Internet izdanje - 27. novembar 2003.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Predrag Markovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicko uredjivanje: Stojan Petkovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Milisav Radovanovic (fotoreporter), stalni saradnik Rajko Saric. Predsednik Upravnog odbora: Gordana Tosic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Filmovanje: Graficka radnja „MAX GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Efikasnija lokalna samouprava
Red je da se uvede red
Od izbora dva putica
Izbori 2003
„DOSta smo vas gledali“!
Skuplje daljinsko grejanje
I bukvalno glavom u zid
Velika zbirka zadivljujuce lepote
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport - Kosarka - Fudbal


IZBORNI PROGRAM DR RADOSLAVA JOVICA, KANDIDATA SPO-A ZA PREDSEDNIKA OPSTINE - pise Rajko Saric
Efikasnija lokalna samouprava

   Ostina Kraljevo, sa oko 120.000 stanovnika, na geografskom spoju moravske doline i Ibarske klisure, na raskrsnici puteva koji spajaju regione Srbije i drzave regiona, sa bogatstvom suma, geotermalnim izvoristima i neprocenjivom istorijskom kulturom, spada danas u red siromasnih i nerazvijenih opstina u Srbiji, sa tendencijom daljeg siromasenja i padom nataliteta. Analizirajuci sve negativne trendove u o pstini Kraljevo, jasno zakljucujemo da je ona model na kome se projektuje postepen, tih i neumoljiv proces odumiranja i nestajanja nacije i srpske drzave. Sa istom zlokobnom rezultantom ideologije komunistickog internacionalizma, nad nama se nadvila jos opasnija i razornija ideologija, skrivena iza teze univerzalne demokratije i ljudskih prava tzv. slobodnog protoka kapitala, ideologije novog svetskog poretka u kome ocito za male i siromasne ili nema mesta ili im je dodeljena uloga robe, stoji u uvodu obimnog izbornog programa dr Radoslava Jovic, kandidata Srpskog pokreta obnove za predsednika opstine.

BRZO I EFIKASNO
Izborni program dr Jovica sadrzi vise tematskih celina. Prva se odnosi na lokalnu upravu, sledi zatim, komunalna problematika sa zastitom zivotne sredine, sistem socijalne zastite, razvoj poljoprivrede, zdravstvena zastita, obrazovanje, kultura i sport, duhovna obnova i sistem bezbednosti gradjana, informisanje javnosti, podsticanje rada i stvaralastva te materinstvo kao najvisi doprinos obnovi nacije i drzave.
Prema misljenju dr Jovica, osnovni moto kako organizacioni tako i u ponasanju organa uprave mora biti zadovoljenje potreba obicnog coveka, gradjanina. Rad mora biti brz i efikasan uz striktno postovanje zakonom propisanih prava i obaveza kako organa uprave, tako i pojedinaca. Hitno ce se pristupiti formiranju baze podataka o imovnom stanju, socijalnom i ekonomskom statusu porodica, njihovim potrebama ali i mogucnostima. Na taj nacin gradjani ce moci brzo i na jednom mestu da ostvare svoja prava, ali ce i organi uprave lako moci da kontrolisu izvrsavanje obaveza pojedinaca prema zajednici.
-Cekanje na salterima, ponizavanja ljudi, maltretiranja moraju biti proslost. Zaposleni u organima uprave bice u obavezi da svakog pojedinca prihvate na dostojanstven nacin i da na najbrzi nacin mu pomognu da resi svoj problem. Mesto svakog zaposlenog u upravi bice uslovljeno rezultatima rada, korektnoscu odnosa prema strankama i njihovim potrebama i obavezama. Organi uprave bice odgovorni za sprovodjenje kako zakona tako i odluka koje bude donosila Skupstina lokalne vlasti. Inspekcijske sluzbe moraju biti materijalno i kadrovski maksimalno ojacane a u funkciji uvodjenja reda i postovanja zakona na teritoriji Opstine. Ne sme postojati teritorija Opstine ili ljudska delatnost u cije stanje nece imati uvid organi uprave, a strucnom analizom stanja na terenu bice u obavezi da skupstini i njenim organima predlazu redovne mere za otklanjanje nedostataka - stoji u delu programa koji se odnosi na lokalnu upravu.
Na polju komunalne delatnosti, za gradsko podrucje postoje apsolutni prioriteti: vodosnabdevanje, izgradnja saobracajne obilaznice, novi most preko Ibra, izgradnja kanalizacione mreze u prigradskim naseljima, toplifikacija i gasifikacija, uvodjenje reda u arhitektonsko uredjenje grada i sprecavanje malverzacija, odrzavanje postojecih zgrada i njihovih fasada, uredjenje parkova i zabavnih parkova za decu, uredjenje i odrzavanje groblja, borba protiv buke i inspekcijski nadzor nad zagadjenjem recnih vodotokova i odlaganje otpada, te pravilnik o parkiralistima i kaznenim merama za bacanje otpada na javne povrsine.
-Sredstva za ostvarenje ovih projekata obezbedjivala bi se iz izvornih prihoda Opstine, iz koncesija, ucesca na medjunarodnim donatorskim konferencijama i stvaranja akcionarksih drustava. Do projekata bi se dolazilo sistemom javnih konkursa. Javna preduzeca bi se podvrgla rigoroznoj kontroli poslovanja, a poostrile bi se i mere naplate dugovanja. Inspekcijski organi SO, pre svih komunalni i ekoloski dobili bi striktna upustva u sprovodjenju zakona, mera i odluka lokalnih organa uprave zajedno sa postavljenim domacinima po mesnim zajednicama, Javna preduzeca, pre svega ,,Gradska cistoca”, bi morala biti i kadrovski i materijalno ojacana u funkciji sprovodjenja odluka o cistoci grada - navodi se u programu dr Jovica i naglasava da bi kaznena politika bila pojacana do zakonskog maksimuma kako za nesavesne pojedince, tako i za organizacije koje se ne budu pridrzavali pravila o zastiti zivotne sredine.
Na seoskom podrucju SO bi imala obavezu da pomogne u razvoju putne mreze, jacanju komunikacije sela i grada, prilagodjavanju domova kulture savremenim potrebama stanovnistva, iniciranju i politikom olaksica podstrekavanjem otvaranja manjih proizvodnih pogona, otkupu poljoprivrednih proizvoda, otvaranju zanatskih centara, veterinarskih i zdravstvenih ambulanti. Svako seosko domacinstvo bi bilo u obavezi da odrzava odredjeni deo sporednih seoskih puteva i lokalnih vodotoka, a rigoroznim merama kaznene politike bi se sprecavalo nekontrolisano unistavanje ziratne zemlje i zagadjivanje prirode. U realizaciju vizije cistog grada i sela bile bi ukljucene sve institucije, od organa uprave do policije, sudskih organa vlasti, inspekcije i pojedinaca.

SOCIJALNA ZASTITA
Kroz vidove dopunske socijalne zastite SO bi obuhvatila najosetljivije kategorije stanovnistva i prema tome odredila pravilnik o socijalnim davanjima, poput hendikepirane dece, dece iz mnogoclanih porodica, tesko obolelih i iznemoglih i starih osoba, dok bi ostale kategorije socijalnih davanja bile podvrgnute rigoroznoj kontroli. Na polju razvoja privrede od drzave bi se zatrazilo da u najkracem roku resi status velikih industrijskih sistema, kako kroz sistem privatizacije, tako i kroz programa odvajanja zdravih celina iz urusenih preduzeca, a koja bi mogla ostvarivati prihod. Na tom polju SO mora oformiti tim menadzera koji bi sagledao celokupnu situaciju i nasao odgovarajuce resenje. Opstina bi morala da oformi potporni fond iz koga bi malim i srednjim poljoprivrednim proizvodjacima u prolece pred setvu davala beskamatne pozajmice do jesenje zetve. Bice inicirano formiranje potpornog fonda za privatnike u koji bi se slivala sredstva iz privatnog sektora a u svrhu materijalnog i dodatnog socijalnog osiguranja ljudi koji su vlasnici privatnih firmi i preduzeca cime bi se stvorio zdrav pocetni kapital za ulaganja po sistemu akcionarstva. Opstinska javna preduzeca moraju biti dovedena u sklad sa ekonomskim mogucnostima SO i realnim potrebama stanovnistva gde bi se morala osloboditi svih jalovih kadrova i otvoriti se prema novim idejama, efikasnijem poslovanju i naplati potrazivanja.
Prema misljenju dr Jovica ovaj program nikada nece uspeti bez osnazenog pravoslavnog duha u nama, bez vere, bez svih onih vrednosti pravoslavlja koje su nas odrzavale kroz vekove.Povratak na vrh strane


IZBORNI PROGRAM DR LJUBISE JOVASEVICA, KANDIDATA KOALICIJE DSS - NDS ZA PREDSEDNIKA OPSTINE - pise Rajko Saric
Red je da se uvede red

   Program dr LJubise Jovasevica, kandidata za predsednika opstine Kraljevo ispred koalicije Demokratske stranke Srbije i Narodne demokratske stranke dr Slobodana Vuksanovica (DSS - NDS), polazi od najvaznijih zadataka i funkcije opstine u gradu i na selu.
Izrada strateskog plana razvoja opstine obuhvata sve oblasti privrednog i drustvenog zivota i ravnomerni razvoj grada i ostalih teritorija poput obilaznice, mostova, vodosnabdevanja itd.
U svom programu dr Jovasevic navodi da nova organizacija opstinske uprave mora biti zasnovana na profesionalnosti, operativnosti, jednostavnom i efikasnom funkcionisanju.

KONTROLA BUDZETA
-Obezbediti i odrzavati visok kvalitet komunalnih usluga je imperativ, a druga velika odgovornost je odrzavanje i podsticanje razvoja komunalne infrastrukture. Ravnomernim razvojem teritorije opstine, razvojem rubnih podrucja, smanjice se pritisak gradjana na prigradska naselja i uze gradsko jezgro - stoji u delu programa koji se odnosi na modernizaciju komunalnih usluga, dok su u oblasti ekonomskog razvoja i funkciji regulative na prvo mesto stavljena pravila i propisi o prostornom planiranju, o upotrebi i uredjenju gradskog gradjevinskog zemljista, izgradnji objekata, o javnom pravu prvenstva koriscenja prostora, te o kvalitetu zivota.
Kad je rec o upravljanju finansijama i opstinskom kasom, dr Jovasevic u svom programu kaze da se zalaze za uravnotezeno tekuce budzetsko poslovanje uz razvojna i kapitalna ulaganja sa kontrolom u toku izvrsenja budzeta.
-Zastita zivotne sredine, odrziv razvoj gradskog i seoskog podrucja i racionalno koriscenje energije, je takodje, jedan od prioritetnih zadataka. Opstina mora da posreduje izmedju razlicitih interesa i da osluci sta je najbolje za interese zajednice. U okviru odgovorne socijalne politike i borbe protiv siromastva potrebno je formirati interventnog socijalnog fonda za gradjane i mesne zajednice. Suzbijanje svih oblika korupcije i dekriminalizacija drustva, takodje je nesto sto sa cime ce se DSS - NDS, odnosno njen kandidat uhvatiti u kostac - stoji dalje u programu koji je u velikom tirazu podeljen gradjanima Kraljeva, zajedno sa biografijom dr Jovasevica.
U istom programu se navodi potreba veceg ucesca gradjana u donosenju odluka i povezivanje Kraljeva sa drugim opstinama i sprovodjenje sveobuhvatne reforme ciji ce teret biti ravnomerno rasporedjen. Bice stoga, ulozeno mnogo truda da se ispravi nepravda iz proslosti, a da se, u isto vreme, ne nanese nova. Ovakav program je moguce ostvariti ukoliko Kraljevo dobije odgovornu i smenjivu vlast, za kakvu se zalaze dr Jovasevic.
On podseca da su stranke DOS-a, u nemogucnosti da ga smene demokratskim metodama, putem glasanja, sa mesta predsednika opstine, pribegle gruboj samovolji Vlade Srbije i uvodjenjem privremenih mera, degradirali i gradjane i odbornike u istoriji Kraljeva nezabelezenim cinom.

RACIONALNA POTROSNJA
Poznat po izjavi ,,ne priznajem Vladu Srbije jer ona ne priznaje predsednika opstine Kraljevo", dr Jovasevic ce sa pozicije predsednika SO Kraljevo bitno uticati na ostvarenje zelja gradjana da Srbija dobije upravu kakvu narod zasluzuje. Poznat po postenju, bez bilo kakvih afera, zalaze se za upravu koju ce odlikovati stednja, racionalna potrosnja i efikasan rad cinovnika. Uostalom red, rad i disciplina odlikuju njegovo rukovodjenje u ustanovama gde je radio kao sto je i slucaj u zavodu ,,Agens" u Mataruskoj Banji, gde obavlja veoma uspesno funkciju direktora ustanove.
NJegovim zalaganjem, stoji u biografiji kandidata DSS - NDS za predsednika opstine, dr LJubise Jovasevica, napravljena je sa stranim ulaganjem Hladnjaca u Vrdilima, rekonstruisan je deo Vodovoda, napravljen novi bunar u Zickom polju, izvrsena su veca ulaganja u Gradsku cistocu i brojne mesne zajednice. Pre svega, njegovom zaslugom otvoreno je odeljenje Fakulteta za fizicku kulturu u Mataruskoj Banji, a javnosti je poznat i kao covek koji stupanjem na visoke politicke funkcije nije uvecao licna primanja, niti imovinu bilo koje vrste.
U opstinskim odborima DSS - NDS u Kraljevu ocekuju da ce gradjani izabrati njihovog kandidata za predsednika opstine jer je on sposoban da rasporedom budzetskih i drugih sredstava omoguci ravnomerniji razvoj svih delova opstine, jer njemu nije prioritet interes pojedinaca vec resavanje problema celokupnog stanovnistva opstine.Povratak na vrh strane


U NEDELJU, 30. NOVEMBRA, DRUGI KRUG IZBORA ZA PREDSEDNIKA OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Od izbora dva putica


   Na 128 birackih mesta, kao u prvom izbornom krugu, biraci se opredeljuju izmedju dva najuspesnija kandidata iz prvog kruga: dr Radoslava Jovica (SPO) i dr LJubise Jovasevica (DSS i NDS), - Biralista se otvaraju u nedelju, 30. novembra, u 7 a zatvaraju u 20 sati, - Jednostavnija procedura glasanja, rezultati glasanja vec sutradan, 1. decembra, a potom sledi konstituisanje Skupstine opstine i drugih organa lokalne samouprave, - Veceras u ponoc (cetvrtak) pocinje nova izborna tisina

   Predsednik opstine Kraljevo bice poznat posle drugog kruga izbora koji se odrzava u nedelju, 30. novembra. Kraljevacki biraci ce se tog dana opredeljivati izmedju dva kandidata koji su u prvom krugu, 16. novembra, dobili najveci broj glasova. To su dva lekara: dr Radoslav Jovic, kandidat Srpskog pokreta obnove (SPO) i dr LJubisa Jovasevic, kandidat Demokratske stranke Srbije (DSS) i Narodne demokratske stranke (NDS). U prvom krugu dr Jovic je dobio 10.514, a dr Jovasevic 7.618 glasova. Oba kandidata su dobro poznata biracima, najpre kao lekari, ali i kao politicari jer je dr Radoslav Jovic bio predsednik Skupstine opstine Kraljevo od 1996. do 1999. godine kada je podneo ostavku, a dr LJubisa Jovasevic od 2000. do 2003. godine kada je Skupstina raspustena.
   U svakom slucaju, zavisno od rezultata nedeljnih izbora, opstina Kraljevo ce po prvi put posle dugo vremena dobiti predsednika na neposrednim, opstim i tajnim izborima i odluciti kojim putem ce poci, odnosno ko ce ih na tom putu predvoditi : dr LJubisa Jovasevic ili dr Radoslav Jovic. Ili ce to mozda biti jedan put, put razvoja i prosperiteta Kraljeva, za koji su se svi kandidati, pa i preostala dva, pre izbora svesrdno zalagali?

JEDAN LISTIC
   Procedura glasanja u drugom izbornom krugu mnogo je jednostavnija od one u prvom. Ovog puta na biralistima ce biti samo jedan glasacki listic sa dva kandidata poredjana po azbicnom redu. Oni koji odluce da glasaju imace jednostavan zadatak - da jednim potezom olovke zaokruze redni broj ispred imena i prezimena svog favorita za predsednika opstine.
I ovog puta glasace se na 128 birackih mesta koja se nalaze na istim lokacijama kao u proslom glasanju. Biralista ce biti otvorena od 7 do 20 sati. Biraci ce glasati na „svojim“ birackim mestima, sa ili bez poziva, a prilikom glasanja duzni su da se identifikuju pokazivanjem licne karte ili drugog dokumenta sa fotografijom i licnim brojem. Ponovo ce se primeniti posebne mere kontrole: Ultravioletna lampica, sprej sa nevidljivim mastilom, providne kutije i paravani. Izbore ce nadgledati posmatraci CeSID-a i OEBS-a. U biracki spisak u prvom krugu bio je upisan 101.521 birac.
   Glasanje ce organizovati Izborna komisija opstine Kraljevo (IKOK) i biracki odbori (128) ciji je sastav tako-reci nepromenjen. Ovog puta, medjutim, u birackim odborima bice samo desetak clanova, stalnih i sa zamenama, racunajuci i prosireni sastav u koji ulaze samo predstavnici predlagaca dva kandidata. Podsecanja radi, u prvom krugu je u prosirenim sastavima birackih odbora bilo i po blizu 40 clanova (sa zamenama).
   Kako smo obavesteni u IKOK-u, sve je spremno za nedeljni drugi krug izbora za „gradonacelnika“ Kraljeva. Biracki odbori su kompletirani, glasacki listici odstampani i sa drugim izbornim materijalom dostavljeni odborima, biracka mesta pripremljena za glasanje.
   Rezultati drugog kruga bice poznati vec sutradan po glasanju, 1. decembra. Preostaje potom da se oni proglase i izvrsi konstituisanje nove lokalne vlasti u Kraljevu. Pretpostavlja se da ce se to dogoditi krajem iduce sedmice, jer zakonski rok od 20 dana po izboru odbornika istice 6. decembra. Time ce prevremeni izbori biti zavrseni i nova Skupstina i predsednik opstine preuzeti vlast od Privremenog organa. Srecno.Povratak na vrh strane


IZBORI 2003.

Vecinom glasova
    U drugom izbornom krugu za predsednika opstine, kao i u prvom, ne postoji cenzus u pogledu izlaznosti i potrebnog broja glasova. Izbori ce biti uspesni bez obzira koliko biraca izadje na glasanje, pobednik ce biti kandidat koji je dobio najveci broj glasova izaslih biraca (vazeci listici). Samo ako oba kandidata dobiju jednak broj glasova glasanje se ponavlja u roku od osam dana od dana utvrdjivanja rezultata, sve dok jedan kandidat ne dobije veci broj glasova.

Organi opstine
    Prema clanu 25. Zakona o lokalnoj samoupravi, organi opstine su skupstina opstine, predsednik opstine i opstinsko vece.
Skupstina opstine (u Kraljevu ima 70 odbornika) iz redova odbornika bira predsednika i zamenika predsednika, tajnim glasanjem, vecinom glasova od ukupnog broja odbornika, na period od 4 godine. Skupstina postavlja sekretara na predlog predsednika skupstine sa mandatom od 4 godine. Skupstina, na nacin regulisan Statutom, imenuje jedan broj stalnih i povremenih radnih tela (u Kraljevu Statutom osnovano 14 stalnih komisija).
Prema clanu 40. Zakona, predsednik opstine ne moze biti odbornik. On ima zamenika koga sam imenuje i razresava, ali uz saglasnost skupstine opstine.
U skladu sa clanom 43. Zakona, skupstina opstine, na predlog predsednika opstine, bira opstinsko vece do 11 clanova (prema Statutu opstine Kraljevo ima sedam clanova) vecinom glasova od ukupnog broja odbornika, na period od 4 godine, s tim sto je zamenik predsednika opstine clan po funkciji, a radom veca predsedava predsednik opstine.
Skupstina opstine, na predlog predsednika opstine, postavlja nacelnika opstinske uprave i uprava za pojedine oblasti, a predsednik opstine postavlja i razresava glavnog arhitektu i druge glavne strucnjake za pojedine oblasti i sklapa ugovor sa opstinskim menadzerom.

Konstituisanje
    Prema clanu 53. Zakona o lokalnim izborima, skupstina opstine konstituise se u roku od 20 dana od dana izbora odbornika. To znaci, da bi SO Kraljevo, s obzirom da su izbori odrzani 16. novembra, trebalo da se konstituise najkasnije do 6. decembra.
Mandat odbornika pocinje da tece danom potvrdjivanja mandata, a potvrdjivanje (verifikacija) se vrsi na osnovu uverenja o izboru odbornika i izvestaja izborne komisije o sprovedenim izborima. Na konstitutivnoj sednici skupstine opstine obrazuje se komisija od tri clana za verifikaciju mandata odbornika. Na osnovu izvestaja te komisije, lice koje predsedava skupstinom konstatuje koja su uverenja o izboru za odbornike u saglasnosti sa tim izvestajem, cime je mandat potvrdjen.

Uvid u spisak
    Kao i kod svih prethodnih izbora, gradjani opstine Kraljevo i ovog puta moci ce da ostvare uvid u biracki spisak i da eventualno izvrse neophodne ispravke. Uz licnu kartu, uvid u biracki spisak gradjani mogu da izvrse u sobi 109 na prvom spratu Skupstine opstine Kraljevo svakog radnog dana od 7,30 do 15,30 sati. Uvid i ispravke ce moci da se izvrse do 12. decembra, a potom do izborne tisine, 25. decembra u ponoc, samo po odluci nadleznog (opstinskog) suda.

Spor oko TV-duela
    Izmedju izbornih stabova dva predsednicka kandidata, dr LJubise Jovasevica i dr Radoslava Jovica, neplanirano je doslo do spora oko TV suceljavanja. Naime, sporazumom JP Ibarske novosti i podnosilaca predloga kandidata i izbornih listi takav predizborni TV-duel kandidata nije predvidjen. Medjutim, u utorak je informativna sluzba OO DSS-a optuzila dr Radoslava Jovica da izbegava ovakvo TV-suceljavanje, a iz Izbornog staba SPO Kraljevo je stigao odgovor da je posle nekorektnog i postupka dr Jovasevica uoci izborne tisine u prvom krugu kada je vecinu svojih protivkandidata, pa i dr Jovica, „popljuvao“ i pokusao da ponizi, krseci sve eticke kodekse, takav TV -duel nemoguc, vec da ce narod 30. novembra preusditi kao vrhovni sudija“.Povratak na vrh strane


ODRZANA PROGRAMSKA KONVENCIJA NOVOOSNOVANE POLITICKE STRANKE „OTPOR!“ U DOMU SINDIKATA U BEOGRADU - pise Slobodan Rajic
„DOSta smo vas gledali“!

   Predstavnici opstinskih odbora novoosnovane politicke stranke „Otpor!“ iz Kraljeva i Sjenice zajedno su prosle subote putovali u Beograd gde u velikoj dvorani Doma sindikata ucestvovali na Programskoj konvenciji ove stranke. Bila je to prilika da se na licu mesta, izvorno upoznaju sa osnovnim programskim opredeljenjima nove stranke, u susret predstojecim vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji, ali i da potpisu podrsku za kandidatsku listu stranke za te izbore.
Obracajuci se prisutnim „otporasima“ i njihovim gostima, Ivan Marovic, jedan od lidera i osnivaca „Otpora“, najpre je naglasio da je ponosan sto osam godina, koliko je proteklo od pocetka studentskog protesta iz koga je „Otpor“ nastao, nisu uzaludno potrosene. Te godine, rekao je Marovic, pamtice se po tome sto su „otporasi“ u vreme Milosevica „grizli sistem“ i rekli „Gotov je!“, a posle 5. oktobra 2.000. rekli „Mnogo ste isti“ i bili oba puta u pravu. Marovic je naglasio da je Otpor 19. novembra ove godine postao politicka stranka i preuzeo direktnu odgovornost za sudbinu Srbije.
- Od sada nas cilj mora da bude jasan jer je Srbija na prekretnici bas kao i mi. Dve su mogucnosti: da odustanemo i pridruzimo se armiji beznadeznih ili da se direktno ukljucimo u politicki zivot. Odlucili smo se za ovu drugu varijantu i pozivamo gradjane da glasaju za sebe, a onda ce glasati i za nas, za novi sistem vrednosti, za tim odgovornih, moralnih ljudi. Od danas nas tim radi samo za jedan rezultat: da izbor 28. decembra bude jednostavan : OTPOR! - zakljucio je Marovic.
A potom su govorili clanovi tog Otporovog tima koje je Nenad Konstatinovic, takodje jedan od rodonacelnika ovog pokreta, najavio recima: „Ako zelite stranku patuljaka pozovite losije od vas, ako zelite stranku dzinova - pozovite bolje od vas“.
Za govornicu je izasao prof. dr Cedomir Cupic, clan IO Otpora, i u nadahnutom izlaganju najpre obrazlozio tri temeljna principa nove stranke (sloboda, solidarnost, pravda).
- Bez slobodnog pojedinca nema ni razvijenog demokratskog drustva, solidarnost znaci saglasnost o bitnim pitanjima, postenje i poverenje medju ljudima jer bez pomoci nema opstanka, a u slobodi i sa slobodom se lakse dise, krece, napreduje... Ovde je pravda uzasno postradala, a nepravda ubija nadu i veru. Sa pravdom mi, pored nade, zelimo da vratimo mir, bezbednost, postovanje ljudskih prava, vladavinu prava. Dva su preduslova za to: Uspostavljanje novog sistema vrednosti i obezbedjivanje socijalne sigurnosti. Otpor nije protiv bogatih ali bogatih na posten nacin, od rada, koji obogacuju sve oko sebe. Opasno je bogatstvo steceno profiterstvom, na tudjoj nesreci, koje truje sve oko sebe, siri zlobu, zavist, mrznju - naglasio je profesor Cupic i dodao da ce se Otpor zalagati za odgovornost u politici, davanje prvenstva licnom radu i stvaralastvu, za odlucno suzbijanje korupcije, nezavisno i efikasno sudstvo. „Nema tog partijskog naloga i razloga zbog kojeg cemo moralne principe dovesti u pitanje i narusiti licno moralno zdravlje“ - obecao je profesor Cupic.
Srdjan Milivojevic, takodje jedan od rodonacelnmika Otpora, docekan je ovacijama u Domu sindikata, sto je on prokomentarisao recima „Skandirajte Otporu, Otpor je tim“.
- Posao tek sada pocinje. Posejte veru i nadu po Srbiji da se u ovoj zemlji moze i mora ziveti bolje. Vreme je da najbolji udju u politiku kako bi najgori iz nje izasli. Srbiji je potreban razum. Promovisite po Srbiji te nove, strucne i hrabre ljude. Recite biracima da je doslo vreme da konacno glasaju i za sebe - rekao je Milivojevic.
Program Otpora predstavili su i Snezana Djordjevic, Ivan Aleksic, Jagoda Jorga i Majkl Djordjevic, a prikazan je i film „Otpor 1998-2003“, ciji moto iz naslova predstavlja sustinu novog delovanja ovog narodnog pokreta, sada politicke stranke.Povratak na vrh strane

PRIVREMENI ORGAN OPSTINE KRALJEVO
Skuplje daljinsko grejanje

   Nove cene grejanja vece za 17 procenata • Sa pola miliona dinara finansiran program ,,Droga i kako je izbeci”• Samovolja privatnih prevoznika bice sankcionisana.

   Kraljevcani koji se greju sistemom daljinskog grejanja, od 1. decembra grejanje ce placati po novim, za 17 procenata vecim cenama, odlucio je Privremeni organ nase opstine. Prema toj odluci cena grejanja stambenog prostora ubuduce ce kostati 23 dinara po kvadratu, dok ce za poslovni prostor ta cena iznositi 64 dinara na mesecnon nivou. Za povlascene potrosace, cije grejanje se placa iz budzeta Skupstine opstine, vazi cena od 35 dinara mesecno. U obrazlozenju zahteva za povecanjem cene grejanja, JKP ,,Toplana” navodi da je daljinsko grejanje u drugim gradovima Srbije znatno skuplje.
Clanovi Privremenog organa odobrili su sredstva od 508.000 dinara na ime finansiranja programa ,,Droga i kako je izbeci”. Ovaj program, koji je bio izveden od 10. do 13. novembra u Domu drustvenih organizacija, obuhvatao je izvodjenje monodrame u trajanju od 25 minuta, strucno izlaganje prvog doktora iz oblasti narkomanije mladih kod nas, prof. dr Jovana Bukelica, te ispovesti bivseg narkomana i bio je namenjen ucenicima osam ovdasnjih srednjih skola. Prema detaljnom finansijskom izvestaju koji je pripremio direktor Kraljevackog pozorista Milomir Nedeljkovic, 14 predstava, u izvodjenju P.P. Divovic iz Beograda, kostalo je ni manje ni vise vec 448.000 dinara. Tu su jos i zakup sale 40.000 i usluge Pozorista 20.000 dinara. Planirano je da se program iste vrste, od osam predstava, izvede i ucenicima VII i VIII razreda osnovnih skola.
   Medju clanovima Privremenog organa se moglo cuti da je neprimereno, ili, sto ne reci, i drsko, racun od pola miliona dinara za nekoliko predstava, ispostaviti opstinskom budzetu po okoncanju planiranog programa, a bez ikakvih prethodnih konsultacija. Da sve bude jasnije, Kraljevacko pozoriste je ceo program dogovorilo sa Ministarstvom prosvete, odnosno nacelnicom njegovog Odeljenja u Kraljevu, gospodjom Marijanom Semic - Cukovic. Pre godinu ili dve, pripadnici SUP-a Kraljevo i ZC ,,Studenica” su organizovali citav niz predavanja na temu narkomanije, predavaci su takodje bili strucnjaci za ovu oblast, ali je sve bilo besplatno, upravo zbog toga sto se tice svih nas i nase dece. Sa druge strane, opstina vec finansira programe koji se bave maloletnickom delikvencijom, a preko Centra za socijalni rad, sto znaci da su se projekti poput programa ,,Droga i kako je izbeci” mogli i morali organizovati na sasvim drugi nacin. Stice se utisak da je rec o jednoj unosnoj ,,tezgi” koju je, da stvar bude jos gora, finansirala jedna lokalna samouprava i to u vreme kada je kraj godine na vidiku, a budzet dosta prazan. Ostaje nejasno kako su se neki casni ljudi u sve ovo umesali. Tako ce svoje misljenje morati da da i Upravni odbor ,,Pozorista”.
   Na istoj sednici Privremenog organa izvrsena je analiza stanja u javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji opstine Kraljevo. Konstatovano je da se neki od privatnih prevoznika ponasaju krajnje neodgovorno, da udaljene seoske linije, gde je po pravilu mala frekvencija putnika, svojevoljno ukidaju, dok sa druge strane, DP ,,Autotransport” odrzava i linije koje su neprofitabilne u samom startu. Zbog toga je odluceno da se sa od svih prevoznika zahteva potpisivanje posebnog aneksa ugovora kojim ce biti sprecena njihova samovolja. U roku od 30 dana bice overeni svi redovi voznje gde ce pocetna stanica svima biti ,,Autobuska stanica”.
   Obrazovana je i komisija koja ce pregledati izvedene radove i utvrditi nuzne troskove adaptacije na objektu u Ulici Milosa Velikog br. 38. Clan Privremenog organa Zoran Djurovic je bio protiv formiranja ovakve komisije jer je, kako kaze,tesko utvrditi u kakvom je stanju bio objekat bivse ,,Zastite rada”, koji je izdat za magacinski prostor, a potom adaptiran u ugostiteljski i pripojen postojecem vlasnistvo Dragana Labovica. Pored toga, zakupac nije izmirio dug od 352.800 dinara na ime zakupnine, sto znaci da je aneks ugovora koji omogucava da se troskovi nuzne adaptacije, uracunaju u tu svrhu, stetni. Komisija ce svoj posao obaviti po propisu i na vreme, ali ce potom, najverovatnije slediti utuzenje zbog nagomilanog duga po osnovu zakupa.Povratak na vrh strane


 PRAVA INVALIDA - pise Vesna Mrakovic Jokanovic
I bukvalno glavom u zid

   Kraljevacka udruzenja telesnih invalida uspela su, tek posle majskih javnih protesta i blokade zgrade Skupstine opstine, da iznude odluku gradske vlade o postavljanju rampi i obaranju ivicnjaka na najprometnijim saobracajnicama i prilazima javnim ustanovama u gradu. Nalog je prosledjen Direkciji za planiranje i izgradnju, angazovano je JKP ,,Putevi", a do danas su, od planirane 54, postavljeno 34 rampe u ulicama Vojvode Stepe, Cara Lazara, Oktobarskih zrtava, Pljakinoj i bocnim ulicama na pravcu Vojvode Putnika. Predstavnici udruzenja invalida, medjutim, tvrde da, osim sto su probijeni svi rokovi i sto nisu ispostovane sve lokacije za rampe, postoje i primeri koji govore da se radi o potpunom obesmisljavanju ove ideje.
   - Rampa kod male pijace koja se zavrsava pred zidom ispred koga se nalaze kontejneri sa jedne i kiosci sa druge strane, najslikovitiji je primer nepoznavanja sustine problema invalida. Ova rampa je uradjena samo da bi se reklo da postoji, ona nema nikakvu funkciji i potpuno je neupotrebljiva. Svrha cele ove akcije je da se omoguci invalidima samostalno kretanje i novmalan zivot. Ni jedna institucija i ustanova u Kraljevu nije ispostovala svoju obavezu da omoguci pristup invalidima i ja tu vidim da se neko stavio iznad Izvrsnog odbora i da nijedna skola, ambulanta, opstinska uprava ili druga institucija, nije cak ni pokusala da omoguci pristup invalidima, ali i svim licima koje se otezano krecu, starima i majkama sa malom decom - kaze Dragan Milosevic, predsednik Udruzenja Multiple skleroze.
   Milivoje Slovic, direktor JKP ,,Putevi" tvrdi da je ovo preduzece imalo mnogo obaveza oko redovnog odrzavanja saobracajnica i obecava da ce postavljanje preostalih rampi poceti u ponedeljak i, ako vreme posluzi, biti zavrseno do 10. decembra. Svi prigovori na kvalitet radova bice uvazeni po odluci Direkcije koja je nadzorni organ u ovom poslu.
- Tvrdim da su standardi ispostovani i da smo ovaj posao obavili mnogo bolje nego recimo Beograd, ali nismo uspeli uvek da realizujemo zelje invalida jer postoje objektivne prepreke kao sto su sahte ili kiosci koje prvo treba ukloniti, a koje Direkcijane ne moze sama resiti. Rizican je i zahtev za rampe na svim pesackim prelazima i raskrsnicama bez semafora u ulici Vojvode Putnika jer je ona opasna i za pesake koji se normalno krecu - odgovara Nenad Neric, stucni savetnik Direkcije za planiranje i izgradnju.
   Na kraju treba dodati da su i glasacka mesta nedostupna vecini tezih invalida, pa su oni, zbog ukidanja prava glasanja putem pisma, uskraceni i za ovo gradjansko pravo.Povratak na vrh strane
KOLEKCIONAR ZELJKO KOSANIN- pise Ivan Rajovic
Velika zbirka zadivljujuce lepote

   Zeljko Kosanin je kraljevacki kolekcionar koji je, kako sam tvrdi, a i kriticari to isticu, mnogo poznatiji van granica ovoga grada nego u njemu. On saradjuje sa mnogim casopisima i muzejima sirom sveta i pomirljivo kaze kako niko nije prorok u svom selu, ali da sve vrednosti dolaze na svoje mesto, a ono sto je zaista vredno ostaje u istoriji grada, drzave i naroda. To dokazuje i zahvalnica SO za dosadasnji doprinos kulturi, koja mu je nedavno dodeljena povodom Imendana Kraljeva.
   Svoj kolekcionarski rad Kosanin je zapoceo pre 20 godina sakupljajuci slike kojih sada ima oko 4.000 i cija je vrednost prakticno nemerljiva. Medjutim, mada njegovo umetnicko blago pobudjuje mnoga pitanja znatizeljnika on tvrdi kako nikakvih tajni nema i da je njegova kolekcija dostupna svima i po broju umetnickih dela neprebrojiva. Posle umetnickih slika Kosanin je poceo sa sakupljanjem najrazlicitijih umetnickih predmeta, a potom je poceo da radi i adaptaciju prostora sto, po njemu, podrazumeva pravljenje stilskog namestaja, trpezarija i predmeta nalik na one koji su u srednjem veku bili u upotrebi i izradu ikona u slavu ikone kojih ima oko 150 i koje su tematske. Sve je to smesteno u njegovoj dvospratnoj kuci i jednom pratecem objektu u kojima, prakticno, svaki komad ima svoju umetnicku vrednost, a pojedini predstavljaju i prave raritete i predmete izutetne paznje i interesovanja cak i ne tako velikih zaljubljenika u umetnine. Sav predan svojoj pasiji Kosanin kaze kako vise ni o cemu i ne razmislja vec samo o svojim idejama kojih ima jako mnogo. Jedna od ideja o kojoj sada razmislja, a koja je vec pri kraju, jeste sah sa figurama od zlata i srebra na tabli od visokopoliranog mermera s tim sto bi figure imale oblicja istorijskih licnosti, odnosno srednjovekovnih srpskih vladara Stefana Prvovencanog, Dragutina, Milutina, srednjovekovnih vojnika, kula , a sve bi trebalo da odrazava duh tadasnjeg vremena kojem, kako kaze Kosanin, ovaj grad mnogo duguje. Na takvoj tabli mogli bi da se odigraju bar prvi potezi znacajnih takmicenja u ovom sportu, koja bi se odrzavala kod nas. U poslednje vreme Kosanin je postao idejni tvorac mnogobrojnih dela u drvetu i kamenu. Ovih dana je otvorena njegova izlozba u Kristalnoj dvorani u Interkontinentalu, koja sadrzi predmete primenjene umetnosti, jedan broj ikona i kandila od poludragog kamena - oniksa i srebra.
   Za prosli Vidovdan Kosanin je na Kosovu pravio izlozbu sa programom u kojem su ucestvovali Jelena i Ivana Zigon, braca Teofilovici, LJuba Manasijevic, Momir Bradic, Vesna Pavlovic, Del Monako i mnogi drugi, a zanimljivo je da je Zeljko za tu priliku na Kosovo prebacio i rezbareni sto od hrastovine tezak jednu tonu. Muzej ili galeriju u Kosaninovoj kuci tesko je opisati recima, a pogled i um posmatraca ostaju zbunjeni mnostvom i lepotom predmeta, od indijskih tepiha pa do garnisni od rezbarene hrastovine i lavaboa isklesanog u jednom komadu oniksa. Mnogobrojna poznanstva sa umetnicima i sakupljacima , a i ambijent koji je Kosanin napravio, od nekadasnjeg kolekcionara nacinile su galeristu koji mnoge stvari dobija i na poklon kako bi se nasle u ovom svojevrsnom prostoru, a mnogi se osecaju pocastvovanima sto mogu da ucestvuju u Zeljkovim projektima kojima, kako se cini, nema broja, a ni granica. Naglasavajuci kako onim sto radi sebe fizicki unistava, a duhovno gradi, Kosanin na specifican nacin gleda i na materijalnu vrednost svoje zbirke, koja je nemerljiva. On istice kako vrednost jeste velika ali da nema nameru da bilo koji predmet otudji i da bi citava kolekcija trebalo da ostane potomstvu, odnosno gradu u kojem zivi. U Kosaninovoj kolekciji se nalaze i Mestrovic, Ilija Vukovic, Vujisic, Soldatovic, Besarabic, Moma Antonovic, Cvorovic, Srbinovic, Velickovic, Rubens , Rembrant, Lalo, Andrijano Vanestade i mnogi drugi. Medju predmetima se nalaze i tapiserije iz XII veka, mada je citava zbirka trebalo da bude koncipirana kao moderna umetnost u proteklih pola veka.
   -U svakom coveku postoji klica koja ga u jednom trenutku usmeri ka onome za sta je zapravo i predodredjen jer nista nije slucajno, a covek dok stvara i pravi - dozivljava ljubav. Kad sam shvatio da sam tu lepotu poceo da delim sa drugima ja sam postao bogat za jedno izuzetno saznanje koje me je podsticalo na dalji rad - objasnjava Zeljko pocetak svog kolekcionarskog rada. A sledece sto namerava da radi jeste ozvucenje od poludragog kamena u jednom komadu, koje bi trebalo da predstavlja savrsenstvo oblika i vrhunskog zvuka, a potom i svetleca tabla od oniksa na kojoj bi rukama najvestijih majstora tog zanata bila urezana umetnicki oblikovana slova cirilice.
   I mada do sada nije nailazio na neku veliku podrsku opstinskih , a ni republickih funkcionera zaduzenih za ovu oblast, Kosanin pomirljivo kaze kako su svi ljudi dobre volje i poziva ih da dodju i pogledaju njegovu kolekciju. Zapravo, njegova ideja je bila da deo kolekcije otudji i pretvori u javno dobro po cenu da sam obezbedi prostor, ali je bio odbijen. Postojala je i namera Turisticke organizacije da njegovu kucu stavi u kulturnu ponudu ove organizacije i grada ali je on to odbio uz obrazlozenje , sto je sasvim na mestu, da nije u situaciji da sedi kod kuce i docekuje ekskurzije umesto da se bavi svojim idejama i projektima.
   Kosanina je nedavno obisao i oko pet sati kod njega proveo vlasnik italijanskog dela Telekoma, koji se , pored ostalog, kako kaze Zeljko, poklonio pred onim sto je video i obecao mu da ce u Italiji ostvariti Zeljkove ideje ukoliko ovaj sam, uz pomoc odgovornih i za to zaduzenih ljudi, ne bude u stanju da ih realizuje ovde. Jer, kako je istakao pomenuti gospodin, u pitanju je izuzetna lepota i neprocenjiva umetnicka vrednost koju bi po svaku cenu trebalo sacuvati za potomstvo.Povratak na vrh strane

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

OTVOREN NOVEMBARSKI SALON U KRALJEVU - pise Bojana Milosavljevic
Ozbiljan likovni dogadjaj
   U utorak uvece u galeriji "Marzik" i holu Skupstine opstine Kraljeva otvorena velika godisnja manifestacija - treci Novembarski likovni salon, sa 70-tak ucesnika iz citave Srbije i inostranstva. Medjunarodni ziri prvu nagradu salona dodelio Slobodanu Jelisijevicu, za rad "Prozor mog detinjstva," radjen u kombinovanoj tehnici. Tri ravnopravne nagrade ovog konkursa pripale su: Miroljubu Filipovicu - Filimonu, Nenadu Ristovicu i Djordju Arnautu. Na ovoj izlozbi dogodio se presedan - manji broj kraljevackih slikara nego inace

   U galeriji ULUK-a "Vladislav Marzik" u utorak, 25. novembra, otvoren je treci po redu, moglo bi se reci - tradicionalni, Novembarski likovni salon, ciji je organizator ovo Udruzenje, a pokrovitelj lokalna uprava grada. Troclani (medjunarodni) ziri u sastavu: Majkl Entoni Volton, profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Birmingemu (Engleska), Matija Vucicevic, akademski slikar iz Beograda i Milica Antonijevic, slikar i asistent na Kragujevackom univerzitetu (koja je prosle godine bila nagradjena na ovoj izlozbi) izvrsio je selekciju radova. U konkurenciji za izlaganje na kraljevackom Salonu naslo se blizu 150 radova umetnika iz cele Srbije, kao i 10 ostvarenja autora po pozivu. U selekciji su, osim ovih, bila i cetiri gosta iz Azerbejyana. Iz ovolike ponude ziri je za salonsku postavku odabrao radove 70 autora.
Rad S. Jelisijevica - prva nagrada salona   Novembarski salon, posle prigodnih reci mr Velimira Zelenovica, predsednika Udruzenja "Vladislav Marzik,"otvorio je dr Dragisa Kostic, jedan od clanova Privremenog organa opstine Kraljevo. Pozelevsi dobrodoslicu ucesnicima, gostima i posetiocima ove velike godisnje manifestacije u nas, dr Kostic je izrazio ocekivanje da ce stvaralastvo i ubuduce nalaziti razumevanja i mesta u sredinama u kojima nastaje. On se osvrnuo na ovu ozbiljnu manifestaciju kao na dogadjaj koji u najboljem smislu potvrdjuje odavno zagovaranu tezu o decentralizaciji kulture u nas, sto je potvrdjeno, pored ostalog, i brojem gostiju i izlagaca van Kraljeva. Engleski slikar i profesor iz Birmingema, Majkl Entoni Volton, kao predsednik zirija ovogodisnjeg Novembarskog salona, posto je proglasio dobitnike nagrada ove izlozbe, izneo je ove impresije o svom radnom boravku u Kraljevu:
   - Bila mi je cast i zadovoljstvo sto sam pozvan za clana zirija umetnickog konkursa u Kraljevu. Bilo je veliko iznenadjenje videti toliko talenata i tako mnogo dela, koje treba odabrati, u ne tako velikom gradu Kraljevu. Sama galerija ima velikih pogodnosti i pruza sirok spektar mogucnosti za Kraljevcane, kako da vide radove drugih, tako i da izloze svoje. Domacini su bili velikodusni i veoma gostoljubivi, ucinivsi da se osecam zaista dobrodoslim. Nivo ponudjenih umetnickih dela bio je izrazito visok sto je ziriranje ucinilo teskim, narocito kasnije, kada je trebalo uskladiti misljenja oko nagradjivanja. Licno smatram da je bilo jos najmanje dva ili tri rada koja zasluzuju neku vrstu priznanja. Novembarski salon je ozbiljan likovni dogadjaj i ponosan sam sto sam bio deo toga."
   Novembarski salon u Kraljevu je prethodne dve godine bio, u neku ruku, ponajvise "rezervisan" za domace stvaraoce. Ne malu buru i velika iznenadjenja izazvalo je ziriranje troje umetnika - selektora, koji su se vodili neki svojim kriterijumima, pre svega likovnoscu, kako je izjavila Milica Antonijevic, ali sa onoliko subjektivnog koliko to razlicite vizure posmatranja umetnickog dela mogu da donesu i podrazumevaju. Tako se na trecem Salonu naslo tek nekoliko kraljevackih slikara, kao na primer: Svetlana Jevtic, Vojkan Jeremic, Boban i Dragoljub Bosic i Velimir Zelenovic. Mnogo ili premalo - ostaje otvoreno pitanje za ziri koji je svoj deo posla uradio, verovatno, kako je najbolje umeo.
Glavna nagrada Novembarskog salona pripala je Slobodanu Jelisijevicu, za rad u kombinovanoj tehnici, pod naslovom "Prozor mog detinjstva." Dok ova prva podrazumeva novcani iznos, sa odgovarajucom plaketom ili diplomom, verovatno, tri ravnopravne nagrade (Miroljubu Filipovicu - Filimonu, Nenadu Ristovicu i Djordju Arnautu) znace - priredjivanje samostalnih izlozbi sa katalogom, u galeriji "Marzik."
   Drugi deo svecanog otvaranja likovnog Salona u utorak u Kraljevu usledio je u holu Skupstine opstine, pre svega zbog veceg broja izlozenih radova i velikog formata pojednih slika. U ovom prostoru beogradska umetnicka grupa "Kvart" izvela je performans.


NARODNI MUZEJ - pise Bojana Milosavljevic
Izlozba starog novca

   Narednog cetvrtka (4. decembra), sa pocetkom u 19 sati, u galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu, bice otvorena numizmaticka izlozba pod nazivom "Novac Srbije, Crne Gore i Jugoslavije, 1868 - 1941." Autor ove postavke je arheolog Sladjana Spasic, kustos numizmaticke zbirke kraljevackog Muzeja. Ovu izlozbu, inace, sacinjavaju eksponati iz fonda maticne muzejske ustanove i ona je prva postavka takve vrste u nas.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

 NAUCNO ODELJENJE
,,Informaciona tehnologija za menadzment"-transformisanje poslovanja u digitalnu ekonomiju /Efraim Turban…(Zavod za udzb. i nastavna sredstva, 2003)
Knjiga je zasnovana na osnovnoj premisi da je glavna uloga Informacione tehnologije da pruzi organizacijama stratesku prednost, olaksavajuci resavanje problema, povecavajuci produktivnost i kvalitet, poboljsavajuci uslugu potrosaca, usavrsavajuci komunikaciju i saradnju, te tako omogucujuci da se reorganizuje poslovni proces. Knjiga je podeljena je u pet velikih delova koji obradjuju IT u organizaciji u novom svetu poslovanja, NJeb revoluciju, organizacione aplikacije, sisteme podrske upravljanju i odlucivanju, implementaciju i upravljanje IT-om. Studija sadrzi i pet tehnoloskih vodica dopunjenih recnikom, pitanjima za obnavljanje i diskusiju. Obradjene su najsavremenije teme IT-e, sto potvrdjuju mnogi citati koji se odnose na 2000. i 2001. godinu a predstavljeno je vise od sedamstotina najinteresantnijih NJeb sajtova. Knjiga je puna interesantnih primera iz svakodnevnog zivota i posebno ce sluziti potrebama sutrasnjih menadzera, studenata i profesora.

ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Portret u Sepiji" Izabela Aljende (Narodna knjiga / Alfa, 2003)
Knjiga je nastavak romana ,,Kci srece", autorke koju mnogi smatraju zenskim Markesom. U ovom romanu, ona ispisuje porodicnu sagu smestenu na samom kraju 19. veka. Junakinja romana, u detinjstvu je prezivela tesku traumu u kineskoj cetvrti San Franciska. Zbog nocnih mora koje je proganjaju, krece u potragu za svojim precima kao i za vlastitom ljubavnom pricom.

ODELJENJE ZA DECU
"Gospodar lopova" Kornelija Funke (Narodna knjiga / Alfa)
Novi roman najpoznatije savremene nemacke spisateljice literature za decu i omladinu, Kornelije Funke, prevela je nasa sugradjanka, pisac za decu Gordana Timotijevic. "Gospodar lopova" je uzbudljiv roman cija se radnja desava u Veneciji, a govori o braci koji bezeci od zle tetke, dospevaju u bandu malih delikvenata, predvodjenu zagonetnim Gospodarom lopova. Na njihovom tragu je nespretni detektiv, ali prava opasnost dolazi iz proslosti. Po misljenju kritike, ovo je najbolji decji roman u 2002. godini objavljen u Nemackoj.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,Pilotova zena" Anita Sriv / prevela LJudmila Lazov (Laguna, 2003)Povratak na vrh strane


KOSARKA JUBA EFES PILSEN LIGA - pise Zoran Bacarevic
Sloga na minus 37, Masinac samo na 19
• U 7. kolu Sloga dozivela katastrofu u Kraljevu od Hemofarma 113:76 za Vrscane. Masinac porazen u Beogradu od Atlasa rezultatom 80:99.Ovog vikenda Sloga FVM ponovo domacin (dolazi Partizan Mobtel) Masinac ponovo gost (odlazi u Vrsac)

   Ne samo zbog lotoa mnogi sedmicu racunaju srecnim brojem.Ovog vikenda ovaj broj je bio "baksuzan" za oba kraljevacka ligasa. Mnogo, mnogo gore je prosao stariji prvoligas Sloga FVM i to na sopstvenom bunjistu. Ne pamti se tako ubedljiv, gotovo ponizavajuci poraz kosarkasa Sloge pred svojim navijacima koji su prosle subote uvece domace kosarkase ispratili salvama zvizduka posle poraza od vrsackog Hemofarma od 76:113 (21:34, 24:21,18:31, 13:27).
Mec Sloga FVM-Hemofarm poceo je u znaku gostiju koji su preko internacionalca Hendersona pa zatim Bakica i konacno drzavnog repretezentativca Nebojse Bogavca ( istina i drugoj polovini susreta)iz minuta u minut povecali prednost. Suterski izuzetno raspolozeni(ucinak u pokusajima za dva poena od 70 odsto govori sam po sebi)igraci Hemofarma nisu dali igracima Sloge da oci otvore. Sa ucinkom, opet, od 68 odsto prema Sloginih 40 kada je u pitanju sut ukupno Hemofarm je postigao trocifrenu pobedu a uz to se ne pamti kada je Sloga u Kraljevu primila ovoliko koseva. Kod ovakvog rezultata malo je nelogicna statistika koja kazuje da je Sloga imala 23 skoka a Hemofarm samo pet vise-28. U rastimovanom sastavu Sloge samo je Jevdjic sa 21 kosem-koliko toliko opravdao cetrdesotominutni "boravak" na parketu.
Kosarkasi Masinca otputovali su u Beograd sa potajnom nadom da u susretu sa Atlasom mogu da nacine iznenadjenje i ponove uspeh Sloge na startu prvenstva . Ostalo je na nadanjima jer su "bankari" u dvorani "Vizura"na Novom Beogradu ucinili sve do iznenadjenja da dodje i povecaju svoj bodovni saldo na 10 bodova, uz tri pobede. Ovu trecu nad kraljevackim "studentima" domacin je obezbedio posle nedostizne prednosti na kraju trece i pocetku cetvrte deonice a posto je samo prva bila u znaku izjednacene borbe. Konacni 99:80 za Atlas rezultat je prve svega preciznosti Vuksanovica(30) i Aleksica (24) dok je ekipi Masinca normu ispunio samo Jovanovic sa 22 kosa. S druge strane Bojinovic je sa 18 koseva takodje bio " u normi" dok Nenad Bukumirovic sa samo tri kosa nije zaradio ni za kiselu vodu-bez ratluka!
Naredno kolo tesko da ce popraviti bodovni saldo kraljevackih prvoligasa. Sloga ce, istina, ponovi biti domacin jer ce u 8.kolu ugostiti aktuelnog prvaka, ekipu Partizana sa samo teoretskim sansama za uspeh. Masinac ce,opet, na gostovanje u Vrsac protiv Hemofarma sa obavezom da ne dozivi debakl kao Sloga FVM pred svojim navijacima.


U SUSRET JUBILEJU KK SLOGA
Potrebne fotografije

    Kosarkaski klub Sloga iduce 2004. godine proslavice jos jedan znacajan jubilej - 55 godina postojanja. U pripremi je monografija koja treba da bude stampana povodom ovog jubileja pa iz kluba stize apel za pomoc prilikom njene izrade - uoblicavanja. Potrebne su fotografije i ostala dokumenta koja treba da doprinesu njenoj reprezentativnosti. ,,Covek za vezu" je Milosav Antonijevic - Beli a fotografije treba dostaviti u prostoriji kluba (Hala sportova).


JOS JEDNA SUMORNA JESEN KRALJEVACKOG FUDBALA
Svetli samo ,,Lozionica"
• Od pet ekipa u Sumadijskoj zoni(najvisi rang za klubove sa podrucja kraljevacke opstine) samo Metalac Trgovacki ispunio "normu"

   "Sumorna jesen dvehiljadetrece"-bio bi radni naslov za dokumentarni film posvecen kraljevackom fudbalu na isteku jos jedne takmicarske polusezone i kalendarske godine. Posle jos jedne reorganizacije u fudbalskom sportu Srbije u Sumadijskoj zoni naslo se cak pet ekipa sa teritorije fudbalski nastrojene opstine (cak 44 registrovana fudbalska kluba). Kvantitet i dalje ne daje kvalitet pa tako kraljevacka ,,petorka" cini cak gotovo trecinu Sumadijske zone, po rangu tek cetvrtom fudbalskom nadmetanju u DZ SCG -Prva, Druga i Srpska liga su ,,mislena imenica" za Slogu, Metalac Trgovacki, Kraljevo Hajduk, Buducnost i Ibar.
   Sta kaze pogled na jesenju tabelu Sumadijske zone kada su u pitanju kraljevacki klubovi a zbog koje se, konacno, fudbal i igra? Plasmanom na trecu poziciju posle 17 odigranih kola ( ucinak : 10-2-5) Metalac Trgovacki jedini je kako-tako zaradio prelaznu ocenu. Dugo godina po snazi i rangu drugi kraljevacki klub uspeo je da izbori ovaj plasman i pored par kikseva na domacem terenu,kod kraljevacke Lozionice. Slicnu ocenu mogao bi da dobije i tim iz Jarcujaka jer je Kraljevo Hajduk zauzeo mesto u sredini tabele a da nije bilo dva remija na svom terenu protiv Slavije pa potom Kolonije ekipa iz Jarcujaka bi jos popravila u sustini pozitivan saldo od 5-7-5 (pobeda-nereseno-poraz).
   Prvo i najvece razocaranje je Sloga. Na isteku prosle sezone preselila se u zonski stepen, kao i pre dve i po decenije, s tim sto je tadasnja Moravsko - Sumadijska zona bila daleko kvalitetnija. I u novom, nizem stepenu takmicenja, "beli" su nastavili pad i pored pozitivnog bodovnog salda od 30 bodova i pete pozicije na kraju jesenje polusezone. Sloga je zabelezila pet pobeda, sedam poraza i jedan remi (u poslednjem kolu protiv Omladinaca iz Novog Sela na Gradskom stadionu) sto je daleko ispod ocekivanja njenih malobrojnih pristalica i fudbalski orijentisanog Kraljeva u celini. U seosko prigradskoj ligi kakva je Sumadijska zona ovakav "ucinak" je daleko ispod svake fudbalske casti.
   Konacno, ove sumorne jeseni u Sumadijskoj zoni igrali su i stari rivali u prve komsije Buducnost iz Konareva i Ibar iz Mataruske Banje. Povratnik iz Konareva je startovao izuzetno slabo da bi u finisu jeseni uspeo da kako-tako popravi ,, zimnicu" od 17 bodova (4-5-8). Sve blize samom zacelju i povratku u okruzni stepen takmicenja je Ibar iz Mataruske Banje. Mataruzani ce prezimiti na predposlednjem 17. mestu uz ,, baksuzni" broj bodova (13) i ucinkom od tri pobede, cetiri remija i cak 10 poraza.
   Prolece 2004. pokazace da li je makar i jedna ekipa sposobna da se otrgne iz opsteg sivila. Metalac Trgovacki, je, makar, po jesenjem ucinku, u prilici da to najpre ostvari.Povratak na vrh strane

Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2003 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive