Internet izdanje - 7. novembar 2003.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Predrag Markovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicko uredjivanje: Stojan Petkovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Milisav Radovanovic (fotoreporter), stalni saradnik Rajko Saric. Predsednik Upravnog odbora: Gordana Tosic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Filmovanje: Graficka radnja „MAX GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Deset plus dvadesetpet
Izborima do stabilne drzave
Izgradnja parkiralista i javnih garaza
Demokratska alternativa za ovu vlast
Srbija bez predsednika je kuca bez krova
Rezultati cuvaju vladu
Lokalna predizborna kampanja
Trazi se vlasnik
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport - Kosarka - Odbojka - Fudbal


UTVRDJENE ZBIRNE IZBORNE LISTE ZA IZBORE U OPSTINI KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Deset plus dvadesetpet

   Izborna komisija opstine Kraljevo (IKOK) prekjuce je, u zakonskom roku (deset dana pre dana odrzavanja izbora) svojim resenjem utvrdila zbirne izborne liste kandidata za izbor predsednika opstine Kraljevo i izbor odbornika Skupstine opstine Kraljevo. Prema utvrdjenim zbirnim izbornim listama, biraci ce se na lokalnim izborima 16. novembra u Kraljevu opredeljivati izmedju 10 predsednickih kandidata i 25 odbornickih lista - zvanicno je saopsteno na pres-konferenciji Izborne komisije opstine Kraljevo.
   Na zbirnoj listi kandidata za izbor predsednika opstine, utvrdjenoj po azbucnom redu, nalaze se Stamenka Arsic (predlagac LS i DC), Zoran Jovanovic (NS i PS „Preporod Srbije“), Sreten Jovanovic (SPS), dr LJubisa Jovasevic (DSS i NDS), dr Radoslav Jovic (SPO), Miroslav Karapandzic (GG „Za Kraljevo“), Slobodan Mihajlovic (DS), Zvonko Obradovic (G 17 plus), prof. dr Predrag Pedja Stojanovic (DHSS) i Miljko Cetrovic (predlagac SRS).
   Zbirna izborna lista za izbor odbornika sadrzi izborne liste 25 predlagaca sa ukupno 924 kandidata za 70 odbornika koliko po Statutu broji Skupstina opstine Kraljevo (priblizno 13 kandidata na jedan mandat). Po redosledu koji je utvrdjen po datumu podnosenja i proglasenja, na zbirnoj listi se nalaze: Grupa gradjana -Nebojsa Vujicic (1 kandidat za odbornika), Demohriscanska stranka Srbije prof. dr Predrag Pedja Stojanovic (53), GG - Slavoljub Nikolic Slovenac (1), Srpska radikalna stranka (70), G 17 plus - Mladjan Dinkic (69), Demokratska stranka Srbije - Narodna demokratska stranka - dr Vojislav Kostunica (70), Demokratska stranka - Slobodan Mihajlovic (70), Liga za Sumadiju - Zvonko Terzic (12), Srpski pokret obnove - dr Radoslav Jovic (70), Unija zelenih - Janko Jankovic (8), Ujedinjeno Srpstvo - Damjanovic Milosav - Pakonja - Narodna stranka Roma - Zoran Petrovic - Zota (50), GG - Nenad P. Stajic (2), GG - Zlatojevic Milutin (1), Socijalisticka partija Srbije - Milos Nesovic - Nesko (63), Stranka srpskog jedinstva - prof. Borislav Pelevic (50), GG - Predrag Jankovic (1), Laburisticka partija Srbije - Dragana Stanimirovic (58), Liberali Srbije i Demokratski centar (70), GG - OTPOR! (49), „Nova Srbija“ - Velimir Ilic (48), Narodna stranka - Milan Paroski - „Preporod Srbije“ - Milovan Drecun (15), Patriotska stranka dijaspore (13), Socijalisticka narodna stranka - prof. dr Branislav Ivkovic (70), GG - Nikola Todorovic (7) i Socijaldemokratska partija - Dragan Bradic (3 kandidata za odbornike).
   Zbirne izborne izborne liste objaljene su na isti nacin kao i sva druga druga opstinska dokumenta - u „Sluzbenom listu opstine Kraljevo“, kao i na oglasnim tablama Skupstine opstine i mesnih kancelarija i birackim mestima.


ZAKLJUCENI BIRACKI SPISKOVI
Za lokalne izbore sto hiljada biraca
   Za predsednika opstine i odbornike moci ce da glasaju samo biraci koji imaju stalno prebivaliste u opstini Kraljevo • Na predsednickim izborima u Srbiji na spisku 6.506.147 biraca, od toga na spisku za opstinu Kraljevo (sa raseljenim licima) 110.229 biraca • Izmene u birackom spisku, do izborne tisine 13. novembra u ponoc, samo po odluci nadleznog suda

   Izborna komisija potvrdila je da je zakonskim zakljucenjem birackog spiska 31. oktobra utvrdjen ukupan broj biraca za predstojece lokalne izbore u Kraljevu. Prema utvrdjenom spisku, na predstojecim lokalnim izborima za izbor predsednika opstine i odbornika SO Kraljevo, 16. novembra, moci ce da glasa 101.509 upisanih biraca.
   Na izborima za predsednika Srbije koji se odrzavaju istovremeno, kako je saopstila Republicka izborna komisija, moci ce da glasa ukupno 6.506.147 biraca na podrucju Republike Srbije, a od tog broja na podrucju opstine Kraljevo 110.229 biraca. Ovaposlednji broj je razlicit od broja za lokalne izbore u opstini Kraljevo jer na predsednickim izborima u Srbiji imaju pravo ucesca i raseljena lica koja se nalaze na teritoriji opstine Kraljevo a koja nemaju stalno prebivaliste u ovoj opstini (sto je uslov za glasanje na lokalnim izborima u Kraljevu).
   Izmene u ovako utvrdjenom birackom spisku biraci ce od 31. oktobra do izborne tisine koja pocinje u cetvrtak, 13. novembra u ponoc, moci da izvrse samo po odluci nadleznog suda (Opstinski sud u Kraljevu). U vreme izborne tisine nema bilo kakvih izmena birackog spiska.


IZBORNA KOMISIJA O DUPLIM POTPISIMA
Podneta krivicna prijava
   Na pitanje novinara o primedbama povodom laziranja potpisa podrske biraca u procesu kandidovanja, sudbine krivicnih prijava koje je zbog toga i sama Izborna komisija podnela, Dragan Vukadinovic je rekao da je Komisija podnela jednu krivicnu prijavu protiv N.N. izvrsioca ali da nije informisana povratno kako je po njoj tuzilastvo postupilo. Komisija je primila i dva prigovora na ispravnost kandidatura, ali ih je odbacila kao neblagovremene i uputila podnosioce na eventualni sudski postupak. Komisija je zapazila i da ovlasceni predlagaci kandidata i lista nisu uredno popunjavali propisanu dokumentaciju. Takodje, bilo je i slucajeva da su za clanove birackih odbora predlagani kandidati koji nisu upisani u biracki spisak.Povratak na vrh strane


PREDSEDNICKI KANDIDAT DOS-A DRAGOLJUB MICUNOVIC BORAVIO U KRALJEVU - pise Rajko Saric
Izborima do stabilne drzave


   „Verujem da mogu da okupim sve demokratske snage, da odbranimo nasu orjentaciju prema demokratiji, prema stabilnosti, miru, prosperitetu, prema evropskim integracijama“

   Kandidat DOS-a za predsednika Srbije, prof Dragoljub Micunovic, u okviru svoje predsednicke kampanje, u nedelju je posetio Kraljevo. U pratnji ministara za socijalna pitanja, zastitu zivotne sredine, turizam i ugostiteljstvo, Gordane Matkovic, Andjelke Mihajlov i Slobodana Milosavljevica, zatim nacelnika Raskog okruga Mila Koricanca, predstavnika Demokratske stranke (DS), Demokratskog centra (DC) i drugih stranaka vladajuce koalicije, Micunovic je, najpre, imao poduzi razgovor sa gradjanima Kraljeva na Trgu Srpskih ratnika.
   -Srbiji je dosta bilo posrtanja i padanja! Moramo vec jednom cvrsto stati na noge! Dakle, moramo postati stabilna drzava, sa predsednikom na celu! Samo ce tako njeni gradjani moci da racunaju na napredak i bolji zivot - rekao je Micunovic okupljenim gradjanima koji su ga pozdravili burnim aplauzom.
   Micunovic je, zatim, posetio EKO kucicu na obali Ibra gde su clanovi Ekoloskog kluba, zajedno sa ucenicima osnovnih skola, cistili priobalni pojas. On je dao punu podrsku izradi Lokalnog ekoloskog akcionog plana (LEAP) ocenivsi da je prioritet svake vlasti, pa tako i predsednika Republike, osim donosenja Ustava i pozitivnih zakonskih propisa, uredjenje zivotne sredine po svetskim merilima, po merilima koji ce Srbiju uvesti u Evropu, tamo gde njenim gradjanima, kao starom evropskom narodu, pripada posebno mesto.
   Predsednicki kandidat DOS-a posetio je zatim, kolektivni centar za izbeglice na Beranovcu i decije selo koje se gradi za malisane bez roditeljskog staranja. U ovom centru, gde su uslovi za zivot daleko bolji nego u drugim kolektivnim centrima na podrucju nase opstine, trenutno se nalazi sesnaest porodica sa 36 clanova iz Gline, Petrinje, Siska, Dvora i Korenice u Hrvatskoj i dvadesetak raseljenih sa Kosova i Metohije. Jovan Krunic, jedan od izbeglih iz Hrvatske, upoznao je Micunovica sa stanjem u kolektivnom centru naglasivsi da su hrvatske izbeglice godinama boravile u fiskulturnoj sali Tehnicke skole.
   -Norveska vlada je 2000. godine izgradila ovaj objekat u koji smo smesteni. Zgrada je data u vlasnistvo SO Kraljevo, tako da je na opstinskim vlastima nasa sudbina, kako ce se resiti nas status s obzirom da smo se, uglavnom svi, izjasnili za integraciju u lokalnu zajednicu - rekao je Krunic.
   Micunovic je, zatim posetio Drustveno razvojni centar ,,Lingva” gde je izjavio da ce, ukoliko bude izabran za predsednika Srbije, uciniti sve da niko u Srbiji ne bude gladan, da nikome ne bude ugrozena egzistencija.
   -Reforme, bez kojih nema napretka, moraju biti dobre za sve gradjane, a teret tranzicije sto ravnomernije rasporedjen. I kao sto je kucni red vazan za svaku porodicu, tako je i Ustav vazan za odnose u drzavi. Ako svako bude radio svoj posao kako Ustav nalaze, imacemo red u Srbiji - rekao je Micunovic i naglasio da, u pogledu Kosova i Metohije, ne moze biti nikakvih pregovora i razgovora o statusu pokrajine dok se ne stvore uslovi za bezbedan povratak raseljenih, njihovu bezbednost i slobodu kretanja.
   -Nema tog politicara u Srbiji koji je spreman, pod ovakvim uslovima, kada su nasilje i teror nad nealbanskim stanovnistvom svakodnevica, potpisati bilo kakav papir o statusu Kosova! Ocekujem da i medjunarodna zajednica bude istog misljenja, tim pre sto je upravo ona najodgovornija za nepostovanje Rezolucije 1244. kojom su jasno garantovana prava manjina - rekao je kandidat DOS-a za predsednika Republike.
   Profesor Dragoljub Micunovic, sa saradnicima, posetio je i pogone ,,Starog jasena”, preduzeca sa 94 zaposlena, koje je uspesno privatizovano prosle godine, a potom domacinstvo Zivadina Curcica u Mrsacu. Porodica Curcic u staji ima 30 krava muzara i 80 junica i teladi, rekao nam je mladjani Dragan Curcic, dok se cela porodica brinula o icu i picu kako bi iznenadni, a tako brojni gosti, bili usluzeni kako prilici i dolikuje najuglednijem domacinu u selu. Medju gostima primetan je bio i Milic Vuckovic iz ,,Sumadija-prometa” koji se bavi uvozom i prodajom poljoprivredne mehanizacije pod veomapovoljnim uslovima.
   U vecernjim satima, prof Micunovic je govorio na tribini, odrzanoj u prepunoj sali SO Kraljevo.
   -Kandidovao sam se za predsednika Srbije jer verujem da mogu da okupim sve demokratske snage, da odbranimo nasu orjentaciju prema demokratiji, prema stabilnosti, miru, prosperitetu, prema evropskim integracijama. Takvu menicu smo izdali pre trinaest godina tzv. ,,pismom o namerama”i ja zelim da budem dosledan i da ono sto sam onda obecao, danas ponovo obecam, i nadam se, ispunim. Srbija je imala mnogo sansi i prepreka! Prepreke smo savladjivali, sanse nismo uvek koristili! Za napredak jednog drustva neophodno je da postoji pluralizam, da se ljudi takmice, ali ti sukobi su pogubni ako se ide na punu diskvalifikaciju protivnika! - rekao je Micunovic i podsetio da su se mnoge zemlje u 19. veku razvijale, dok se Srbija iscrpljivala partijskim borbama, gradjanskim ratovima, gubeci i vreme i ljude.
   Prema procenama Izbornog staba predsednickog kandidata DOS-a, poslednje procene govore da ce izbori uspeti, da je porastao broj biraca koji ce 16. novembra izaci na biralista.Povratak na vrh strane


SEDNICA PRIVREMENOG ORGANA OPSTINE KRALJEVO - pise Rajko Saric
Izgradnja parkiralista i javnih garaza


    Odredjene lokacije za izgradnju 1.600 parking mesta • Odobrena sredstva Rocevicima i Ratini

   Privremeni organ opstine Kraljevo, na sednici odrzanoj proslog utorka,usvojio je informaciju Odeljenja za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti o planskim mogucnostima realizacije izgradnje javnih garaza i parkiralista u Kraljevu. Prema toj informaciji, koju je potpisao Zoran Raspopovic, nacelnik Odeljenja za urbanizam, postoje planske pretpostavke za izgradnju javnih garaza i parkiralista u centralnom delu grada za oko 1.600 vozila.
Do sada su planom obuhvaceno je pet lokacija za javne garaze i parkiralista. Izmedju hotela ,,Turist”, bioskopa ,,Kvart” i stambene zgrade u Ulici Cara Lazara 30/32 moguce je aktivirati podzemnu garazu sa 14 parking mesta i urediti otvoreni parking prostor sa 29 parking mesta. Na postojecem parkiralistu iza zgrade Skupstine opstine Kraljevo, predvidjena je izgradnja objekta javne garaze sa dve podzemne i dve nadzemne etaze za oko 700 vozila, sa ulazom i izlazom iz uluca Cara Dusana i Cara Lazara. Na lokaciji izmedju Ibarskog mosta i Atletskog stadiona, vazecim Regulacionim planom, predvidjena je izgradnja javne garaze takodje sa cetiri etaze, kapaciteta 250 vozila. Izgradnja otvorenog parkiralista sa 80 mesta, planirana je i na lokaciji izmedju Doma tehnike i bivseg ,,Dansinga”, dok je kod Autobuske stanice predvidjena izgradnja parkinga sa 45 mesta.
   Pored toga, postoje planske mogucnosti i za izgradnju javnih garaza u Ulici Cara Lazara, na lokaciji izmedju D.P. ,,Stoteks” i Decjeg doma zdravlja, za 150 vozila, te kod Trznog centra ,,Danica” gde bi se izgradila javna garaza sa cetiri etaze kapaciteta 400 vozila. Eventualnom izgradnjom ovih parkiralista i javnih garaza, problem nedostatka parking mesta u gradu bio bi resen za duzi period.

AUTOPUT

   D oneta je i odluka o pristupanju Kraljeva Udruzenju opstina centralne Srbije.Kako je clanovima Privremenog organa objasnio njegov predsednik Marko Petrovic, krajem novembra meseca prosle godine, predsednik SO Topola Miomir Tadic, uputio je poziv tadasnjem predsednku opstine Kraljevo dr sci. LJubisi Jovasevicu za Medjuopstinski sastanak zaointeresovanih opstina Mladenovac, Topola, Arandjelovac, Gornji Milanovac i Kraljevo, a u vezi realizacije projekta infrastrukturnog koridora Mali Pozarevac - Vlasko Polje - Mladenovac - Topola - Rudnik - Takovo.
   -Ideja o realizaciji ovog projekta bila je usporena zeljom da se sto pre realizuje ambiciozni projekat autoputa Beograd - Juzni Jadran. Zbog dinamike realizacije projekta autoputa, koji je sa kompletiranjem Koridora 10 presao u drugi plan, nastala je potreba da se u sto kracem roku formira istocni alternativni pravac puta M-22 koji bi na delu od Beograda do Takova rasteretio put M-22 i time omogucio poprecnu vezu izmedju dva najopterecenija koridora kroz centralni deo Sumadije. Ovako zamisljen koridor imao bi visi rang od onog koji je definisan generalnim projektom i bio bi definisan kao ,,automobilski put sa cetiri trake”. Radi realizacije ovog projekta potrebno je uraditi Regionalnu saobracajnu studiju koridora koja bi omogucila, uz medjuopstinski dogovor kao osnovu, realizaciju koridora - rekao je Petrovic i dodao da je koridor pravno definisan u Prostornom planu Srbije i to kasnijom izradom Studije opravdanosti i Idejnih projekata nespornih deonica.
   Privremeni organ nase opstine usvojio je preporuku Komisije za rad i razvoj mesnih zajednica da se mesnim zajednicama Rocevici i Ratina odobre sredstva od 50.000 odnosno 62.000 dinara, kao i preporuku Komisije za Kulturu da Novembarski salon, Godisnja nagrada Knjizevnog kluba i Zicki sabor Preobrazenje budu manifestacije od gradskog interesa, a Galerija ,,Marzik”, Knjizevni klub i Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovencani” budu nosioci aktivnosti.
Na predlog Komisije za kulturu prihvacena je i preporuka da se Knjizevnom klubu odobre sredstva od 20.000 dinara za organizaciju tri knjizeva programa u novembru i to: promociju romana ,,Vizita” Kraljevcanke Bojane Milosavljevic, predstavljanje knjige ,,Sveti poljubac” pesnika LJubise Djidica i organizaciju predstavljanja slika Djordja Simica u okviru redovnog programa ,,Portreti kraljevackih umetnika”.Povratak na vrh strane


TRIBINA G 17 PLUS O EKONOMIJI - pise Marina Miljkovic Dabic
Demokratska alternativa za ovu vlast
   "Nije stvar u tome da umesto da idete peske trcite, nego bi bilo lepo da vidite da li ta razdaljina moze da se prevali automobilom". I ovo je jedan od nacina na koji G 17 plus vidi buducnost u Srbiji. Tribina posvecena ekonomskim pitanjima imala je, izmedju ostalog, za cilj upucivanje poruke sugradjanima o nespojivosti politike i ekonomije ili, bolje receno, o stetnosti pojave kad su politika i ekonomija u kombinaciji.
- Ne volimo da dajemo predizborna obecanja, ali cemo se G 17 plus na lokalnom nivou i ja kao predsednik opstine nakon 16. novembra zalagati za to da se svi politicari udalje iz kraljevackih kolektiva - rekao je Zvonko Obradovic, kandidat G17 plus za predsednika opstine.
Grupa 17 plus ce na lokalnom nivou pruziti jednaku sansu sve, bez privilegovanja gradjana ili preduzetnika, naglasio je Obradovic uz opasku da se u Kraljevu mnogo govori o urbanistickoj mafiji.
- Ta mafija nije u redovima privatnih preduzetnika, vec u administraciji i G 17 plus ce se boriti da to osujeti - rekao je Obradovic.
Za G 17 plus nije administracija na prvom mestu, vec su to gradjani, naglasio je Obradovic. Zato komunalni problemi moraju hitno da budu resavani, komunalne usluge moraju da vrede onoliko koliko se naplacuju. Obradovic je cinjenicu da grad nema odgovarajucu sportsku halu i terene, i da ovde nema pristojnog hotela - posebno apostrofirao, ocenjujuci da te objekte mogu da izgrade preduzetnici sa kojima ce nova opstinska vlast, ako G 17 plus bude u njoj, odmah kontaktirati u pokusaju da nadju zajednicki jezik.
- Svesni smo da se jos uvek najbolji ljudi ne nalaze u politickim strankama, ali ponosni smo sto smo od osnivanja stranke uspeli da u svojim redovima okupimo ljude kojima je G 17 plus prva stranka- rekao je Obradovic.
Gost tribine - bivsi viceguverner NBS Radovan Jelasic, sada predsednik Ekonomskog saveta G 17 plus naglasio je da je nerado postao politicar.
- Poslednja desavanja u republickoj skupstini, iscrpljivanja na temu "1000 dana nove Vlade", u javnosti stvaraju utisak da bez ove Vlade nastaje krah tranzicije, kraj reformi. Mi u G 17 plus zelimo da potvrdimo i da dokazemo da postoji demokratska alternativa. Ne mora da znaci da bi parlamentarni izbori bili korak nazad - rekao je Jelasic.
LJudi se nerado secaju, naglasio je on, ali dogovor DOS-a na pocetku je bio - godinu dana, pa novi izbori, za to vreme novi Ustav i nov izborni zakon, lustracija i denacionalizacija. Energija naroda je potrosena, reforme su prakticno stale, od druge polovine juna sem Zakona o NBS, nije donet nijedan zakon, kazao je bivsi viceguverner podvlaceci da nasa zemlja ima sve razloge da se plasi duznicke krize ako se zna da je sistem vracanja dugova pravljen uz pretpostavljeni rast drustvenog proizvoda od 4 do 5 procenata.
- Prosta prodaja vecinskog udela u nekom preduzecu drugom vlasniku samo da vlasnik ne bi bila drzava, sustinski ne znaci nista-kaze Jelasic. Privatizacija je losa zbog lose postavljenog cilja "uzmi para sto vise mozes, sta ce biti sutra-nije bitno". Ocekuje se od novog vlasnika da ucini cuda, ali on nije dobrotvor i gleda da izvuce neki svoj interes.
Jelasic je kritikovao vlast u Srbiji koja za funkcionisanje fiktivne drzavne zajednice izdvaja deset milijardi dinara, a kao agrarna zemlja za poljoprivredu svega osam milijardi.
- Svi obecavaju, ali kada budete glasali, razmislite ko je taj koji ne samo da zna sta, nego zna i kako nesto treba da se uradi. To je razlika izmedju uspesnih i onih koji znaju samo da pricaju - rekao je Jelasic.Povratak na vrh strane


INTERVJU: PROF. DR DRAGOLJUB MICUNOVIC, PREDSENICKI KANDIDAT DOS-a - pise Marina Miljkovic Dabic
Srbija bez predsednika je kuca bez krova
   "Na nesigurnom tlu nista se ne moze graditi. Zato je vazno da zavrsimo drzavu, da izaberemo predsednika, odmah posle toga Parlament i Vladu i da konacno postignemo ono sto smo zeleli - 5. oktobra - da budemo ozbiljni kandidati za ulazak u EU"

Kad je 60-tih godina proslog veka komunizam bio stil zivota a Josip Broz na vrhuncu karijere, Dragoljub Micunovic, intelektualac i profesor Filozofskog fakulteta pokazao je nepostovanje autoriteta. Zbog toga, ali i zato sto je i tokom vladavine Slobodana Milosevica bio u jezgru najtvrdje i najupornije opozicije zovu ga "ocem demokratije u Srbiji". Nesto slicno moglo bi da pise u preporuci za istoriju Srba krajem XX veka ispred imena Dragoljub Micunovic. Ima onih koji mu zameraju sto je tokom 35-godisnjeg staza komunistickog disidenta pocetkom 90-tih godina tvrdio da se sa Slobodanom Milosevicem moze razgovarati i sedeo na njegovom kanabetu, ali ima i onih koji smatraju da je zasluzio da se, koliko danas, politicki penzionise sa casnom i punom biografijom. Umesto toga, profesor Micunovic prihvatio je da na predstojecim izborima za predsednika Srbije bude kandidat polurastimovane druzine kakva je sada DOS. On sam kaze da bi vise voleo da je bio sin, nego otac demokratije i da se u izbornu trku ne bi upustao da nije siguran da ce pobediti.
IN: Kazete "kad pobedim", a ne "ako pobedim". Sta cete prvo uraditi ako postanete predsednik Srbije?
Naspavacu se i odmah ujutru pozvati na kafu sve politicke lidere: i one koji su raspolozeni zbog politickih rezultata izbora i one koji ce biti neraspolozeni da sednemo, popijemo kafu i da kazem: "Gospodo, hajde da vidimo sta nam je sada najprece! Ako je tolika hitnja, idemo odmah na parlamentarne izbore. Zamolicemo Vladu da pokrene taj postupak. Hocete da odmah izradimo Ustav, daj da vidimo sta je prepreka da ne mozemo da donesemo Ustav i uradimo to. Idemo normalnim redom ka normalnoj drzavi.
IN: Na cemu najvise pociva Vas optimizam?
Pre svega na svesti gradjana, jer mislim da gradjani savrseno razumeju da je to trenutak kada oni odlucuju i o svojoj sudbini birajuci coveka kome ce dati ovlascenja. Ja ne zelim da budem kandidat jedne partije ili koalicije kao sto je DOS. Zelim da budem kandidat svakog dobronamernog, demokratski orijentisanog gradjanina. I zato pozivam sve da izadju na izbore 16. novembra i izaberu predsednika. Ne mozemo biti jedina evropska drzava koja nema predsednika i uci u proslavu 200 godina drzavnosti bez te najvaznije institucije, bez krova na drzavnoj zgradi. Drzava je suvise ozbiljna institucija i ne mozemo se s njome poigravati, ne mozemo stalno imati divlju gradnju i po zemlji, i po ustanovama, moramo uvesti normalan red.
Obisao sam skoro celu Srbiju. Plan mi je da obidjem 60 gradova, do sada sam obisao 50. Zeleo sam da se rukujem, da se pogledam u oci sa hiljadama i hiljadama ljudi, da ih pitam kako su, da vidim sta ih muci, da razumem Srbiju ako vec zelim da budem na njenom celu. Sada znam sta Srbija hoce. Srbija hoce mir, hoce stabilnost, hoce da zna, kad se donesu zakoni da ce ih neko sprovoditi. Znaju da im je potrebna stabilnost da bi mogli da planiraju svoj zivot, sudbinu svoje dece, gde ce ih skolovati, kako, gde ce biti fabrike, sta ce biti sa poljoprivredom, da imaju nekakav uvid u svoju buducnost. Ne moze se na nesigurnom tlu nista graditi, ni na pretnji sta ce biti sutra. Srbija hoce takvu Srbiju. Srbija hoce posao.
IN: Sta bisteVi u ovoj drzvi menjali ako biste postali predsednik Srbije i sta ne biste?
Ne bih menjao reformski proevropski kurs, jer je on prihvacen od 80 odsto gradjana. Ne bih menjao ni usaglasavanje u drzavnoj zajednici da sto pre zajednicki stignemo do statusa kandidata za EU. Sproveo bih mnogo organizovaniju i ostriju borbu protiv korupcije svih vidova, moraju da postoje zakoni i institucije koji to svode na najmanju meru. Apelovao bih da bude vise pravde, a osnovna je pravda da treba uciniti da u Srbiji niko ne gladuje, da postoji elementarna solidarnost za ljude koji ostaju bez posla, da u sporovima bude vise pravde i da vise ne bude da neko na salteru potvrdu dobije za dva minuta, a neko za dva meseca.
IN: Da li ce rezultati predsednickih izbora biti pokazatelj rezultata na buducim parlamentarnim izborima bili oni redovni ili vanredni?
Za napredak jednog drustva, naravno, vazno je da postoji pluralizam, da postoji konkurencija, da se ljudi razlikuju, takmice, kako bi najbolje ideje pobedile. Ali, za napredak je pogubno ako su ti sukobi takvi da se ide na eliminaciju onog drugog, na nokaut sistem "ili oni, ili mi". Zato, ja mislim da je vazno da probamo da se saberemo, bar oko onih najvaznijih stvari.
IN: Zasto jos uvek nije donet novi Ustav?
Oko ustava postoji velika mistifikacija, a svi ustavi u Evropi danas su u 90 odsto clanova isti, sto bi rekao moj prijatelj - samo prepisuju jedni od drugih. A moraju da prepisuju, jer su to standardi Saveta Evrope. Svaki ustav mora da predvidi da ima Skupstinu kao najvaznije telo, da se biraju poslanici na 4 godine, da mora da postoji vlada koju bira i smenjuje parlament, da postoji predsednik drzave koji je ravnoteza i kontrolise vladu i parlament, da mora da postoji nezavisno sudstvo… sve je u tim ustavima potpuno isto. Prave danas mistifikaciju ni oko cega. Ostaju neka tehnicka resenja, da li ce predsednika birati parlament ili narod neposredno. Oba resenja postoje u Evropi, opredelimo se. Drugo pitanje je decentralizacija i regionalizacija. Imamo evropska resenja, zna se sta autonomije treba da imaju. Dakle, ima veoma malo spornih pitanja. Tu problema nema, treba samo da se slozimo da to nece biti partijski ustav, da ga damo na referendum i da budemo sigurni da ce bar 50 odsto gradjana izglasati taj Ustav i da ce on trajati bar 50 godina.
IN: Jedan Vas protivkandidat tvrdi da su predsednicki izbori minorizovani u medijima. Imate li i Vi takav utisak?
Pa ne bih rekao. Nazalost, mi imamo stalno neke afere koje pokusavaju da skrenu paznju, imali smo i druge ozbiljne medjudrzavne probleme, oko saradnje sa Haskim tribunalom i niz drugih stvari dramaticnih se pojavljuje. Drugo, kamapanja traje mesec dana i, naravno, ona ima svoj ritam. Ja mislim da ce tokom ove poslednje dve nedelje, ipak, biti mnogo vise uzbudjenja na politickoj sceni, a naravno, bice ih i u medijima.
IN: Neki politicki analiticari smatraju da Vi svesno pravite "petu licnu" da biste pomogli ekipi koja gubi, ali ne zeli da se preda i da kod Vas sada radi ne samo politicki, vec i moralni i emotivni nerv za ocuvanje DOS-a?
To su neki kosarkaski termini. Znam ja sta oni znace. Sasvim sigurno je da DOS takodje zeli izbore i izbora ce biti ne zato sto hoce opozicija ili ovaj ili onaj sindikat, nego zato sto svaki demokrata zeli izbore da proveri svoje mogucnosti. Parlamentarni izbori ce biti odmah iza ovih izbora, pre toga nisu ni mogli da budu. Prema tome, cela ta prica da je ovo produzetak vremena DOS-ovoj Vladi je pala u vodu.
IN: Jos De Gol je govorio da je "politika suvise ozbiljna stvar da bi bila prepustena samo politicarima". Da li danas, dve nedelje do predsednickih izbora, kada i narod treba da kaze svoje, osecate svu tezinu te poruke?
To sam osecao odavno, naravno, jer politika je izuzetno odgovoran posao. Mnogi koji su se upustili u politiku nisu razumeli sta se sve moze dogoditi u politici. Jedan drugi filozof je rekao da se na politickoj sceni igra, ipak, neka ozbiljna drama, a ne samo neki veseli komadi. U ovom trenutku mi imamo vrlo velike zadatke, Srbija nema vremena, ona mora da ih resava. Posto su ti zadaci neodlozni, a mislim da je prvi zadatak, naravno, da izaberemo predsednika i zato sam se angazovao da bar taj posao odmah prebrodimo. Posle izbora predsednika ici cemo na redovne sve ostale izbore. Treba da ih imamo sto pre kako bi ova napetost jednostavno malo "olabavila" i kako bismo mogli da se bavimo stvarnim problemima. A nasi stvarni problemi su razvoj privrede, integracija sa Evropom, harmonizovanje nase drzave, pregovori o Kosovu, imamo jako mnogo ozbiljnih problema. I zato je vazno da zavrsimo drzavu, da izaberemo predsednika, da se podele nadleznosti, da izaberemo posle toga Parlament i Vladu i da mozemo da funkcionisemo i da postignemo ono sto smo zeleli 5. oktobra, a to je da budemo ozbiljni kandidati za ulazak u Evropsku uniju.

G E K S
Prosla su vremena nacionalizma i populizma, krupnih reci i netolerancije. Sada nailazi generacija koja je svesna da od nje same zavisi buducnost, generacija koja zahvaljujuci Internetu zna kako izgleda svet i ne robuje nikakvim kliseima. Ona ce na najbrzi nacin da se ukljuci u moderan svet. Postoji jedna organizacija GEKS, grupa eksperata, ali pravih eksperata koji su diplomirali, magistrirali ili doktorirali u inostranstvu i koji se sada vracaju u zemlju zeleci da u njoj naprave sve ono sto su videli da se moze napraviti u inostranstvu. Video sam od Arilja prema Ivanjici coveka koji ima, ni manje, ni vise nego fabriku kompjutera. Veljkovic mu je prezime, ima 31, godinu, vec cetvoro dece, ima firme u Nemackoj i Japanu, a ovde je zaposlio 40 radnika i jos 30 je doveo da se poducavaju, izradjuje hardverske ploce, pravi sve komponente za kompjutere, preneo je svoju fabriku sa Tajvana ovde i, kao poslovan covek, na moje nepristojno pitanje koliko zaradjuje, odgovorio je: "To je, obicno, tajna, osima za poreske vlasti, ali mogu da kazem da se promet krece oko 10 miliona evra!" Smatram najvecom srecom sto sam ceo zivot proveo sa omladinom, sa djacima i studentima i ako nekoga zanima zasto sam jos optimista i vitalan, to je pre svega zahvaljujuci omladini.

PUT U EVROPU
Evropa nije samo lep zivot, fina kuca, lep auto i, kako rece Djelic lepa zena, da sve to dobijete u paketu. Ulazak u Evropu znaci, istovremeno, i dolazak Evrope ovde. To znaci postovanje evropskih standarda u ekonomiji, u ponasanju vlasti, u regularnosti sudova, u odgovornosti, u inicijativi. Ako nemamo sta da ponudimo, nece nam se zivot samo zbog toga sto smo u Evropi odmah promeniti. Ali, Evropa je izazov i ja verujem da, kad se mi nadjemo pred tim izazovom, necemo stati: bio sam pre neki dan u Arilju, covek je zakljucio da mi imamo najbolju malinu i kupinu, odlucio da pravi sok, za male pare napravio automatsku liniju, on i zena i cetvoro prijatelja su jedini radnici. Nikada u zivotu nisam popio bolji i kvalitetniji sok. Nisam pristrasan, covek mi kaze da diplomatska kola cekaju da sidju sa trake flasice njegovog soka, toliko je kvalitetan. Covek je prosle godine zaradio milion evra! Mozemo mi u Evropu samo treba da dobro promislimo sta je to sto je bolje i kvalitetnije kod nas nego kod nekih drugih!Povratak na vrh strane

GOST: SLOBODAN MILOSAVLJEVIC, REPUBLICKI MINISTAR TRGOVINE, TURIZMA I USLUGA - pise Rajko Saric
Rezultati cuvaju vladu

   „Za pokrice minimalne potrosacke korpe u septembru ove godine trebalo je izdvojiti manje od jedne prosecne neto zarade u Srbiji, dok je u istom periodu pre tri godine bilo potrebno izdvojiti 2,1 prosecnu neto zaradu. Upravo to poredjenje pokazuje da je realni drustveni standard za tri godine udvostrucen. Tesko je reci da je to dovoljno, da je to maksimalan domet, medjutim, realno gledano iza nas je boljitak, nedovoljan, ali boljitak, u svakom slucaju“

   Trgovina, turizam i usluge u Srbiji su, tokom poslednje tri godine, zabelezili dobre rezultate, sve je bilo u domenu ocuvanja makroekonomske stabilnosti, kako na polju cena i troskova zivota, zivotnom standardu i kupovnoj moci stanovnistva, tako i na polju rasta prometa u trgovini na malo, rekao nam je ministar za trgovinu, turizam i usluge u Vladi Zorana Zivkovica, Slobodan Milosavljevic.

Prema vasoj oceni gde je danasnji standard gradjana Srbije u odnosu na period od pre tri godine?
Ukupan drustveni proizvod trgovine u Srbiji realno je povecan za oko 46 procenata. Posebno je znacajno da je trziste Srbije kvalitetom usluga i cenom, adekvatno snabdeveno. Sto se tice kupovne moci i standarda stanovnistva treba podsetiti da je prosecna plata u Srbiji sa 2.570 dinara, u septembru mesecu 2000. godine, povecana na oko 12.000 dinara u septembru ove godine. U septembru mesecu 2000. godine prosecna plata je, dakle, iznosila 40 evra, a danas je taj isnos oko 180 evra, sto znaci da je prosecna plata povecana za cetiri puta, dok je realan rast bio nesto manji zbog dispariteta cena, pre svega u sektoru usluga, elektricne energije, komunalnih, PTT i transportnih usluga. Istovremeno, na polju osnovnih poljoprivredno prehrambenih proizvoda, ostvarena je cenovna stabilnost jer su ti proizvodi danas dostupni svim slojevima stanovnistva. Za pokrice minimalne potrosacke korpe u septembru mesecu ove godine trebalo je izdvojiti manje od jedne prosecne neto zarade u Srbiji, dok je ustom periodu pre tri godine bilo potrebno izdvojiti 2,1 prosecnu neto zaradu. Upravo to poredjenje pokazuje da je realni drustveni standard za tri godine udvostrucen. Tesko je reci da je to dovoljno, da je to maksimalan domet, tesko je biti u potpunosti zadovoljan, medjutim, realno gledano iza nas je boljitak, nedovoljan, ali boljitak, u svakom slucaju.

Primetna je i veca popunjenost turistickih kapaciteta...
Sto se tice turizma, kao drugog dela ministarstva na cijem se celu nalazim, iztakao bih da je u protekle tri godine zabelezen znacajan rast i broja turista i broja nocenja, a samim tim i rast deviznog priliva. Setimo se da 1999. godine, u vreme bombardovanja, turizma u nasoj zemlji gotovo da nije ni bilo. Devizni priliv te godine bio je manji od deset miliona dolara. Samo godinu dana kasnije devizni priliv povecan je na 28 miliona dolara, a prosle godine na vise od 70 miliona dolara. Ove godine, u periodu od januara do avgusta meseca, priliv od turizma bio je 94,5 miliona dolara tako da je potpuno izvesno da ce plan od 120 miliona dolara, do kraja godine biti ispunjen.

Proces privatizacije, naravno, nije zaobisao ni turisticko-ugostiteljska i trgovinska preduzeca. Kakvi su rezultati na tom polju?
Proces privatizacije trgovonske i turisticko-ugostiteljske privrede tece veoma dobro. Kada je u pitanju turizam i ugostiteljstvo, privatizovana su 52 turisticko-ugostiteljska preduzeca, neka od njih su i sa vise objekata. Od oko 250 hotela, gotovo polovina je vec privatizovana. Od dosadasnje privatizacije ugostiteljsko-turistickih preduzeca, ostvaren je prihod od oko tri milijarde dinara. Posebno je znacajno da su postignuti dobri rezultati na polju investicionih ulaganja kojim se smestajni i ugostiteljski kapaciteti prilagodjavaju srednje evropskom standardu.
I privatizacija u oblasti trgovine tece zadovoljavajucim tempom. Privatizovano je nekih 95 preduzeca, sto uz prisustvo privatnog i mesovitog sektora trgovine, daje dobre rezultate. Kad se sve sumira, rezultati su evidentni, nesporni, postoje segmenti u kojima je moglo biti uradjeno vise, ali nesto mora da ostane i za naredne godine.

I pored, kako kazete, dobrih rezultata ministarstva nacijem ste celu, ali i Vlade Srbije u celini, javljaju se jake snage koje na sve nacine zele njen pad i raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora. Ima li Vlada snage da se odupre ovakvim zahtevima?
Ovde su dve stvari bitne. Prvo, ako se o Vladi Srbije raspravlja na bazi cinjenica i na bazi izvestaja, rezultata rada i ukoliko to bude kriterijum za odlucivanje o poverenju Vladi, nema nikakve dileme da ce Vlada dobiti poverenje. Medjutim, ukoliko kriterijum bude politicka volja i zelja za dokazivanjem snage i ponovnim odmeravanjem snage na izborima, vanrednim parlamentarnim izborima, onda je sve moguce. Ipak, verujem da ce na kraju presuditi realnost i razum, da ce kriterijumi za davanje poverenja ili izglasavanje nepoverenja, biti, pre svega, rezultati rada i u toj konstalaciji faktora ja se nadam da ce Vlada premijera Zorana Zivkovica, dobiti poverenje. Isto tako, ne bojim se ni vanrednih parlamentarnih izbora, cak mislim da ih treba sto pre raspisati jer ce na taj nacin gradjani Srbije jasno potvrditi jesu li za nastavak reformskog kursa, za sigurniju, kvalitetniju i modernu Srbiju.

Kvalitet
Predsednicki kandidat DOS-a prof Dragoljub Micunovic, sa ministrom za turizam i ugostiteljstvo Slobodan Milosavljevic, tokom boravka u Kraljevu, otvorio je novoizgradjeni sesti sprat Hotela ,,Termal” u Mataruskoj Banji cime je kvalitet usluga u ovom hotelu podignut na znatno visi nivo.
-U narednoj godini ministarstvo ce uciniti sve da se u turizam i ugostiteljstvo uloze veca sredstva kako bi se nivo usluga u njima priblizio nivou koji imaju slicni objekti u razvijenim zemljama - rekao je ovom prilikom Milosavljevic.Povratak na vrh strane


 LOKALNA PREDIZBORNA KAMPANJA

MIROLJUB LABUS U KRALJEVU - pise Rajko Saric
Izostao obracun sa korupcijom

   U proslu sredu Kraljevo je posetio lider stranke G17 plus, prof. Miroljub Labus koji je sa ziteljima Mataruske Banje, Sirce i jos nekih naselja nase opstine, razgovarao o trenutnoj politickoj, ekonomskoj i privrednoj situaciji u Srbiji, a sve u predvecerje predsednickih izbora i vanrednih izbora za lokalne organe vlasti.
-Komunalna i zivotna politika se vodi na lokalu i zato verujem da ce biraci znati prepoznati strucne, mlade i neokaljane kandidate koje na svojoj listi nudi G17 plus. A upravo je takva lista ponudjena biracima Kraljeva, zato su tu strucnjaci poput Zvonka Obradovica i Jovana Nesovica. Realno gledajuci, u Srbiji su danas aktuelna dva problema: politicka nestabilnost, gde imamo nestabilnu vecinu u Skupstini i privredno-ekonomska recesija koja postoji od novembra meseca 2002. godine. Demokratska vlast je napravila dobre rezultate po pitanju borbe protiv organizovanog kriminala, moglo je biti jos bolje. Ali, nije ostvaren dobar rezultat na polju borbe protiv korupcije. Da Srbiji ne ide dobro posebno je evidentno nakon ubistva premijera Djindjica koji je bio vise od polovine vlade, koji je imao i uticaj i znanje - rekao je Labus i primetio da niko od bivsih visokih funkcionera vlasti nije osudjen ni zbog kriminala ni zbog korupcije.
Prema oceni lidera G17 plus, najveci problem sadasnje Vlade Srbije je sukob interesa pojedinih ministara koji se nisu odlucili hoce li biti na funkciji ili ce imati sopstveno preduzece. To se, primera radi, nikako ne moze reci za njega i Mladjana Dinkica ciji rad je uvek bio javan, sa detaljno podnetim racunima javnosti.
-Jedini sam u istoriji demokratije u Srbiji koji je podneo izvestaj o novcu koji je dobijen za predsednicku kampanju 2002. godine, jedini sam kandidat grupe gradjana koji je imao potpise vise od hiljadu najuglednijih licnosti i firmi, koji su i novcano pomogli. Tacno se zna ko je koliko dao i koliko je novca potroseno. U toku je jos jedna kampanja za predsednika Srbije u kojoj se ne zna koliko je i iz kojih izvora finansirana, koliko se i nasta trosi. Ovi izbori su raspisani samo da bi se skrenula paznja javnosti sa pritisaka i potrebe da se raspisu parlamentarni izbori gde bi se odmerile snage svih politickih stranaka. - rekao je Labus.
On je podrzao proces privatizacije rekavsi da sva drustvena preduzeca moraju imati titulara: drzavu ili privatnika, kako bi se znalo ko odgovara za radnike, za njihova primanja i za samo poslovanje preduzeca.
Labus je potvrdio da je pre deset dana imao sastanak sa Bozidarom Djelicem koga je podsetio na obecanje dato u vreme njegovog dolaska iz inostranstva i ulaska u Vladu Srbije, da ce podneti ostavku ukoliko bude dokazano ucesce u korupciji bilo kog ministra ili njegovog saradnika.
-Podsetio sam ga da je dokazana korupcija Janjusevica i Kolesara i pitao kada ce podneti ostavku. Jos nisam dobio odgovor - podvukao je Labus i dodao da bi u vladi, u kojoj bi on bio mandatar, bilo mesta i za Djelica ,,ako to bude predlog koalicionog partnera”.


SRPSKI POKRET OBNOVE
Priblizavanje gradjanima

   „Najvecu cenu brojnih reformi skolskog sistema, pa i najnovije koju sprovodi DOS, platili su i placaju mladi ljudi koji su bili i ostali objekt umesto da budu subjekt nastavnog oprocesa“ - receno je na konferenciji za novinare Opstinskog odbora SPO Kraljevo, posvecenoj prosveti, kulturi i sportu, kao delovima izbornog programa ove stranke. Iako lokalna samouprava nema velike ingerencije u oblasti prosvete, kako je receno, SPO ce akcenat staviti na stvaranje humanih i jednakih uslova za izvodjenje nastave u svim skolama u opstini, gradskim, prigradskim i seoskim.
- Nastojacemo da izbrisemo drasticne razlike izmedju skola, jer sada neke skole imaju kompjutere i drugu najmoderniju audio-vizuelnu tehniku, a druge, posebno u udaljenim selima, nemaju ni za kredu - rekao je dr Radoslav Jovic, kandidat SPO za predsednika opstine. On je dodao i da ce SPO najpre „skenirati“ stanje u skolama, zatim uraditi program investicija i njegovom realizacijom humanizovati skolski prostor, kako bi deca u njega rado dolazila jer ce tu imati i uslove za zabavu, kulturu, umetnost i sport. Dr Jovic je rekao i da ce preko klubova roditelja biti prevazidjena sadasnja odvojenost skole i porodice, a preko posebnih multidisciplinarnih timova skole postati centri za borbu protiv narkomanije, alkoholizma, pusenja i drugih devijantnih pojava medju mladima. U tom pravcu bice usmereni i omladinski kampovi, kao zamena za nekadasnje omladinske radne akcije, u kojima ce mladi danju raditi na uredjenju zivotne sredine, a u vecernjim satima stvarati i konzumirati kulturno-umetnicke sadrzaje.
Dr Radoslav Jovic je naglasio da ce SPO nastojati da izvrsi punu decentralizaciju i debeogradizaciju kulture i umetnosti i da skole i seoske domove kulture osposobi da budu centri kulturnih dogadjanja. Cilj je da se kultura i umetnost otvore i priblize korisnicima i stvaraocima - naglasio je dr Jovic.
Sto se tice sporta, dr Jovic je najavio da ce se prevazici sadasnja stihija i nekontrolisana komercijalizacija sporta, gde su sportisti samo predmet „trgovine“. Po njegovim recima, u oblasti sporta, usmeravanjem budzetskih sredstava, stvarace se uslovi za razvoj amaterizma, u mnogobrojnim malim klubovima, kao sirokoj bazi za vrhunske rezultate.
Odgovarajuci na pitanja novinara, dr Jovic je rekao da ce SPO nastaviti pregovore da se sadasnji Dom Vojske pretvori u centar za kulturu i zabavu, da se prostor ispred Duhovnog centra osposobi za letnje kulturne sadrzaje, svestrano sagledaju mogucnosti i konacno pristupi izgradnji nove hale sportova u Kraljevu, dok je za novu zgradu kraljevacke Gimnazije konstatovao da ta investicija treba da saceka dok sve skole u gradu i na selu ne dobiju priblizno iste i normalne uslove za rad. On je zakljucio da je veliki optimista jer veruje u svoju i pobedu kandidatske liste SPO, kako bi sa gradjanima Kraljeva, bez obzira na njihovu pripadnost, gradili srecniju buducnost.

Vuk u Kraljevu
Lider SPO Vuk Draskovic prisustvovace svecanoj konvenciji kandidata ove stranke za lokalne izbore koja ce se odrzati u nedelju, 9. novembra, u Klubu odbornika SO Kraljevo, sa pocetkom u 17 sati, a moci ce da prisustvuju svi zainteresovani. Danas (petak, 7. novembar), u 18 sati u centru Cukojevca odrzace se promotivna tribina SPO, kojoj ce pored ostalih prisustvovati potpredsednik SPO Veroljub Stevanovic.


DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE
Stabilna vlast u interesu gradjana

   Na lokalne izbore u Kraljevu, raspisane za 16. novembar, Demokratska stranka Srbije (DSS) izlazi u koaliciji sa Narodnom demokratskom strankom (NDS). Nosilac liste DSS i NDS je dr Vojislav Kostunica, a prvi na listi od 70 kandidata redovni profesor Masinskog fakulteta u Kraljevu prof. dr Vladan Karamarkovic.
Profesor Vladan Karamarkovic, kako je receno na preskonferenciji OO DSS, rodjen je 1953. godine. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Masinskom fakultetu u Beogradu gde je jedno vreme i bio asistent. Od 1988. godine predaje na Masinskom fakultetu u Kraljevu. Objavljivao je radove u vise domacih i inostranih strucnih i naucnih publikacija, a jedno vreme je proveo i u Kanadi gde je radio na Univerzitetu u Torontu i Ministarstvu energetike drzave Ontario. Sada je predsednik Upravnog odbora Masinskog fakulteta u Kraljevu. Ozenjen je i otac troje dece.
- Od ovih izbora pre svega ocekujem da se stvori jedna stabilna lokalna vlast koja ce poceti da se bavi nama vec poznatim vitalnim problemima opstine i grada Kraljeva, vlast koja ce raspodelom budzetskih sredstava i drugih prihoda ravnomerniji razvoj svih delova opstine Kraljevo i vlast ciji osnovni prioriteti nece biti resavanje interesa pojedinaca i interesno organizovanih grupa, vec prvenstveno ukupnog stanovnistva opstine Kraljevo - istakao je profesor Karamarkovic.
On je dodao i da ce se, kad su u pitanju odnosi sa Republikom i Beogradom, nova lokalna vlast u Kraljevu zalagati za zapocinjanje procesa decentralizacije, kako politicke, tako i ekonomske, koja ce izmedju ostalog dovesti do smanjenja sve izrazenije migracije stanovnistva ka Beogradu.
Na pitanje da li bi dolazak dr LJubise Jovasevica na mesto predsednika opstine mogao dovesti do ponovne blokade u radu Skupstine opstine i lokalne samouprave, Misa Milosavljevic, potpresednik OO DSS-a Kraljevo i kandidat za odbornika na izbornoj listi ove stranke, je rekao da je to nemoguce, jer to nema nikakve veze sa licnoscu dr Jovasevica vec sa odnosima snaga u Skupstini.


SOCIJALISTICKA PARTIJA SRBIJE
Povratak poverenja

   Opstinski odbor SPS Kraljevo zahvalio je svim Kraljevcanima koji su svojim potpisima dali podrsku kandidatu za predsednika opstine i kandidatskoj listi za odbornike ove stranke.
Na prvoj konferenciji za novinare posle duzeg vremena i prvoj u ovoj predizbornoj kampanji Sreten Jovanovic, predsednik Opstinskog odbora i kandidat SPS-a za „gradonacelnika“ Kraljeva, Ukazao je na izuzetno stetnu politiku koju su vodile lokalne vlasti u proteklih 7-8 godina. On je istakao da se najpre Koalicija Zajedno posvadjala oko vlasti i raspala, a potom i DOS, zbog koga su u Kraljevu uvedene i privremene mere.
Po Jovanovicevim recima, SPS, iako nije bila u vlasti, imala je vrlo konstruktivan pristup radu Skupstine opstine i razvoju Kraljeva, pa je pored ostalog zahvaljujuci angazovanju poslanika SPS-a Milosa Nesovica, rekonstruisana zgrada stare Bolnice u Kraljevu, uradjeno vise mostova, saobracajnica i drugih infrastrukturnih objekata, zapocela izgradnja veceg broja stanova... Nasuprot tome, za ove izbore kandidovali su se mnogi koji su u protekom periodu nanosili stetu Kraljevu, koji su podnosili ostavke, smenjivani, blokirali rad opstine i koji ponovo bacaju gradjanima „prasinu u oci“.
Sreten Jovanovic je podvukao da je Socijalisticka parija Srbije imala i dosta problema, trpeci pritiske sa svih strana, ali da je u medjuvremenu izvrsila reformu i kadrovski ojacala, prijemom puno novih i mladih ljudi u clanstvo. Kao takva, kaze on, u stanju je da stane na celo opstine i sa svojim odbornickim timom u kojem je medju 63 kandidata 19 zena, 14 radnika, dva lekara, veci broj studenata, poljoprivrednika, kulturnih i sportskih radnika, preuzme odgovornost za brzi razvoj kraljevackog kraja.
Ova stranka, podvlaci Jovanovic, jedina je imala predlaganje kandidata po mesnim odborima gde su se clanovi demokratski opredeljivali izmedju vise kandidata. Tako su predlozeni socijalisti koji su ostali verni izvornoj ideji i programu stranke, ciji su temeljni principi socijalna pravda i ravnopravnost, pre svega za one koji rade i zive od svog rada. Naglasio je i da su predlozeni ljudi koji vole Kraljevo i zele da ostanu u njemu da zive i rade, za razliku od nekih kojima je ono samo bilo prolazna stepenica za Beograd.
- Ako se na proslim izborima glasalo PROTIV necega, sada treba da se glasa ZA prave promene - za smenu DOS-a i da se oslobodimo njihovih kadrova koji su najvise radili za sebe a najmanje za gradjane Kraljeva. Mi se zalazemo za Kraljevo od Rudna do Gledickih planina, od Kamenice do Tolisnice. Zelimo da predstavljamo sve gradjane, da posvetimo paznju svakom selu i zaseoku, gradu i prigradskom naselju, da svi budu podjednako zastupljeni i ravnomerno razvijani. Zato cemo insistirati da se i za sva seoska i prigradska naselja donesu generalni urbanisticki planovi i programi razvoja - rekao je Sreten Jovanovic.
Odgovarajuci na novinarska pitanja, Jovanovic je istakao i da ce odbornici SPS i on kao predsednik opstine i dalje biti konstruktivni i insistirati da rad lokalne samouprave bude javan i stalno kontrolisan, u interesu gracana i efikasnog resavanja njihovih zivotnih problema, kako se ne bi ponovile greske iz proslosti i kako bi se Kraljevo sa svojim potencijalima mnogo brze razvijalo.
Jovanovic je rekao i da ce predizborna kampanja SPS-a biti skromna i protiv predsednickih izbora u Srbiji, jer ova stranka zahteva vanredne izbore na svim nivoima, i zamolio birace da budu „smireni“ kao u Pozarevcu i Cupriji gde je SPS na prevremenim izborima dobio podrsku.

Pretnje
Sreten Jovanovic je pojasnio i da se jedan broj kandidata SPS-a za odbornike, pre svega iz pojedinih preduzeca, zalio da su im „rukovodstva firmi na fin nacin sugerisala da uoci predstojece privatizacije ne bi bilo dobro da se sada kandiduju za odbornike“, kao i da je u proteklom periodu, od izbora 2000. godine, cak i protiv „obicnih“ clanova SPS-a i postenih i vrednih ljudi podnet veci broj neosnovanih krivicnih prijava.


NARODNI POKRET „OTPOR“
Odbrana dostojanstva

   Na glasackom listicu za odbornike gradjani Kraljeva 16. septembra moci ce da glasaju i za Narodni pokret „Otpor“ - receno je na pres-konferenciji ove organizacije krajem prosle sedmice. Naime, „Otpor“ kje kao nevladina organizacija Izbornoj komisiji opstine predao listu sa 49 kandidata pod nazivom „Grupa gradjana Otpor“. „To je lista satkana od mladih, nekorumpiranih gradjana Kraljeva ciji su ciljevi dekriminalizacija drustva, borba protiv korupcije i pre svega borba za povratak ovog grada na mesto koje mu pripada“, rekao je Vladan Slavkovic, koordinator Otpora, i dodao:
- Ovoga puta odgovornost je samo nasa. Nasa mladost, hrabrost i strucnost stavlja se u sluzbu Kraljeva po zavrsetku ovog izbornog ciklusa. Godinama se na vlasti u Kraljevu smenjuju medjusobno isti ljudi koji su direktan uzrok ovih izbora i ocajnog stanja u kojem se grad nalazi. Uvodjenjem novih ljudi na politicku scenu Kraljeva pravimo definitivan raskid sa neodgovornim prethodnicima, uvodimo nove politicke principe zarad zastite svih dobara i vrednosti. Otpor i Kraljevo u novom poslu zajedno, odbrana dostojanstva svih nas, izigranih i prevarenih pocinje odmah.
Slavkovic je rekao i da ce izborni slogan ove organizacije biti „Otpor i Kraljevo“ a sest osnovnih principa za koje ce se boriti : Sloboda, Pravda, Solidarnost, Mladost, Hrabrost i Prijateljstvo. A clan Otpora Vladimir Marovic, predstavljajuci kandidatsku listu Otpora za odbornike (49 kandidata), pored ostalog podukao je da se na njoj nalazi 33 odsto zena, 43 odsto mladih do 30 godina starosti, 36 odsto sa visokom ili visom skolskom spremom i 29 odsto studenata.
Predstavnici Otpora na novoj konferenciji za novinare, odrzanoj u utorak, jos jednom su zamolili birace da prevazidju „kratko pamcenje“ i da se podsete, pre nego sto izadju da glasaju, da su ih sve dosadasnje stranke i pojedinci koji su bili u vlasti izneverili i da treba da daju glas i sansu novim ljudima i snagama kakve je predlozio Otpor. Ovi lokalni izbori treba da bude raskid sa neodgovornom politikom, naglasili su Vladan Slavkovic i Vuk Stasevic, politikom koja je doprinela da u Kraljevu ima oko 20.000 nezaposlenih sto predstavlja 30 odsto radno sposobnog stanovnistva. Osim toga, Slavkovic je izrazio nezadovoljstvo odnosom lokalnih medija, pre svega televizije, u pracenju predizbornih aktivnosti kraljevackog Otpora.Povratak na vrh strane
„KABLAR” KROZ STECAJ DO PRIVATIZACIJE - pise Dragan Vukadinovic
Trazi se vlasnik
   • Obaveze stecajnog veca prema radnicima, njih oko 1.290, procenjuju se na oko 120 miliona dinara • Prioriteti – troskovi stecajnog postupka i obaveze prema radnicima, a sta pretekne – poveriocima • Uskoro javna licitacija

   Ukoliko se produzi dosadasnjom dinamikom rada, „Kablar” bi vrlo brzo, posle dugogodisnje agonije koja je kulminirala proglasenjem stecaja i sprovodjenjem stecajnog postupka, mogao da se pod najpovoljnijim uslovima privatizuje i sa novim vlasnikom pokusa da povrati ugled kakav je decenijama imao u gradjevinarstvu ne samo u zemlji vec i u inostranstvu. Ovom je identican stav dr Milana Novakovica, stecajnog upravnika u „Kablaru” i Miroslava Karapandzica, predsednika stecajnog veca Trgovinskog suda u Kraljevu.
– Trgovinski sud i stecajna uprava nemaju suprotstavljeno misljenje sa radnicima „Kablara” u zastiti njihovog i interesa preduzeca, kaze dr Novakovic. – Pre svega da se sve obaveze prema radnicima izmire, kada je rec o porezima i dioprinosima i redovna isplata garantovane zarade, s tim sto pitanje izmirenja obaveza prema poveriocima ostaje otvoreno do zakljucenja stecajnog postupka. I tu moze da se ocekuje izvestan problem, ali to je ipak u domenu objektivnog rizika samih poverilaca sto su se upustali u poslovanje sa takvom firmom.
Prema njegovim recima, vrednost „Kablara” jos definitivno nije utvrdjena, ali da ce biti dov oljno da se obaveze stecajnog postupka i obaveze prema radnicima u potpunosti izmire. Inace, obaveze se odnose na oko 1.290 , koliko ih je bilo novembra 1997. godine (na dan stecaja svega 66), i procenjuju se na oko 120 miliona dinara.

POVERIOCI
Propadanje „Kablara” je slozeno pitanje, pogotovo od trenutka kada je uvodjenje stecaja postalo realnost. Naime, kada su se dugovi prema poveriocima u tolikoj meri nagomilali, svojevremeno je kao pravni sledbenik preduzeca formirana Kompanija „Kablar”, koja je svu imovinu prenela na sebe.
Medjutim, ni u novim uslovima i u novoj organizaciji Kompanija nije postigla da produzi proizvodnju za sta je registrovana. Dok su poslove preuzimali privatni gradjevinari, rukovodstvo Kompanije pribeglo je novoj transformaciji, tako sto je registrovalo sedam zavisnih preduzeca od kojih su tri u medjuvremenu izbrisana iz sudskog registra.
Za dva preduzeca („Gradnja” Beograd i „Betonjerka”) na sudu je postignuto poravnanje s tim da su se ona obavezala da vrate novac u visini procenjene vrednosti prenete imovine kao osnivackog uloga. Ostala preduzeca su u postupku likvidacije ili stecaja.
– Svrha ovakve odluke stecajnog veca je bila da se formira stecajna masa maticnog preduzeca Kompanije „Kablar” i da se iz nje izmire troskovi stecajnog postupka, objasnjava Mirosdlav Karapandzic, predsednik stecajnog veca Trgovinskog suda u Kraljevu. – Takodje i da se ispune obaveze prema radnicima, a da se u zavisosti od kolicine od preostalog novca izmire poverioci.

STECAJ
Stecaj u „Kablaru” pokrenut je pre godinu dana (7. okotobra), resenje o otvaranju stecaja krajem ovogodisnjeg februara, kada su u preduzece uvedeni i stecajni upravnicvi i zapoceo postupak na sredjivanju dokumentacije pre svega o tome da se konstatuje objektivna imovina Kompanije. Buduci da je to uradjeno, u toku je procena vrednosti imovine sto ce i biti iznos ponude novim vlasnicima.
Prema recima Karapandzica, od novca dobijenog na ovakav nacin sve obaveze prema radnicima i poveriocima bi bile izmirene.
U medjuvremenu, pocetkom jula, stecajno vece Trgovinskog suda donelo je resenje o priznatim i osporenim potrazivanjima za poverioce i radnike. Vece je odredilo i vestake koji ce da utvrde trenutnu trzisnu cenu imovine stecajnog duznika i ovih dana bi trebalo da se iznos tih sredstava precizno utvrdi, posle cega ce biti poznato da li ce i u kom procentu moci da se namire troskovi stecajnog postupka i obaveza prema radnicima i da li ce posle tih prioriteta preteci novac za izmirenje poverilaca.
Sudija Karapandzic kaze da ce stecajno vece moci tek posle prodaje celokupne imovine stecajnog duznika, odnosno „Kablara”, da sacini predlog raspodele tih sredstava.

PRODAJA
Trenutno se raspisuje licitacija za prodaju osnovnih sredstava i opreme, a skorijeg datuma se ocekuje i licitacija za prodaju objekata u vlasnistvu Kompanije „Kablar”.
– Namera stecajnog veca je da se posle celokupnog procesa sprovodjenja stecaja zadrze dva zavisna preduzeca, „Betonjerka” i „Mehanizacija”, objasnjava Karapandzic, jer su njihove usluge neophodne razvoju grada, odnosno njihova delatnost bi bila od velike koristi koliko i privatnim gradjevinskim preduzecima toliko i opstinskim javnim preduzecima.
Karapandzic naglasava da da bi ovaj nacin privatizacije kroz stecaj bio najbolji za Kompaniju, s tim da se insistira da kupac bude iz oblasti gradjevinarstva, kako bi se produzila osnovna delatnost „Kablara” za sta je i registrovan, da zaposli jedan broj bivsih radnika Kompanije. Takodje, Karapandzic navodi da bi najbolji put za privatizaciju bila prodaja javnim nadmetanjem kako bi se „Kablar” „predao” najboljem ponudjacu, koji bi kasnije mogao da odluci cime ce to preduzece da se bavi.Povratak na vrh strane

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NESVAKIDASNJI SUSRET: DRAGANA SPASIC - DJURIC, ARHEOLOG IZ POZAREVCA - pise Bojana Milosavljevic
Istrazivac "nauke senki"
   Krajem prosle sedmice Narodni muzej iz Kraljeva bio je organizator sastanka Srpskog arheoloskog drustva, sekcije za antiku. Po zavrsetku celodnevnog radnog skupa strucnjaka za Stari vek, dobili smo jos jedan lep primer saradnje muzejskih ustanova Kraljeva i ostalih gradova. Naime, pred domacom publikom iste veceri predstavljena je monografija "Viminacijum - glavni grad rimske pokrajine Gornje Mezije," objavljena prosle godine iz pera Dragane Spasic - Djuric, arheologa - kustosa Narodnog muzeja u Pozarevcu. O delu koje je od izuzetnog znacaja za strucnjake, ali i sve ljubitelje starine, jer sveobuhvatno govori o sest vekova trajanja velikog grada Rimskog carstva, pocetkom nove ere osnovanog kod Kostolca, a povrsine od vise desetina hektara, govorile su arheolozi: dr Slavica Krunic, dr Radmila Zotovic i mr Vera Bogosavljevic - Petrovic

   Gospodja Dragana Spasic - Djuric je kao arheolog visestruko zanimljiva licnost. Kao da je jos od detinjstva bila predodredjena za ovu nauku, jer je anticko nalaziste Viminacijum, pod kojim pociva drevni "carski grad" (nastao pocetkom nove ere, a unisten u najezdama Slovena u sedmom veku) u neposrednoj blizini mesta njenog rodjenja. Prirodno sledi da je ovaj istrazivac tom antickom biseru na tlu Balkana (koji se po dragocenosti uveliko poredi sa Pompejima podno Vezuva) posvetio godine istrajnog rada, te danas medju kolegama slovi za najveceg znalca viminacijumske antike, sto potvrdjuje i monografija pisana povodom 120 godina od pocetka sistematicnih istrazivanja ovog velikog i dragocenog lokaliteta. Posao oko takve jedne knjige, koji bi, inace, obavljali citavi timovi strucnjaka, g-dja Djuric uradila je sama, i to za neverovatnih dva - tri meseca. Tako su grad Pozarevac i njegove kulturne institucije, Muzej pre svih, dobili jednu zaista reprezentativnu publikaciju, koaj fascinira temeljnoscu, sistematicnoscu i stilom izlaganja svih do sada potvrdjenih naucnih cinjenica o ovom nalazistu.

Viminacijum u srcu
Autorka o Viminacijumu, kojim se bavi vec dve decenije, u svakom trenutku govori naizust. Gospodja Djuric je tako redak spoj naucnika i umetnika, jer je u stanju da egzaktno oplemeni rafiniranom naracijom, cesto poeticnog stila, sa darom da laiku jednostavno protumaci pojave, vreme, predmete i simbole drevne proslosti. U arheologiji se drzi nacela da je svaki predmet jedna prica, koju ona ume da razvije do detalja. Uostalom, ovaj veliki dar pozarevackog arheologa naglasava i recenzent knjige prof. dr Aleksandar Jovanovic: "Dragana Spasic - Djuric je u ovoj bremenitoj i bericetnoj knjizi dosegla granice do kojih se na ovom stepenu moze doci; i vise od toga: nagovestila je sjaj zatomljenih horizonata i onih otvorenih za prepoznate naslute buducih izucavanja. Svako poglavlje je stamena, neporeciva studija razlicitih segmenata viminacijumske price… Dragana Spasic - Djuric je Viminacijum, koji ima u srcu, ponudila svakom viminacijumskom namerniku i pohodniku."
O najvecem gradskom naselju u Gornjoj Meziji, koje je nastalo kod danasnjeg Kostolca, blizu usca Mlave u Dunav, u plodnoj ravnici Stoga, autorka je u uvodu, pored ostalog, napisala: "Viminacijum je bio i ostao veliki arheoloski izazov i zagonetka. Kopajuci i tragajuci po debelim slojevima zemlje, mozda nismo nasli mnoge odgovore ali smo naslutili granice…Pred nama je slozen, ali beskrajno lep zadatak: prociscenje, pojasnjenje tog vremena i otkrice ogromnog ljudskog prisustva na ovim prostorima…"
Viminacijum, koji se nalazi u svim rimskim kartama, nastao je u prvom veku nove ere, posle ratovima ostvarenih teznji Rimljana da se ucvrste u ovom delu Podunavlja. Prvobitni vojni logor prerasta u grad, naseljavanjem civila iz svih delova carstva, narocito zanatlija i trgovaca. Sa pouzdanjem se govori o 17 hiljada njegovih stanovnika, koji ga cine jednim od velegradova Starog veka. Najvecu prvilegiju dobija pod Gordijanom Trecim - postaje kolonija, sa pravom kovanja sopstvenog novca, a njegovi zitelji su punopravni rimski gradjani. I, dok u 3. veku u carstvu kulminira kriza, Viminacijum dostize zenit. Krajem tog perioda postaje i glavni grad provincije Gornja Mezija. Nagovestaji propasti dolaze sa najezdom Huna, sredinom 5. veka. Posle obnove ovog prestonog grada, on prestaje da postoji tokom 7. veka pod udarima Slovena.

Nauka senki i radost otkrica
Iako istrazen u malom procentu, u kampanjama koje su, istina, bez kontinuiteta, trajale oko tri decenije, i to kao zastitna iskopavanja, anticki lokalitet kod Kostolca i Pozarevca, vec je dao sto hiljada nalaza. U arheoloskoj zbirci Narodnog muzeja Pozarevca je polovina tog broja predmeta. Posto sa vidnim zaljenjem kaze da jos uvek nije otkriven nijedan hram prostranog grada koji su pohodili i rimski carevi, arheolog g-dja Dragana Spasic - Djuric, dodaje:
- Od 1977. godine dve naredne decenije su najsrecniji arheoloski period za Viminacijum. To je tada bila prava istrazivacka skola i ostavila je traga na celu srpsku arheologiju. Neki nalazi su svetskog i evropskog znacaja. Ekipe mladih arheologa radile su sa velikim zanosom, a Viminacijum im je danonocno uzvracao. Ovu nauku cine istrazivaci, situacije, ekipe, radnici i - predmeti. Za nas muzeologe taj predmet je svetinja, jer je iza svakog od njih jedna ljudska sudbina, jedna ljudska prica."
U obilju izuzetnih nalaza i spoznaja, g-dja Djuric izdvaja oslikane grobnice Viminacijuma, datovane u 3. i 4. vek. Ovo slikarstvo namenjeno je zagrobnom i vecnom zivotu, visoko je estetizovano, a ukazuje na vaznu cinjenicu: pomirenje dveju religija - rimske i hriscanske. Istrazivaci ovakve putokaze tumace vise nego dobro u rekonstrukciji davne proslosti, jer je do sada otkriveno cak 13 hiljada grobnica i grobova.
Nema sumnje da je Dragana Spasic - Djuric, arheolog i autor monografije za dve decenije sa kolegama otkrila i dotakla mnogo toga trodimenzionalnog u vremenu i prostoru. Posvecena u mnoge segmente nauke koja je zivotno ispunjava, na banalno pitanje "sta je za nju arheologija," odgovara nadahnuto i u trenu: "Nauka senki i radost otkrica." Na nedoumicu sagovornika zbog te krajnje neobicne definicije, dodaje:"To mi je ovoga trenutka palo na pamet."

Arheolog koji je video vreme
U njenoj karijeri postoji nesto sto je sasvim izdvaja od kolega sirom Srbije. Postoje jedan dogadjaj i dozivljaj - pretvoreni u fascinaciju koja se ponese za citav zivot. Naime, Dragana Spasic - Djuric bila je pre 20 godina na samom pocetku studija, kada je na viminacijumskom nalazistu otkrila mermerni sarkofag sa jasnim znacima mumifikacije mlade devojke orjentalnih crta lica. Balsamovano telo, na osnovu priloga u sarkofagu, datovano je u 3 - 4. vek. Gospodja Djuric je o svom nesvakidasnjem nalazu, jedinom takvom na teritoriji Srbije iz rimskog perioda, napisala studiju koja je vec publikovana, a koju ce strucnoj javnosti obrazlagati krajem meseca. O samom "susretu" sa mladom Rimljankom, pripadnicom jednog od religijskih kultova (rec je o Izidinom - prim. nov), o trenutku kada se pred njenim ocima vreme od milenijuma i po oslobodilo iz mermernog kovcega i potom nacinilo neizbeznu destrukciju, ovaj istrazivac prica:
- Imala sam srecu da dozivim to sto je nesvakidasnje arheolosko iskustvo, koje se od tada nije ponovilo u mome zivotu i ne znam da li ce se ikada ponoviti. Tesko je opisati i zaboraviti trenutak kada vi ugledate i otvorite jedan mermerni kovceg, kada kran podigne poklopac tezak nekoliko tona i vi se suocite sa jasno definisanom formom tela. Radilo se o telu mlade zene, koja mi se rasplinula pred ocima za toliko kratko vreme da se ono ne moze meriti. Ja sam sa kolegom Draganom Jacanovicem (arheolog i direktor Muzeja u Pozarevcu - prim. nov) nekako uspela da arheoloski ispratim tu situaciju, ali ona nikada nece moci da se dovoljno objasni. Sve se u trenutku pretvara u prah. Jedino sto je od devojke ostalo su prekrasne zlatne nausnice sa rubinom, koji je "goruci kamen" i znak kraljevskog dostojanstva…."
Svim potrebnim metodama g-dja Djuric objasnjava svoje neobicno otkrice ove sahrane posebnog tipa, koji je telo pokojnice ocuvao duze od milenijuma i po. NJen cudesan osecaj za arheologiju dalje odmotava pricu koja lici na snovidjenje. Ona kaze da je u sarkofagu pocivala prefinjena mlada Rimljanka, egipatskog ili sirijskog porekla, koja je u Viminacijumu zivela ili je u njega preneta. A razlog je mogao da bude - ljubav sa hriscaninom. Na ovo kao moguce ukazuje kovceg otkriven dan kasnije od prvog, na samo 30-tak santimera udaljenosti, u kojem je, pak, pronadjen skelet muskarca, a bez ikakvih priloga. Gospodja Djuric ih dovodi u neposrednu vezu, kao bracni par razlicite religijske pripadnosti.
Posle svega, polusaljivim tonom upitana da li se oseca slavnim arheologom, buduci da je njena prica o "Dami sa Viminacijuma," kako je neko od kolega nazvao mladu Rimljanku, dokazana i fotografijama koje je sama nacinila u trenutku svog velikog otkrica, g-dja Djuric odmahuje rukom:"Ma hajdete, molim vas." Isuvise je, naime, veliki autoritet, strucnjak i profesionalac da bi se obazirala na interpretracije takve vrste. Pa ipak, sta god da radila, ona se od Viminacijuma nikada ne odmice. Sa razloznom setom kaze da ce proci nebrojeno godina dok prestonica Gornje Mezije ne bude istrazivacima otkrila sve svoje blago, tako dragoceno nauci i buducim pokolenjima.

Vreme je kliznulo pred nasim ocima…
U fusnotama rada "Mumija iz Viminacijuma" citalac otkriva snazan dramski naboj dogadjaja koji je jednog letnjeg dana daleke 1982. godine prozeo citav buduci zivot jednog arheologa. Dragana Spasic - Djuric je kao brucos (a po zavrsetku istrazivacke kampanje) te godine, ispred Republickog zavoda za zastitu spomenika kulture i Arheoloskog instituta u Beogradu, bila zaduzena da prati zemljane i nivelacione radove na prostoru termoelektrane "Kostolac B" u izgradnji. Za jednog od takvih dezurstava dogodilo se otkrice mermernog sarkofaga, koji je otvoren tek narednog jutra, dok se glas o kovcegu "punom zlanih poluga" munjevito sirio citavim krajem, pa je sutradan na terenu stvorena neopisiva guzva. Dragana Spasic - Djuric je tek deset godina kasnije opisala to nezaboravno jutro:
"U trenutku kada je kranista podigao poklopac, svi su jurnuli ka kovcegu. Nekako sam, ipak, stigla prva, a kraj mene je vec bio i kolega Jacanovic. A onda je sve trajalo nekoliko sekundi, ako se vreme kao kategorija uopste moze definisati i izmeriti. Ako se moze izmeriti trosenje Zivota i Coveka koji se, kao snovidjenje, ukazao pred nama. Moj terenski foto-aparat je zabelezio neke slike. Tek toliko da sve ovo ne bude jedna od arheoloskih prica, koje se, poput "lovackih i pecaroskih," nisu nikada ni dogodile. One bi trebalo da potvrde verodostojnost ove price i pored toga sto smo bili nemocni pred osipanjem materije i vremena, koje je samo kliznulo pred nasim ocima. U nama je ostala vecita neverica i pitanje:"Da li smo sve samo sanjali?" I sada, sve sto se dogodilo, izgleda kao snovidjenje. I sve jeste, i sve - nije. Strah me ne napusta dok ovo pisem, jer znam: nikada necu moci da docaram, objasnim i prenesem deo tog trenutka o kakvom sanjaju svi arheolozi. Pred nasim ocima ukazao se, a zatim, brzinom svetlosti, topio zenski lik… sve dok u kovcegu nije ostala samo velika, vec razvucena prasinasta mrlja, sa konturama ljudskog tela."


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

 ODELJENJE ZA ODRASLE
Trejsi Sevalije: "Devojka sa bisernom mindjusom" (preveo Nenad Dropulic), Laguna, Beograd, 2002
Poslednje decenije proteklog milenijuma kulturnu Evropu je zapljusnuo pravi talas obozavanja holandskog slikara Johanesa Vermera (1632-1675), poznatog kao Vermer iz Delfta. Nakon megaizlozbe njegovih dela odrzane '95. u Hagu i Vasingtonu, pojavila se citava plejada umetnika koji su svoje stvaranje inspirisali njegovim slikama, ali i zivotom.
U tom nizu nasla se i Amerikanka Trejsi Sevalije (dobitnica Pulicerove nagrade, tipicna predstavnica tzv. "zenskog pisma") sa svojim romanom "Devojka sa bisernom mindjusom" (naslov kao i u slavnog Holandjanina). Autorka kroz svoje delo realizuje mogucu ljubav velikog slikara i njegovog modela, prica o strasti, inspiraciji i umetnosti, ali i manipulacijama, zaverama i neprijateljstvu. Slikajuci osecanja ljudi, njihove opsesije i lomove u njihovim dusama, Trejsi Sevalije ne propusta priliku da nas uvede u Holandiju 17. veka i da nas upozna sa carobnim Delftom, njegovim gradjevinama, kanalima, pijacama, zivotom njegovih stanovnika i zanatlija.

DECJE ODELJENJE
"Tvoja prva knjiga muzici" (preveo sa francuskog: Milorad Arsenijevic), Izdavacka kucica Mali Princ, Novi Sad, 1999
Ova zanimljiva knjiga zamisljena je kao prvo upoznavanje vaseg deteta sa svetom zvuka i muzike. Vec od cetvrte godine, vase dete ce uz nju otkriti kako da raspoznaje zvuke, kako da ih proizvede, sta su to kljucevi i linijski sistemi, sta fonograf, gramofon i kompakt disk; proci ce svetom muzickih instrumenata i sresti svirale od bambusa, sanze, carengo, frule Juzne Amerike, lumbardu i bretonske gajde. Ovaj bogato ilustrovani muzicki vodic omoguci ce mu da zaviri u zivote nekih od najvecih kompozitora, a raznovrsne igre kojima knjiga obiluje razvijace mastu i sluh vasih najmladjih.

PREPORUCUJEMO
Vojtjeh Zamarovski: Junaci antickih mitova. Leksikon grcke i rimske mitologije, Alnari, Beograd, 2002
Pisac brojnih dela iz oblasti mitologije, anticke istorije i arheologije, Slovak Vojtjeh Zamarovski, autor je i ovog izvanrednog leksikona grcke i rimske mitologije. Na plastican i slikovit nacin Zamarovski ozivljava bogove i legendarne junake koje je stvorila masta drevnih naroda, a o kojima predstava i danas zivi sacuvana u predanju, knjizevnosti, ali i nazivima iz oblasti nauke i imenima modernih tehnoloskih izuma. Pored mita Zamarovski citaocu nudi i istorijske opaske, ali i umetnicke reminiscencije. Tako ce citalac, na primer, uz zivopisnu pricu o Laokonu dobiti i pregled najznacajnijih dela koja su njome inspirisana. Knjiga je obogacena i fotografijama nekih od nezaobilaznih dela svetske bastine cije je stvaranje bilo inicirano antickim mitovima (Nika sa Samotrake, Apolon Belvederski, Afrodita "kupacica"... ).

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
Salman Ruzdi: "Bes" (preveo Lazar Macura), Narodna knjiga - Alfa, Beograd, 2001Povratak na vrh strane


KOSARKA JUBA EFES PILSEN LIGA - pise Zoran Bacarevic
Zastava nacisto pala, Zdravlje po starom
• Masinac zabelezio trecu pobedu: u 4.kolu Masinac Zastava 89:59 • Zdravlje u Leskovcu jos jednom fatalno po Slogu: Zdravlje - Sloga FVM 89:70 • U 5.kolu Sloga domacin Spartaku, Masinac gostuje Nisu

   Kosarkasi Masinca brzo su se oporavili od "drasticnog "poraza od Partizana u prethodnom kolu. Ceh je u komsijskom derbiju platila kragujevacka Zastava. Nekadasnji rivali iz Prve B lige a sada povratnici odnosno novajlije u najvisem rangu sastali su se u Hali sportova u Kraljevu pred oko 1.000 gledalaca a pobednik je bio odlucen vec u prvih dvadesetak minuta. Koristeci raspored kraljevacki "studenti" nisu propustili priliku da osvoje nove bodove koji ih svrstavaju u red ekipa sa maksimalnim mogucim ucinkom na startu prvenstva.
Trener Kragujevcana Nenad Milojevic gotovo u rec ponovio je izjavu koju je njegov prethodnik Dragan Kostic dao posle poraza od Masinca u minuloj sezoni : "Mnogi igraci Zastave morace da se zamisle kako igraju i kako se odnose prema klupskom dresu". U pravu je, jer je domacin takoreci ponizio Kragujevcane pobedom od svih 30 poena razlike 89:59 (23:17,21:11,25:16,20:15). Kragujevcani su imali jednu "lastu", krilnog centra Raska Katica koji je postigao cak 29 koseva a pandan mu je bio veteran Zoran Stevanovic sa svega dva kosa. Kosarkasi Masinca bili su tako superiorni da su sansu u dobrom delu drugog poluvremena dobili igraci sa klupe, sa izuzetkom rekovalescenta Slavise Bogavca. Najefikasniji je bio Nikola Jovanovic sa 20 a sa 14 koseva Milos Markovic je najavio da zasluzuje vecu minutazu u narednim utakmicama.
Kosarkasi Sloge u Leskovcu su potvrdili da im je domaci klub izuzetno stetan po zdravlje. Zdravlje je jos jednom bilo ubedljivo na sopstvenom parketu a leskovacka kosarkaska legenda Slobodan Mitic -Zuco sa 19 koseva bio je najefikasniji u pobednickoj ekipi. Asistirao mu je uspesno Djokic sa 18 poena a kada stvar tako krene onda za Kraljevcane nema sansi. U ekipi Sloge FVM veteranski dvojac Ristanovic - Mijajlovic bio je na celu litse ( ne) efikasnosti sa 21 odnosno 12 koseva a pridruzio im se Mitar Trivunovic sa 13 koseva.
Naredno 5.kolo Prve A savezne lige donosi, prema dirigovanom zrebu , novo gostovanje Masinca a utakmicu Slogi pred svojim navijacima. Masinac ce na okrsaj sa novajlijom Ergonomom ( do sada sa minimalnim ucinkom od jedne pobede) a Sloga ce pred svojim navijacima ugostiti suboticki Spartak za koga su u minuloj sezoni nastupali prvotimci Sloge Mijajlovic i Trivunovic.
Susret Sloga - Spartak sutra u Hali sportova pocinje u 19,30 casova.


ODBOJKASKI KUP DZ SRBIJA I CRNA GORA
Tri puta nula tri
 
   • U cetvrtfinalu Kupa Vojvodina slavila protiv Ribnice maksimalnim rezultatom najpre u Kraljevu a potom u Novom Sadu • Danas u prvenstvenom mecu ( Hala sportova od 19 casova ) Ribnica Gradjevinar domacin Partizanu

   Odbojkasi Ribnice u nedelju uvece okoncali su ucesce u ovogodisnjem Kupu DZSC. Porazom od 0:3 od domace Vojvodine ( po setovima 25:20,25:20,26:24) pobednik Kupa SFRJ vec daleke 1978.godine zavrsio je mini seriju od cak tri uzastopne zvanicne utakmice sa Vojvodinom, visestrukim prvakom i pobednikom Kupa . Posle 0:3 u prvenstvu prosle srede bilo je , u prvoj utakmici cetvrtfinala Kupa u Hali sportova takodje 3:0 za Vojvodinu ( 26:16, 25:16,25:23 ) sto je u ukupnom skoru dalo tri pobede " lala" uz maksimalan set kolicnik od 9:0.
Kup utakmice Kraljevcana i Novosadjana odigrane su po takoreci identicnom scenariju . I u Kraljevu i u Novom Sadu Vojvodina je bila nedodirljiva u prva dva seta da bi u trecem Kraljevcani dolazili do daha pokusavajuci da osvoje makar i pocasni set. Po tom je narociti bio karakteristican poslednji , treci mec u nedelju uvece u Novom Sadu. Ribnica je u zavrsnici imala prednost od 22:17 i 23:20 da bi Boskan, Mijic, Mester, Maric i drugovi dodavali " gas do daske" i osvojili ovaj set i kompletan mec u svoju korist. Simijonovicu,Todorovicu,Popovicu,Macuzicu,Ristovicu i kompaniji ostaje nada da ce u prvenstvenom revansu u Kraljevu konacno "oteti" pocasni set aspiranti na duplu krunu.
Posle eliminacije iz Kupa odbojkasi Ribnice okrecu se nacionalnom sampionatu i vec danas imaju izuzetno iskusenje. U Kraljevo dolazi jos jedan pretedent na pocasno mesto, drugoplasirani i neporazeni Partizan. Utakmica ce biti prava poslastica za ljubitelje odbojke koji ce bodriti domaci tim da " crno - belima" pruzi dostojan otpor.
Susret 5.kola Prve A lige Ribnica Gradjevinar Partizan veceras u Hali sportova pocinje u 19 casova.


ODLUKOM PRIVREMENOG ORGANA OPSTINE
Prvoligasima pola miliona
 Privremeni organ Opstine Kraljevo doneo je zakljucak da se sa Podracuna fizicke kulture odobre sredstva za sportske klubove. Tako ce prvoligasi OK Ribnica, KK Sloga i KK Masinac dobiti po 500.000 a PVK „Kraljevo 100.00 dinara.Sredstva kraljevackim prvoligasima i vaterpolistima odobrena su sa pozicije u budzetu „Donacije sportskih organizacija“.


FUDBAL - SUMADIJSKA ZONA
Slavija trenirala nerve
• Sloga " veresijala" na Gradskom stadionu: od 3:0 protiv Kragujevcana jedva 3:2. Gocu prijala Arandjelovacka Banja • Ovog vikenda utakmice 16.pretposlednjeg jesenjeg kola

   Prolecno novembarsko popodne sa temperaturom od 25 stepeni pretvorilo se u kisno poznojesenje a po sistemu toplo - hladno odigrala je i Sloga jos jednu zonasku utakmicu na Gradskom stadionu.
   Poveli su "beli" golovima Simonovica u 13, Djukica u 34. (jedanaesterac) i 62. minutu sa nedostiznih 3:0 da bi u sumrak meca na igralistu kraj zeleznicke stanice sve moglo da se pretvori u rezultatsku tragediju. Golovima Spasojevica u 75. i Cadjenovica u 82.minutu Slavija je bila na pragu polovicnog a zatim i potpunog slavlja. Za ono malo gledalaca na tribinama (pedesetak) u poslednjih pet minuta bile su potrebne dvostruke doze sedativa jer su Dedejic a zatim i rezervista Skrbic bili u prilici da savladaju Samardzica. Sve se, uz obilje sportske srece, zavrsilo hepiendom za domacina koji se pomerio jos stepenik vise pred zimsku pauzu za dve nedelje.
   Lider iz Vrnjacke Banje odoleo je i u Banji kod Arandjelovca i prakticno dva kola pre kraja obezbedio titulu jesenjeg prvaka. U tome mu je pomogla Buducnost koja je uspela da u Konarevu zaustavi Novoselce, igrajuci jednu od cak pet utakmica koje su u 15.kolu zavrsene neresenim rezultatom . Malo iznenadjenje priredio je Borac iz Vranesa igrajuci 1:1 u Jarcujaku a vredan paznje je i remi Metalac Trgovackog na uvek neugodnoj kragujevackoj Erdogliji. Prodor Sloge na cetvrtu poziciju omogucio je Rudar koji je u Baljevcu remizirao sa Sumadincem iz Natalinaca, sto je za Baljevcane, kada je u pitanju domaci teren, " normalan rezultat ".
U narednom 16.kolu Sloga u Zubinom Potoku igra sa Trepcom.

Rezultati 15. kola:
Erdoglija - Metalac 0:0, Zastava - Susica 0:2, Banja - Goc 1:2, Buducnost - Omladinac 1:1, Vodojaza - Trepca 2:2, Sloga - Slavija 3:2, Kolonija - Ibar 3:1, Kv. Hajduk - Borac 1:1, Rudar - Sumadinac 1:1.
Parovi 16. kola: Metalac Trg. - Sumadinac, Borac - Rudar, Ibar - Kv. Hajduk, Slavija - Kolonija, Trepca - Sloga, Omladinac - Vodojaza, Goc - Buducnost, Susica - Banja, Erdoglija - Zastava.Povratak na vrh strane

Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2003 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive