilo, da ce nasa zemlja moci i dalje da bude "nesto izmedju". Secate se "Istok na Zapadu, Zapad na Istoku". To, naravno, nije moglo da bude.
IN: Vama se, rekla bih, mnogo pre te 1989. godine ucinilo da politika kojoj ste i sami bili naklonjeni ne daje prave rezultate?
Svima je bilo jasno da ce se Jugoslavija podeliti, da ne kazem raspasti, pitanje je bilo samo kako ce to da se uradi. Bio je to sukob linije koja je bila za pregovaranje i kompromise na politickom planu i za liberalniji odnos prema ekonomiji, koju zastpupa Ivan Stambolic i linije radikalizacije problema koju je zastupao Slobodan Milosevic. U to vreme crkva seta mosti kneza Lazara po granicama srpkih teritorija, iskopavaju se jame po Bosni i po Hrvatskoj, sahranjuju se zrtve drugog svetskog rata koje su, ocigledno postojale, ali je pitanje kome su sluzile? Verovatno samo za to da jos jedno 200.000 ljudi pogine posle toga.
IN: Sta se konkretno desilo na 8. sednici? Koliko je ljudi bilo protiv opcije koja je pobedila? Vi ste bili medju njima ?
Ja sam porazena manjina. Nije mi to bilo prvi put. Bio sam porazena manjina i 1976. kada sam se pobunio protiv takozvanih radnickih amandmana na Ustav, pa sam pogodio u sto se kaze, krupnu metu. Iako sam bio kandidat za generalnog direktora "14. oktobra" u Krusevcu, oni me isteraju. Slobodan Milosevic je dugo osvajao vecinu koja ga je podrzavala. Secate se "Studenta" i crteza: vampirski zubi zagrizli javorov list i to je kao uvreda Tita. Slobodan brani Tita da bi osvojio one koji su bili za njega, zatim ga kritikuje da bi osvojio one koji su bili protiv. Zatim se pojavljuje prica o Vojku i Savlu, pise se protiv civilizovanog sveta, osvaja se necivilizovani svet. Na prici o Gradskom komitetu prelama se prica o osvajanju RTS-a, Dusko Mitevic postaje glavni i odgovorni. Ivan kaze: "Ne treba koketirati sa nacionalistima iz Akademije!" Slobodan Milosevic koketira sa Akademijom i osvaja taj deo elite. Dolazi Osma sednica i, naravno, nas sedam je protiv… Mi smo porazeni. Ustvari, na Izvrsnom komitetu koji je bio dva dana pre toga, mi smo bili porazeni za dva glasa i onda, jednim dopisom Gradskog komiteta koji potpisuju Slobodanka Gruden, Rados Smiljkovic, Dusko Mitevic i Jagos Puric, posle znate sta su oni bili, stize prijava kako Ivan Stambolic vrsi pritisak na Gradski komitet, a kao predsednik drzave nema pravo da se mesa u partijska pitanja. To je prvi izlazak na videlo sukoba izmedju Slobodana i Ivana koji je tinjao sve vreme. Tada postaje jasno da Dragisa (Buca) Pavlovic nije glavna tema, vec Ivan Stambolic. I tako imate, s jedne strane, coveka koji se bori za vlast svim sredstvima i koketira sa nacionalistima i koministima i, sa druge strane jednog koji se nedovoljno bori za vlast, a pokusava da uvede u zemlju jedan noviji pristup, razlicit od komunistickog.. Zato i gubi. I zato smo mi porazena manjina…
IN: Posle svega sto ste rekli o Slobodanu Milosevicu, posle svih ovih godina, smatrate li da je on bio nacionalista?
Ne, teza je bila, i to se nije krilo - " i posle Tita Tito". Nisu to samo vicevi, kao sto mi sada slusamo da je to njegova supruga izdejstvovala, to je bila sema u razgovorima sa republickim rukovodstvom u kojima sam i ja ucestvovao.
IN: Kako je onda bilo moguce da, od momenta, kada ste im se usprotivili, ostanete na mestu premijera?
Osma sednica bila je u septembru 1987. godine, a vec u decembru tacka dnevnog reda bilo je poverenje Vladi. Moji ministri su bili strasno razocarani sto sam ja tako glasao. Jedva sam ih ubedio da nastave da rade recima (pamte oni to): "Kad djavo kuca na vrata ti radi, nemas drugo resenje!" Kad su stavili poverenje Vladi na dnevni red, svoje ministre sam ubedio da napisu sta su uradili za te tri godine. Izvestaji su bili knjiga od 200 stranica. Tacka dnevnog reda na Skupstini, mi im saljemo materijal, oni skidaju tacku. Slobodan je po prirodi bio plasljiv, on je kukavica u sustini, hvatao je na tudje slabosti. Kad je video da cu da se branim, on je to ostavio za redovne izbore, nije hteo sa mnom da ratuje. Kad se mandat Vlade zavrsio, Slobodan me zove i pita sta bih hteo sada. Kazem, :"Ja sam profesor Univerziteta, tu mi nista ne trebas. Mogu da budem ambasador, tu nemoj da mi smetas!" I tako ja odem u Rumuniju i budem tamo devet godina. To je Slobodan, takav je bio: nije ulazio u nepotrebne sukobe i uvek je hteo da upotrebi nekoga. I sad ima u politici tih koje je on upotrebljavao povremeno. Mene nije upotrebio.
IN: Jeste li sigurni? Smatrate li da ste time sto ste pristajali da budete na visokim funkcijama prosto davali legitimitet jednom takvom coveku kao sto je bio Slobodan Milosevic ?
To je bilo takvo vreme, jednostavno situacija kada vi i kada ste "protiv" i kada ste "za" - nista ne menjate. Na njega nije moglo da se utice. Ja mislim da je na njega mogla samo njegova supruga da utice i da je ustvari problem te dve glave sve to sto smo mi doziveli za tih 10 godina.
IN: Kako gledate na 5. oktobar 2000. ?
To je isto revolucija. Znao sam da ce to da se desi, imao sam neke kontakte sa njima, vidite - onde mi stoji letak "Ovde zive otporasi ". Cim sam dosao iz Rumunije, jos je Slobodan bio na vlasti, ja sam se "Otporu" preko Interneta prijavio, nikad nisu dosli nista da me pitaju, ali svejedno - to je bilo moje opredeljenje. Znaci, ja sam ovde vazio za opoziciju, radio i dalje protiv Slobodana Milosevica. Cak su na jednom mitingu ovde rekli: "Imate Vi ovde izdajnike!" Kad su oni otisli, ja mojim seljacima ovde kazem: "Pustite Bidzu, ja sam za njega istorijska licnost!" Veliki je uspeh sto nije bilo vise zrtava, zbog trauma koje ostaju iza toga. Podrzavam one ljude koji su sve ucinili da ne dodje do krvi. Ja sam samo protiv nastavka paktiranja.
IN: Oni koji kazu da tranzicija mora da boli tvrde da treba da ucimo na greskama drugih?
Cini mi se pogresnim shvatanje da ce neke stvari brzo biti uradjene. Ja znam da u Rumuniji neke velike firme ni posle 13 godina nisu privatizovane. Neke stvari nece biti uradjene za godinu dana ili dve, ali ljudi moraju da zive. Ko da placa te ljude? Nama socijalni programi odnose ogromna sredstva. I to socijalni programi za one koji ne rade, a primaju platu! Mislim da stvari dobro idu na makroekonomskom planu. Sa problemima, naravno, ali oni su u Rumuniji prevazilazeni 13,14 godina, a kod nas su prosle tek tri. Imacemo problema verovatno i dalje, ali nadam se da ce se naci ljudi koji ce umeti da pronadju pravo resenje.
IN: Kako vidite danasnju politicku scenu u Srbiji ?
Ona je daleko bolja od one koja je bila pre 5. oktobra. Ja mislim da je dobro sto se oni svadjaju. Mi moramo da se naviknemo na to da su politicari javne licnosti. Moraju da vode racuna sta rade. I ima svi redom da ga gledaju, vi novinari da dezurate, paparaci da ga snimaju, mogu oni da se bune koliko hoce, ali to je tako. I nije nikakvo cudo sto se otkriva da je ovaj uradio ovo ili ono, samo treba odvojiti politicku odgovornost od krivicne. Vi novinari morate istinu da prikazujete, koliko mozete, nikada necete moci celu, ni u svetu se to ne moze.
IN: Da li se u odnosu medija prema vlasti nesto promenilo ili ova vlast ima najmanje problema sa istim medijima kao i prethodna, a najvise sa istima koji su smetali bivsem rezimu?
Uvek ce biti pokusaja politicara da uticu na medije. Problem je samo u tome sto mi nemamo zakone koji sankcionisu te odnose, pa se onaj koji je na vlasti ponasa kao da je to njegov medij. A nije. Vidite koliko tesko ide sa usvajanjem medijskih zakona. Cekaju se, verovatno, parlamentarni izbori, da se do izbora "prevesla". Meni to nije nikakvo cudo. Pre je to bilo jasno: imali ste vlast nad medijima, ako si sef drzave ili partije ti postavljas koga hoces. Sad to bas i ne moze tako lako. I objektivno, mediji su pod pritiskom, ali vlast ima vece rizike nego ranije u odnosu na medije.
IN: Zasto je istorija stradanja i spasenja od svih balkanskih naroda uvek bila namenjena samo Srbima?
Mi smo, nazalost, zahvaljujuci Slobodanu i onima koji su ga podrzavali dalje od onoga sto smo bili pre u politickom smislu. I ekonomski smo nazadovali, ali veci je problem politicki. Ja sam optimista, samo svi treba da imamo vise strpljenja i da se ne zanosimo iluzijama. Ako je Sloveniji trebalo 12 godina da udje u EU, a nama bude bilo potrebno sedam, osam - bice to ogroman uspeh. Da linija Slobodana Milosevica nije pobedila mi bismo sada bili na nivou Slovenije. Pokusaji u spoljnoj politici da se ne zamerimo Evropi, a da budemo sa Amerikom - to je Miloseva politika i to treba da bude nasa politika. Konacno, Rumunija i mi smo imali istu istoriju, ali oni nisu bili pasaluk, bili su vazali Turaka. Oni su bili isti kao i mi, ali njih ima 22 miliona, a nas nema ni pola. Znaci, sve je politika. Kod njih se ne zna: do pola rata su sa jednima, a od pola sa drugima. Ali, uspevali su. Nije sramota biti mudar. A mudar znaci - predvidjati ishode. Najveca greska elite i lidera je ako ne predvidjaju, jer najgora je nedonesena odluka.Povratak na vrh strane


SECANJA NA KRALJEVACKI OKTOBAR - Zagorka Kostic Vemic
„To je moj sin“

    Tu, na dvadesetak koracja od stratista, provodili smo bezbrizno detinjstvo u igri, pesmi, ljubavi,bezgranicnom druzenju, ne sluteci da oktobar moce da bude tako krvolocan i da prekine to nase detinjstvo, da iz nase sredine izvuce dva golobrada decaka, kojima su tek pocele da se pojavljuju crne nausnice, sto je znacilo da su tek izasli iz detinjstva.
Mom bratu Ziki - Karadzi bilo je 16 godina, a njegovom drugu 15. Zajedno su zavrsili gradjansku skolu u Trsteniku i nastavili zajednicko druzenje, zajedno, u istom krevetu,prespavali poslednju noc i zajedno odvedeni u smrt.
Pri "Fabrici vagona" bila je otvorena prva zeleznicka saobracajna skola. Tata je bio presrecan kada mu je sin izabrao bas tu skolu, jer je i sam bio zeleznicar i zaljubljen u svoju profesiju.
Skolska godina otpocela je sa zakasnjenjem, 1.oktobra. Vreme je bilo hladno. Sve je bilo tiho i mirno. Niko nije mogao da shvati sta moze vec sutradan da se desi .
Bio je utorak 13.oktobar. Svi smo obavljali svakodnevne poslove.
MIROSLAV ARANDjELOVIC, MILAN SOKOLOVIC I DUSAN PANTOVIC PREZIVELI STRELJANJE 1941Zika je otisao u skolu. U predvecerje vratio se iz skole zajedno sa Acom. Dobili su dozvole "ausvajs" da mogu slobodno da se krecu po gradu, da odu kuci. Ali Aca nije mogao u Trstenik da se vrati, jer je grad bio blokiran. Moj Zika ga je poveo sa sobom. Legli su zajedno. Samo sto je prevalila ponoc, oko 2 sata, zagrmelo je oko Ratarske skole. Granate su pucale i razlegale se na sve strane. Vodila se zestoka borba izmedju cetnika i partizana sa Nemcima. Tata je pozvao mamu da skloni decu u letnju kuhinju. Bila je tu i Stojanka sa bebom izbegla iz Subotice sa muzem. Oko cetiri sata borba se stisala. Mama me je odvela u sobu, okvasila krpu i vezala glavu. Bila sam prestrasena. Nesto kasnije Zika je skuvao kacamak, a mama spremila sok sa sirom. Trebalo je nahraniti nas desetoro. Posle dorucka mama me je ponovo otpratila u krevet, a tata je morao na sluzbu, jer im je predhodnog dana bilo saopsteno da moraju da rade, ili ce im deca biti pobijena, a kuca spaljena. Otisao je. U 6,15 naisli si gestapovci sa uperenim mitraljezima, slemovima i plocama na grudima. Cim ih je Zika ugledao, pozvao je mamu i rekao da im kaze: "Er ist mein sohn!" Jedan od njih je odgurnuo mamu i izveo Ziku i Acu. Ostavili su ih kraj bunara, a onda zasli po ostalim kucama, otvarali vrata, gledali i odmah se vracali. Bilo im je jasno da tu nema vise muskih glava. Znam da su prethodnog dana pozatvarani u "Fabrici vagona", aviona i zeleznickoj cekaonici. Nas "Pacin" je zavijao. Prisao mu je jedan gestapovac i ubio ga iz pistolja. Mama je uletela u sobu, podigla jorgan i rekla mi: "Zale, ne boj se, evo Nemaca!" Srce mi se sledilo. Videla sam kako Nemci odvode mog Ziku i Acu. Postrojili su ih uz kamenu ogradu, a zatim isli od kuce do kuce. Trebalo je da ih tu postreljaju. Nemci su ih izveli skoro gole. Zika je na sebi imao samo jednu tanku skautsku bluzu. Kada je ugledao mamu doviknuo joj je: " Mama, ne sekiraj se, idi kuci, nije meni hladno!" Nasli su samo jos jednog Ciganina, vise nije bilo muskaraca. Poveli su ih iza groblja gde se nalazila trijangla na kojoj su bila postavljena cetiri transporta izbeglica iz Like i Korduna. Iz vagona su pokupili sve muskarce i u koloni, jedan po jedan, poveli ih kroz "Jabucar", Rajicevom ulicom, danasnjom Oktobarskih zrtava, pored zeleznicke stanice do hale "Fabrike vagona". Tata je bio zatvoren u cekaonici zeleznicke stanice. Ugledao je Ziku, pozvao tumaca da zamoli krajekomomandanta da zameni sina koji je bio jos dete, djak sa kacketom na kome je bio broj "1". Kome je on mogao da nanese zlo? Nisu hteli ni da cuju, jer su im bili potrebni najbolji radnici. Propratio je pogledom svoje dete sa mislima: "Sta je dete moglo da im skrivi?" Oko devet sati, 14. oktobra u sredu, zaculi su se rafali. Mama nije mirovala. Stalno je izlazila na ulicu i oko Blaziceve kuce u nadi da ce ugledati Ziku ili Acu. Trcala sam za njom i molila je da se vrati da mi ne pogine. Videla je postavljene mitraljeze na tri nozice i kolonu u kojoj su bila po cetvorica. Shvatila je da su u toj prvoj koloni bili obojica. Nije se cuo nijedan glas. Ako je neko davao znake zivota, prilazili su im i pistoljima ubijali. Ali... Kada su nailazile sledece kolone nastao je opsti vrisak. Kolone su nailazile jedna za drugom do sumraka. Poneko iz poredjanih pred streljackim strojem, sto iz straha ili nesvestice, padao je pre rafala, pritajio i posle ponoci, u mrkli mrak, uspeo da preskoci obod bodljikave zice i spasi se. Majcino srce nije moglo da se obuzda. Kada je otvorila supu u kojoj je bila strugotina spremljena za zimu prepala se kada je ugledala ljude natopljene krvlju. Bili su gladni i zedni. Donela im je po parce proje, oprala od krvi, otkovala dve daske na ogradi i zamolila ih da odu da i ovu ostalu decu Nemci ne poubijaju. Pokazala im je put pored vrzine, dok nije svanulo da se izvuku iz blokade. Prepoznala je tatine kolege Diusana Tvrdisica, Djokica i druge... Posle streljanja svi su se vratili kucama, svojim porodicama.
Imali smo puno gusaka. Da se ne bi drale, mama ih je pustila na pasu. Na brdu devojka Radojka cuvala je kravu. Posle rafala u neduzne ljude, Nemci su ispaljivali iz obesti i rafale u vazduh. Ubili su i Radojku. I guske su bile poubijane.
U cetvrtak se proneo glas da svako svome nosi da jede. Od tih gusaka mama je skuvala jelo i pekla hleb i odnosila svakog dana. Odnela je i krpare, cilime i jastuke. Nemci su sve to slagali u vagone. Bila je to prevelika obmana.
Streljanje je nastavljeno i u cetvrtak, i u petak, i u subotu, i u nedelju.
U petak ujutru, bio je mrak. Neki covek iz susednog dvorista je povikao: "Gospodjo, gospodjo, pomozi mi, molim te!" Ograda je bila visoka. Primetila je da je ranjen i da vuce ruku i nogu. Uputila ga je u susedno dvoriste, jer je kapija bila otvorena. Neko ga je optuzio. Nemci su pozvali cika Bacu i tatu (Dragutina), dali im nosila i posli. Bio je to Z. Mirkovic, otac desetoro dece. Kapija od fabrickog logora je bila otvorena. Spustili su ga pored jarka. Nemac je pucao i ubio ga. NJih dvojica su morali da ga zatrpaju.
Uzani koloksek je prolazio sa frontalne strane stanice, oko Lozionice, pored danasnjeg "Jasena", kroz stari tunel i oko brda za Cacak. Pored tog koloseka ubijen je i zatrpan jedan Ciganin. Prezivao se Djordjevic.
Svakog jutra, pre nastavljanja streljanja, zene obavijene u crno dolazile su i palile svece, moglo se videti po dvadesetak. U subotu ujutro, na puteljku koji je vodio pored kamene ograde, lezao je covek. Pokusao je da pobegne, ali ga je rafal pokosio. Ne zna se ko je to bio.
U nedelju, posle zavrsene odmazde i posahranjivanih leseva, posle podne objavljeno je slobodno kretanje.
Svi su pojurili da vide sta se to desilo nasim najmilijima, a narocito mi deca. Zeleli smo da prepoznamo neki deo od nasih, ali to nije bilo moguce. Lokve krvi lezale su iza ogromnih zbunova. Citav grad je bio zavijen u crno. Sest hiljada ljudi (prema izvestaju koji su objavili Nemci) nestalo je. Ostalo je nas oko tri hiljade.
Kod nas se doselio Ilija Mijatov koji je sa bremenitom zenom pobegao iz Subotice od madjarskog noza. Pricali su nam da je Tisa bila crvena od krvi, da su tela plivala po njoj. Zaposlio se i radio u fabrici. Bio je inovator i veoma vredan covek. Pobegao je da se spasi, a nasao smrt u nasem Kraljevu.
Iz nasih pet zeleznickih kuca streljano je 11 ljudi. Moj brat Zivadin Kostic, Aleksandar Maksimovic, Ilija Mijatov,...Stamoran, Zivan Blazic sa tri sina, Miljojko Tasic, Danilo Radenkovic i Dimitrije Nikolic.
Tuga je obavila grad.
Posle izvesnog vremena u gradu su se pojavile gatare, vracare... Proculo se da u Ribnici zivi jedna Ruskinja, da ona ima jedan mali vidoviti stocic na kome je postavljena tablica o koju je bila okacena pisaljka. Ona je saopstavala: "Ako je neko ziv, onda potvrdi da je ziv, ako nije - ona pise da nije ziv!"
Tako je i moja majka poverovala u te price. Na stolu je, pred njenim ocima pisala olovka: "Ziv sam. Ne sekiraj se. Doci cu!" Mama je bila ubedjena da je ziv. I nadala se. Pa bio je dete.
Doslo je oslobodjenje. Mnogi su se vratili iz ropstva. Dani i godine su prolazile. Naseg Zike nije bilo, a na maminom srcu tinjala je vecita tuga. U mislima nije legala ni ustajala, do kraja zivota obuzeta kajanjem: "Kako sam mogla da zaboravim sta mi je moj Zika rekao, a rekao mi je da kazem Nemcima: "On je moj sin".Povratak na vrh strane

KULTURA

KRALJEVDAN - pise Bojana Milosavljevic
Datum iz drevne i svetle proslosti

- Sedmi oktobar, od pre sest godina ustanovljen kao Dan Kraljeva, i ove godine obelezen sa vise programa raznovrsnog sadrzaja. U Narodnoj biblioteci "Stefan Prvovencani" na sam praznik besedu je, pred crkvenim velikodostojnicima i predstavnicima lokalne uprave, drzao akademik Miroslav Pantic, potpredsednki SANU


   Praznik grada, kao datum (u crkvenom kalendaru, posvecen svetom Simonu ili monaskom liku kralja Stefana Prvovencanog), 7. oktobar, vazi za vremensku odrednicu koja seze u najsvetliju proslost srpskog naroda, otelotvorenu u kraljevskoj zaduzbini Zici, koja viseznacno dominira nasom bastinom, a koju Kraljevcani smatraju vise nego bliskim i svojim simbolom. Masovnije nego, cini se, ranijih godina, ovonedeljni Kraljevdan slavljen je nekoliko dana, uspesno se dopunio sa medjunarodnom Decjom nedeljom i, naravno, u najvecoj meri bio posvecen mladima naseg grada. Folklorne priredbe, rok koncert brojnih domacih grupa, sportska nadmetanja,… samo su deo programa objedinjenih svecarskim povodom.
   Akademik Miroslav Pantic, penzionisani profesor Filoloskog fakulteta u Beogradu, odazvao se molbi organizatora svecanog knjizevnog programa u Narodnoj biblioteci Kraljeva da u utorak, na sam praznik, besedom pred gostima i zvanicnicima, medju kojima je bio i vladika Hrizostom, prigodno podseti na Zicu, njene ktitore, vladare i stvaraoce, sa posebnim osvrtom na zivotno delo Stefana Nemanjica, prvog srpskog kralja ustolicenog u Zici pocetkom 13. veka:
- Ovaj veliki srpski vladar - rekao je pored ostalog prof. dr Pantic - broji se u najznamenitije licnosti sveukupne srpske istorije, a iz Zice, ponosne zaduzbine srpskog kralja, u kojoj su se i drugi ustolicavali, uvek je (cak i kada je bila rusena i paljena) zracila rec svemoguceg Boga, verom i nadom u bolju buducnost… Stefan Prvovencani uistinu je bio jedan od najtalentovanijih Nemanjica, a ta darovitost je isla u raznim pravcima: drzavnik koji je vesto drzao na okupu steceno, okretan diplomata, sposoban vojskovodja i vrstan pisac, koji je sa mladjim bratom Savom zasnovao originalnu srpsku knjizevnost i bio medju njenim najboljim piscima."
  Kralj Stefan ostavio je pet knjizevnih dela (izuzimajuci brojne osnivacke povelje, darovnice, objave o prijateljstvima i druge drzavne akte), pisanih na staroslovenskom jeziku, ali sa krepkim izrazima narodnog jezika. Glavnim njegovim delom smatra se hagiografija "Zitije svetog Simeona mirotocivog," pisana po uzoru na vizantijske zivotopise, a posvecena zivotu i delu njegovog oca Stefana Nemanje, kasnijeg zickog monaha. Ovo zitije napisano je sa najboljim odlikama tog zanra. Glumac Mile Nedeljkovic citao je odlomke iz dela Stefana Prvovencanog.
   U nastavku svecarskih programa u cast Kraljevdana, iste veceri je u galeriji "Marzik" otvorena koletivna izlozba slika ovogodisnjih ucesnika Likovne kolonije "Studenica" koja se proslog avgusta odrzala po 28. put. Na ovom likovnom dogadjaju predstavilo se 15 slikara iz Kraljeva ali i svih vecih gradova Srbije. Na letnjoj pozornici u centru grada (gde je prethodne veceri odrzan koncert kraljevackih kulturno - umetnickih drustava), u utorak u 2o casova sugradjanima su se predstavila nadarena deca.


PROMOCIJE KNJIGA
Roman lekara Srbina iz Francuske

   "Predajem se" - naslov je 12. romana Vladana Radomana, Novosadjanina (rodjen 1936. godine) koji vise godina zivi i radi u Francuskoj. Radoman je, inace, po profesiji lekar, svojevremeno jedan od osnivaca organizacija "Lekari bez granice" i "Lekari sveta." Ovaj Srbin, koji je sada zitelj Nice, veoma je poznat u Francuskoj. Tamo je, pored ostalog, vitez legije casti i nosilac nacionalnog ordena za zasluge. U svojoj domovini Radoman je clan Udruzenja knjizevnika Srbije. Najnoviji roman izdao je "Cepter," preveden je na srpski, buduci da Radoman pise na francuskom jeziku.
Prmociju romana "Predajem se" organizuje u svojoj citaonici Narodna biblioteka iz Kraljeva, u sredu, 15. oktobra (sa pocetkom u 19 sati). Osim autora na promociji ce govoriti i Radmila Mecanin i Sonja Bojic.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
Herman Hese: Banjski gost, Narodna knjiga - Alfa, Beograd, 2001
U okviru biblioteke Antologija svetske knjizevnosti, Narodna knjiga je objavila i Banjskog gosta nobelovca Hermana Hesea. Rec je o jednom od najzabavnijih, ali i najmanje poznatih dela slavnog Virtemberzanina. Neposredno po zavrsetku ovih belezka, u oktobru 1923, Hese pise da su ovi zapisi o lecenju u Badenu, "iza polusaljive fasade", ipak , njegova "najlicnija i najozbiljnija knjiga". Beleske su se prvi put pojavile u casopisu Neue Rundschau, pola godine pre objavljivanja Carobnog brega Tomasa Mana, i to pod naslovom Psihologija banja. Odlazk u Baden autoru je samo povod da u ovom autobiografskom delu uroni u problematiku specificnosti banjskog zivota i slozenosti osecanja i zbivanja koja ga prate.

DECJE ODELJENJE
Nevena Vitosevic: Mali andjeo; Hriscanska pocetnica, Draganic, Beograd, 2003
Knjiga Nevene Vitosevic Mali andjeo; Hriscanska pocetnica, s blagoslovom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, namenjena je prevashodno deci od sest do dvanaes godina, "kao knjiga sa kojom se raste". Andjeo-cuvar vodi svoga citaoca kroz svet hriscanstva upoznajuci ga sa zivotom Bogorodice i Isusa Hrista, biblijskim pricama, svetim tajnama, liturgijskom praksom, molitvom, monastvom i sl. Autor uspeva da slozene teme i teolosku preciznost ucini lako razumljivim i pristupacnim deci. Tome doprinose i neobicne ilustracije, "jevandjelje za oci", takodje delo Nevene Vitosevic.
Ipak, ono sto ovu knjigu najtoplije preporucuje, jeste njena ispunjenost ljubavlju i toplinom, brigom za buduceg coveka, koji "najpre treba da trazi i pronadje blagodatno srce, pa zatim strazi nad njim kao nad ognjem koji se nikad ne sme ugasiti" (monah David (Perovic)).

PREPORUCUJEMO
Velika ilustrovana enciklopedija lovstva (I i II), Gradjevinska knjiga, Beograd; Dnevnik, Novi Sad; 1991
Velika ilustrovana enciklopedija lovstva predstavlja zajednicko delo velikog broja naucnika i strucnih radnika, vrsnih poznavalaca lovstva, ekologije i srodnih nauka. Citalac ce u njoj naci opise svih vaznijih vrsta divljaci, kod nas i u svetu, dragocene informacije o gajenju, koriscenju i zastiti divljaci, a u drugom tomu, upoznace se sa osnovama ekologije i lovnog turizma, nacionalnim parkovima Jugoslavije, vrstama i nacinima lovljenja, lovnom kinologijom i sl. Tekst prate brojne ilustracije, a knjiga je opremljena i recnikom lovackih pojmova, registrom imena i indeksom.
O popularnosti ove enciklopedije govori i cinjenica da je njeno ptvo izdanje, stampano u pet hiljada kompleta, rasprodato u kratkom roku od sedam meseci.

NAJTRAZENIJA KNJIGA
Ispod koze, Misel Fejber, Agora, Zrenjanin, 2003.Povratak na vrh strane


OVOG VIKENDA POCINJE PRVA A SAVEZNA LIGA U KOSARCI - pise Zoran Bacarevic
Masinac Lavovima u goste - Sloga domacin Atlas banci
Posle " sarenih" rezultata u pripremnom periodu kraljevacki klubovi startuju sa zeljom da se plasiraju do desetog mesta • Sutra u 1.kolu u Zemunu Lavovi 0 63 - Masinac, u Kraljevu (Hala sportova od 19,30) Sloga- Atlas banka

 Prema znatno izmenjenim propozicijama i sastavu u odnosu na proslu sezonu ovog vikenda startuje nacionalna kosarkaska liga. Bez zvanicnog sponzora i naziva Prva A avezna liga u "srbijanskoj" grupi okupila je 12 klubova: Vojvodinu,Spartak,Hemofarm, Partizan,Lavove O63, OKK Beograd, Atlas banku (bivsi Beopetrol), Zastavu,Ergonom,Zdravlje i dve kraljevacke ekipe Slogu i Masinac. Sloga je pravo da se cetvrtu sezonu za redom takmici u najvisem rangu stekla posle grcevite borbe u bivsoj Frikom JUBA ligi , a Masinac, sa kragujevackom Zastavom i niskim Ergonomom, posle uspesne sezone u Prvoj B ligi. Odlukom KS DZSCG posle 22 kola u Prvoj A ligi cetiri plasirane ekipe igrace u Super ligi od osam klubova, u nizi rang ce ekipe koje zauzimaju 12. odnosno 11.mesto dok ce desetoplasirana igrati baraz opstanak.
Kraljevo ce u sezonu 2003/04. startovati kao jedini grad van Beograda sa dve ekipe u najvisem rangu. Da li ce i ostati na kraju sezone velika je nepoznanica jer su i znatno stariji i po rangovima i po takmicenja iskusnija Sloga (osnovana 1949.)znatno mladji Masinac (tradicija od dve decenije) u prilici da "jure" spasonosnu "kotu 9 ". Obe ekipe su u minulom prelaznom roku angazovale nekoliko iskusnih igraca, sto povratnika u Kraljevo a sto igraca iz drgih kosarkaskih sredina (Mija Mijajlovic,Trivunoivic,Perak,Jevtovic,Jankovic,Ristanovic, Bukumirovic ) a Masinac je .dobio i novog trenera u imenu dugogodisnjeg igraca Sloge i Masinca Milosa Pejica.
Sloga je, uz to, dobila i novo rukovodstvo kluba na celu sa predsednikom Miletom Milenkovicem i bardom kraljevacke kosarke Tomislavom Andricem na funkciji potpredsednika. Prvi ljudi struke Dragan Djordjevic (Sloga) i Milos Pejic (Masinac) ove subote dosadasnji rad proverice u sudarima sa dve beogradske ekipe koje su ( u skladu sa evropskim trendovima) vise puta menjale imena. Masinac sutra u Zemunu od 18,3o casova izlazi "pred celjusti" ekipi Lavova 063 ( bivsa Astra banka i Mirijevo) a premijera na kraljevackom parketru ipak ce pripasti Slogi. Sutra od 19,30 u Hali sportova pocinje susret Sloga - Atlas banka (bivsi Beopetrol i IMT). Lopta je bacena, semafor krece


ODBOJKA - PRVA A SAVEZNA LIGA
Startni poraz u Budvi
 
   • U 1. kolu : Budvanska rivijera - Ribnica 3:0 (25:21, 25:19, 25:20) • Jos jedno gostovanje Kraljevcana : u 2.kolu Borac (Starcevo) - Ribnica

   Odbojkasi Ribnice ubedljivo su porazeni na jos jednom derbiju u najjacoj domacoj konkurenciji. U Budvi su prosle subote porazeni od aktuelnog vicesmpiona vodeceg DZ SCG Budvanske rivijere sa ubedljivih 0 :3 , po setovima 25:21, 25 : 19, 25 :20 za domace. Ocekivani ali malo previse ubedljiv poraz. Zasto?
Izvestaji iz Dvorane Mediteranskog sportskog centra govore da su i znatno oslabljeni domacini bili dovoljno jaki za sigurnu pobedu maksimalnim rezultatom. Bez trojice standardnih prvotimaca Budvanska rivijera je predvodjena bivsim reprezentativcem Vladimirom Batezom i internacionalcima Kragasom i Porporatom su pokazali ko je jaci na sopstvenom bunjistu i ko je pre dve sezone bio prvak drzave. Oko 5OO gledalaca videlo je na delu povratnika u Prvu A saveznu ligu koji je nesto vise pokazao samo u uvertiri meca kada je Ribnica vodila sa 5:3 i 6:4. Sve ostalo bilo je u znaku domacih odbojkasa kojima pomoc "gusara" (navjaci budvanske rivijere) nije bila ni potrebna da osvoje maksimalan plen na startu nacionalnog sampionata. Statistika pak govori da su sa 28 gresaka odbojkasi Ribnice direktno pomogli Budvanima da zabelece laku pobedu a mala uteha za Kraljevcane je da je Mirko Ristovic sa 14 poena bio najbolji poenter utakmice.
I u narednom drugom kolu Ribnica ce gostovati a ovoga puta protivnik je visegodisnji rival iz B konkurencije Borac iz Starceva. A utakmica se igra u sportskoj hali u Pancevu.


FUDBAL - SUMADIJSKA ZONA
Nikolic presudio svojima
 • U komsijskom derbiju 10.kola Kraljevo Hajduk- Sloga 1:0 • Gocu vrnjacki derbi u gostima • U 11. kolu na vrnjackom " Raju " gostuje Metalac Trgovacki

   Jos jedno " gostovanje" kraljevacke Sloge zavrseno je porazom. U gradskom- prigradskom derbiju u Jarcujaku " domaci " Kraljevo - Hajduk zabelezio je minimalnu pobedu od 1 :0 a nade " belih "da u ovoj fazi prvenstva mogu drzati korak sa vodecim pokopao je nekadasnji fudbaler Sloge i Metalac Trgovackog Milan Nikolic. On je u 22.minutu sa dvadesetak metara uputio snazan sut prema golu Samardzica a lopta se od precke odbila u mrezu - za konacnih 1:0 i vec peti poraz Sloge na dosadasnjih 1o utakmica. U preostalom delu susreta gosti su jalovo napadali na gol Stavljanina , propustili su vise zrelih prilika a na Gradski stadion vracaju se praznih saka
Dosta uzbudjenja i golova bilo je na vrnjackom derbiju u Novom Selu gde su snage odmerili Omladinac i Goc. Istinski derbi klubova sa dugogodisnjim rivalstovom doneo je pet golova a u okrsaju dva najuspesnija kluba u dosadasnjem toku prvenstva slavili su gosti iz Vrnjacke Banje. Tako je Goc punom merom nadoknadio gubitak dva boda nedelju dana ranije u mecu sa Trepcom. Goc je zaseo na vrh tabele ali ga vec u narednom kolu ocekuje jos jedan derbi susret. Naime,sutra se u Vrnjackoj Banji igra derbi 11.kola u kome ce Goc na svom " Raju" pokusati da priredi "pakao " fudbalerima Metalac Trgovackog.Ceta sa Kraljevacke Lozionice cvrsto drzi trecu poziciju posto u minulom kolu nije imala vecih problema da "petardom" isprati kragujevacku Koloniju. Tako je ekipa Kolonije u Kraljevu u dva uzastupna kola pretrpela dve katastrofe a priliku da popravi ovaj neslavni bilans (1;11) ima u nedelju kada je domacin Kraljevo Hajduku.
Na utakmicama 11.kola (pocinju u 15 casova) valja pomenuti i susret Sloga - Rudar (Baljevac) u nedelju popodne, a vec u sredu ( 15.oktobra) igraju se utakmice 12.vanrednog kola.

R rezultati 10.kola
metalac trgovacki - kolonija 5:1, kraljevo hajduk - sloga 1:0, rudar - vodojaza 2:1, sumadinac - buducnost 3:1, borac - banja 2:1, ibar - zastava 3:0, slavija - erdoglija 1:0, trepca - susica 1:0, omladinac - goc 2 :3
parovi 11.kola - goc - metalac trgovacki, susica - omladinac,erdoglija - trepca, zastava - slavija, kolonija - kraljevo hajduk, banja - ibar, buducnost - borac, vodojaza - sumadinac, sloga - rudar.
Povratak na vrh strane

Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2003 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive