Internet izdanje - 25. decembar 2003.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Predrag Markovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicko uredjivanje: Stojan Petkovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Milisav Radovanovic (fotoreporter), stalni saradnik Rajko Saric. Predsednik Upravnog odbora: Gordana Tosic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Filmovanje: Graficka radnja „MAX GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" U utorak konstitutivna sednica Skupstine opstine Kraljevo
Nadleznosti ne sprecavaju dogovore
“Energogas” gradi gasovodnu mrezu
Prepun kofer obecanja
Pobeda u Hagu i Srbiji
Sve spremno za glasanje
Neki jos ne znaju da je Tito umro
Politika kao kocnicar
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport - Kosarka - Rukomet - Odbojka


PRIVREMENI ORGAN OPSTINE KRALJEVO UPUTIO POZIV ODBORNICIMA - pise Slobodan Rajic
U utorak konstitutivna sednica Skupstine opstine Kraljevo


SKUPSTINA OPSTINE CEKA NOVE ODBORNIKE: OPSTINSKO ZDANJE U KRALJEVU OVIH DANA     Privremeni organ opstine Kraljevo sazvao je konstitutivnu sednicu Skupstine opstine Kraljevo za utorak, 30. decembar (poslednji rok po Zakonu), u velikoj skupstinskoj sali, sa pocetkom u 10 sati.
   Prema predlozenom dnevnom redu, na sednici bi trebalo da se razmatraju: Izvestaj o rezultatima izbora za odbornike, potvrdjivanje mandata izabranih odbornika, izbor predsednika i zamenika predsednika SO Kraljevo, postavljanje sekretara SO Kraljevo, davanje saglasnosti na imenovanje zamenika predsednika opstine, izbor clanova Opstinskog veca, davanje saglasnosti na postavljenje nacelnika Opstinske uprave, imenovanje predsednika i clanova Administrativno-mandatske komisije, Komisije za za Statut i upravu i Komisije za izbor i imenovanja SO Kraljevo.
   Uz poziv, odbornicima je poslat samo izvestaj o lokalnim izborima, dok o kadrovskim resenjima, uprkos svim nastojanjima i u opstini i parlamentarnim strankama nismo dobili nikakvu informaciju.Povratak na vrh strane


ZAKONSKE OBAVEZE PREDSEDNIKA OPSTINE I PRIVREMENOG ORGANA OPSTINE - pise Rajko Saric
Nadleznosti ne sprecavaju dogovore


   Kada je okoncan drugi krug izbora za predsednika Opstine Kraljevo, gde je ubedljivim rezultatom pobedio dr Rade Jovic, doslo se u situaciju da mnogima nisu bile jasne nadleznosti, jos uvek vladajuceg petoclanog Privremenog organa na celu sa Markom Petrovicem i novoizabranog predsednika Opstine. Zatrazeno je misljenje Ministarstva za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu, od koga je stigao odgovor koji je potpisao Branislav Djokic, pomocnik ministra. U njemu se podseca da je Vlada Republike Srbije na sednici odrzanoj 10. jula ove godine donela Odluku o raspustanju Skupstine opstine Kraljevo i obrazovanju Privremenog organa, Resenje o imenovanju predsednika i clanova ovog organa, a na osnovu clana 112. i 113. Zakona o lokalnoj samoupravi.
   Dakle, Privremeni organ nase opstine nije izabran po starom vec prema odredbama novog Zakona. S tim u vezi Privremeni organ obavlja poslove iz nadleznosti SO Kraljevo i te poslove ce obavljati sve do konstituisanja SO. Predsednik Opstine, pak, obavlja poslove koji su predvidjeni Zakonom o lokalnoj samoupravi, tako da ce do konstituisanja SO i izbora organa SO predsednik opstine obavljati poslove koji su u njegovoj nadleznosti, a one su definisane Clanom 41. ovog Zakona, dok ce Privremeni organ vrsiti poslove Skupstine.

SKUPSTINA
   Skupstina opstine, odnosno, Privremeni organ do njenog konstituisanja, donosi statut opstine i poslovnik skupstine, donosi budzet i zavrsni racun opstine, donosi program razvoja opstine i pojedinih delatnosti i donosi urbanisticki plan opstine i uredjuje koriscenje gradjevinskog zemljista. Skupstina donosi propise i druge opste akte, te raspisuje opstinski referndum i referendum na delu teritorije opstine, izjasnjava se o predlozima sadrzanim u gradjanskoj inicijativi i utvrdjuje predlog odluke o samodoprinosu.
   Skupstina opstine osniva sluzbe, komunalna javna preduzeca, ustanove i organizacije, utvrdjene statutom opstine i vrsi nadzor nad njihovim radom, imenuje i razresava upravni i nadzorni odbor, postavlja i razresava direktore komunalnih javnih preduzeca, ustanova, organizacija i sluzbi, ciji je osnivac i daje saglasnost na njihove statute. Privremeni organ opstine, koji obavlja poslove Skupstine do njenog konstituisanja, bira predsednika skupstine i zamenika predsednika skupstine i, na predlog predsednika opstine, bira opstinsko vece, postavlja i razresava sekretara skupstine, postavlja i razresava nacelnika opstinske uprave, odnosno nacelnika uprave, na predlog predsednika opstine, utvrdjuje opstinske takse i druge lokalne prihode koji joj po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi pripadaju. Isti organ, odnosno SO utvrdjuje naknadu za uredjivanje i koriscenje gradjevinskog zemljista, donosi akt o javnom zaduzivanju opstine i propisuje radno vreme ugostiteljskih, trgovinskih, i zanatskih objekata te daje misljenje o republickom, pokrajinskom i regionalnom prostornom planu. On takodje, daje misljenje o zakonima kojima se uredjuju pitanja od interesa za lokalnu samoupravu, pokrece postupak za zastitu prava lokalne samouprave pred Ustavnim sudom, daje saglasnost na upotrebu imena, grba i drugog obelezja opstine i obavlja druge poslove utvrdjene zakon i statutom.

PREDSEDNIK
   Sve receno odnosi se na Clan 30. Zakona o drzavnoj upravi i lokalnoj samouprav koji sadrzi 20. tacaka, dok se clanom 41. istog Zakona, u svega 9 tacaka, definisu nadleznosti predsednika Opstine. Pored toga sto predstavlja i zastupa opstinu, predsednik opstine neposredno izvrsava i stara se o izvrsavanju odluka i drugih akata Skupstine opstine, te predlaze odluke i druge akte koje donosi skupstina, kao i nacin resavanja pitanja o kojima odlucuje SO. Predsednik opstine se stara o izvrsavanju poverenih poslova iz okvira prava i duznosti Republike, usmerava i uskladjuje rad opstinske uprave, predlaze postavljenje i razresenje nacelnika opstinske uprave, odnosno nacelnika uprave za pojedine oblasti. On je naredbodavac i po pitanju izvrsenja budzeta, a donosi i pojedinacne akte za koje je ovlascen zakonom, statutom ili odlukom SO. Predsednik opstine vrsi i druge poslove utvrdjene statutom i drugim aktima opstine.
   Kako stvari stoje novoizabrani predsednik opstine i Privremeni organ opstine nasli su zajednicki jezik, naravno, u zakonskim okvirima koji su takvi kakvi su i bice dobri u onoj meri u kojoj se budu postovali. Cini se da je funkcija predsednika opstine degradirana po pitanju sirokih ovlascenja koja je prvi covek opstine do sada imao, ali je zato teret problema prebacen na Skupstinu.Povratak na vrh strane


PRIVREMENI ORGAN ODLUCIO - pise Rajko Saric
“Energogas” gradi gasovodnu mrezu


   Poslovi distribucije prirodnog gasa, projektovanja, izgradnje, kontrole i odrzavanja sekundarne distributivne gasovodne mreze na podrucju opstine Kraljevo, poveravaju se Naftnoj industriji Srbije, delu preduzeca za transport i promet prirodnog i tecnog gasa - Nis Energogas, odluceno je na poslednjoj sednici Privremenog organa nase opstine, uz prethodno pribavljen usmeni predlog predsednika opstine dr Radoslava Jovica. NIS ima monopol nad gasovodnom mrezom u Srbiji, a u Kraljevu naselje Higijenski zavod sa oko 1.500 zainteresovanih za gasifikaciju, i pribavljenom projektnom dokumentacijom, ima najvise sansi da, uz kredit od pet godina bez ucesca i sa povoljnom kamatnom stopom, predje na najjeftiniji energent za zagrevanje stambenog prostora. Naselja Stara Carsija i Sijace Polje takodje imaju kompletnu dokumentaciju za gasifikaciju.
   Medjusobni odnosi opstine Kraljevo i Nis-Energogas oko poslova izgradnje gasnog prikljucka sa gradjanima i komunalnim potrosacima, bice regulisani posebnim ugovorom koji ce sa NIS-om potpisati predsednik Opstine Kraljevo.
   Privremeni organ nase opstine doneo je resenje o imenovanju Radojke Savic za direktora u JU ,,Turisticka organizacija Kraljeva”. Gospodja Savic,diplomirani turizmolog je na mestu direktora Turisticke organizacije od kraja 1999. godine gde je zabelezila dobre poslovne rezultate koji se najbolje vide kroz ostvarenu dobit Ustanove.
Tako je 1999. godine ova Ustanova ostvarila dobit od 58.911 dinara, a vec 2002. godine dobit je premasila 292.500 dinara. U prvih sest meseci ove godine ,,Turisticka organizacija Kraljevo” uknjizila je dobit od 177.872 dinara.
   Direktorima, clanovima skolskih odbora u osnovnim i srednjim skolama opstine Kraljevo, Privremeni organ uputio je pismenu inicijativu za promenu naziva skola na podrucju na teritoriji kraljevacke opstine. U inicijativi se kaze da je savremena skola odvojena od politike sto je bila praksa iz vremena ,,Titovih pionira” kada su i imena skolama davana po imenima uglednih clanova komunisticke partije ili po dogadjajima znacajnim za KPJ.
   Imena skola mogu se menjati samo u toku letnjeg raspusta, odnosno, po zavrsetku skolske godine, na predlog Skolskog odbora, a po odluci nadleznog ministarstva.Povratak na vrh strane


STA SU PONUDILE STRANKE U PREDIZBORNOJ KAMPANJI - pise Slobodan Rajic
Prepun kofer obecanja
   Za razliku od republickih parlamentarnih izbora decembra 2000. godine, kada se takoreci referendumski odlucivalo „za“ i „protiv“, ovog puta, na izborima 28. decembra, gradjani-biraci imace priliku da se opredeljuju i „za“, izmedju programa 19 stranaka ili koalicija koje su im one u predizbornoj kampanji ponudile. Da bi im olaksali opredeljivanje, ukratko podsecamo na neka programska predizborna obecanja.
   Demokratska stranka je pod parolom „Buducnost odmah“ ponudila nastavak zapocetih reformi, stabilnost dinara i cena, uredjenje javnih finansija i privrednog sistema, „zaposljavanje pola miliona ljudi, investicije od pet milijardi evra i jacanje kupovne moci bar za 50 odsto“. DS prednost daje i donosenju novog Ustava Srbije i novog seta sistemskih zakona, resavanju problema Kosmeta, nastavku privatizacije i suzbijanju korupcije i kriminala, a Srbiju i Crnu Goru vidi kao deo Evrope, ne odbacujuci mogucnost mirnog razlaza.
   Demokratska stranka Srbije prioritet daje donosenju Ustava i svih sistemskih zakona kojima bi se formirale i ucinile efikasnim institucije pravne drzave. Pri tom, parlament mora da ima kontrolu nad vladom i ostalim institucijama, a ne obrnuto kao do sada. Na planu ekonomske politike DSS insistira na temeljnoj izmeni fiskalne politike i privatizacije, smanjenju javne potrosnje i vecim investicijama i ozivljavanju proizvodnje. DSS protezira vladavinu prava, efikasniju borbu protiv kriminala i korupcije u vrhovima vlasti, zastitu nacionalnih interesa Srbije i njenu doslednu medjunarodnu politiku uz ukljucivanje u evropske i svetske integracije.
   U Novom programu za novu vladu G 17 plus u delu koji se odnosi na drzavu nudi najpre stvaranje stabilne i efikasne drzave Srbije i donosenje njenog Ustava, uz dogovor sa Crnom Gorom o mirnom razlazu i pregovore sa kosovskim Albancima o autonomiji Kosmeta, uz posredovanje UN. U ekonomskoj oblasti ova stranka nudi stabilan kurs dinara i stabilne cene, radikalno smanjenje poreza pa i onog na zarade sa 77 na 50 odsto, modernizaciju poreske uprave i carine, povecanje agrarnog budzeta za tri puta, formiranje podsticajnih fondova za poljoprivredu, stambenu izgradnju, mala i srednja preduzeca, izvozne poslove i razvoj nedovoljno razvijenih podrucja, korekciju modela privatizacije, poboljsanje investicione klime, novu industrijsku i trgovinsku politiku i socijalni dogovor sa sindikatima...
   Srpska radikalna stranka je za jedinstvenu drzavu sa jednim predsednikom, jednom vladom, skupstinom, vojskom i policijom, a protiv je federalizacije i regionalizacije Srbije. Insistirace na povratku srpske vojske i policije na Kosmet, uz postovanje Rezolucije 1244 SB UN. Osnova ekonomske politike SRS je pokretanje poljoprivredne i industrijske proizvodnje kroz novi investicioni ciklus i javne radove, smanjenje nezaposlenosti, revizija privatizacije, smanjenje svih poreza ispod 12 procenata i poresko oslobadjanje privrednika u prvih pet godina biznisa, uz cenu hleba od 3 dinara. SRS obecava i da ce „ponosno i uspravno“ saradjivati sa Istokom i Zapadom, stiteci nacionalne interese, ali bez ulaska u NATO-pakt.
   Demohriscanska stranka Srbije u predizbornom programu od 10 tacaka zalaze se za samostalnu mecunarodno priznatu Srbiju sa sopstvenim Ustavom, izgradnju efikasne pravne drzave, stvarnu denacionalizaciju, povratak imovine opstinama, legalizaciju i pravicnmu privatizaciju. Ukidanjem Drzavne zajednice SCG, po ocenu DHSS, ustedelo bi se milijardu evra za investicije, javne radove, subvencije agrara i opsti privredni podsticaj. DHSS je i brzi ulazak Srbije u ujedinjenu Evropu i formiranje njene profesionalne vojske.
   U svom programu Socijalisticka partija Srbije na prvo mesto stavlja zajednicku drzavu Srbije i Crne Gore. Srbiju vidi kao jedinstvenu nedeljivu demokratsku drzavu srpskog naroda i svih gradjana koji u njoj zive, Kosmet i Vojvodinu smatra neotudjivim delovima Srbije, a zalaze se i za jacanje veza sa Republikom Srpskom. Ova stranka tvrdi da ce ponistiti svaku nezakonitu privatizaciju i vratiti radnicko akcionarstvo, ukinuti sadasnji i doneti novi Zakon o radu, uspostaviti partnerske odnose drzave i sindikata, zalagati se za „ravnopravnu i sadrzajnu saradnju sa EU“, susedima i svim zemljama sveta, insitirati da Balkan bude zona bezbednosti, saradnje i mira.
   Srpski pokret obnove i Nova Srbija svojim Akcionim programom zalazu se za obnovu srpske nacije i drzave i svih duhovnih vrednosti Srbije i njenih institucija opsteprihvacenih u savremenim, razvijenim demokratskim drustvima. Koalicija se zalaze za donosenje Ustava i vracanje parlamentarne monarhije u Srbiju. U ekonomskom delu programa prioriteti su realan kurs dinara, inflacija ispod 20 odsto na godisnjem nivou, budzetski deficit u granicama do 5 odsto bruto drustvenog proizvoda, kamatne stope do jedan odsto mesecno, drugacija privatizacija i denacionalizacija, otpis dela duga Londonskog kluba. SPO i Nova Srbija se zalazu i za efikasno resavanje problema Kosmeta u okviru Srbije i ulazak Srbije u EU do kraja 2010. godine.
   Najmladja politicka partija Otpor svoj program temelji na principima slobode, solidarnosti i pravde. On se zalaze za gradjansku drzavu, zasnovanu na poedli vlasti, demokratskom parlamentarizmu, punoj decentralizaciji vlasti, specificnoj regionalizaciji i lokalnoj samoupravi. Otpor smatra da se moraju postovati svi oblici svojine, podsticati sve privredne grane, inicijativa pojedinca i preduzeca, svestrana ekonomska saradnja sa svetom, ukljucenje Srbije u EU, ukidanje viznog rezima, efikasnija borba protiv kriminala i korupcijei sukoba interesa...
   I programi ostalih stranaka i koalicija, uz manje ili vece razlike, zalazu se za stabilnu i prosperitetnu Srbiju, vladavinu prava, jacanje institucija, donosenje Ustava, ekonomske reforme i privredni rast, resavanje pitanja Kosmeta, ukljucenje Srbije u evropske i svetske integracije, jednom recju za bolji zivot posle izbora. Svi ti programi putem medija su u protekla dva meseca svestrano predstavljeni. Biraci imaju rec.Povratak na vrh strane


MITING PODRSKE IZBORNOJ LISTI SPS U KRALJEVU - pise Slobodan Rajic
Pobeda u Hagu i Srbiji

   „Socijalisticka partija Srbije je cinila greske, ali ih vise nece ponoviti“, ocenio je Milorad Vucelic, potpresednik SPS-a, na mitingu podrske izbornoj listi ove stranke, odrzanom prosle subote u Kraljevu.
   Tom prilikom, pred zgradom Opstinskog odbora SPS u Kraljevu prisutnim clanovima, simpatizerima i gradjanima pustena je kaseta sa snimljenom porukom iz Haga presednika SPS-a Slobodana Milosevica u kojoj se pored ostalog kaze:
   - Srpski narod ima istorijsku obavezu da se opredeli za istinu. Upozorio sam sta ce se dogoditi ako na vlast dodju eksponenti stranih sila, sve se tako dogodilo i SPS ima istorijsku obavezu i odgovornost da to promeni.
Generalni sekretar SPS-a Zoran Andjelkovic rekao je da SPS treba da dodje na vlast da Srbiji bude bolje, da bude dostojanstvena, da prestane rasprodaja preduzeca i da se ljudi zaposljavaju, a raseljeni sa Kosmeta vrate na svoj vekovna ognjista, kao i sve druge izbeglice tamo odakle su proterane.
   Predsednik Glavnog odbora SPS-a Ivica Dacic istakao je da „Slobodan Milosevic mora da pobedi u Hagu a SPS u Srbiji“. On je naglasio i da srpski narod nikad nije bio genocidan i da ce kad SPS pobedi na izborima u nasoj zemlji suditi za Hag i to onima koji su tamo isporucili Milosevica i ostale“. „Od dolaska socijalista na vlast treba da se plase samo oni koji su imali problema sa Ustavom i zakonom“ - napomenuo je on.
   - Oni zele Srbiju na prvom mestu, ali kao beogradski pasaluk. Na prvom mestu je njihov dzep i provizije koje su uzeli od srpskih preduzeca. Na prvom mestu je za njih da zatvore sve politicke protivnike upozorio je Dacic i jos jednom ponovio da SPS na predstojecim izborima ne zeli samo da ucestvuje vec i da pobedi.
Posle predizbornih govora ucesnici mitinga organizovali su setnju centrom Kraljeva.

Kandidati
Na poslanickoj listi Socijalisticke partije Srbije koja ima 250 kandidata iz Kraljeva su Sreten Jovanovic, predsednik Opstinskog odbora SPS Kraljevo i Dragomir Lelovac, sudija Okruznog suda u penziji i clan OO SPS Kraljevo.Povratak na vrh strane

U NEDELJU, 28. DECEMBRA, VANREDNI PARLAMENTARNI IZBORI U SRBIJI - pise Slobodan Rajic
Sve spremno za glasanje

   U kraljevackoj opstini sve je spremno za vanredne parlamentarne izbore u Srbiji koji ce se odrzati u nedelju, 28. decembra. Tog dana gradjani Srbije - 6.509.921 upisanih u biracki spisak, medju njima i 110.286 u opstini Kraljevo, po proporcionalnom izbornom sistemu, birace 250 poslanika za Narodnu skupstinu Republike Srbije.
   Na glasackom listicu je 19 izbornih lista, poredjanih po redosledu potvrdjivanja od strane Republicke izborne komisije (RIK) Srbije. To su izborne liste: 1) „G 17 plus Miroljub Labus“, 2)„Srpska radikalna stranka dr Vojislav Seselj“, 3)„Demokratska stranka Srbije dr Vojislav Kostunica“, 4)„Demokratska alternativa Nebojsa Covic“, 5) „Demokratska stranka Boris Tadic“, 6) „Srpski pokret Obnove - Nova Srbija - Vuk Draskovic - Velimir Ilic“, 7) „Otpor“, 8) „Za narodno jedinstvo - Borislav Pelevic - Marjan Risticevic“, 9) „Socijalisticka partija Srbije Slobodan Milosevic“, 10) „Samostalna Srbija dr Vladan Batic“, 11) „Koalicija Odbrana i Pravda“, 12) „Zajedno za toleranciju Canak - Kasa - LJajic“, 13) Liberali Srbije Dusan Mihajlovic“, 14) „Reformisti Vojvodine-Srbije Miodrag Mile Isakov“, 15) „Socijalisticka narodna partija - Narodni Blok - general Nebojsa Pavkovic“, 16) „Privredna snaga Srbije i dijaspora dr branko Dragas, 17) „Laburisticka partija Srbije Dragan Milovanovic“, 18) Savez Srba Vojvodine Dusan Salatic“ i 19) „Jugoslovenska levica“.
   Po recima Dragana Vukadinovica, sefa radnog tela RIK-a za opstinu Kraljevo, u ovoj opstini sve je spremno za nedeljno glasanje. Izborni materijal iz RIK-a je preuzet i dfistribuiran birackim odborima.
   U opstini Kraljevo u nedelju, 28. decembra, od 7 do 20 sati, bice otvoreno 128 birackih mesta. To su ista biralista, na istim lokacijama i u istim prostorijama kao na lokalnim i predsednickim izborima odrzanim 16. novembra ove godine.
Primenice se i potpuno ista procedura glasanja. Da bi mogli da glasaju, biraci ce i ovog puta morati da se identifikuju licnom kartom ili drugim dokumentom sa fotografijom i licnim brojem. Kao sredstva regularnosti glasanja i ovog puta primenice se nevidljivo mastilo (sprej), fuluoroscentne lampice, providne kutije i paravani.
   O organizaciji izbora starace se 128 birackih odbora koji u stalnom sastavu imaju predsednika i dva clana sa zamenicima. NJih je imanovao RIK i o tome dostavio pisana resenja. Pored stalnog sastava birackih odbora postojace i prosireni, jer nosioci izbornih lista (19) imaju pravo da delegiraju po jednog predstavnika u biracki odbor. I ovog puta izbore ce nadgledati akreditovani predstavnici Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), OEBS-a i Evropske unije (oko 15.000 posmatraca).
   Prvi, preliminarni rezultati izbora ocekuju se vec tokom noci 29. decembra, a konacni , po Zakonu u cetvrtak 1. januara 2004. godine.Povratak na vrh strane


 INTERVJU: MILAN ST. PROTIC, ISTORICAR - pise Marina Miljkovic Dabic
Neki jos ne znaju da je Tito umro

   "Komunizam je, nazalost, mutirao u mentalitet kod jednog velikog broja ljudi koji su na vlasti, bez obzira ko je ta vlast. Sto dublje udjete u narod, to cete manje tog mentaliteta primetiti. I za ove tri godine, mnoge od onih koji su bili s nama svih godine borbe protiv Milosevica, ja danas ne mogu da prepoznam. Vlast je najgori od svih poroka i to je tako otkad je sveta i veka…"

Cesto zna da pomene kako ga "ne zanima da li je politicki vodja, ali za sebe zadrzava onaj polozaj koji mu obezbedjuje da moze da brani svoja uverenja". Bio je prvi predstavnik naroda koji je preuzeo funkciju posle Milosevicevog pada a onda je, posle dva i po meseca, otisao sa mesta gradonacelnika Beograda porucujuci da nije Vajat Erp. Milan St. Protic, danas predsednik Politickog saveta Demohriscanske stranke Srbije je pravnik koji je u Americi doktorirao istoriju Evrope (ne bez ponosa istice da je i Slobodan Jovanovic bio pravnik koji se bavio istorijom). Za "Ibarske novosti" govori zasto smatra da grese oni koji ga zovu "profesionalnim praunukom", zasto je vise strog prema svojoj, nego prema tudjoj deci, kako su porodicno prezalili nacionalizovanu imovinu, zasto DHSS zastupa ideju samostalne Srbije. A na samom pocetku - zasto je kada je 2001. godine pozvan u zemlju na konsultacije, a onda povucen sa mesta jugoslovenskog ambasadora u najmocnijoj zemlji na svetu, rekao: "Opet su komunisti smenili jednog pravog Srbina…"
IN: Bilo je tada nekoliko Vasih poteza koji su ocenjeni kao gafovi, a poslednji-osvestavanje ambasade u Vasingtonu, protumacen je kao "mesanje crkve u drzavne poslov". Kako danas gledate na taj dogadjaj?
Ustvari nisam dosao na konsultacije, oglusio sam se na taj poziv. Bilo je vise razloga pre toga, a kap koja je "prelila casu" je to sto sam primio srpskog patrijarha u ambasadu u Vasingtonu i sto je on blagoslovio zaposlene i osvestao prostorije. U nasem Ministarstvu spoljnih poslova, kao i u mnogim drugim institucijama i dan-danas vladaju ljudi, ne iz Milosevicevog, nego iz Titovog vremena koji nisu svesni da je Tito umro i da je srusen Berlinski zid. Ali, to je danak koji mi kao narod placamo toj pedesetogodisnjoj komunistickoj torturi i ispiranju mozga. Izgleda da ce da bude potrebno mnogo vise vremena i napora nego sto sam ja mislio da se te zaraze oslobodimo.
IN: Kako Vi ono kazete, "svakog coveka koji u sebi nosi klicu komunizma, ja moram da nerviram"?
Jeste, zato sto je komunizam ideologija koja sprecava slobodno misljenje. Smatram antikomunistima sve one ljude koji misle slobodno, bez obzira kako misle i da li se slazu sa mnom ili ne. Pri tome, ljudi koji nesto imaju u glavi teze da budu samostalni i da budu svoji. Ja sam zbog toga imao prilicno nesporazuma u zivotu, ali nikad se ne bih menjao sa onima koji su se odricali svog zivotnog stava, onih "ideala" u koje veruju samo da bi ostali na nekom polozaju.
IN: Onda se i Vi slazete sa onima koji kazu da "jedino komunisti mogu da kazu da smo mi propadali samo devedesetih godina HH veka, jer smo svoje temelje izgubili pola veka pre toga"?
Apsolutno. Ja sam pre desetak godina napisao knjigu "Uspon i pad srpske ideje" koja je prilicno bila napadana i s desna i sleva, i od Milosevicevaca, i od titoista, jer su to dve strane iste medalje. To su dve grane naseg domaceg komunizma: jedna jugokomunisticka ili titoisticka i druga, srbokomunisticka ili milosevicevska. I za njih je samo ovih 15 godina bilo dobro ili sporno, a uglavnom se slazu u ocenjivanju i pohvalama za ono doba koje je nama kao narodu najvise zla nanelo i srusilo nam same temelje nase nacionalne svesti. Toliko se govori o neophodnosti izgradnje institucija, a mi smo nekada imali sve te institucije izgradjene i bili na putu da postanemo jedan zaista zreo evropski narod, svestan svojih korena, vrednosti i tradicija, a evo danas smo doziveli da nam se, i institucije za koje smo mislili da postoje, gotovo "krune" u rukama.
IN: Da li je komunizam u nasoj zemlji ukinut?
Nije ukinut zato sto je to jedan fenomen koji stvara jedan odredjeni mentalitet. Sistema vise gotovo da nema, ideologije nema odavno ali je, nazalost, komunizam mutirao u mentalitet kod jednog velikog broja ljudi koji su na vlasti, bez obzira ko je ta vlast i kakvo nominalno ime nosi. Ja ne bih rekao da je nas narod oboleo od komunizma, naprotiv! Sto dublje udjete u narod, to cete manje tog mentaliteta primetiti, sto vise idete ka takozvanom vrhu, intelektualnom, politickom, kojem god, sve ga vise srecete. Nasa elita je od toga obolela i to vrlo ozbiljno. Ne postoji ni stida, ni srama, nema te neophodne nacionalne strogosti koja potice od coveka samoga, pa onda mora da se siri na druge. Mene mnogi ne razumeju kada kazem da sam strozi prema svojoj deci, nego prema tudjoj, i tu strogost razumeju na pogresan nacin.To nije strogost koja se manifestuje u kaznjavanju i nipodastavanju, vec je to jedan nemilosrdan sud o samome sebi. Covek ne sme da bude slab prema sebi, naprotiv. Ona ga vodi u zloupotrebu, na stranputicu… Za ove tri godine, mnoge od onih koji su bili zajedno s nama za sve godine borbe protiv Milosevica, ja danas ne mogu da prepoznam. Izgubili su merilo za to sta ima smisla, a sta nema… Znate, vlast je najgori od svih poroka i to je tako otkada je sveta i veka…
IN: Da li je danasnja politicka elita kojoj i sami pripadate, (iako je vama draze pripadanje intelektualnoj), sposobnija da na bolji nacin od prethodne pozicionira Srbiju na pocetku 21. veka?
Tesko je o tome govoriti uopsteno ali, skoro da ste potpuno u pravu. Ja sam mnogo puta razgovarao sa svojim dobrim prijateljem Leonom Koenom, jednim od najobrazovanijih ljudi danas u Srbiji, upravo o tom nasem ogromnom nedostatku prave, zrele politicke elite koja ce u narodnom i drzavnom uspehu prepoznati sopstveni uspeh. Nema velikog imena u istoriji bez velikog rezultata. Taj veliki rezultat se ogleda samo u jednoj stvari, a to je nacionalna emancipacija. To je izgradnja nacionalnih institucija. To znaci na prvom mestu merila koja se uspostavljaju medju ljudima: ko je sposoban, ko nije, ko je vredan, ko nije, ko je posten, ko nije, ko je zaista skolovan, a ko nije, sve su to pojmovi koji su kod nas potpuno pobrkani. Kod nas se vise ne zna sta je struka, sta nije, ko nesto zaista zna, a ko ne. Sve su to do te mere magloviti pojmovi koji se prilagodjavaju ljudima na vlasti, pa cim je neko na vlasti, on je odjedanput i skolovan, i pametan, i obucen, i strucan, i posten, a cim padne s vlasti - vise to nije.
IN: Vas pradeda bio je Stojan Protic, prvi predsednik Vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, istaknuti celnik Srpske radikalne stranke i bliski saradnik Nikole Pasica…
Da, ali ja ne mislim da sam nesto zasluzan zato sto su mi preci bili poznati…
IN: Htela sam, zapravo, da prokomentarisete to sto Vas neke kolege nazivaju "profesionalnim praunukom"…
Ja sam se uvek trudio da budem to sto jesam i da sam nesto postignem u zivotu, da sam uradim nesto dobro i pametno ako mogu, a ako ne mogu, da ne stetim mnogo. Nista ja nisam zasluzan zato sto mi je pradeda bio predsednik Vlade… Ja sam imao samo tu srecu da odrastem u kuci u kojoj sam bio "izlozen" pametnim i skolovanim ljudima, mnostvu knjiga i pametnim savetima… Ali, to vise vidim kao privilegiju, nego kao neku vrednost. Ja sam prosao kroz jednu porodicnu skolu koja je je bila neuporedivo superiornija od one u koju sam redovno isao.
IN: Kako jedan istoricar odgovara na pitanje: da li ce nam kao narodu biti bolje kada budemo shvatili da je "svaka vlast promenljiva" i prestanemo da proizvodimo vodje po svaku cenu?
To je isto jedno nasledje komunizma. Nismo mi bili takvi pre nego sto je komunizam dosao, naprotiv… Mi pre spadamo u one narode koji su voleli da svoje velicine ruse. Nijedan nas drzavnik ili vladar nisu uzivali veliku popularnost dok su bili zivi. Mozda je izuzetak jedino kralj Petar Prvi Karadjordjevic. Tek nam je komunizam ulio tu vrstu "idolopoklonstva" prema Brozu, pa se onda to prenelo na Milosevica. Tek se sad, tesko, s mukom oslobadjamo te nametnute slabosti prema vodjama.
IN: Danas ste bili na Kosovu ?
Nismo namerno hteli da idemo u Mitrovicu gde idu svi i gde je lako otici… Bili smo u Gracanici, video sam vladiku Artemija, nase monahe i monahinje, razgovarali smo sa ljudima i pokusali da im objasnimo da je pitanje Kosova i Metohije za nas u drzavnoj politici dominantno pitanje. Rekli smo da je neophodno da se oslobodimo drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, da imamo svoju sopstvenu, srpsku diplomatiju, srpsku vojsku, i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
IN: Demohriscani tvrde da njihov zahtev za osamostaljivanje Srbije ima drzavotvorni karakter, dok politicki analiticari i predstavnici drugih partija smatraju da je rec o politickoj promociji jedne male stranke!
Mi mozda jesmo mala partija, ali imamo velike ideje. Samostalnost Srbije je zaista velika drzavna ideja. Na nesrecu, ona je samo stranacka i to demohriscanska. Sreca bi nasa bila kad bi tu ideju s nama podelili i drugi. Ali, oni nisu ni dovoljno hrabri, ni dalekovidi da prepoznaju sta je kljucni drzavni interes. Zato smo mi demohriscani, u nedostatku drugih, to pitanje pokrenuli jos 2001. godine i evo istrajavamo na tome. Oni sto su ljubomorni na hrabrost DHSS-a kazu da je to stranacka reklama ili propaganda, ali mi cemo nastaviti sve dok taj cilj ne bude ostvaren.
IN: Neki Kraljevcani rekli su da Vam obavezno postavim pitanje o denacionalizaciji, buduci da je i Vasoj porodici oduzeto nekoliko objekata "na glasu" u starom Beogradu…
Mi smo to prezalili, jer ta imovina pola veka nije nasa, ja sam odrastao s tim da nikada nece ni biti, tako da moji motivi nisu licni…
IN: Verujem da citaoce zanima sta ste to prezalili…
Nisu moji bas bili tako imucni pre rata kao neki drugi, bili su relativno dobrostojeci: danasnja americka ambasada u Ulici Kneza Milosa je pripadala mojoj porodici i vila na Dedinju u danasnjoj Uzickoj 16. Ta kuca, tacno prekoputa Brozove, odnosno Miloseviceve je bila nasa i ova kuca (Kosovska ulica u Beogradu, prim. aut.) u kojoj ja danas zivim i ziveo sam celog svog zivota, cela je bila nasa, pa je onda nacionalizovana i nama su ostala samo dva stana. Odavno smo se mi od toga oprostili, ali sa uverenjem da nepravda treba da bude ispravljena, mnogo vise iz moralnih, nego iz materijalnih razloga. Moramo jedanput za svagda da utvrdimo da ne sme da se uzima tudje. Ne smeju ljudi da stradaju, da budu proganjani, hapseni, da im otimaju imovinu samo zato sto su bili politicki protivnici jednog pogubnog nasilnog sistema. Mi mnoge od tih zivota, nazalost, ne mozemo da vratimo, vecina tih ljudi je u grob otisla sa tom sramotom na svome obrazu, ali mozemo bar da kazemo da smo svesni kolika im je nepravda naneta i da, simbolicno, povracajem te imovine nekako pokusamo da nadoknadimo to sto, u sustini, nikada i ni sa cim nece moci da bude ispravljeno.Povratak na vrh strane
SKUPSTINA REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE OCENJUJE - pise Marina Miljkovic Dabic
Politika kao kocnicar

   • Privredni pokazatelji ispod republickog proseka • Pad proizvodnje, nelikvidnost, nepovoljni krediti • Neophodna strategija razvoja privrede

   I malo globalnija slika privrednog ambijenta u Srbiji mogla bi da stane u jednu recenicu: smanjenje industrijske proizvodnje, losiji rezultati i u poljoprivredi, visoka nezaposlenost, pozamasan spoljnotrgovinski deficit… Sto je bas tako i na podrucju Regionalne privredne komore Kraljevo, valjda je potpuno normalno. To je, jednostavno, cinjenica: iako domaca privreda i dalje boluje od sindroma uspavanosti, san o privrednom rastu nece joj skoro doci na oci.
Nije bas sve ove godine ni bilo tako lose, ocenjeno je na drugoj sednici RPK Kraljevo: odrzavani su makroekonomska stabilnost i relativno stabilan kurs dinara, inflacija ce posle deceniju i kusur izgleda opet biti jednocifrena, nastavljeni su reforma poreskog sistema i privatizacija… Ipak, onih drugih, ogranicavajucih faktora, kazu, bilo je mnogo vise: nelikvidnost, nepovoljni uslovi kreditiranja, nedovoljne podsticajne mere za podrsku proizvodnji i izvozu, visoka izdvajanja za javnu potrosnju, opstajanje sive ekonomije, niska konkurentnost nase privrede. Rezultat: na podrucju RPK Kraljevo proizvodnja je opala u gotovo svim oblastima privrede, a zbog vrlo skromnog izvoza ostvaren je visok deficit u robnoj razmeni sa inostranstvom.
KAKO POVECATI IZVOZ: FABRIKA VAGONA    U periodu januar-oktobar industrijska proizvodnja u Srbiji, u odnosu na isti period 2002. godine, bila je manja za tri i po procenta, u privredi RPK Kraljevo za 7,4. Neslavan rekord u ovom proseku "povukao" je Moravicki okrug sa padom industrijske proizvodnje za 14,9 procenata, u Raskom okrugu pala je za jedan i po odsto. Najveci pad proivodnje zabelezili su proizvodjaci gotovih tekstilnih proizvoda, kozne obuce i galanterije, masinogradnje. Jedino su proizvodjaci finalnih proizvoda od drveta, tekstilnih prediva i tkanina imali porast proizvodnje.
U isto vreme, izvoz je povecan za 19,7 a uvoz za 24,5 procenata. Deficit od oko 77 i po miliona dolara za prvih devet meseci ove godine manji je od proslogodisnjeg u istom periodu, ali je pokrivenost uvoza izvozom sa proslogodisnjih 54,7 pao za cela dva procenta (i pada i dalje).
- Od oko 1000 preduzeca ukupno privatizovanih u Srbiji, na podrucju RPK Kraljevo privatizovano je: na aukcijama 51 preduzece, iz stecaja dva i na osnovu tendera jedno preduzece - rekao je Mladomir Novakovic, predsednik Odbora za industriju.
Kao poseban problem apostrofirana je cinjenica da jedan broj postojecih propisa nije usaglasen sa Zakonom o privatizaciji, sto rad resornih ministarstava nije sinhronizovan i sto se investitori srecu sa nanje uspesnim preduzecima koja imaju velika dugovanja, kako prema dobavljacima, tako i prema zaposlenima, zbog neisplacenih zarada ili neregulisanog radnog staza.

LOS AMBIJENT, LOSI I REZULTATI
Mirko Todorovic ("Todor"), predsednik Skupstine RPK Kraljevo imao je primedbu da se nasi politicari bave sami sobom, da sve vreme govore o deviznim rezervama, ali ne i njihovoj strukturi, ne govore kako se pokriva budzetski deficit ili kakva je struktura budzetskih rashoda. Kao poseban problem on je naveo to sto su, kako je rekao "prihodi od privatizacije, nazalost, uglavnom isli u trosak".
- Obecao sam da cu se potruditi da komora bude ono sto je nekada bila - rekao je predstavljajuci program rada za narednu godinu Dragoljub Vukadinovic, predsednik Regionalne privredne komore Kraljevo. Nas interesuje, pre svega, stvaranje mogucnosti za privredni rast odnosno, na nivou Privredne komore Srbije, Programa o privremenom oporavku Srbije sa konkretnim merama: povecanje izvoza, stranih investicija, javnih radova. Sistem mera za suzbijanje "sive" ekonomije treba prosiriti, prilagoditi zakonodavstvo i kaznene mere kako bi ucesce "sive" u ukupnoj ekonomiji bilo svedeno na prihvatljiv nivo. Dacemo primedbe na Zakon o privatizaciji, nekima smo vec pomogli u slucajevima gde kupci nisu ispostovali delove ugovora o kupoprodaji, baciti akcenat na edukacije za poslovanje na berzi, upis u poslovni registar - rekao je Vukadinovic.
Na Skupstini je ocenjeno da su ostvareni rezultati na podrucju komore ispod ocekivanih, te da je zato potrebno: doneti strategiju razvoja privrede kako bi kreatori ekonomske politike znali prioritete drzave, adekvatnom bankarskom politikom obezbediti prihvatljivije uslove kreditiranja, hitno preneti sredstva planirana iz republickog budzeta za pocetni kapital Garancijskog fonda kako bi bilo omoguceno odobravanje garancija za mala i srednja preduzeca koja kredite dobijaju od poslovnih banaka, a nemaju uknjizenu imovinu.
- Gotovo da nije bilo meseca kad je moglo da se radi u normalnim okolnostima. Prva tri meseca ove godine imali smo prelazak iz ZOP-a u poslovne banke, naredna tri - ubistvo premijera i vanredno stanje, tri meseca posle toga vlast i opozicija su prebrojavali poslanike, a sada imamo izbore. Isto nam se pise i za prva tri meseca sledece godine: ko ce s kim, protiv koga - imacemo konstituisanje skupstine. To sve nisu normalni uslovi poslovanja u situaciji kada nema ni naznacenih makroekonomskih mera za narednu godinu - rekao je predsednik RPK Kraljevo.
Umesto zakljucka: ta isprepletanost politike i ekonomije ne vazi samo u Srbiji, ali nam njeni pojavni oblici, iz godine u godinu, sve teze padaju. Novu Vladu i Parlament, ali i sve druge institucije cekace strasno puno posla. Vazno je samo da na pravi nacin bude shvaceno da vlast nije tek preraspodela nacionalnog kolaca i nesto sto daje moc, vec tezak rad, odgovornost i, kao najvaznije, rezultati. Tek onda sve drugo moze da ima smisla.Povratak na vrh strane

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

Bojana Milosavljevic INICIJATIVE: U KRALJEVU USKORO SREDNJA UMETNICKA SKOLA ? - pise Bojana Milosavljevic
Vise nego opravdan cilj

  -Inicijativni odbor (sastavljen od zvanicnika ministarstva prosvete, akademskih umetnika i roditelja) dr Radoslavu Jovicu, predsedniku SO Kraljeva, u ponedeljak izlozio ideju da se od naredne skolske godine u nasem gradu otvori jos jedna srednja skola, iz oblasti likovnih umetnosti. Namera je vise nego opravdana: u celoj Srbiji postoji tek sest takvih skola, a Kraljevo ima 70 - tak akademskih likovnih umetnika, kao nastavnu bazu za mnogobrojnu darovitu decu, koja, uz mnoga odricanja porodice, jedva da nalaze mesta za upis u takve skole daleko od Kraljeva. Do 31. decembra Odeljenje ministrastva prosvete i sporta za Raski, Rasinski i Moravicki okrug u Kraljevu mora vladi Srbije da dostavi precizan zahtev i obrazlozenje, za dobijanje sertifikata o otvaranju nove skole. Za skolski prostor "vidjena" jedna od zgrada pored Masinskog fakulteta u Dositejevoj ulici. Predsednik Skupstine opstine odgovorio brzim i konkretnim predlozima

    Sastankom sa dobrim namerama (i resenjima) nazvan je u ponedeljak radni dogovor predstavnika ministarstva prosvete i sporta u Kraljevu sa novoizabranim predsednikom Skupstine opstine dr Radoslavom Jovicem, o ideji, zacetoj u Udruzenju likovnih umetnika Kraljeva "Vladislav Marzik" za osnivanjem srednje umetnicke skole, koja bi, ako urodi plodom, bila otvorena vec od naredne skolske godine obrazovala u okviru cetvorogodisnjeg skolovanja decu nadarenu za likovne i primenjene umetnosti. Naum, koji je jos u zacetku temeljno obrazlozen, a sada je dosao do nivoa elaborata, podrzao je svojevremeno i Privremeni organ SO Kraljeva. Ocekivani pozitivan odgovor nije izostao ni od dr Jovica.
   U uvodnom izlaganju g-dje Marijane Semic - Cukovic, nacelnika Odeljenja Ministarstva prosvete i sporta u Kraljevu, kljucni su podaci da svake skolske godine nemali broj mladih Kraljevcana odlazi u srednje skole likovnih umetnosti van grada, po pravilu veoma udaljene od Kraljeva. O tome koliki je to materijalni izdatak za porodice, a o psiholoskim potresima, kada je rec o odvajanju 14-togodisnjaka od kuce, da se i ne govori - vise je nego razumna potreba da ovde dobijemo jos jednu srednju skolu za likovne talente.
   Mr Pavle Popovic, akademski slikar i savetnik Ministarstva prosvete i sporta Odeljenja u Kraljevu, izneo je zanimljive uporedne podatke o tome kako medju nama ne bi trebalo da bude dileme - da li je takva skola potrebna ili ne:
-Mreza umetnickih skola u Srbiji je krajnje nepovoljna - istice Popovic - Samo u Bogradu, Novom Sadu i Nisu do pre nekoliko godina postojale su srednje umetnicke skole, a tek odskora u jos tri manja grada, koji nisu ni blizu nasem okruzenju. Sada u Srbiji imamo sest fakulteta liovnih umetnosti i isto toliko srednjih skola, dok je muzickih, primera radi, 23. Mislim da je ovo sasvim dovoljno da se pokaze sluh i dobra volja za takvu skolu u Kraljevu."
   Spremnost da se u ostvarivanju ovog cilja pomogne na sve nacine, potvrdio je i Radoslav Pajic, jedan od roditelja, nadajmo se, buduceg djaka srednje umetnicke skole u Kraljevu, inace, od pocetka ukljucen u ovu ideju. U detaljno razradjenom elaboratu, dostavljenom dr Jovicu, a na koji Beogradu treba konkretno da se odgovori do 31. ovog meseca, stoji da bi planom upisa bila predvidjena dva odeljenja cetvrtog stepena slozenosti, za zanimanja: likovni tehnicar - slikar, graficar ili vajar, a u bliskoj perspektivi i tehnicari za industrijski i elektronski dizajn. Sve ovo sa napomenom da bi maturanti kasnije imali prohodnost za sve umetnicke fakultete u zemlji, ali i strucnu osposobljenost za samostalan (kreativan ili zanatski) rad. Planiranje ovakvih profila zanimanja doista pokazuje sluh za zahteve "trzista" radne snage i novog vremena.
   Velimir Zelenovic, magistar likovnih umetnosti i predsednik ULUK "Vladislav Marzik," podsetio je na impresivan podatak da je Kraljevo poodavno jedan od likovnih centara Srbije, sa blizu 70 akademskih slikara, vajara i primenjenih umetnika (nekolicina njih ima i magistarska zvanja -prim. nov.), a potom je obrazlozio i koncept buduce skole:
    -Ona je predvidjena krajnje moderno i ministarstvo bi trebalo da reaguje pozitivno. Odseke, odnosno, profile zamislili smo prema "trzistu," ali i onome sto bi polaznici pokazali na prijemnom ispitu. Ucenik koji ne bi, eventualno, bio primljen, srazmerno sposobnostima mogao bi da se upise na neki drugi, recimo, trogodisnji profil, a prema vazecoj nomenklaturi zanimanja koje propisuje ministarstvo prosvete i sporta. Skolu u Kraljevu zamislili smo kao potpuno fleksibilnu i savremeno organizovanu."
   Na ovako pozitivne vibracije, kakve su se na ovom operativnom sastanku sasvim jasno osetile, krajnje potvrdno i konkretno odgovorio je i dr Radoslav Jovic, predsednik SO Kraljeva:
-Lepo je poceti predsednicki mandat sa ovakvim inicijativama, koje su, sasvim opravdano, upucene lokalnoj upravi, koja, uvek govorim, treba da je samo transmiter izmedju potreba gradjana, posebno najmladjih, i onih koji moraju da ih ostvare. Svi argumenti govore u prilog opravdanosti ove ideje, na kojoj moramo da radimo brzo."
    Da je covek od dobrih namera i inicijative, predsednik Skupstine opstine dokazao je odmah: buduci da je kao potencijalni objekat srednje umetnicke skole oznacena zgrada u Dositejevoj ulici, koja se nalazi u krugu Masinskog fakulteta, nalozio je Odeljenju drustevnih delatnosti SO Kraljeva da, u ime lokalne uprave, koordinira sve predradnje i radnje koje bi dovele do konacnog ishoda - otvaranja (tek) sedme srednje umetnicke skole u Srbiji. Ovo podrazumeva neznatne imovinske sporove (zbog dela zgrade koji je izdat u zakup, a, inace, joj je vlasnik opstina), ali i izvesna sredstva za adaptaciju i preuredjenje. To, naravno, znaci i trku sa vremenom - do kraja godine Kraljevo treba da se "prijavi" centrali u Beogradu, sa detaljno obrazlozenim zahtevom za dozvolu da otvori novu srednju skolu deci nadarenoj za likovne umetnosti. Na dobrobit mladih Kraljevcana, ali i svih "komsija." A njih je veliki broj.
Na ovom efektnom radnom dogovoru ukazano je na jos jedan vazan momenat: treba da se radi bez odlaganja i kolebanja, jer je pitanje dana kada ovu racionalnu i dobru inicijativu moze da preotme komsijska "konkurencija" - Kragujevac, Krusevac, Cacak, Raska…? Naime, ovo je doba reforme naseg skolstva, a po evropskim standardima. Saobrazavanje sa sistemom obrazovanja na kontinentu prate i neka materijalna sredstva, ciji je krajnji ishod - ukljucivanje naseg obrazovanja u "Bolonjsku deklaraciju," kao jedinstveni (istina, univerzitetski) obrazovni sistem Evrope. Ali, da celu pricu vratimo u lokalne okvire - sta ako zakasnimo ili se, ne daj boze, ne slozimo? Kuda ce, po koju cenu i sa kakvim iskusenjima pred sobom odlaziti nasa umetnicki nadarena deca?


ZORAN MILOJCEVIC - COMBE: VIRTUOZ NA USNOJ HARMONICI
Od decacke zabave - do umetnosti

   Zoran Milojcevic (50) poznatiji kao Combe, od decacke igre (sa muzikom) postao je jedan, od istina, retkih "naj" umetnika na tako neobicnom instrumentu, kakav je - usna harmonika. Istorija muzike kaze da je ta sviralica ponikla u severnoj Americi, medju pionirima - osnivacima njihovog "Divljeg Zapada," a da se u neznatnoj meri taj cudnovati instrument dokopao i prostora Evrope, kod sasvim retkih poklonika, kakav je i nas sredovecni, a vitalni sugradjanin Zoran - Combe.
Povod za ovaj napis i postoji i ne postoji. Vredan je pomena zbog Zoranove nepokolebljive vere u to drvce sa kockastim otvorima, iz kojega mogu da se izviju nepojmljivo lepi zvuci. U detinjstvu se Zoran, poput mnogih decaka, bavio muzikom u svim varijantama, a to su bile rane 70-te godine onog veka. Kao 13 - togodisnjak kupio je u nekoj "svastarnici" sasvim obicnu usnu harmoniku, tu i tamo duvao u nju, a onda je sasvim zaturio. Pronasao ju je ponovo tek 1981. godine. I vise se nije odvajao od nje.
Izmedju toga, nekoliko godina svirao je solo - gitaru u tada ne beznacajnom rok sastavu "Bezimeni" iz Kraljeva. Iz njega su ponikle buduce muzicke zvezde jugoslovenskog rok prostora, ali Milojcevic je, bez zazora, po sopstvenoj volji, ostao diskretan, kada su u pitanju dalja muzicka zbivanja. Stavise, u tom medjuvremenu, vise su ga zaokupljali automobil i glamurozna karijera vozaca auto - trka (istina, bezuspesna, kako sam kaze).
Potom je negde cuo ili procitao da u Italiji moze da se kupi - svestrana usna harmonika, tako zvana "hromatska," na kojoj moze bas sve da se svira. Tada je, bogami, Trst jos bio nas i Zoran - Combe je otisao da kupi tu cudesnu spavicu. Sa novim instrumentom Combe se, naoruzan samo izuzetnim sluhom i voljom, odmah "zaleteo" na vrlo komplikovanu kompoziciju cuvenog americkog klarinetiste Sidnija Bisea "Mali cvet."
-Tada nisam bio nimalo ambiciozan - kaze nas sagovornik - svirao sam za sebe. Tek pet - sest godina kasnije kasnije potrazio sam i nasao "bend." Negovali smo evergrin, ali nismo nigde nastupali, a kasnije se sastav menjao."
Posle toga iskustva, Milojcevic je osetio potrebu da se iskaze i pred drugima ("Uglavnom sam nailazio na nerazumevanje. Niko usnu harmoniku nije smatrao vrednom. Govorili su mi da je to cisto gubljenje vremena. Ja sam uporno mislio suprotno"). Koliko je Combe verovao u moc i lepotu ovog instrumenta dokazuje i odgovor na pitanje - koliko mu je pomagalo (ili odmagalo) to sto na nasim prostorima ni sa kime nije mogao da se uporedi i odmeri:
-Nisam imao uzora, to je tacno. Usna harmonika je jedva poznat instrument u Evropi. Koji put mi je smetalo sto nema nikoga da mi pokaze, da me pokudi ili pouci, a nekada sam se, opet, osecao kao da sam je sam izmislio."
Sasvim sporadicno i krajnje slucajno dogodilo se da je Combe jedne davne godine u Vrnjackoj Banji upoznao jos jednog (starijeg i neuporedivo poznatijeg) poklonika usne harmonike. Rec je bila o univerzitetskom profesoru tehnike, ali i svrsenom studentu violine na Muzickoj akademiji, cije je interpretacije na usnoj harmonici Zoran cesto slusao na programima najvecih radio stanica. Elem, dve veceri zaredom je taj virtuoz iza paravana slusao Combeovo muziciranje, potom mu je prisao pa stao oprezno da ga zapitkuje za mnoge finese, pre svih za one magicne "vibracije" kakve samo on ume da izazove. Tako mu je taj gospodin, iako vrlo samouveren, na neki nacin odao priznanje.
A, kruna svega usledila je - jesenas. Naime, od 25 - 27. oktobra, Combe je, po pozivu Jovana Kolunyije, violiniste svetskog glasa, gostovao u njegovom Centru lepih umetnosti "Gvarnerijus" u srcu Beograda. Violinski virtuoz je, naime, toga leta imao koncert u Kraljevu, sasvim spontano (i neobavezno) cuo je neke Combeove improvizacije. Ostao je zatecen, zbunjen i ocaran i - pozvao ga je da (cak) tri veceri zaredom koncertrira u njegovom elitnom "Gvarnerijusu," pred istom takvom publikom, sa obrazlozenjem da "Beograd to treba da cuje." Nas sugradjanin je to izuzetno poverenje svetski priznatog umetnika "odradio." I, mnogo vise od toga - sam je bio izvanredno zadovoljan ("Ako se sam najezim dok izvodim neku kompoziciju, onda znam da takvu reakciju imaju i slusaoci i da je to ono sto vredi."). Sve oko ta tri koncerta u Beogradu spadalo bi u sinopsis filma o ostvarenju "holivudskog sna"- o neocekivanom uspehu, slavi, divljenju, aplauzima, neverici: izuzetna medijska podrska u Beogradu, domacin i "gazda" Kolunyija koji sve vreme u koncertnoj sali stoji, prvi pocinje da aplaudira, poslednji prestaje(iako je Combe svirao cak i obrade "narodnjaka," sto je u "Gvarnerijusu" do tada bilo nezamislivo).
Taj blesak u "karijeri" soliste na usnoj harmonici, koji je opcinio jednog Kolunyiju i soficistiranu publiku prestonice, Zoran Milojcevic - Combe, jedna sasvim prosecna "faca" Kraljeva, ali zato savrseno uravnotezen covek, komentarise ovako:
-Dobro je sto mi se to dogodilo u ovim zrelim godinama. Da se, na primer, desilo u mojoj 20 - oj, sigurno bih sve to protumacio pogresno. Posle koncerata u Beogradu, odmarao sam se samo dva dana, a onda sam opet nastavio da vezbam, jer mi je sasvim jasno koliko jos treba da naucim."
Nekoliko godina unazad, Zoran Milojcevic - Combe, kobajagi istrajno, radi na snimanju kompakt diska sa svojim instrumentalnim interpretacijama. NJegove obrade i aranzmani zvuce kao ciste simfonije. Koliko je ambiciozan, agilan i napadan - dokaz je i to da je na disku jos uvek samo sest numera (koje slusaoce teraju da se jeze). Moze biti da je naredni cilj (iako Zoran, izgleda, nema nimalo takmicarskog duha u sebi) jedan poseban koncert. U njemu bi se ogledao sa svojim jedincem Zarkom (23), studentom u Beogradu. Mladi Milojcevic, za sada i jos uvek za "svoju dusu" (da li slucajno?) svira bas - usnu harmoniku. Otac vec malo cemu moze da ga pouci, ali mu je ipak obecao "dvoboj" (zajednicki koncert) kada budu bili priblizno "egal." To bi moglo da bude uskoro?


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

 NAUCNO ODELJENJE
„Svet stvaranja” Danijel DZ. Borston (Geopoetika)
Svet stvaranja je drugi deo trilogije istaknutog americkog istoricara, dobitnika Pulicerove nagrade Danijela DZ. Borstona. Ovo obimno delo ciji je prvi deo objavljen pod naslovom Svet otkrica, bavi se tekovinama i kulturnim nasledjem civilizacije.
Autor ozivljava tri hiljade godina ljudskih dostignuca u oblastima religije, filozofije, knjizevnosti i umetnosti. U ovoj knjizi Borston osvetljava zivote i dela junaka koji su stvarali nase kulturno nasledje, od graditelja piramida do Pikasa i obogatile nas svet arhitekturom, slikarstvom, skulpturom, muzikom, dramom, igrom i knjizevnoscu. U stivu prepunom biografskih detalja, vidimo Dantea, Cosera, Rablea, Servantesa, Sekspira i druge velike stvaraoce, predstavljene u kontekstu vlastitog doba.

ODELJENJE ZA DECU
„Decje igre nekad i sad” LJubica Sikimic (Kreativni centar)
U zbirci starih igara i njihovih novijih varijanti mozete naci najomiljenije igre iz detinjstva prilagodjene potrebama vremena mladjih generacija dece. Namenjene su predskolskom uzrastu i osnovcima, podeljene u grupe, medju kojima su brojalice, saptalice, igre za matematicare, igre sa pevanjem, igre za socijalizaciju, govorne igre…Autor je uz neke od njih dao misljenje o efektima igre, ostavljajuci prostora deci da ih po zelji menjaju i prilagodjavaju svojim potrebama. Prilikom zapisivanja igara koriscena su uputstva Svetske organizacije za predskolsko vaspitanje.

ODELJENJE ZA ODRASLE
„ Devojka sa pomorandzama” Justejn Gorder (Geopoetika)
Roman je prica o petnaestogodisnjem decaku ciji se zivot u potpunosti menja kada dobija pismo od oca, koji je umro kada je decak imao cetiri godine. Uzbudljivo i zabavno pismo o misterioznoj devojci s pomorandzama, koje citamo zajedno sa decakom, zapravo je prelepa i dirljiva ljubavna prica. Kroz pitanja koja otac postavlja sinu, autor se u stvari bavi vecitim pitanjima o nastanku sveta i coveka, o potrazi za pravom ljubavi i o hrabrosti da se u zivotu biraju oni tezi putevi za postizanje cilja,

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
„Enciklopedija ruske duse” Viktor Jerofejev (Geopoetika).Povratak na vrh strane


KOSARKA JUBA EFES PILSEN LIGA - pise Zoran Bacarevic
Masinac odoleo Spartaku - Sloga u "Ladno Dunavo”
• Ocekivanom pobe-dom u Kraljevu (Masinac protiv Spartaka 90:85) i porazom u Novom Sadu (Sloga protiv Vojvodine 51:78) kraljevacki klubovi zavrsili polusezonu sa po pet pobeda i sest poraza • U 12.kolu (10. odnosno 11. januara Masinac domacin Lavovima 063, Sloga gost Atlasa u Beogradu)

   Kalendrasku 2003. godinu i takmicarsku polusezonu kraljevacki klubovi u elitnoj kosarkaskoj diviziji okoncali su ocekivanim i "planiranim" rezultatima. Masinac je kao domacin bio bolji od Spartaka iz Subotice pobedivsi posle neizvesne zavrsnice sa 90:85 a Sloga je, u susretu u kome dileme oko pobednika nije bilo ni prilikom sastavljanja zvanicnog zapisnika, porazen u Novom Sadu od Vojvodine sa vise nego ubedljivih 51:78.
Utakmica u kraljevackoj Hali sportova pred oko 500 gledalaca izmedju Masinca i Spartaka igrana je po "nokaut sistemu" jer su u slucaju poraza oba rivala bili - veliki gubitnici. Spartak je to i doziveo jer mu preostaju samo teoretske sanse da se ne pridruzi Zastavi na putu u nizi rang takmicenja. Hvatajuci se za slamku spasa Suboticani su pruzili izuzetno zilav otpor a pobednik je odlucen u poslednjih tridesetak sekundi jer je Masinac u tu neizvesnu zavrsnicu usao sa samo cetiri kosa prednosti - 87:83. Istina, gosti su se vec ranije "ispucali" kada su prednost Masinca od 12 koseva ( 71:59 u 32 minutu) uspeli da serijom od 12:1 u naredna tri minuta svedu na samo "pola" kosa- 72:71 za domacina na isteku 35.minuta. U samom finisu Spartak je ostao bez trojice igraca zbog plate licne greske a konacno "ispucao" se i najbolji strelac utakmice Dejan Becin sa postignutih 26 koseva. Glavni "konstruktor" posle pobede Masinca bio je Milos Markovic koji se razigrao u drugom delu meca. Postigao je 21 kos a pokupio mnogo lopti ispod svog kosa dok su Nikola Jovanovic,Milan Prekovic, Dusan Knezevic, Nemanja Bukumirovic i konacno Dejan Bojinovic ,svako u pojedinim fazama utakmice, deli pun doprinos tesnoj ali zasluzenoj pobedi Masinca od 90:85 ( 22:23,21:21,24:14,23:27).
Gostovanje Sloge u Novom Sadu zavrsilo se novim rezultatskim debaklom. O odnosnu snaga na terenu vise od svega govori podatak da je Sloga prve pogotke postigla na isteku 9.minuta kod vodjstva Vojvodine od 15:0 a da je u prvoj cetvrtini postigla svega sest koseva. Ni nastavak nije doneo nista bolje za Kraljevcane , po ukupnoj efikasnosti bili su blizu " apsolutne nule" za kosarkaske pojmove. Vajvadina je pobedila sa "cetvrt gasa" rezultatom 78:51 ( 15:6,20:19,21:13,22:13), reprezentativac Milan Gurovic bio je najefikasniji sa 19 koseva dok je kod Sloge povratnik Jugoslav Dasic stigao do brojke 15 pored svog imena .
Zbog finalnih okrsaja u Kupu DZ SCG ( Kup Radivoja Koraca) koji je juce poceo u Novom Sadu uz ucesce osam ekipa i predstojecih praznika sledi tronedeljna pauza u prvenstvu Efes Prve lige. Utakmice 12.kola (prvog u drugom krugu ligaskog takmicenja) igraju se 10. i 11. januara naredne 2004.godine. Masinac ce u tom 12.kolu biti domacin Lavovima 063 a Sloga FVM gostuje u Beogradu gde se sastaje sa Atlasom (bivsi Beopetrol).


RUKOMETNI KLUB METALAC SPORTSKI BESKUCNIK IZ GRADA NA IBRU - pise Stole Petkovic
Krov nad glavom pa Prva liga

  • U klubu tvrde da ce Metalac dobiti svoju dvoranu u 2004. godini sto bi bio preduslov da za cetiri godine zenska ili muska ekipa bude u eliti

   - Ova polusezona nam je donela dosta peripetija. Otisli su najpre Popadic i Rakic u Vojsku. Ubrzo zatim uprava se odrekla starijih igraca, i to onih koji su nosili breme i u ondasnjoj Drugoj ligi u mnogim klubovima. Posle toga trebalo je dosta toga istrpeti u smislu uigravanja mladih igraca pris-tiglih iz do tada uspesnog podmlatka.
Pred pocetak sezone na kormilo je stigao provereni trener Zivojin Ilic. No, malo vremena je iz "opravdanih" razloga proveo na treninzima. Maric je uz pomoc "daljinskog" vezbao sa igracima.
   - Radio sam po nstrukcijama Ilica i mislim da nije bilo pogresno. Sansu je dobilo nekoliko igraca iz podmlatka tu pre svega mislim na Markicevica, bracu Markovic, Despotovica, Tasica, Mikica... Pravo otkrovenje je kadet Djurkovic koji ima samo 16 godina. NJima je i te kako nedostajalo iskustva a to se videlo na utakmicama koje smo imali dobijene. Protivnici su to koristili i nosili bod ili sva tri iako igrom nisu zasluzivali.
   LJudi iz Sloge su se odrekli starijih uz objasnjenje da zele da podmlade tim. A onda u klub dolaze vrsnjaci "otpisanih".
   - Dosli su iskusni igraci. Medjutim za plasman koji smo ostvarili oni nisu nam ni trebali. Pojacanja trebaju za prvo mestro a ne za peto i dalje. Od trojice Karic, Milosevac i Simonopvic jedino je ovaj poslednji ispunio ocekivanja jer po mojim saznanjima on je na Sest utakmica bio najbolji igrac. Dakle on je prava investicija.
   Pauza je i treba misliti i na pojacanja.
   - Materijalno smo veoma tanki ali ce malobrojna Uprava na celu sa predsednikom Dimitrijevicem uci-niti sve da pojacamo redove. Kao prvo pojacanje pominje se Sasa Pavlovic koji je u nekoliko navrata dolazio i iz kluba. Valjda ce se sada ustaliti. Ove proverene treba zadrzati Josifljevica, Cirovica, Pelivanovic je otisao na sest meseci u inostranstvo. Golmani su bili jaca strana. Sada imamo uz solidnog Samardzica i Bozovica i to je pravo bogatstvo.
   Prozivka je zakazana za 11. januar. Do tada ce ljudi iz uprave imati dosta posla da pronadju trenera, isplate stipendije i obezbede pripreme. Veliki je to posao a po dobro obavestenim fudbalskih krugovima sve se vise prica o povratku "otpisanih", iskusnih igraca - iz Kraljeva.


ODBOJKA-PRVA SAVEZNA LIGA
Ribnica plitka za Moracu
    •Jos jedan ubedljiv poraz Kraljevcana u Podgorici: Buducnost - Ribnica Gradjevinar 3:0 (15,15,21) • U poslednjem kolu prvog dela prvenstva (9. januara 2004.godine Ribnica domacin Smederevu

   Nisu se kraljevacki odbojkasi nadali prevelikom novogodisnjem poklonu i podgorickoj "Moraci" ali su potajno prizeljkivali da makar mogu da "rastresu" drcne Crnogorce koji im godinama na domacem parketu citaju lekcije iz ovog trofejnog sporta. Od toga nije bilo bas nista pa je tradicija ubedljivih pobeda Buducnosti u ulozi domacina i posle utakmice 9.kola drzavnog prvenstva SCG: u Podgorici Buducnost Podgoricka banka - Ribnica Gradjevinar 3:0 (25:15,25:15,25:21).
Susret u Podgorici odvijao se po vec dobro poznatom scenariju kada su u pitanju utakmice Ribnice u gostima. Buducnost je lako i ubedljivo dobila uvodni set a tek malo nesto dima ( o vatri nije moglo biti govora) dogodilo se u drugom setu. Na servise Mirka Ristovica (cetiri uzastopna "asa") Ribnica je povela sa 5:1 u poenima i stigla da kod prvog TTA ima prednost od tri poena (8:5). Usledila je neverovatna serija Podgoricana od cak 13:2 pa je " hladan vetar sa Gorice" rashladio sve nade Ribnice da mogu doci makar do pocasnog seta. Poslednji treci set doneo je takodje stalnu prednost starijem poznatijem crnogorskom prvoligacu a gosti su ipak uspeli da se nekako domagnu do blago obecavajucih 21:23. Sa dva uzastopna poena Buducnost je dobila ovaj set a time i mec i najavila da ce se uvrstiti u borbu za sam vrh tabele.
Ribnica, ipak, nema za cime da mnogo zali posle ovog cetvrtog prvenstvenog poraza. U dosadasnjem toku prvenstva porazavana je od klubova koji su po plasmanu iznad nje a priliku da popravi konacan bilans u prvom delu prvenstva imace drugog sportskog vikenda vec iduce 2004.godine. U ulozi favorita igrace protiv Smedereva u Kraljevu a ova utakmica 9. kola Prve A savezne lige igrace se u petak 9.januara od 19 casova u Hali sportova.Povratak na vrh strane
Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2003 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive