Internet izdanje - 9. januar 2004.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Predrag Markovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicki uredio: Sasa Kovacevic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Rajko Saric, Milisav Radovanovic (fotoreporter). Sekretar redakcije: Anica Josifovic. Predsednik Upravnog odbora: Gordana Tosic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Filmovanje: Graficka radnja „MAX GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Radost, mir i ljubav do narednog bozica
Prvo pa musko
Dejan Milovic - predsednik lokalnog parlamenta
Tuzbe zbog otkaza
U tri mandata dva izostanka
Trenutak istine
Pola metra snega u planinskom raju
Dugovi na proveri
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport u 2003.


OBELEZENI BADNJI DAN I BOZIC
Radost, mir i ljubav do narednog bozica

   U svim hramovima Srpske pravoslavni crkve u nasoja opstini, paljenjem badnjaka i bozicnom liturgijom obelezeni su najveci hriscanski praznici.
   U prisustvu nekoliko stotina vernika i monahinja manastira Zica, badnjak je nalozio vladika zicki gospodin Hrizostom, a Badnji dan je tradicionalnim spaljivanjem hrastovog drveta proslavljen i u portam Hrama Svete Trojice, ostalim crkvama u Kraljevu i crkvi Svetog Nikole u Uscu. Paljenju badnjaka u trpezariji Svetog Save u manastiru Studenici, prisustvovalo je stotinak mestana ovog kraja ali i vernika iz drugih delova Srbije.
   - Neka se Bogomladenac Hristos, zivi Bog nas, istiniti i jedinin Bog nas, ne legenda, ne bajka, nego zaista zivi, prisutni ovde Hristos, Bog nas, useli u srca vasa i neka vam podari radost i mir i ljubav koja ce vas pratiti do narednog Bozica i u sve dane zivota vaseg. Hristos se rodi! -porucio je jeromonah Timotej, iguman manastira Studenica.
Bozicnu liturgiju u Hramu Svete Trojice sluzio je vladika zicki gospodin Hrizostom, a u svim crkvama je procitana bozicna poslanica patrijarha Pavla.

Uzdajte se u Boga i svoje ruke
    Ovog Bozica, kao i uvek, secamo se svih i obracamo se svima, a danas narocito mladim ljudima, deci nasoj, koji u mnogo cemu pokazuju ozbiljnost i odgovornost pred Bogom, jedni prema drugima i prema svetu u kome zivimo.
   Nase hramove najvise posecuju mladi. Oni poste i Bogu se mole, sto se u svim ovim nevoljama, padovima i iskusenjima pojavljuje kao dobar znak i dobra nada. Oni ce pravilno razumeti i smisao istorije, kao i smisao teskoca koje je nas narod prolazio i u doba mira, i u ropstvu, i u doba pravedne borbe za slobodu - pogotovu sada, o 200-toj godisnjici od Karadjordjevog ustanka. Oni imaju ili ce imati spremnost na zrtvu, po primeru nasih predaka, koji su se i branili i borili covecno, kao narod Boziji. Oni nece izgubiti i zaboraviti Kosovo i Kosovski zavet. Oni ce umeti da zive u buducnosti, prema svakom otvorena srca i rasirenih ruku, lica cista i radosna sa pozdravom na usnama.
    (Iz bozicne poslanice Patrijarha Pavla)Povratak na vrh strane


AKCIJA TV KRALJEVO
Prvo pa musko


   Prvog januara u popodnevnim satima, tacnije u 16 casova i 30 minuta rodio se mali Bogdan. Prvo pa musko , sto bi reko nas narod. Bogdan ( ime je dobio odmah po rodjenju) prva je ovogodisnja beba u Kraljevackom porodilistu, i prva je beba svojih roditelja. Tim povodom Televizija Kraljevo , tacnije autor emisije TV 94 Andjelka Milosevic, malom Bogdanu i mami Nadici Vukadinovic urucila je 10.000 dinara dar Srpske banke , i jos nekoliko prigodnih poklona, koja je uspela da prikupi uz pomoc dobrih ljudi koji su ovu akciju odmah prihvatili. Direktor bolnice Zvonko Veselinovic pohvalio je ovu inicijativu rekavsi da je ovo zaista divan dar Televizije Kraljevo i da bi bilo lepo kad bi ovu humanu ideju prihvatili i ostali, koji su u mogucnosti da pomognu. Inace Bogdan je rodjen sa 4 kilograma i 250 grama, duzine 59 cm i on je jedna zdrava i lepa beba rekla je doktor Tanja Krusevac,sef neonatologije, naglasivsi da se u proseku u Kraljevackom porodilistu godisnje rodi oko 1.700 beba, a samo u prosloj 2003.godini rodjeno je 1.810 beba.
   Nadamo se da ce ova godina biti mnogo uspesnija i plodnija i da ce se ove 2004. godine roditi vise zdravih i lepih beba nego proteklih godina.

 Sponzori Akcije TV 94
Srpska banka, decji butik " Ivica i Marica", Apoteke" IN Farma " i "Lek", JP "Ibarske novosti", prodavnica igracaka "Merlin", "Lux-cor", Modni studio "Hairfashion".



PRVA BEBA RODjENA NA BOZIC
Mali Uros - najlepsi bozicni dar


   Ovog Bozica, dvadesetak minuta posle ponoci u kraljevackom porodilistu, mama Ivana Cingelic iz Ribnice, rodila je zdravog, 3,5 kilograma teskog, decak. Prva beba rodjena 7. januara, po sestrinoj zelji, zvace se Uros.
   Majku i novorodjence, prvi je obisao predsednik nase opstine dr Radoslav Jovic, koji je Urosu, uz cestitke i najbolje zelje, urucio prikladne darove
   - Dan Hristovog rodjenja ili Bozic, kako se zove u narodu, je najlepsi dan koji slavimo i smatram da je simbolicki veoma vazan za sve nas. Radjanje je nasto najlepse sto moze da nam se desi u zivotu. Radjanje dece, pogotovo na nasim prostorima, je veliki problem sa kojim moramo da se suocimo kao zajednica, kao drustvo. Moramo naci nacina da radjanje podignemo na jedan visi nivo, da povecamo prirodni prirastaj. Do sada nije bilo sistemskih resenja. Postoji zakon na republickom nivou, ali mislim da opstina, takodje i lokalna zajednica, mora da se ukljuci u taj posao i to veoma odgovorno, tako da cu sigruno inicirati da i u budzet, za ovu i sve naredne godine, udje jasna stavka, ne za prvo dete koje se rodi na Bozic ili Novu godinu, nego i za svaku porodicu koja se odluci da rodi trece, cetvrto dete, da dobije, na naki nacin, stimulaciju od lokalne zajednice- kazao je dr Jovic.Povratak na vrh strane


NASTAVAK KONSTITUTIVNE SEDNICE SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Dejan Milovic - predsednik lokalnog parlamenta


   Vecinom glasova za zamenika predsednika Skupstine izabran Dragan Ivanovic (G17 plus), za sekretara Skupstine opstine postavljena Danijela Grahovac, a za zamenika predsednika opstine, davanjem saglasnosti, imenovan Darko Vilotijevic (SPO) • Za clanove Opstinskog veca izabrani Branko LJubojevic (DHSS), Ivan Milovanovic (DSS), mr Milan Novakovic (DSS), dr Radojica Djokovic (G 17 plus) i Miroslav Nikolic (NS) (predsednik i zamenik predsednika opstine clanovi po funkciji) • Data saglasnost na postavljenje Zorana Raspopovica za nacelnika Opstinske uprave • SRS, SPS i DS izvan centralnih opstinskih organa vlasti

   Novi predsednik Skupstine opstine Kraljevo je Dejan Milovic, odbornik, pravnik, potpresednik Opstinskog odbora Demokratske stranke Srbije (DSS), rodjen 1966. godine u Kraljevu - odluceno je u nastavku konstitutivne sednice novog kraljevackog lokalnog parlamenta, odrzanog juce (cetvrtak, 8. januar). Odluka je doneta po novom Zakonu o lokalnoj samopupravi, tajnim glasanjem kojim su se odbornici opredeljivali izmecu dva kandidata. Dejan Milovic, kandidat Odbornicke grupe (OG) DSS-a je dobio 36 glasova, Miljko Cetrovic, kandidat OG Srpske radikalne stranke, 13 glasova, dok je 16 listica bilo nevezece (ukupno preuzeto 65 listica). Izbor je sprovela Komisija u sastavu Vito Dmitrovic (SRS), Dana Djokovic (SPO), LJiljana Kordic (DS), Misa Milosavljevic (DSS) i Nenad Radovac (G 17 plus). Ovo je inace bio jedini izbor u kojem su postojala dva kandidata, a po izboru predsedavanje Skupstinom od najstarijeg odbornika Radomira Markovica (DS) preuzeo je novoizabrani predsednik Dejan Milovic.
   Zatim je takodje tajnim glasanjem vecinom glasova (38 „za“) za zamenika predsednika kao jedini kandidat izabran Dragan Ivanovic, odbornik iz Dragosinjaca, clan OO G 17 plus, diplomirani inzenjer tehnologije, rodjen 1971. godine u Kraljevu.
   Na predlog predsednika SO Kraljevo Dejana Milovica potom je aklamacijom (usmenim glasanjem) za sekretara Skupstine opstine postavljena Danijela Grahovac, diplomirani pravnik, radnik organa uprave, dosadasnji sekretar Privremenog veca opstine Kraljevo.
   Na obrazlozeni predlog dr Radoslava Jovica, predsednika opstine, Skupstina je portom dala saglasnost da za zamenika predsednika opstine bude imenovan Darko Vilotijevic, clan SPO, diplomirani inzenjer geodezije, radnik Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“.
   Za clanove Opstinskog veca, po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi i Statutu opstine, zatim su izabrani Branko LJubojevic (DHSS), Ivan Milovanovic (DSS), mr Milan Novakovic (DSS), dr Radojica Djokovic (G 17 plus) i Miroslav Nikolic (Nova Srbija) (dr Radoslav Jovic i Darko Vilotijevic su clanovi PV po funkciji, s tim sto dr Jovic i predsedava radom Veca).
   Za nacelnika Opstinske uprave (nova funkcija po Zakonu), na Jovicev predlog, uz saglasnost Skupstine, postavljen je Zoran Raspopovic, diplomirani pravnik, clan SPO, dosadasnji nacelnik Odeljenja za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti u opstini Kraljevo.
   Zanimljivo je da su odbornici i clanovi SRS, SPS i DS ostali bez clanstva u centralnim opstinskim organima vlasti, sto su oni i konstatovali, jedni uz glasan protest , drugi uz blagu primedbu, a treci „izmedju redova“.
   Na sednici su imenovani i clanovi skupstinskih komisija za administrativno-mandatske poslove, za Statut i upravu i za izbor i imenovanja.
Inace, Skupstina je imala dosta buran tok jer su predstavnici OG SRS Miljko Cetrovic, Vito Dmitrovic i Vojislav Janicijevic Janez, uz podrsku ostalih, osporavali najpre nacin i rokove sazivanja konstitutivne sednice Skupstine opstine i usvajanja dnevnog reda, nacin medjustranackih konsultacija o kadrovskim resenjima uz osnovnu primedbu da su one vrsene tajno i da se jos ne zna koja je to skupstinska koaliciona vecina, nacin predlaganja i izbora kandidata za odgovorne duznosti, metod tumacenja zakona... Miljko Cetrovic je osporio demokratsku legitimaciju kako je rekao tzv. „demokratskog bloka“, a Vojislav Janicijevic Janez dodao „da odgovorno tvrdi da nema vecih demokrata od srpskih radikala“ i zamolio sve „da se uzmu u pamet, da nikog ne precenjuju ili podcenjuju i da se okrenu radu, redu i disciplini“.
   U vezi izbora clanova tri skupstinske komisije, posto je Cetrovic stavio ostru primedbu jer nisu predvidjeni clanovi SRS, obavljene su naknadne konsultacije i u njihov sastav izabrani i clanovi Srpske radikalne stranke.
Bio je ovo drugi deo konstitutivne sednice SO Kraljevo, zapocete prosle godine, 30. decembra (satiricari bi rekli da je sednica trajala „dve godine“). Uz ceste prekide, radi konsultacija i izbora, sto je za jedne bio normalan demokratski postupak, a za druge gubljenje vremena, ovo „drugo poluvreme“ trajalo je do kasnih popodnevnih sati.

„Biseri“
Na sednici je zabelezeno vise tzv. skupstinskih „bisera“ (zanimljivosti) ciji je glavni akter bio Vojislav Janicijevic (SRS).. Tako je, na primer, procitano pismo zahvalnosti na izboru Danijele Grahovac koja zbog bolesti nije mogla da prisustvuje sednici, na sta je popularni „Janez“ prokomentarisao : „Znaci ona je unapred znala da ce biti izabrana“!? A, u jednom trenutku kada je Janicijevic bio za govornicom a Milomir Sljivic (SPO) nesto dobacio, „Janez“ je ostro „replicirao“ upozorenjem Sljivicu da ne dobacuje jer ce mu inace on „odgovoriti na svoj nacin ispred skupstinske sale“, a slican „duel“ Janez je imao i sa novoizabranim predsednikom SO Kraljevo Dejanom Milovicem kome je zamerio sto „ceo dan seta odbornike“ davanjem pauza za tajno glasanje.Povratak na vrh strane


PREVIRANJA U OO CRVENOG KRSTA U KRALJEVU - pise Rajko Saric
Tuzbe zbog otkaza

   Krajem 2003. godine, Dusica Matovic, Dragan Mijailovic, Aleksandar Sljivic, Marjan Marjanovic, Sasa Calamac i Sasa Markovic, radnici distributivnog centra Crvenog krsta Srbije u Kraljevu, dobili su resenja o prestanku radnog odnosa. Cetvoro je presavilo tabak i ovih dana ce podneti tuzbu Opstinskom javnom tuzilastvu. Matovic, Mijailovic, Sljivic i Marjanovic su poslali dopis nasoj redakciji u kome se navode mnoge navodne nepravilnosti u radu Opstinske organizacije Crvenog krsta, a pre svega sekretara organizacije Mirjane Lisanin Gostiljac.
   -Od 1992. godine, u vremenu koje je bilo tesko za celu nasu zemlju, prihvatili smo izbeglice iz Bosne, tri godine kasnije prognanike iz Krajine, a 1999. godine i interno raseljene sa Kosova i Metohije. U 1993. godini formiran je regionalni distributivni centar koji je opsluzivao 16 opstinskih organizacija CK, a cetiri godine kasnije formiran je distributivni centar JCK za 38 opstinskih organizacija za podrucja kraljevackog, uzickog i kragujevackog regiona- stoji u dopisu.
   U daljem tekstu se kaze da je u to vreme formirana i terenska jedinica za podmladak i omladinu, i jedinicu za delovanje u nesrecama. Od 1999. godine obrt regionalnog magacina u Kraljevu je bio 4.000 tona robe na mesecnom nivou, a sav teret tako obimnog posla podneli su ljudi koji su nedavno dobili otkaz.

OPTUZBE
   -U 2002. godini na mesto sekretara OO CK dolazi Mirjana Lisanin gostiljac koja na racunu zatice 17,5 miliona dinara od kojih 7,8 miliona poverava privatnoj Kapital banci koja bivaju zarobljena jer je banka u likvidaciji. U aprilu 2003. godine pocelo je sa delenjem otkaza, najpre vozacu Milosu Besevicu, koji je svoj posao obavljao i tokom NATO bombardovanja, a zatim i koordinatoru na narodnu kuhinju Dejanu Vukomanovicu na cije mesto se zaposljava Mirin covek, Radomir Jovanovic koji je tri-cetiri godine proveo u Austriji, a sa Crvenim krstom nema nikakve veze. Gospodja Lisanin - Gostiljac je ukinula i terensku jedinicu za delovanje u nesrecama - kaze se u dopisu cetiri od sest otpustenih radnika.
   Sekretaru OO CK se na teret stavlja ,,privatizovanje” ove humanitarne organizacije koju je preselila u svoj privatni stan, na petom spratu zgrade gde izbegli i raseljeni ne mogu da dodju jer zgrada poseduje interfon i uvek je zakljucana. Pored toga, gospodja Lisanin - Gostiljac je, kazu otpusteni radnici, po svom licnom nahodjenju zaposlenim u distributivnom centru odredjivala znatno nize plate, bez regresa za godisnji odmor i minuli rad, dok je manjoj grupi ,,svojih saradnika” dodeljivala 5-30 odsto stimulacije svakog meseca.

ODGOVORI
   Sa druge strane, Mirjana Lisanin Gostiljac kaze da su zaposleni u distributivnom centru bili radnici JCK, a da je tokom reorganizacije Crvenog krsta i smanjenja humanitarne pomoci, smanjen i broj radnika.
   -Moram podvuci da su svi zaposleni bili angazovani na odredjeno vreme, svi su unapred bili obavesteni da ce po smanjenju obima posla, isteku projekta ili prestanka donacije, prestati i potreba za njihovim radom. Oni su bili u direktnoj nadleznosti Odeljenja za pomoc Crvenog krsta Srbije koje nas je krajem 2003. godine obavestilo o prestanku potrebe za radom distributivnog centra u Kraljevu, a samim tim i za angazovanjem jednog broja radnika. Nije bilo u mojoj nadleznosti da izdajem bilo kakve zadatke ni magacionerima, ni vozacima, za sve to bila je nadlezna koordinator Dusica Matovic. Milos Besevic, vozac, ostao je bez posla jer je u martu 2003. godine prestala humanitarna pomoc Humanitarnog biroa EU i Nemackog Crvenog krsta. Tada je prestala potreba za dvojicom radnika i angazovanjem dva vozila. Medjutim, uz pomoc drugih donatora i ,,Agensa” u Mataruskoj Banji, narodna kuhinja nije prestala sa radom, samo je broj korisnika sa 850 smanjen na 400. Sobzirom da se nasa kuhinja nalazi u ,,Agensu” sa direktorom ove ustanove postigli smo dogovor da zajednicki finansiramo jednog radnika, Radomira Jovanovica koji je radnik ,,Agensa” - kaze gospodja Lisanin - Gostiljac.
   Ona je negirala da je dolaskom na mesto sekretara na racunu OO CK zatekla 17,5 miliona dinara. Rec je, tvrdi nasa sagovornica, o znatno manjim sredstvima koja su mnogo ranije bila na racunu Kapital banke. O tome je najbolje upoznat Milan Miletic, tadasnji potpredsednik OO CK i moja namera nije bila da svojim dolaskom promenim sve sto je do tada uradjeno. Neki od otpustenih radnika su bili i tada clanovi OO CK i tada nisu postavljali pitanje zasto se sredstva deponuju u privatnoj Kapital banci.
   -Po likvidaciji Kapital banke nasa strucna sluzba je na pravim mestima postavljala pitanje sta ce biti sa nasim novcem. Zahvaljujuci vezama Radomira Jovanovica stigli smo do kabineta premijera Zorana Zivkovica i ministra Bozidara Djelica. Nije iskljuceno da cemo doci do nasih sredstava koja su nam veoma potrebna - kaze Mirjana Lisanin Gostiljac.
   Inace, OO CK vec sest meseci pokusava da dodje do sredstava za adaptaciju dela zgrade koju koristi. Ovih dana projekat adaptacije prihvatila je americka organizacija ACDI/VOCA tako da bi do proleca svi radovi mogli biti gotovi. U medjuvremenu, OO CK je podstanar u stanu koji je vlasnistvo preduzeca za Stambene usluge i placa mesecnu zakupninu od 150 evra. Svi kontakti sa izbeglim i raseljenim odvijaju se u magacinu CK u Grdici.
   I generalni sekretar JCK Vesna Milenovic je nedavno konstatovala da su u OO CK Kraljevo medjuljudski odnosi naruseni zbog cega i postoje ovi problemi. Dali se radi o tome ili o problemu nasledjenom iz proteklog perioda, konacnu rec recice nadlezni pravosudni organi, a u OO CK postoji i inicijativa o izglasavanju nepoverenju sadasnjem sekretaru organizacije.Povratak na vrh strane


RAZGOVOR S POVODOM: RADOS JOVANOVIC RAKICA, ODBORNIK SA NAJDUZIM STAZOM - pise Slobodan Rajic
U tri mandata dva izostanka

   “Gradjani mi ukazuju poverenje verovatno iz razloga sto se borim za resavanje njihovih komunalnih i zivotnih problema”

   Kada je nedavno Izborna komisija potvrdila mandate novim odbornicima Skupstine opstine Kraljevo, u tom sastavu nasao se i Rados Jovanovic Rakica, kandidat SPS-a. Ovo je njegov cetvrti odbornicki mandat od uvodjenja, preciznije receno od vracanja visestranackog politickog sistema u Srbiju 1990. godine. Mandate iz prethodnog perioda, kada je bio delegat, ne racuna, a i slabije ih se seca. Medju 70 odbornika, koliko broji Skupstina, Rakica je bio jedan od samo 14 povratnika u skupstinske klupe, dok je cak 56 prvi put izabrano na tu duznost. Za odbornika je biran i po vecinskom i po proprocionalnom izbornom sistemu. Uzivao je poverenje i svojih sugradjana i svoje stranke i svoje protivkandidate ubedljivo pobedjivao na svim izborima.

DUG STAZ
Rados Jovanovic Rakica tako je krajem 2003. zapoceo 12. godinu svog neprekidnog odbornickog staza u Skupstini opstine Kraljevo. Najpre je na predlog Socijalisticke partije Srbije za odbornika kandidovan na lokalnim izborima krajem 1992. godine. Na birackom mestu 23 Cibukovac, u svojoj mesnoj zajednici, po vecinskom sistemu, medju 7-8 kandidata malo mu je falilo, samo 5-6 glasova, da pobedi u prvom izbornom krugu!? U drugom je svog protivkandidata nadmocno pobedio i prvi put postao odbornik (ranije, u vreme samoupravnog socijalizma, bio je delegat).
   - Tada je predsednik SO bio Miroslav Karapandzic, a SPS je imao vecinu sa 50-tak odbornika. Bilo je to tesko vreme, ratovalo se u Hrvatskoj i Bosni. Zemlja je bila pod sankcijama. Posle se dogodila (hiper)inflacija, najveca u istoriji. Kandidovao sam se da pokusam koliko mogu da pomognem sugradjanima u mesnoj zajednici i opstini, da dam doprinos boljem zivotu - kaze Rakica.
   Po njegovim recima, budzet opstine Kraljevo 1994. je iznosio 11 miliona dinara (danas 80 puta vise). I u tako teskim uslovima, medjutim, uradjeno je dosta!? Na predlog opozicionog odbornika uredjena je desna obala Ibra, sa ribnicke strane, iznad mosta, zavrsen veci deo rekonstrukcije ulice Milosa Velikog ispred Robne kuce, vecim delom zavrsen glavni kanalizacioni kolektor od Magnohroma prema Grdici... Zapocetaje gasifikacija Kraljeva koja je, po planu, trebalo da se zavrsi 2000. ali, nazalost, nije, pa su na tom planu Kraljevo prestigli i Cacak i Gornji Milanovac.
- Jedna od najvaznijih odluka 1994. godine bila je da se nastavi izgradnja Hirurske bolnice, iako je bilo predloga da se ona, zbog hiperinflacije, konzervira. Kasnije je ta bolnica zavrsena i sada je jedna od najboljih zdravstvenih institucija, ne samo u Srbiji. Tada je doneta i odluka, a uradjeno i idejno resenje, da se gradi nova sportska hala, na moj predlog kapaciteta 5.300 gledalaca (umesto predvidjenih 3.500), na Keju, pored Doma tehnike, uz pomoc Republike i donatora (Vlade Divac), i Kablar kao glavnog izvodjaca radova (vrednost radova 5-6 miliona DEM maraka). Velika je steta sto nova hala tada nije zapoceta, da bi kasnije na tom istom Keju nikle „privatne“ zgrade od 4-6 spratova i pojedinci se enormno obogatili, a Kablar propao - podseca Jovanovic.
S obzirom da je za odbornika izabran po vecinskom sistemu, po imenu i prezimenu, Rados Jovanovic je u Skupstini opstine nastojao da na najbolji nacin zastupa gradjane svoje mesne zajednice. A on je bio predstavnik dve mesne zajednice: Cetvrte MZ Cibukovac (gradska) i MZ Druga cibukovacka ceta (gornji deo Cibukovca od benzinske pumpe do granice sa Konarevom). Tada je Cibukovac davao 4 odbornika, a SPS imao dva odbornika - Radosa Jovanovica i Milanka Danilovica.
- Iako je bilo tesko vreme, na podrucju MZ Cibukovac tada je asfaltirano 10-tak ulica i u seoskom delu MZ asfaltiran put do granice sa Konarevom, kao i put u naselju Gudzulici (3 km) - seca se Jovanovic.

U INTERESU GRADjANA
Dosli su tada „istorijski“ izbori u jesen 1996. godine, uz velike gradjanske, opozicione proteste. Rados Jovanovic je tada, opet po vecinskom sistemu, pobedio na izborima. Na zalbu opozicije, medjutim, u ime OEBS-a Felipe Gonzales doneo je cuveni „Lex specialis“. Po tom zakonu u Kraljevu su ponisteni izbori na vecem broju birackih mesta a to je bio jedinstven slucaj da je socijalisti vracen neopravdano oduzeti mandat! Na lokalnu vlast u Kraljevu tada je dosla Koalicija Zajedno (SPO, DS, GSS, DSS). Ta Koalicija je imala 37 odbornika, SPS 31, a SRS 2. Medjutim, prevladao je konstruktivni pristup i odluke su donosene uglavnom jednoglasno.
- U to vreme SPS je bio na vlasti u Republici i nas poslanik Milos Nesovic dao je veliki doprinos da se u Kraljevu rekostruise stara bolnica, izgradi par mostova i asfaltira na desetine kilometara seoskih i regionalnih puteva. Vodilo se racuna o ravnopravnosti, gradilo se ravnomerno po mesnim zajednicama, nije moglo u nekoj malo u drugoj mnogo. Mnoge ulice uradjene su ucescem gradjana i opstine po principu pola-pola (50:50 odsto). U MZ Cibukovac uradjene su dve trafo-stanice, jer je postojao problem niskog napona elektricne energije. Imamo velike probleme sa kanlizacijom jer iz oko 300 kuca otpadne vode se slivaju na zemljiste pored Ibra gde se nalaze reni-bunari za vodosnabdevanje Kraljeva, a ni naselje „Braca Jevremovic“ nema kanalizaciju. U tom periodu zapoceta je izgradnja glavnog kolektora za fekalnu kianalizaciju i on je zavrsen ove godine do granice seoskog podrucja. U 2002. godini, uz pomoc americke „VOKE“, uradjen je deo kanalizacije u duzini od 600 metara, ali se zastalo jer „VOKA“ ove godine nije dala ucesce. To i kanalizacija u naselju „Brace Jevremovic“ bi moralo da bude prioritet u narednom periodu, pre svega Direkcije za izgradnju Kraljeva - kaze Jovanovic.
Na lokalnim izborima 24. septembra 2000. godine, koji su bili svojevrsni referendum, Rados Jovanovic je, takodje po vecinskom sistemu, ubedljivo pobedio medju 6 kandidata. Izlaznost je bila velika (vise od 70%), a na njegovom birackom mestu broj 23 glasanje je trajalo sat duze od 20 sati jer su redovi biraca bili veliki. Kada je ovo briracko mesto zatvoreno vec su stizali rezultati sa ostalih gradskih birackih mesta o pobedi DOS-a i ocekivalo se da ce i ovde pobediti njihov kandidat. Medjutim, dogodilo se „cudo“ i negde posle ponoci, kada su glasovi prebrojani, ispostavilo se da je Jovanovic sa 105 glasova vise pobedio svog glavnog protivkandidata iz DOS-a. Bio je jedini socijalista koji je na tim izborima pobedio na 30 birackih mesta u gradskom podrucju Kraljeva (SPS je imao jos 13 odbornika ali na seoskom podrucju, uglavnom uscanskom)!?
- Gradjani su mi dali poverenje verovatno iz razloga sto sam se borio za resavanje njihovih komunalnih i zivotnih problema - skromno konstatuje Jovanovic.

ODGOVORNOST
Te godine po vecinskom, a prosle, 2003. godine, po proporcionalnom izbornom sistemu Rados Jovanovic ponovo dobija poverenje biraca i svoje stranke koja ga ovog puta stavlja na 2. mesto izborne liste SPS-a. Na prevremenim izborima, 16. novembra, po cetvrti put uzastopno postaje odbornik SO Kraljevo, jedan od 7 koliko ima SPS u Skupstini.
Zao mu je sto u prethodnom mandatu, kako kaze, zbog svadja u vladajucem DOS-u a ne zbog opozicije koja je konstruktivno nastupala, u Kraljevu nije uradjeno vise. Pored toga, dosadasnjoj lokalnoj vlasti posebno zamera zbog neadekvatnog nacina obelezavanja pomena zrtvama fasistickog terora 1941. godine u Kraljevu, za razliku od Kragujevca.
Kao odbornik uvek je bio odgovoran. Za razliku od vecine drugih, sigurno ce ostati upamcen po urednom, ali i aktivnom prisustvu sednicama Skupstine. Za tri mandata sa preko 100 sednica, samo dva puta je bio odstutan - 1996. kada je razresen predsednik Miroslav Karapandzic i 1998. godine kada mu je umro otac i !? Svim ostalim zasedanjima redovno je prisustvovao, ucestvovao u raspravi i cesto davao korisne predloge koji su povremeno prihvatani i ugradjivani u skupsptinske odluke.
Pored izgradnje komunalne infrastrukture, sve vreme posebno se zalagao za razvoj sporta i fizicke kulture u interesu pravilnog razvoja i bogatijeg zivota mladih, bas kao sto je u vreme kada je bio predsednik FK „Cibukovac“ ovaj klub bio na vrhuncu uspeha i takmicio se u zoni. Inace, na pocetku 4. mandata zelja mu je da se Skupstina konstutuise sto pre i pocne efikasno da radi u interesu opstine i njenih gradjana. Za prioritetni zadatak u svojoj mesnoj zajednici Cibukovac, osim zavrsetka kanaziocione mreze i rekonstrukcije saoobracajnica, smatra i zavrsetak rezervovara vode u zaseoku Panjevac kojim ce se prosiriti kapacitet i omoguciti normalno snabdevanje vodom i u letnjem periodu. Za to i resavanje mnogih opstinskih problema predstoji mu ostra skupstinska borba. U interesu onih koji su ga birali. Do nekog novog mandata.

Na dedovini
Rados Jovanovic Rakica je rodjen 7. oktobra 1946. godine u Cibukovcu, na svojoj dedovini, u naselju koje nosi naziv po njegovoj familiji - „Brace Jovanovic“. Deda Novica mu se doselio ovde iz zaseoka Debeli jasen kod Studenice krajem 19. veka. Imao je 3 sina i 4 cerke, dva strica su mu poginula u NOB-u, po jednom je i on dobio ime (Rados). Otac Slavko je radio u opstinskim organima i drzavnim preduzecima. Rados Jovanovic je zavrsio OS „Cetvrti kraljevacki bataljon“ i Srednju sumarsku skolu u Kraljevu, a Visu ekonomsko-trgovacku skolu u Valjevu (uz rad). Od 1969. godine zaposlen je u preduzecu Beopetrol (bivsa INA), na mestu sefa Komercijalne sluzbe.

Preciziranje
- Rezervoar vodosistema „Lopatnica“ gradi se u zaseoku Panjevac na teritoriji MZ Cibukovac, a ne u Drakcicima ili Jarcujaku. Takodje, reni-bunari za vodosnabdevanje Kraljeva nalaze se na podrucjku MZ Cibukovac a ne u Konarevu, kako se cesto navodi u skupstinskim materijalima i usmenim izlaganjima. Treba biti precizan i to treba ispraviti! - precizira Jovanovic.Povratak na vrh strane


INTERVJU: MR DJORDJE VUKADINOVIC, POLITICKI ANALITICAR - pise Marina Miljkovic Dabic
Trenutak istine

   “Stranke do juce mocnih potpredsednika Vlade i ministara zabelezile su doslovno ponizavajuci rezultat cime su samo pokazali kolika je nesrazmera bila izmedju njihove realne moci i njihovog realnog uticaja u srpskom politickom zivotu”

   "Tri godine je u Srbiji delovalo kako je raspodela vlasti bila jedino vazno pitanje, stavise, izgledalo je kao da izvan DOS-a ne postoji nista", kaze Djordje Vukadinovic, visi predavac na Filozofskom fakultetu u Beogradu i urednik Nove srpske politicke misli (casopisa za politicku teoriju i drustvena istrazivanja). On objasnjenje vidi u, kako kaze cinjenici da je sve vreme "DOS bio zaokupljen sobom, a srpska politika DOS-om". Onda su se Srbiji dogodili vanredni parlamentarni izbori… I dok mediji vec danima formiraju, prekrajaju, razdvajaju i iznova spajaju delove srpske politicke scene, ovaj analiticar je vec u prvoj analizi izbornih rezultata ocenio da ce biti tesko sastaviti novu Vladu. "Rekli su mi da sam pesimista i da ce sve to ici relativno lako. E, sada vidimo koliko je to lako!" - kaze za "Ibarske novosti" Djordje Vukadinovic.
IN: Vasa generalna ocena je da su decembarski izbori bili "trenutak istine" i za vlast, i za opoziciju. Na koga se najvise odnosi ono Vase "kako su sejali, tako ce i da zanju"?
Tako narod kaze… Jedina pozitivna okolnost jeste sto se sada bar zna, tacnije nego u raznim, cesto problematicnim istrazivanjima javnog mnjenja, ko raspolaze kolikim politickim kapitalom, jer pre godinu ili dve dana, cak ni to nismo znali. Pre svega, kada je rec o vladajucoj koaliciji koja se raspala jos pre ovih izbora, vidimo da su stranke koje su cinile dojucerasnju Vladu (pa i jos uvek vazecu Vladu, dok ne bude izabrana nova), zabelezile vrlo slab rezultat. Moglo bi se konstatovati da je, zapravo, ta Vlada sa podrskom 15-tak procenata gradjana Srbije prethodnih godina imala prakticno neogranicenu kontrolu, odnosno drzala apsolutnu vlast u zemlji. To je, samo po sebi, bilo generator politicke krize. S druge strane, iz citavog tog bloka, prakticno je "prezivela" samo Demokratska stranka, i to pojacana Demokratskim centrom i Gradjanskim savezom Srbije, a koji su svi skupa, znaci udruzeni na jednu listu, osvojili nekih 12 procenata birackog tela. To nije mnogo, ali je blizu 500.000 glasova i svakako je nedovoljno da bi se mogla formirati vlada, pa cak i igrati neka ozbiljnija uloga u buducoj vladi, ukoliko ona uopste bude i formirana. Ja mislim da su u DS-u bili svesni, cim su izasli i pristali na te izbore, da ce oni sa njih mozda izaci kao opoziciona stranka, samo je bilo pitanje sa kolikim brojem glasova, sto je opet vaznije za unutarstranacko prestrojavanje i polarizovanje unutar DS-a. Mislim da je Boris Tadic stekao neke vazne poene u trci za mesto predsednika stranke, i da ce DS koliko moze i koliko mora ucestvovati u politickom zivotu Srbije ali, najverovatnije, samo kao opoziciona stranka ili stranka koja sa strane podrzava vladu.
IN: Kazete da su "sticajem okolnosti (vlada je bila de fakto oborena, ishod neizvestan, centri moci relativno uzdrzani) ovo bili prvi, zaista slobodni, demokratski i fer izbori koje je Srbija videla u poslednjih sest decenija, a mozda i u citavoj svojoj istoriji" i da su njihovi rezultati ocekivani, ukljucujuci i pobedu radikala?
Posle novembarskih predsednickih izbora i, prakticno, poklona koji je DOS urucio radikalima raspisivanjem tih predsednickih izbora koje su onda bojkotovale sve ostale opozicione stranke i, posle toga, u roku od mesec i po dana, raspisivanjem parlametarnih izbora, taj "vetar u ledja" i taj zalet koji su radikali imali u predsednickoj kampanji, prenet je samo na kampanju za parlamentarne izbore. Oni su osvojili nekih stotinak hiljada glasova manje od Tomislava Nikolica.

"Vetar u ledja" radikala
Medjutim, bilo je dovoljno da se predje milion glasova i da se zabelezi ubedljiva pobeda. Svi oni koji su prognozirali silazak radikala sa politicke scene, njihov nestanak, ukidanje, zabranu ili bilo sta slicno, sada su jos jednom ubedljivo demantovani. Sa radikalima se mora racunati, bilo u vlasti, bilo u opoziciji, ali po mom misljenju bi ih mozda bilo bolje na neki nacin "uvuci" u vlast, bilo oko rada na Ustavu, koji inace ne moze biti donet bez njihovog pristanka, s obzirom da oni imaju vise od trecine poslanika ili u vidu neke koncentracione vlade.
IN: Mislite li da su se biraci, glasajuci za Srpsku radikalnu stranku opredeljivali za njen program ili su glasali protiv DOS-a, odnosno DS-a?
To je dobro pitanje. Bez obzira sto su ovo bili izbori koji nisu trebali da imaju taj referendumski karakter, veliki broj glasova koje je osvojila Srpska radikalna stranka jeste bio neka vrsta protestnog glasanja, iako ne treba potceniti disciplinovano i veliko biracko telo srpskih radikala. Ali, ja mislim da su mnogi glasali po onom kriterijumu "da glasamo za onog koji je najzesci protivnik ove vlasti". Dakle, mozda iz inata, mozda i iracionalno ali, siguran sam da je dobar deo onih koji su zaokruzili SRS, glasao zbog toga sto su oni u prethodnom periodu bili, na neki nacin najizopsteniji od vlasti i, istovremeno, najglasniji kriticari postojece Vlade.
IN: Da su parlamentarni izbori odrzani bilo kada posle decembra dvehiljadite, tvrdile su i Vase kolege, apsolutni pobednik bi bili DSS i Vojislav Kostunica. Da li je sadasnje drugo mesto realni domet stranke za cijeg je lidera Srbija nekoliko puta zaredom gotovo plebiscitarno glasala?
Jeste. Demokratska stranka Srbije je zabelezila drugo mesto i kao najjaca stranka, kako se to cesto pojednostavljeno kaze - demokratskog korpusa, imace odlucujuci uticaj na rasplet sadasnje politicke krize. To je, nesumnjivo dobar rezultat, ali istovremeno i veliki pad u odnosu na ono sto je DSS, odnosno Vojislav Kostunica imao jos koliko pre godinu dana kada je na predsednickim izborima, protiv Vojislav Seselja imao 1.700.000 glasova i ubedljivo pobedio, pogotovo kada je tukao Labusa. No, suvise dugo je se rastezala ova politicka kriza, dugo je DSS bio u nekom malo "letecem slobodnom statusu", niti u vlasti, a niti dovoljno u opoziciji. Kada su se konacno aktivirali kao opoziciona stranka, prvo to nisu ni hteli, zeleli, a verovatno ni mogli da se utrkuju u zestini antivladine retorike sa radikalima. Poslednjih meseci je i G 17 plus preuzeo stafetu u zestini kritike Vlade i DOS-a te, s obzirom na sve to, mislim da DSS moze i mora da bude zadovoljan onim sto je postigao.
IN: Celnicima G 17 plus ste, ukazujuci na primer Otpora koji dokazuje kako put od mocne nevladine organnizacije do respektabilne politicke stranke uopste nije lak, porucili da nemaju razloga da budu nezadovoljni?
Vidim da nisu previse zadovoljni cetvrtim mestom, ali mislim da taj jedan procenat glasova manje od DS-a, nije nesto sto treba da ih previse rastuzi. Oni su bili vanparlamentarna stranka, mada ne bas obicna vanparlamentarna stranka, sada su prvi put ucestvovali na izborima, pa bi ovaj rezultat morao da ih zadovolji. Na kraju krajeva, ovi izbori su bili trenutak istine i prava "seca" mnostva politickih stranaka, od kojih su mnoge donedavno ucestvovale i u Vladi i igrale znacajnu ulogu u srspkom politickom zivotu.

Povratak Vuka Draskovica
U tom smislu, ni cetvrto mesto G 17 plus niposto nije rdjav rezultat, iako ih sigurno "tisti" taj jedan procenat zaostatka za rivalima iz DS-a.
Stari rivali, SPO i SPS opet su vodili zestoku trku koja je, ovog puta, okoncana "za prsa" pobedom SPO-a, mada ce imati po 22 poslanika i jedni, i drugi, s tim sto ovoga puta to nije bila trka za najvisi plasman, vec vise za opstanak u srpskom politickom zivotu. Sigurno da je koalicija SPO-Nova Srbija zadovoljnija, jer su se vratili na neki nacin na veliku politicku scenu, to pogotovo vazi za Vuka Draskovica, tako da njima ta 22 poslanika vrede mnogo vise nego, recimo, SPS-u koji je, na kraju krajeva, zabelezio pad i smanjenje svoje poslanicke grupe. Nije im pomoglo ni to sto su Slobodana Milosevica stavili za nosioca liste. To je bio tezak i gorak zalogaj za ovo rukovodstvo SPS-a koje je pocelo neki proces "emancipacije" od Slobodana Milosevica, ali je sigurno prevagnula racunica da ce sa Milosevicem sigurno proci cenzus. Eto, oni su prosli cenzus, ali mislim da i dalje imaju razloga da strahuju za svoju politicku buducnost i opstanak.
Da je cenzus bio malo nizi, tri odsto ili dva procenta koliko je predlagao CESID, tada bi se jos jedna stranka i jos jedna koalicija nasle u Parlamentu: Demokratska alternativa Nebojse Covica i Koalicija za toleranciju Canak-Kasa-LJajic. Mislim da bi to bilo mnogo bolje za rasplet srspke politicke krize. Da su se i oni nasli u Parlamentu mislim da bi bilo lakse napraviti Vladu. Svi ostali, ukljucujuci i stranke do juce mocnih potpredsednika Vlade i ministara zabelezili su doslovno ponizavajuci rezultat i samo pokazali kolika je nesrazmera bila izmedju njihove realne moci i njihovog realnog uticaja u srpskom politickom zivotu.
IN: Broj opcija za formiranje nove Vlade iz dana u dan se smanjuje?
U ovom trenutku realne su tri: koncentraciona vlada, uprkos ovim odbijanjima ponude Vojislava Kostunice, zatim manjinska vlada DS-a i jos nekoga, pri cemu nije iskljuceno da ce oni cak samostalno traziti da naprave tu manjinsku vladu, ili novi izbori. Iskljucio bih opciju tzv. "velike koalicije" sa radikalima, zbog toga sto DSS na to prosto ne moze da pristane, a i zbog naravno, ocitog protivljenja medjunarodne zajednice.
Postoje pritisci spolja u pravcu velike tzv. demokratske koalicione vlade. Ja smataram da je ona nerealna kao i velika koalicija sa radikalima. DSS prosto to ne moze da prihvati, pogotovu zato sto je sada tako naprasno proizveden u okosnicu demokratskih snaga, a znamo da je jos koliko pre godinu dana, uz najvece kritike i pokude izbacen iz te grupe, cak su im i mandati oduzimani.

Novi izbori na prolece?
I SPO je sada naknadno rehabilitovan i proglasen za demokratsku snagu. Ako se setimo kakav je tretman imao Velja Ilic u medijima i kakav status unutar DOS-a, ta prica o demokratskoj koaliciji lici pomalo na jedan veliki mit koji, mozda, deluje realno u diplomatskim krugovima, ali nista vise od toga. U Srbiji ta podela odavno vise ne postoji, postoje lopovi i posteni ljudi, postoje sposobni i nesposobni. Njih ima, plasim se, na svim stranama politickog spektra i treba ih samo, ako je to moguce, na neki nacin razdvojiti.
IN: Poslednja opcija je da ne bude nikakvog sporazuma i da se ide na nove izbore?
Ja mislim da bi ta opcija bila najrealnija, ali ipak kao postoji svest o tome da ne treba ici na nove izbore, jer ce to iritirati birace, pa zbog toga mozda izbora nece biti. Ali, ja mislim da su sanse 50:50 da cemo imati nove izbore. Jedino, mozda, kod drugih stranaka ostaje strah od radikala koji bi, smatra se, zabelezili jos bolji rezultat, iako ja u to ne verujem i mislim da su oni u ovom trenutku dosegli svoj maksimum i, s druge strane, strah od generalnog nezadovoljstva biraca i neke vrste kazne biraca. To moze da ih natera da naprave neki aranzman, iako znajuci o kome se radi i kako se tesko dogovaraju i oko nekih prostijih stvari, ne bih se bas kladio u tu soluciju.
IN: Ali sta bi doneli novi izbori?
Mislim da bi doneli znatno manji odziv, ali i dodatnu kristalizaciju politicke scene. Sve zavisi koga javnost prepozna kao krivca za to sto dogovora nije bilo. Zato sada svi pokusavaju , ma koliko istrajavali na svojim pozicijama, da istovremeno pokazu i da su otvoreni za razlicite kombinacije - ne zele da na njih padne sumnja da su krivi za te eventualne nove izbore, tako da mislim da ce, od toga kako ce se okoncati prebacivanje loptice iz ruke u ruku, to u velikoj meri odrediti rezultat i eventualnih buducih izbora.Povratak na vrh strane


 ZIMOVANJE NA GOCU - pise Vesna Mrakovic Jokanovic
Pola metra snega u planinskom raju

   Zimska sezona na Gocu u punom je jeku. Za dobru atmosferu pobrinuli su se lepo vreme i, pola metra visok, snezni prekrivac. Pored Kraljevcana, na nasoj planinskoj lepotici, odmara se vise od pet stotina ljubitelja zimskih sportova iz Subotice, Beograda, Novog Sada, Krusevca, Kragujevca i Cacka, a mesta u Smucarskom domu jos uvek ima. Nocenje kosta 500 dinara, a restoran nudi meni sa dvadesetak jela i hladnih i toplih napitaka.
   - Staza, ski liftovi i uspinjaca se svakodnavno odrzavaju i u odlicnom su stanju, radno vreme je od 9 do 16 casova. Dnevna karta za uspinjacu kosta 250 a za ski lift - 150 dinara. Iznajmljivanje skijaske opreme svih velicina je 250 dinara, a sanki 50 dinara dnevno. Zahvaljujuci kraljevackoj ..Elektrodistribuciji" staza je osvetljena (po uzoru na pohorsku) a nocno skijanje, od 19 do 22 sata, kosta 150 dinara. Ove godine smo postigli dogovor sa kraljevackim MUP-om koji se, pored smucarskih radnika naseg kluba, brine za bezbedost turista na Gocu. Pojacane su patrole, a redovno se prati i rad putara i autoprevoznika kako bi gosti sigurno i na vreme stigli do nase planina - kaze Misa Milenkovic, predsednik Smucarskog kluba ,,Goc".
   U Decijem odmaralistu do desetog januara zimuje osamdeset malisana iz Kikinde, Srpske Crnje i Zabljaka. Od nedelje ce snaza padine Goca odzvanjati od glasova najmladjih Kraljevcana iz Predskolske ustanove ,,Olga Jovicic Rita". Vreme je lepo, snega ima dovoljno, za male goste je obezbedjena i skola skijanja, kazu u odmaralistu.
   Put do Goca je, zahvaljujuci kraljevackoj sekciji novopazarskih ,,Puteva" prohodan, autobus ,,Buca transa" polazi u 7 i vraca se u 16 casova, a cena karte je 90 dinara.Povratak na vrh strane
POSLE NEUSPESNE PRIVATIZACIJE “KERAMIKE” - pise Vesna Mrakovic Jokanovic
Dugovi na proveri

   Da li je iznos dugova bio lazno prikazan u pozivu za javnu aukciju utvrdice stecajni upravnik • Stvaran iznos dugova "Keramike" bice poznat u februaru, po isteku roka za prijavljivanje potrazivanja poverilaca

U sturoj agencijskoj vesti da je, na zahtev republicke Agencije za privatizaciju, do sredine decembra ponisteno 25 kupoprodajnih ugovora preduzeca prodatih na aukcijama, naslo se i ime kraljevacke "Keramike". Ugovor o prodaji ponisten je "zato sto novi vlasnici nisu u predvidjenom roku u budzet uplatili rate za preuzetu drustvenu imovinu". Tako pise u obrazlozenju odluke. A onda se ispostavilo da iza vesti o neuspesnoj privatizaciji stoji i prica o stecaju za cije je pokretanje predlog dala Narodna banka Srbije jos u avgustu ove godine.
   U trenutku podnosenja predloga za uvodjenje stecaja blokada je iznosila 9.549.000 dinara, ali je u toku postupka narasla za jos preko 200.000 dinara. Ziro-racun preduzeca je u neprekidnoj bolakdi jos od aprila ove godine, preduzece uopste ne radi - 20 radnika ne dolazi na posao, iskljuceni su voda, struja i telefon. Od vece imovine preduzece ima nepokretnosti koje se sastoje od poslovnog prostora od 300 kvadrata u Omladinskoj ulici, poslovnog prostora u Uzickoj 15 u Kraljevu, magacina na Starom aerodromu… Tokom ove godine, "Keramika" je prodata na aukciji ali, kako smo nezvanicno saznali od zaposlenih u preduzecu "Sekulictrans" (ciji vlasnik je bio jedan od kupaca "Keramike") prodaja je propala zbog laznih podataka u dokumentaciji dostavljenoj Agenciji za privatizaciju i stvarnog stanja stvari. U "Sekulictransu" kazu da su u "Keramici" sakrili pravi iznos dugova preduzeca i da je kvadratura poslovnog prostora navedena u ponudi, bila veca od one koja je zatecena prilikom preuzimanja firme. Zato kupci nisu preduzeli nista da bi se kao vlasnici upisali u registar suda, niti je uplacena cena za preduzece i, naravno, nisu preuzete ostale obaveze. To je razlog zbog koga je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o kupoprodaji. Saslusanjem zakonskog zastupnika direktora duznika utvrdjeno je da ne postoje nikakvi uslovi da preduzece nastavi da egzistira u pravnom prometu.

PREDNOST POTRAZIVANJIMA RADNIKA
   Kad novi vlasnik kupuje preduzece, on ga kupuje kao pravno lice sa svim njegovim pravima i obavezama. S druge strane, preduzece koje izlazi na aukciju obavezno je da u prospektu istakne sve svoje vrline i mane, obaveze i potrazivanja, pokretnu i nepokretnu imovinu.
   - Ja jedino mogu da kazem da je obaveza preduzeca bila da to prijavi. A da li je preduzece sve svoje obaveze prijavilo ili nije, to je vec domen spekulacija. Treba u samom preduzecu proveriti da li su ispunili svoje obaveze prema Agenciji za privatizaciju i prema novom kupcu - kaze Zlatan Dimitric predsednik Trgovinskog suda u Kraljevu objasnjavajuci da je stecaj uveden zbog nesolventnosti, odnosno zbog toga sto preduzece nije sposobno za placanja u jednom duzem vremenskom periodu.
   Isticanjem resenja na oglasnu tablu suda, 25. novembra ove godine nastupile su pravne posledice otvaranja stecaja, pre svega dospelost potrazivanja, a radnicima je prestao radni odnos. Stecajni upravnik duzan je da sacini pocetni stecajni bilans, odnosno bilans trenutne aktive preduzeca. Nakon toga poverioci prijavljuju svoja potrazivanja, Stecajno vece ih razmatra, o njima se izjasnjava stecajni upravnik, neka se priznaju, neka osporavaju i, konacno, iz mase novca koja se dobija prodajom imovine, namiruju se poverioci. Postoji mogucnost i da poverioci ne budu namireni, ako imovina nije dovoljna za namirenje dugova.
   - U ovom trenutku mozemo reci da su dugovi najmanje 9.797.000. Po isteku roka od dva meseca znacemo koliki su dugovi, da li je to vec pomenuta cifra, ili 90 miliona ili ne znam koliko vec. U ovaj iznos dugova ulaze i potrazivanja radnika za neisplacene doprinose na njihove plate koja se izmiruju pre svih ostalih potrazivanja poverilaca. U ovom trenutku mogu se osloniti jedino na izjavu zakonskog zastupnika bivseg direktora Miroslave Corbic da zarade i doprinosi na njih nisu isplaceni od 15. januara ove godine, a stecajni upravnik ima zadatak da utvrdi da li je to tacno ili nije - kaze Dimitric.
   Stvarni iznos dugova "Keramike" bice poznat posle isteka roka od 60 dana za prijavljivanje potrazivanja poverilaca, najranije u februaru.Povratak na vrh strane

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

Bojana Milosavljevic NOVE KNJIGE - pise Bojana Milosavljevic
Urbana prica o ljubavi

  (Roman "Osvit ljubavi," Fara De; Narodna knjiga - Beograd, Biblioteka Prag, 2003)

    Iza pseudonima Fara De krije se Kraljevcanka Danica Mitrovic, dugo godina zitelj Beograda, zaposlena u "Energoprojektu." Ime nad naslovom svog romansijerskog prvenca trebalo je da posluzi kao zaklon od autorkine nesigurnosti koliko, u stvari, njen prvi prozni rad vredi. Sud o tome donosice citaoci, a prvi prag na tom putu - procena izdavaca Narodna knjiga - vec je s uspehom predjen.
   U fleksibilnoj kompoziciji romana "Osvit ljubavi" Mitroviceva, mestimicno veoma poeticnim stilom i jezikom, pripoveda savremenu (urbanu) pricu o raznolikim licnostima koje teze harmoniji sa samima sobom ali i sredinom. Do potpune spoznaje ostvarivosti ovako izazovnog cilja doci ce pre svih glavni junak - Marija, lik koji povezuje svih trinaest kratkih poglavlja romana. Devojka je promisljajuci kriticki mnoge zivotne situacije i izazove, poredjane u traganja, prepreke, iluzije, ceznje, nade, obmane, razocaranja… najzad otvorila sebi put u slobodu, oduzimajuci svakom buducem muskarcu u njenom zivotu ulogu centra sveta ("Kada nestanu ceznje i strepnje rascvetava se zivot. Smesi se osvit ljubavi"). Namera da uplovi u vrlo dinamican tok zivota govori o sazrevanju zenskog bica. Potpuni sklad nastaje kada se ostvari novi susret sa partnerom koji je takodje dosao do spoznaje da je zavetrinu nasao u samom sebi, pa je tako zasticen od zla i iskusenja.
  Danica Mitrovic je zrelo, a sasvim nepretenciozno ispisala roman "Osvit ljubavi," u kojem cesto prepoznajemo i sebe, svoje dileme pred svim sto nas okruzuje.


BIOSKOPSKI REPERTOAR
“Povratak kralja” u Kvartu

   Poslednji nastavak kultne Tolkinove trilogije ,,Gospodar prstenova - Povratak kralja", koji obara rekorde svetske zarade na bioskopskim blagajnama, bice na repertoaru bioskopa Kvart do 18. januara. U trecem nastavku o hobitima, vilenjacima i carobnjacima, koji traje vise od tri sata, prikazana je bitka pelenorskih polja, Bilbovo i Semovo putovanje kroz zemlju Mordor i konacno unistenje prstena moci.
   "Povratak kralja" prikazuje se u dve projekcije, od 17 i 21 sat.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

 NAUCNO ODELJENJE
,,Zivotni stilovi" Dejvid Cejni, prevelea sa engleskog Aleksandra Pavlovic ( CLIO, 2003)
Ova studija predstavlja deo sireg projekta koji se odnosi na kulturu modernog doba, narocito na promenljivost predstava o kolektivnim identitetima, odnosno, kako uocavamo da smo slicni drugima ili razliciti od njih. Knjiga govori o konceptu zivotnog stila, o tome kako se ovaj termin koristi u socioloskim studijama da bi se ukazalo na nesto sto je sagledano kao moderan drustveni obrazac. Profesor sociologije i prvi covek tima koji je istrazivao odnos kulture i identiteta, Dejvid Cejni istice da sve veci znacaj zivotnih stilova potice od ponovne procene materijalne kulture koja se ne odnosi na novcanu vec na njihovu drustvenu vrednost.

ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Srbi za koje se molim" Jasmina Ana (Narodna knjiga / Alfa)
Novi roman jedne od nasih najcitanijih savremenih spisateljica
Jasmine Ane, je zapravo zbirka od sto intervjua objavljivanih u novinama, sa ljudima iz razlicitih profesija. Sagovornici, mozemo reci nasoj sugradjanki jer je Jasmina Ana iz Raske, a gimnazijske dane provela u Kraljevu, bili su nasi najistaknutiji knjizevnici- od Dobrice Cosica, Danila Nikolica do Radovana Belog Markovica i Gorana Petrovica, akademici, poznati glumci, sportisti i ljudi sa estrade.

ODELJENJE ZA DECU
,,Price o postanku sveta" priredila Lidija Bubanja Kalaba ( PU Deciji dani, 2003 )
Tekstovi pod zajednickim naslovom Price o postanku sveta, sadrze mitove i legende o postanku sveta, narodne bajke i biblijske price koje na zanimljiv i poucan nacin prenose deci zivotnu mudrost i saznanje ljudi sticano vekovima. Ova knjiga uvodi decu u svet kulture, umetnosti i civilizacije kojoj pripadamo, darujuci im poverenje u sebe, veru u prirodu koja ih okruzuje i neko buduce vreme.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
"Devojka sa pomorandzama" Justejn Gorder (Geopoetika, 2003).Povratak na vrh strane


PROSLA 2003, KADA SU U PITANJU POJEDINACNI SPORTOVI, U ZNAKU KIK BOKSERA I BOKSERKE - pise Zoran Bacarevic
Marija uz ledja Slobodanu
• Clanica Kik boks kluba Kraljevo Marija Ristovic na SP u Parizu osvojila bronzanu medalju a Slobodan Marinkovic pored "bronze" na istom sampionatu poneo i titulu interkontinentalnog prvaka u profesionalnoj konkurenciji

   Sportski savez opstine Kraljevo proglasio je najuspesnije pojedince , ekipe, i sportske poslenike poslednjih dana prosle 2003. godine dok ce se svecana promocija najuspesnijih u minuloj godini obaviti 27. janura . I ove godine najvise priznanja dobice takmicari iz borilackih sportova a pripasdje pre svih clanovima KBK Kraljevo, Mariji Ristovic i Slobodanu Marinkovicu. Marija i Slobodan su Svetskog prvenstva u Francuskoj vratili su se sa bronzanim odlicjima a Marinkovic je osvojio titulu profesionalnog internacionalnog prvaka Evrope a ove 2004. godine trebalo bi da se u rodnom Kraljevu bori za svetsku titulu protiv Spanca Gonzalesa. Prva mesta u pionirskoj" ligi " Kristini Kocovic, karate, a kod pionira bez premca je u minuloj godini bio clan PVK Kraljevo Srecko Stefanovic. Plivac bez mane i straha na prvenstvu Srbije osvojio je drugo i trece mesto a na prvenstvu Zapadne Srbije cak sest zlatnih medalja.
Bericetnu godinu imali su i kraljevacki atleticari. Najuspesnija je bila Laka Terzic (AK Kraljevo) koja je u finalu Kupa SCG u seniorskoj konkurenciji zauzela trece mesto na 200 metara (29,06) a u dvoranskom prvenstvu u trci na 60 metara postala je prvak Srbije u juniorskoj konkurenciji. Laka je tako postala najuspesnija juniorka Kraljeva u minuloj godini. Mir-kan Planojevic iz AK Karanovac na dvoranskom prvenstvu Srbije bio je takodje prvak na 60 metara a u skoku u dalj pripalo mu je trece mesto a Aleksandar Rancic je na Krosu Srbije u konkurenciji mladjih pionira zauzeo trece mesto.
   DZudisti Masinca imali su vise nego uspesan nastup na prvenstvu DZ SCG. Ivana Markovic je u juniorskoj konkurenciji u kategoriji do 56 kilograma ponela sampionsku titulu dok je Bane Radosavljevic postao drzavni prvak u sambou kategoriji preko 100 kilograma. Ivana je u dzudou na prvenstvu SCG u Kaljizi zauzela trece mesto, dok su druga mesta u sambou u svojim kategorijama na prvenstvima SCG u Novom sadu zauzeli Vladimir Lazovic i Nikola Pandrc. Kada su u pitanju borilacki sportovi valja podsetiti da su Marija Ristovic i Slobodan Marinkovic postali i prvaci Balkana za 2003. godinu posle prvenstva koje je odrzano u Turskoj a da je Svetskom kupu u Subotici Marija Karanovic ( SA TA MI Ribnica) osvojila prvo mesto u katama u kategoriji sedmogodisnjaka. Na medjunarodnoj sceni veoma dobar rezultat osvojili su dzudisti Masinca Aleksandar Cirovic i Ivana Markovic koji su na SP u Kazahstanu osvojili prva mesta.
   Paraglajding klub Eol imao je jos jednu takmicarsku godinu a prvi paraglajder kluba Zoran Petrovic - Gugi proglasen je za najboljeg takmicara u ovoj najmladjoj grani vazduhoplovnog sporta. Petrovicu je na Evrposkom kupu u Pirotu u disciplini prelet osvojio prvo mesto u domacoj a trece u medjunarodnoj konkurenciji a poneo je titulu prvaka SCG u preletu a vicesampionsku titulu u preciznom sletanju. NJegovom klupskom drugu Vladimiru Svircanu pripalo je drugo mesto u disciplini prelet a Petrovic je dosta uspesno predstavljao SCG na svetskom prvenstvu u Portugaliji i Sloveniji. Zimski sportovi, bar kada je u pitanju takmicarski deo, nisu se minule godine bogznakako "proslavili" ali je mlada Kraljevcanka u ekipi beo-gradskog Olimpa Tara Popovic na prvenstvu cicibanki zauzela drugo mesto. Na medjunarodnoj sceni, opet, veoma uspesan nastup imao je atleticar "Karanovca" Mirkan Planojevic koji je na otvorenom prvenstvu Madjarske u desetoboju zauzeo trece mesto.


ATLETIKA: NOVOGODISNJA TRKA U MRSACU - pise Stole Petkovic
Het trik Zukovica

   Edin Zukovic iz Novog Pazara pobednik je tradicionalne "Novogodisnje trke Mrsac 2004." Ovo je njegov treci trijumf na ovoj atletskoj manifestaciji prvom sportskom dogadjaju u opstini Kraljevo. On je stazu dugu 6800 metara pretrcao za 20 minuta i 52 sekunde ali to nije bilo dovoljno da se srusi rekord staze star preko tri decenije koji suvereno drzi Kosta Kolarevic mestanin Mrsaca.
Pobednik - Edin Zukovic   Na takmicenju je ucestvovalo preko stotinu atleticara iz desetak klubova Srbije a nadmetanja su pocerla trkom osnovaca. Prvi kroz cilj prosao je Vladimir Zivkovic OS "Vuk Karadzic" - Ribnica. Potom su startovali pripadnici vojske i milicije a najbolji je bio Vladan Krstic - MUP Valjevo. Zatim kao na traci prvo pioniri i pionirke izaleze na stazu dugu 1700 metara a pobednici su bili Bojan Cvetkovic iz Paracina i Milena Stoijicic iz Nisa. Kod juniora prvi Ivan Jovanov (Cuprija) a kod juniorki Katarina Kovacevic (Raska). U glavnoj trci bez premca vec pomenuti Edin Zukovic, kod mladjih veterana Dragan Pandurovic sa Pala a kod starijih veterana Milan Matijevic iz Kraljeva.
   - Drago mi je zbog pobede i to je moj treci trijumf ovde u Mrsacu na sta sam posebno ponosan. Istina nisam uspeo da oborim rekord staze, to sam ostravio za neki sledeci put ali sam po broju ppobeda premasio rekord mog trenera Rifata Zilkic takodje nekada redovnog ucesnika ovih trka - rekao je posle trke Zukovic.
   Organiuzacija trke veoma dobra a svi pobednici odnosno prva tri plasirana takmicara primila su pored medalja i lepe poklone. Dve trke, u pionirskoj konkurenciji odvijale su se u znak secanja na velike sportske pregaoce Zoricu Ficovic i novinara Milivoja Matovica.
Rezultati:
Pioniri 1700 metara: Bojan Cvetkovic (Borac Paracin), Milan Pendic (Raska), Tomislav Panic (Borac Paracin)
Pionirke: Milena Stojicevic (Niski maraton), Marija Bandic (Morava Cuprija), Biljana Markovic (Metalac Valjevo).
Juniori: Ivan Jovanov (Cuprija), Ivan Milosavljevic (Morava Cuprija), Senadin Plojovic (Novi Pazar).
Juniorke: Katarina Kovacevic (Raska), Sanja Mitic (Morava Cuprija), Jelena Stankovic (Niski maraton).
Seniorke 1.700 m: Azra Eminovic (Novi Pazar), Sanja Mitic (Morava, Cuprija), Jelena Stankovic (Niski maraton).
Seniori 6800 metara:
Edin Zukovic (Novi Pazar) 20,52 min. Srcan Stojanovic (Niski maraton), Danijel Vukajlovic (Mladost Uzice).


OVOG VIKENDA NASTAVAK PRVENSTVA U PRVOJ EFES I PRVOJ A SAVEZNOJ LIGI U ODBOJCI
Ribnica otvara sezonu

   • Utakmicom sa Smederevom Ribnica zavrsava prvi deo prvenstva, u prvom kolu nastavka Efes Prve lige u kosarci Masinac domacin Lavovima 063, Sloga gost Atlasa u Beogradu

   Odbojkasi Ribnice tek ovog vikenda zavrsavaju prvi deo povratnicke sezone u Prvoj A saveznoj ligi. Na kraljevackom parketu sutra od 19 casova docekace ekipu Smedereva sa obavezom da zabelezi petu prvenstvenu pobedu i zauzme mestu u "zlatnoj sredini". Smederevci sa samo jednom pobedom zauzimaju pretposlednje deveto mesto na tabeli a Ribnica u ovaj mec ulazi u uvek zahvalnoj ulozi favorita.
   Vecerasnji mec pokazace da li je tronedeljna pauza ostavila trag na formi ekipe koja je bila promenljiva posle visenedeljne pauze u prvenstvu zbog ucesca reprezentacije SCG na Svetskom kupu. U medjuvremenu je Ribnica odigrala dva trening meca sa prvoligaskim komsijama Putevima iz Ivanjice. Ribnica ce i naredna dva kola biti domacin ( Budvanskoj rivijeri pa Borcu iz Starceva) a maksimalan ucinak doveo bi Ribnicu medju udarnu cetvorku pred konacan redosled na kraju prvog dela ligaskog takmicenja za sezonu 2003/2004.
   Kraljevacki klubovi u Prvoj Efes ligi ovog vikenda igraju utakmice 12.kola, prvog u nastavku prvenstva. Sa ucinkom od pet pobeda i Masinac i Sloga mogu biti u potpunosti zadovoljni a sutrasnje kolo bice pokusaj da se bodovni saldo jos uveca . U boljoj situaciji je Masinac koji debituje u Novoj godini pred svojim pristalicama a protivnik je ekipa Lavovi 063 koju su " studenti" savladali u gostima na otvranju sezone u zemunskom Pinkiju. Sloga FVM putuje u Beograd gde za protivnika ima ekipu Atlasa (bivsi Beopetrol) a utakmica u dvorani "Vizura" na Tosinom bunaru pokazace da li je stariji kraljevacki prvoligas u mogucnosti da "izbunari" bodove iznenadjenja.Povratak na vrh strane
Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2004 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive