Internet izdanje - 6. februar 2004.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Predrag Markovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicki uredio: Sasa Kovacevic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Rajko Saric, Milisav Radovanovic (fotoreporter). Sekretar redakcije: Anica Josifovic. Predsednik Upravnog odbora: Gordana Tosic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Filmovanje: Graficka radnja „MAX GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Usvojen poslovnik o radu
Predstavnici kraljevackih stranaka o Skupstini Srbije
„Idemo da radimo“
Dede i unuci na listi cekanja
Parfemi umesto masina
Novi dom za Mariju i Milosa
Da duse ne budu gresne
Zagadjivace pod kontrolu
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, plivanje, odbojka


SEDNICA OPSTINSKOG VECA - pise Rajko Saric
Usvojen poslovnik o radu

    Na drugoj sednici Opstinskog veca, kojom je predsedavao Darko Vilotijevic, zamenik predsednika opstine, usvojen je Poslovnik o radu cime su stvoreni zakonski uslovi za njegovo nesmetano funkcionisanje.
Pre toga odrzan je radni sastanak na kome su razmotrene primedbe i sugestije na radnu verziju Poslovnika, pa je odluka o njegovom usvajanju doneta jednoglasno.
   U Poslovniku, koji ima 27 clanova, izmedju ostalog stoji da se na redovnu i vanrednu sednicu, osim clanova Veca, obavezno pozivaju, predsednik, zamenik predsednika i sekretar Skupstine opstine, nacelnik Opstinske uprave, staresine osnovnih organizacionih jedinica Opstinske uprave u ciju nadleznost spada pitanje koje je u predlogu dnevnog reda sednice, kao i drugi izvestioci. Staresine osnovnih organizacionih jedinica Opstinske uprave i izvestioci ne moraju se pozivati na sednice konsultativnog karaktera. Rad Veca je dostupan javnosti putem saopstenja, konferencija za novinare i prisustvom novinara na samim sednicama.
   Usvajanjem Poslovnika o radu Opstinskog veca, i njegovim objavljivanjem u Sluzbenom listu opstine Kraljevo prestaje da vazi Poslovnik Izvrsnog odbora SO Kraljevo od 22. juna 2001. godine i vec narednih dana sledi zakazivanje radnih sednica kako bi se pocelo sa resavanjem nekih bitnih predloga i zalbi.Povratak na vrh strane


PREDSTAVNICI KRALJEVACKIH STRANAKA O SKUPSTINI SRBIJE - pise Slobodan Rajic

JOVAN NESOVIC, predsednik OO G 17 plus:

Izgradnja institucija


„Mi do sada nismo imali izgradjenu nijednu instituciju sistema. Predsednik Republike nije izabran, Skupstina nije konstituisana, a Vlada je bila u ostavci i nije mogla, niti imala volje, da pokusa da resi bilo koji problem koji pritiska drzavu Srbiju. Iz tog razloga, svi oni koji zele da kriza institucija pocne polako da se resava morali su da se sloze da je u ovom trenutku najcelishodnije i najlakse da se izabere predsednik Skupstine i samim tim da se ova institucija uvede u realne zakonske tokove.
Sve politicke partije su imale pravo da predloze svoje kandidate, ili da podrze kandidate drugih stranaka za koje su smatrale da kvalitetno mogu da obavljaju tu funkciju. Nazalost, u datom trenutku DS je procenila da prilikom glasanja treba da bude uzdrzana. To je njena politicka odluka, ali ne moze da se ljuti sto su drugi izabrali predsednika parlamenta. mislim da DS treba u narednom periodu da preispita svoj stav, jer, jednostavno, ucenjivacka pozicija u ovom trenutku steti interesima Srbije, strankama demokratske orjentacije, a dugorocno, ubedjen sam, najvise interesima same Demokratske stranke.
Sto se tice G 17 plus, mi cemo u narednom periodu uraditi sve sto je moguce da se formira Vlada Srbije koju ce DS podrzati, ili u njoj ucestvovati, jer, samo takva Vlada moci ce istinski da se uhvati u kostac sa problemima koji pritiskaju Srbiju i samo takva Vlada moci ce da stvori privredni i politicki ambijent koji je mnogo bolji od sadasnjeg“.

MILOMIR SLJIVIC, predsednik OO SPO:
Nema vremena za gubljenje


„Svakako da je bilo potrebno hitno formiranje drzavnih institucija .stav Srpskog pokreta obnove je jasan - mi zelimo da formiramo vladu sa svim strankama demokratske opcije, kako bismo sto pre zapoceli procese ekonomskog i demokratskog razvoja Srbije i njenog pridruzivanja evroatlantskim integracijama. Bez konstituisane Skupstine i formirane Vlade ne mozemo ocekivati inostrana ulaganja i investicije u nasu privredu, a od donacija, koje polako presusuju, i samo domacih investicija, ne moze da se zivi i razvija. Zato nam je neophodan stabilan politicki i ekonomski ambijent i sigurnost za privredjivanje. Nemamo mnogo vremena za gubljenje i pod hitno treba doneti niz zakona koji ce to obezbediti.
Isto vazi i za nasu lokalnu Skupstinu u Kraljevu. moramo da formiramo preostala skupstinska radna tela i upravne i nadzorne odbore u opstinskim javnim preduzecima i ustanovama, a zatim da pocnemo da resavamo zivotne probleme gradjana i opstine - one na koje su sve stranke ukazivale u predizbornoj aktivnosti. Ako na vreme ne donesemo budzet i ne iskoristimo gradjevinsku sezonu od pocetka, necemo imati ni zeljene rezultate krajem godine“!?


SRETEN JOVANOVIC, predsednik OO SPS:
Drzavotvoran cin


   „SPS je smatrala da je vreme da preduzme odredjene korake ,nadajuci se da ce gradjani prepoznati drzavotvornost i toleranciju, koje su i sadrzane u nasem Programu. SPS je ocenio da je drzava u izuzetno teskoj situaciji, kada ne funkcionise puno institucija i kada je prakticno sve u nekom vanrednom stanju. Ovakvim jednim gestom i politickom odlukom, SPS je zelela da pokaze da i pored toga sto je bila osudjivana kao glavni krivac za mnoge dogadjaje uproteklom periodu, moze da se izdigne iznad brojnih neargumentovanih napada i kritika, a sve u interesu gradjana Srbije koji ne mogu da cekaju dalji rasplet, ma kakav on bio.
   SPS se nada da ce gradjani Srbije shvatiti da je pruzena ruka SPS-a samo „slamka spasa“ za Srbiju. Nasa stranka smatra da je za ovih nekoliko godina vladavine DOS-a puno zla naneto gradjanima Srbije, prvenstveno gasenjem velikih firmi i unistavanjem privrednog razvoja, a time i perspektive mladih. SPS zeli da se u interesu gradjana i drzave takvo stanje sto pre promeni i na ovaj nacin hoce da doprinese tim promenama. Po narodnoj izreci da se zlo ne moze pobediti dobrim ako se ceka i ne cini nista, tj. ako zelimo da zlo pobedimo, moramo nesto i preduzeti i onda nade ima. Nadamo se da ce i stranke koje su usle u pregovore sa idejom manjinske vlade pravilno shvatiti odnos SPS-a, jer SPS nema nameru da ulazi u Vladu Srbije. da su to drugi hteli i da je bilo dogovora, mi bismo glasali za prestanak mandata sadasnje Vlade. Svet takodje mora da shvati da su gradjani Srbije izbornom voljom zeleli ovakvu vlast i da sa SPS-om nema novih sankcija. Ukoliko bude doslo do toga da DS udje u Vladu, zadrzacemo pravo da odustanemo od date podrske.
   Ocekujemo da se i na lokalnom nivou shvati poruka sa nivoa Republike - da SPS zeli da doprinese poboljsanju zivota gradjana“.

SLOBODAN MIHAJLOVIC, predsednik OO DS:
„Povratak“ Milosevica


„Glasanje SPS-a u Skupstini Srbije za Dragana Marsicanina znaci ozivljavanje Slobodana Milosevica iz Haga i njegovo vracanje na nasu politicku scenu. Na ovaj nacin, ponovo se vracamo na period od pre 5. oktobra i sada ce nam mozda biti neophodan i povratak na 6. oktobar, koji se nije dogodio.
Demokratska stranka nikad nece pristati na saradnju sa nekim ko je totalno unazadio Srbiju, kao Milosevic u toku 12-godisnje diktature. Ne postoji razlog da mi udjemo u bilo kakvu koaliciju sa njima, sa SPS i SRS.
   Bez obzira na pritiske i ucene, necemo preuzeti nikakvu odgovornost za taj poguban cin. Ostacemo jedina stranka koja ce okupljati sve demokratske snage u zemlji“.Povratak na vrh strane


KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO NDS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
„Idemo da radimo“


   „Ako Demokratska stranka nece ni u vecinsku vladu, ne mozemo da je cekamo, dok Srbija propada, vec moramo da pocnemo da radimo“, receno je na konferenciji za novinare Opstinskog odbora Narodne demokratske stranke Kraljevo, odrzanoj pocetkom sedmice. Po oceni predstavnika ove stranke, „Srbija nema vremena za gubljenje i stranke demokratskog bloka ne zele vise da budu talac Demokratske stranke koja je najpre zelela manjinsku, pa vecinsku, a sada ni sama ne zna sta hoce“!? Sporazum tri stranke demokratskog bloka (DSS, G 17 plus i SPO-NS), kako je naglaseno, bio je izvanredan i krajnje posten, za godinu dana dao bi dobre rezultate, ali ga DS nije prihvatila, verovatno cekajuci ishod svojih unutarpartijskih izbora. Drugi razlog odugovlacenja, kazu u OO NDS Kraljevo, verovatno je produzetak „zivota“ stare vlade, da bi se zataskale njene zloupotrebe, ali to nece moci, jer ce novi ministri policije i pravosudja biti efikasniji od prethodnih, kao i nadlezne institucije, i svako ce odgovarati za ucinjeno.
   Po misljenju funkcionera OO NDS Kraljevo, dobijanje podrske od SPS-a „ne znaci automatsku koaliciju sa ovom strankom, vec od DS-a iznudjeni potez u interesu Srbije“. Po njihovoj oceni, to je „manji greh od dve godine vladanja DOS-a i DS-a uz podrsku Baneta Ivkovica, poznatog batinasa sa Vracara, protiv koga, kao i protiv vecine odgovornih iz Milosevicevog rezima, krivicne prijave miruju“. S druge strane, kazu narodne demokrate, „SPS na ovaj nacin, bezeci od proslosti i Milosevica, u vreme unutarpartijskog previranja, bezi i od novih izbora jer se plasi da ne bi presla cenzus“.
   - Mi verujemo da ce Skupstina Srbije biti do kraja konstituisana, da ce zatim biti formirana i Vlada i da ce te institucije poceti odgovorno i efikasno da rade, u interesu Srbije i njenih gradjana - istakao je Vladimir Bogavac, predsednik OO NDS Kraljevo. Zao nam je sto je DS odbila sporazum o vecinskoj Vladi koji je nudio dobra resenja. Imamo razumevanje za unutrasnje probleme DS, ali smo ocekivali i razumevanje DS za Srbiju.
   Na pres-konferenciji je receno i da ce poslanici NDS insistirati na sprovodjenju predloga programa demokratske koalicije, koji podrazumeva i ponovni izbor guvernera NDS i vracanje TV-prenosa skupstinskih zasedanja, ali i efikasne pravne i ekonomske reforme i konkretne mere. Novinari su obavesteni i da je predsednik stranke Slobodan Vuksanovic, na poziv DZordza Busa, otputovao u SAD gde ce, pored ucesca na „molitvenom dorucku“, razgovarati i sa mnogim svetskim drzavnicima i predstavnicima nase dijaspore.
   U osvrtu na lokalnu politicku scenu, predstavnici OO NDS najavili su dve sednice Skupstine opstine Kraljevo. Prvu, svecanu, povodom drzavnog praznika - Sretenja i 200. godisnjice Prvog srpskog ustanka i drugu, radnu, na kojoj treba da se izaberu preostala stalna radna tela Skupstine, oceni rad opstinskih javnih preduzeca i ustanova i izvrse promene u njihovim rukovodstvima. Na novinarsko pitanje, Vladimir Bogavac je odgovorio da ce eventualne kadrovske promene u javnim preduzecima i ustanovama prevashodno zavisiti od ocene njihovih dosadasnjih rezultata rada.Povratak na vrh strane


SLUZBA ZA ZAPOSLJAVANJE U KRALJEVU - pise Rajko Saric
Dede i unuci na listi cekanja

   Za godinu dana u Kraljevu se broj nezaposlenih povecao za oko 2.500 lica • Drasticno povecan broj nezaposlenih sa navrsenih 50 godina zivota koji imaju malu mogucnost da ponovo zasnuju radni odnos • Zbog pasivnog trazenja posla, sa evidencije brisano oko 500 lica

   Prema zvanicnim statistickim podacima, u Srbiji ima skoro milion nezaposlenih. Najvise je mladih, tek svrsenih srednjoskolaca i fakultetski obrazovanih, koji i imaju kakvu - takvu mogucnost zaposljavanja, ali i zanatlija u poodmaklim godinama, koji tesko da ce moci ponovo doci do radnog mesta.
   Na podrucju Raskog okruga, u opstinama Kraljevo, Vrnjacka Banja, Novi Pazar, Tutin i Raska, na zaposlenje trenutno ceka 48.921 lice, sto je za oko 3.800 vise u odnosu na januar 2003. godine, pokazuju podaci Republickog zavoda za trziste rada. Najvise nezaposlenih ima kraljevacka opstina, 17.643 za oko 2.500 lica vise nego u istom periodu lane. U Novom Pazaru bez posla je 16.767 lica, u Tutinu 5.451, Raski 5.019 i u Vrnjackoj Banji 4.037 lica.
Lista cekanja sve duza - tabla nade   Prema kvalifikacionoj strukturi od ovog broja 27.618 lica, od cega 14.782 zena, ima neko strucno zanimanje, dok 21.303 nezaposlena, medju kojima i 13.067 zena, nema nikakvu kvalifikaciju. Veliku retkost predstavlja i podatak da je u Tutinu broj nezaposlenih veci od radno angazovanog stanovnistva. U Kraljevu je prosle godine bilo otvoreno 8.287 radnih mesta od kojih je popunjeno 6.698, dok je u Raski u istom periodu posao naslo samo 37 radnika.
   -Prosle godine u opstinama naseg regiona izrazena je potreba za 11.435, a zaposleno je 7.731 radnika. Na neodredjeno vreme zaposleno je 3.750 novih radnika, gde je najvise bilo onih sa trecim stepenom strucnosti, 1.106. - potvrdila nam je Jasmina Petrovic, zamenik direktora Republickog zavoda za trziste rada, Sluzbe u Kraljevu.
   Najvise nezaposlenih dobilo je posao u oblasti trgovine i usluznih delatnosti, njih 2.048, dok se u preradjivackoj industriji zaposlilo oko 1.400 radnika. Obrazovanje je iskazalo potrebu za 1.795 radnika, ali ih se zaposlilo 1.000 manje. U oblasti zdravstva i socijalnog rada pojavila se potreba za 1.216, a zaposleno je oko 1.080 radnika.
   -Stvarno zaposljavanje imamo samo u privatnom sektoru - kaze nasa sagovornica - dok se zaposljavanje u drzavnom sektoru, uglavnom odnosi na budzetske korisnike. To znaci da je zaposljavanje u proizvodnoj delatnosti neznatno. Zabrinjava nepovoljna starosna struktura nezaposlenih. U Raskom okrugu ima blizu 11.000 lica sa navrsenih 50 godina zivota. Broj nezaposlenih u ovako visokoj starosnoj dobi povecao se zbog radnika koji su kao tehnoloski visak ostali bez posla. Samo u prosloj godini na Zavodu je zavrsili oko 2.800 prekobrojnih radnika, najvise iz ,,Magnohroma” i ,,Fabrike vagona”. Ovih dana ocekujemo ,,dolazak” i oko 750 radnika iz MK ,,Rudnik”, koji su nedavno ostali bez posla.
   Sa navrsenih 50 godina zivota, u Kraljevu na zaposlenje ceka vise od 4.500 lica, sto je 26 odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Cak 29 odsto nezaposlenih je sa cetvrtim stepenom strucne spreme, 28 odsto sa trecim, a sa prvim stepenom 27 odsto. Prosle godine u Kraljevu je zaposleno 2.338 lica sa prvim stepenom strucne spreme, 1.691 sa trecim, 1.554 sa cetvrtim i 735 sa sedmim stepenom. Medju 17.643 lica, koja u Kraljevu traze posao, nalazi se i 1.659 lica koja na radnu knjizicu cekaju vise od deset godina.
   -U pet opstina Raskog okruga na prvo zaposlenje ceka 33.483 lica od cega su 74 odsto zene. Oko 9.200 lica na zaposlenje ceka godinu dana, a 8.839 od tri do pet godina - kaze Jasmina Petrovic i dodaje da novcanu naknadu koja iznosi od 4.264 do 8.529 dinara, prima 2.945 lica koja su bez posla ostala po osnovu stecaja pojedinih firmi ili po osnovu tehnoloskog viska. Nevolja je u tome sto i ova naknad, kao vid zbrinjavanja radnika koji su bez posla ostali ne zvojom krivicom, kasni sedam meseci. Problem stecaja bice izrazen i u narednom periodu, posebno u Novom Pazaru.
   Sa evidencije Trzista za zaposljavanje u Kraljevu je brisano oko 500 lica, ali ne kao rezultat zaposljavanja, vec zbog pasivnog trazenja posla, sto je u skladu sa novim zakonskim propisima. Ciscenje kartoteke tek predstoji.Povratak na vrh strane


ZABRINJAVAJUCI POKAZATELJI SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE - pise Rajko Saric
Parfemi umesto masina

   Spoljnotrgovinski deficit, za jedanaest meseci prosle godine, iznosio je 4,5 milijardi dolara na nivou Srbije, dok je kraljevacka privreda ,,u minusu" za 11,9 miliona dolara • Fizicki obim proizvodnje na podrucju RPK Kraljevo manji za 8,2 odsto

   Za jedanaest meseci prosle godine srpska privreda izvezla je robe u vrednosti od 2,3 milijarde dolara, a pri tom je na nasem trzistu prodato inostranih proizvoda u vrednosti od 6,5 milijardi dolara. Oko tri milijarde dolara potrosili su nasi gradjani za uvoz razne robe, a isto toliko za automobile, hranu, pice, cigarete i parfeme. Samo na uvoz automobila potroseno je oko 100 miliona dolara, dok je na raznorazne parfeme otislo vise od sedam miliona dolara.
Zakljucno sa novembrom 2003. godine, sa podrucja Regionalne privredne komore, koja pokriva podrucja devet opstina    Raskog i Moravickog okruga, po osnovu pokrivenosti uvoza izvozom, zabelezen je deficit od 103.340.000 dolara. Kako nam je potvrdjeno u Odboru za privredni sistem i ekonomske odnose sa inostranstvom RPK, privreda Raskog okruga ubelezila je negativan saldo jer je uvezeno za 48.790.209 dolara vise robe nego sto je iznosio izvoz. Kraljevo je, prema ovim pokazateljima, imalo pokrivenost uvoza izvozom od 66,7 odsto, sto i nije tako lose ako se ima u vidu da je Novi Pazar uvoz pokrio izvozom sa svega 18, a Tutin sa 12,5 odsto. Drugim recima, kraljevacka privreda je za jedanaest meseci prosle godine izvezla proizvoda i roba vrednih oko 24.000.000 dolara, a uvezla nesto manje od 36.000.000 dolara.
   Pozitivan bilans sa inostranstvom ostvarila je jedino privreda Lucana jer je izvoz bio za 5.000.000 dolara veci od uvoza.
Medju 50 najvecih izvoznika sa podrucja RPK, na prvom mestu je ,,Metalac" iz Gornjeg Milanovca koji je ostvario izvoz od oko 8,8 miliona dolara. Na drugom mestu je ,,Milan Blagojevic - Namenska" iz Lucana, koja je kupcima u inostranstvu plasirala proizvode vredne 6,9 miliona dolara, dok je kraljevacki ,,Magnohrom", i pored mnogih teskoca, u izvozu ostvario oko 4,4 miliona dolara. Slede zatim, preduzeca ,,Sloboda" iz Cacka, ,,Mondi Serbija" i ,,Vagonogradnja" iz Kraljeva, te ,,Mediteran-92" iz Guce.
   Kad je rec o uvoznicima, na prvom mestu je ubedljivo ,,Auto - Cacak" iz Cacka, koji je, u periodu januar - novembar 2003. godina, uvezao proizvode u vrednosti od oko 20,6 miliona dolara, a da pri tome nije izvezao nista. Odmah iza njega, na lestvici uvoznika nalazi se ,,Metalac" iz Gornjeg Milanovca (oko 10.000.000 USD ), ,,Alumil YU" iz Cacka ( 6,1 USD ) i ,,Milan Blagojevic    - Namenska" iz Lucana ( oko 5,7 USD ).
Kako smo nezvanicno saznali u RPK Kraljevo, fizicki obim industrijske proizvodnje, u Srbiji, za jedanaest meseci prosle godine bio je za 3,8 odsto manji u odnosu na isti period 2002. godine. Na podrucju RPK proizvodnja je smanjena za 8,2 odsto pri cemu je drastican pad, od 14,4 odsto, zabelezen u Moravickom okrugu, u opstinama Gornji Milanovac, Cacak i Lucani.
   Losim zakonima omoguceno je da se uvozi i ono cega i kod nas ima u izobilju, pa je tako iz inostranstva na nase trziste stiglo i vise od 32.000 tona jabuka! Za novu opremu potroseno je svega sedamdesetak miliona dolara zbog cega u proizvodnim halama srpske privrede i dalje stoji zastarela tehnologija. Sa malim izuzecima,kao da je zaboravljeno pravilo da za osvajanje novih proizvodnih programa za izvoz i pojeftinjenja proizvodnje, najpre treba staru opremu zameniti novom. Ovako, drzava je dozvolila da se ogroman novac odlije na robu siroke potrosnje od koje nema koristi.
   Novi carinski propisi koji su stupili na snagu 1. januara ove godine, trebalo bi da umanje deo ovih problema . Ali, ostaje velika skepsa ekonomskih strucnjaka po pitanju izgradnje mehanizma i institucija kojima bi se osigurao uvoz kvalitetnih proizvoda.Povratak na vrh strane


POMOC ZA SIROCAD IZ ORLJE GLAVE - pise Vesna Mrakovic Jokanovic
Novi dom za Mariju i Milosa

   Zivot se surovo poigrao sa Milosem i Marijom Curcic. Ne samo zbog toga sto su rodjeni i odrasli u Orljoj Glavi, mestu na kojem se, kako mu i ime kaze gnezde samo orlovi, nebu pod oblake, na hiljadu metara nadmorske visine i osamdeset kilometara daleko od Kraljeva. U selu u kojem se udaljenost od najblizih komsija meri brzinom hoda, selu koje ima samo tri djaka u prva cetiri razreda osnovne skole, i koje polako odumire.    Desetogodisnji Milos i trinaestogodisnja Marija, preziveli su mnogo teza iskusenja od ostalih djaka- pesaka. Nevolje su pocele jos 1995. godine, kada im je, nesretnim slucajem, poginuo otac. Majka se nije najbolje slagala sa svekrom i svekrvom. posle tri godine se, sa decom, vratila u roditeljski dom u Mlancu, a onda, 2000.-te godine i preudala u Mrsac. Milos i Marija su ostali u Orljoj Glavi sa ocevim roditeljima, ali njihovoj nesreci ni tu nije bio kraj. Vec sledece godine umire njihova baka, a polovinom januara ove godine i deda Radovan. Milos i Marija ostaju sami u pustoj planinskoj kuci. Brigu o njima preuzimaju ujak Janko i majcini roditelji koji pomazu i oko odrzavanja stoke i imanja. Ovo bi ostala samo jedna od mnogih teskih zivotnih prica, da se dobri ljudi iz ovog kraja nisu obratili za pomoc drzavi i novinarima. Mile Koricanac, nacelnik Raskog okruga, odmah je obisao male Curcice u njihovom domu, odneo im paket hrane i srestava za higijenu u utorak je organizovan sastanak sa predstavnicima Centra za socijalni rad i medija, kako bi se naslo najbolje i trajno resenje za Mariju i Milosa.
   - Od vikenda, kada smo obisli ovu decu i kada je taj problem prikazan na televiziji, moj telefon ne prestaje da zvoni. Sa svih strana se javljaju ljudi i nude pomoc. Mi imamo iskustvo u resavanju ovakvih problema, pravili smo kucu i za ugrozenu porodicu u Lopatnici, ali smo smatrali da je neophodno da konsultujemo strucnjake Centra za socijalni rad jer su u pitanju deca, a oni su najkompetentniji da odrede pravi nacin na koji treba pomoci. Mi smo ponudili tri opcije: smestaj u Decije selo na Beranovcu, da im, na odredjeno vreme, ustupimo garsonjeru u Kraljevu ili da, na placu koji je kupio njihov deda u Konarevu, izgradimo kucu sa pomocnim objektima. Donatori se vec javljaju i ja garantujem da bi kuca, ako sada pocnemo sa pribavljanjem dokumentacije i gradnjom, bila gotova do iduce skolske godine.
   NJihov problem mi ne mozemo da resimo, jer ne mozemo da im zamenimo ni oca, ni majku, ni dedu. mozemo da im ublazimo teskoce, tako sto cemo ih preseliti iz cudljive planine i tako im olaksati zivot. Verujem u nase donatore u Kraljevu, a i oni veruju nama jer znaju da njihov novac uvek ide na pravo mesto. Konacnu rec, ipak treba da daju strucnjaci iz naseg Centra za socijalni rad, a mi smo tu da podrzimo resenje koje oni odaberu - kazao je Mile Koricanac.
Od Vanje Nikolic, koja je bila Marijina i Miloseva uciteljica ali i mnogo vise od toga, savetnik i prijatelj u nevolji, saznajemo da Marija svakodnevno ustaje u pet sati, pesaci sat i po, koliko joj kroz planinske vrleti treba da predje pet kilometara od kuce do autobuske stanice, a onda putuje u skolu u Studenici. Nazad krece oko podneva, ponovo sama kroz planinu i stize u sesnaest casova, zimi i po mraku koji se brzo spusta na ove predele. Deca su odlicni djaci, a Marija ima zelju da studira pravo, i da ispravi bar neke druge nepravde.
   - Mariju i Milosa znamo vec pet godina, pruzili smo im svu potrebnu pomoc, dobro saradjivali sa obe porodice koje su brinule o deci. Posle smrti dede Radovana, dogovorili smo se i pokrenuli proceduru da njihov ujak Janko, postane hranitelj. On je i do sada mnogo pomagao, a cela porodica Brkusanin je jedna zdrava, motivisana zajednica, koja ima puno ljubavi i brige za decu i mislimo da ce to biti najbolje resenje - rekla je Zorica Vidic, koordinator regionalnog tima za zastitu dece bez roditeljskog staranja Centra za socijalni rad. Ona je istakla da socijalni radnici, na zalost, nisu cesto u prilici da biraju nacin na koji ce resavati probleme, jer su ograniceni iznosom novcanih sredstava propisanih zakonom, za zbrinjavanje sirocadi. Odluka ce biti doneta brzo, posle razgovora sa decom i njihovom porodicom a posto budu razmotrene sve okolonosti i najbolja resenja za Milosa i Mariju.
   Vec umorni od puta do Kraljeva, sastanka, kamera i foto-aparata koji su zabelezili ovaj susret, Marija i Milos nisu zeleli da pricaju o sebi. Ni mi nismo hteli da, makar i nehotice, povredimo jos sveze rane, pa smo suspregli novinarsku znatizelju. Receno je dovoljno. Sada su na potezu humani ljudi poput direktora preduzeca ,,Stari Jasen" koji je odmah obecao pomoc u izgradnji porodicne kuce.Povratak na vrh strane


 ZABELEZENO PODNO KOTLENIKA - pise Marko Slavkovic
Da duse ne budu gresne

   Mucenicki zivot tridesetogodisnjeg Miluna Radenkovica, iz Gornjih Ladjevaca, ne moze lako da prekrati ni glad, ni bolest, ni mrazevi, jer mu pomazu seljani, ali moze obilnija kisa, tezi sneg i jaci vetrovi.

   Kao mnoga deca na svetu i Milun Radenkovic je, sa cetiri godine, bio razdragan, radoznao i- neoprezan. Iskoristio je trenutak roditeljske zauzetosti, mozda i nepaznje, i upao u krecanu. Pronasli su ga licem zabijenim u ugaseni krec. Posle toga je izdrzao sve bolove i sve lekarske intervencije, ali su posledice ostale. Vid mu je znatno ostecen, govor usporen, a na srcu su mu se pojavile primetne smetnje. Tako je rastao i odrastao. Otkad zna za sebe, ziveo je u teskom siromastvu: otac i majka u sobici od blata i letava, a on, i tri godine starija sestra, u odvojenoj dascarici. Spavali su na zemljanom podu, jeli su iz iste posude, grejali se na jednoj furuni, umesto sijalice sluzili se jednom svecom, vodu su pili iz iste testije... Roditelji su mu bili poznati nadnicari, ali posteni ljudi. Nekako u vreme kad je Milun sticao punoletstvo, otac mu je poginuo na izgradnji seoskog puta. Odronila se obala i zatrpala ga. Majka mu je, desetak godina posle oceve smrti, umrla od najteze bolesti. Milunova sestra, Svetlana, u medjuvremenu se udala, i decu izrodila, ali se ovih dana vratila u svoju sobicu od dasaka. Ona najbolje zna zasto, i da li je morala da se vrati. Ako bude srece, mozda ce opet otici muzu i svojoj deci. Milun je u sobici u kojoj su mu nekada ziveli roditelji.
   Za sada, Milun i njegova sestra zive, sto narod kaze, da nas je vise na broju. Uzalud je gomilati reci, pa to docarati. Tuga i jad se mogu samo videti i osetiti.

Realni strah
Ovde je, ipak, vise rec o Milunu, zrelom mladicu, sposobnom da ima porod, spremnom da radi i vise od zdravstvenih mogucnosti. Ono para sto zaradi kao nadnicar, daje za lekove, a hranu, koju mu donose seljani, stedi do neke sledece pomoci. I nista. Zivot bi tako tekao dalje, u bedi i jadu, ali bi ziveo. Medjutim, mestani Ladjevaca, posebno Gornjih Ladjevaca, Milunove komsije, imaju realni strah od Boga. Da, od Boga. A zasto? Pa, tu gde Milun noceva, a rekli smo da je to oronula stracara, krov je vec odavno poceo da tone, a i tavan je sve blizi podu. Bukvalno je izvesno da je samo pitanje dana kada ce se krov, zajedno sa tavanom, sruciti u sobicu. Time bi, ne daj Boze, Milun doziveo ocevu sudbinu. E, to je to. Ladjevcani ne zele da im duse budu gresne, pa su cvrsto odlucili da Milunu sagrade kucu. I temelj su podigli.
   - Organizovali smo se. Spremni smo da najveci teret podnesemo mi, ali ne mozemo sve sami. Potrebna nam je pomoc humanih i boljestojecih ljudi, bilo u novcu, bilo u gradjevinskom materijalu.- kaze Zoran Radenkovic, predsednik Organizacionog odbora za izgradnju Milunove kuce.
   I zaista. Pomoc je vise nego potrebna, uverili smo se. Zaista je potrebna bilo koja vrsta pomoci: crep po crep, prozor, vrata, dobrovoljni rad... Jer, mucenicki zivot tridesetogodisnjeg Miluna Radenkovica ne moze lako da prekrati ni glad, ni bolest, ni mrazevi, jer mu pomazu seljani, ali moze svaka obilnija kisa, tezi sneg i jaci vetrovi...
   Milunova adresa je: poslednja "kuca” u Gornjim Ladjevcima, ispod samog Kotlenika.

Ziro - racun
   Radi novcane pomoci za izgradnju kuce otvorena je dinarska stedna knjizica kod Srpske banke a.d. u Kraljevu, na ime Miluna Radenkovica- Ladjevci.
   Ziro- racun banke je 908- 29501- 36, br. st. raz. 50700, partija 01110048.
.Povratak na vrh strane
LOKALNO- EKOLOSKI AKCIONI PLAN KRALJEVA - OTPADNE VODE (5) - pise Marko Slavkovic
Zagadjivace pod kontrolu

   Urbana naselja se zagadjuju povrsinskim vodama, preko svojih kanalizacionih izliva i industrijskih kolektora, koji se direktno ulivaju u povrsinske vode. Sve te otpadne vode, razlicite po svom sastavu, mogu da zagade reku opasnim i toksicnim materijama kako bakterioloski tako i hemijski.
Komunalne vode, pored raznih organskih materija, kao sto su deterdzenti i sapuni, i neogranskih, u koje spadaju razna sredstva za dezinfekciju, sadrze i veliki broj klica (bakterija, virusa), koje mogu da dovedu do hidricnih epidemija. Najveci broj klica izlucuje se ljudskim fekalijama. Takodje, pored razlicitih organskih materija, koje se izlucuju na ovaj nacin, urinom se izlucuju i velike kolicine fenolnih materija. Tako se, svakim litrom urina, u komunalnu vodu distribuira deset miligrama fenolnih materija, kao normalan produkt ljudskog metabolizma.
   Sto se tice otpadnih industrijskih voda, sve sadrze i distribuiraju u recipijent, u zavisnosti od tehnoloskog procesa, teske metale (galvanizacija, metalna industrija), razlicite opasne materije: cijanide, merkaptane, zivu, arsen ( hemijska industrija) i visoke kocentracije organskih materija. Tu su i grupe vrlo opasnih organskih jedinjenja (tekstilna industrija, mlekara, klanice, farme, strugare), kao i opasnost od potrosnje kiseonika u reci i pomora ribe u njoj.

Ibar godinama bez preciscivaca
   Duz celog toka Ibra ne postoji nijedan preciscivac u funkciji, ni za industrijske ni za komunalne vode. Takodje, i nas grad, i nasi sugradjani, nazalost imaju isti odnos, kada su u pitanju distribucije otpadnih voda u recipijente.
Zato, i svaka kritika na zagadjivace, uzvodno, izlisna je, kada se zna da se u nasem gradu godinama to nikoga ne dotice, niti podstice na razmisljanje kuda idemo i gde nas to vodi?!
   Inace, Strucni tim LEAP-a za vodu izradio je Nacrt vizije za otpadne vode u narednih deset godina, a njome je predvidjeno da se dogradi fekalna i atmosferska kanalizacija Kraljeva, da se izgradi fekalna i atmosferska kanalizacija svih sela i naselja u kraljevackoj opstini; da se dogradi precistac otpadnih voda sa laboratorijom i da se instalira malo postrojenje za preciscavanje otpadnih voda u selima i naseljima u opstini, takodje sa laboratorijom. U viziji je zacrtano da se obavlja redovna kontrola ispusta otpadnih voda iz industrije i stambenih objekata u kanale i vodotoke i da se nad zagadjivacima sve vreme vrsi inspekcijski nadzor.
   Neophodno je da se instaliraju i precistaci otpadnih voda, sa laboratorijom, u industrijskim kompleksima, adekvatno njihovoj velicini i uticaju na kvalitet vode; da budu uradjeni katastri zagadjivaca za opstinu Kraljevo, a da se u mesnim zajednicama, preko rezijskih odbora, i mini komunalnih preduzeca, vrsi odrzavanje javnih vodovoda tih naselja. Pored toga, predvidjeno je da se primenjuje zakon i evropski standardi za otpadne vode i proces preciscavanja, preko akreditovanih laboratorija, i da se urade lokalni pravilnici sa svojim specificnostima.Povratak na vrh strane


UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NOVI BROJ KRALJEVACKE "POVELJE" - pise Ana Avic
Prepoznatljiv kvalitet

   I ovaj broj kraljevacke "Povelje", treci za 2003, opravdava visok ugled koji casopis ima medju postovaocima pisane reci i u strucnim krugovima. Nesto obimniji nego ranije, na preko dve stotine strana, broj obiluje kvalitetnim i raznolikim prilozima iz lepe knjizevnosti i drugih umetnosti, esejistike, knjizevne kritike i istoriografije. Namah prepoznatljiva graficka oprema Dragana Pesica i ovoga puta je ucinila da se "Povelja" od drugih slicnih casopisa izdvoji vec i svojim izgledom.
Broj otvaraju pesme upravo nagradjenog Duska Novakovica (casopis se pojavio istoga dana kada je doneta i odluka o ovogodisnjem dobitniku nagrade "Vasko Popa"). U Procelju mesto su nasle i pesme mlade, ali afirmisane Olivere Vuksanovic i izrazito urbana poezija Zvonka Karanovica. Uz pricu Igora Marojevica i lirsku prozu Ferida Muhica, tu su i prozna ostvarenja kraljevackih autora: Aleksandre Unterveger (moderna prica o ljubavi), Dejana Aleksica (ironicna, ispricana iz pomalo pomerenog ugla decaka sto autoru omogucava poigravanje smislom i sintaksom) i Milana Djokica (nezna i citljiva, jos jedna prica o ljubavi koja se ironijom brani od sentimentalnosti, a neobicnim krajem od konvencija).

PREDSTAVLJANJE
   Svakako jedan od najzapazenijih priloga u ovom broju "Povelje" jeste poezija Edit Sedergran (1892-1923), predstavnice finsko-svedske knjizevnosti i prvog moderniste u nordijskoj poeziji. NJene pesme kod nas do sada nisu objavljivane, a kao i ranije dragocene priloge sa skandinavskih jezika za kraljevacku "Povelju" preveo je Predrag Crnkovic. U rubrici Premoscenja nalazi se i intrigantna prica Elizbet Tejlor "Rumen od stida" (preveo Djordje Krivokapic) koja motivom tajne uvlaci citaoca u skrovite dubine covekove duse.
   Cineci sponu izmedju proslogodisnjeg Zickog duhovnog sabora - Preobrazenja i objavljivanja zbornika o njegovom dvanaestom laureatu, Rajku Petrovom Nogu, "Povelja" donosi besede koje su procitane prilikom letosnjeg urucenja Zicke hrisovulje (Matija Beckovic, Niksa Stipcevic, Dragan Hamovic i R. P. Nogo).
Nenad Milosevic predstavlja svoje ljubavne pesme i pesme o ljubavi u kojima na vest nacin produbljuje narativne i slikovite isecke iz svakodnevice. U autopoetickom tekstu koji prethodi ovom pesnikovom izboru autor iznosi stav da je snaga emocija jedini kriterijum u odluci da se napise pesma i posebno se osvrce na motiv "nagovestaja kraja ljubavi", odnosno "izmicanja ljubavi usred ljubavi".
   U rubrici Prostori, Djerdj Konrad razmislja o gradonacelniku (gradjaninu i majstoru) i gradonacelnickim poslovima, o antinomiji urbanizma i etatizma, lokalnoj samoupravi i civilnom drustvu, njegovom antipodu - nacionalizmu, knjizevnosti i kulturi uopste, o estetizmu i modernizmu. (Tekst je sa madjarskog preveo Arpad Vicko.)

PONIRANJE
   Poniranje donosi dva zanimljiva eseja: Bojana Stojanovic-Pantovic pise o poetickom kontekstu i aksioloskim aspektima proze Isidore Sekulic, a Vladimir Zoric razmatra motiv naroda kao kolektivnog svedoka legendarnih dogadjaja u trima pricama Danila Kisa ("Simon Cudotvorac", "Legenda o spavacima" i "Slavno je za otadzbinu mreti").
   Ono sto sigurno izdvaja ovaj broj "Povelje" jeste i izuzetno bogata i kvalitetna kriticka rubrika (kako po imenima kriticara, tako i po autorima i ostvarenjima koji su tema njihovog promisljanja). Mladen Veskovic pise o knjizi "Dosije Domasevski" Dragana Velikica koja se nasla u najuzem izboru za NIN-ovu nagradu; Dragan Boskovic predstavlja "Rusku lepoticu" Viktora Jerofejeva, poslednju u nas prevedenu knjigu jenog od najcitanijih savremenih ruskih pisaca; Mileta Acimovic Ivkov govori o "Nekropolju" Predraga Palavestre, a Marko Paovica o "Osnovi i prici" Marka Nedica. Uz prikaz knjige "Apokrifi o Furtuli" Mirka Demica koji je sacinila Mila Stefanovic, u ovoj rubrici su i tekstovi o tri knjige kraljevackog izdavaca: tekst Svetlane Seatovic-Dimitrijevic o "Ogledima o srpskom realizmu" Dragane Vukicevic, Ane Ristovic o "Knjizi o srcu" Sase Jelenkovica, koja je prosle godine dobila ngradu "Vasko Popa" i bila jedna od najzapazenijih u nasoj pesnickoj produkciji i Dusice Potic o "Tamnim stvarima" Novice Tadica koji je vec klasik nase knjizevnosti.
   Mladi istoricar, Cedomir Antic, u svom prilogu osvetljava diplomatske odnose Srbije i Velike Britanije u vreme Krimskog rata i njihove potonje implikacije na istoriju nase drzave.
   Ustaljeni prilozi iz drugih umetnosti i ovoga puta su visokog kvaliteta. LJubisa Simovic je ponudio zanimljiv tekst o nerealizovanim umetnickim idejama, a povod je bila izlozba koja je u novembru mesecu priredjena u Gradskoj galeriji u Pozegi. Rec je o postavci tekstova, skica, kompjuterskih i video animacija i maketa koje ilustruju nikada realizovane umetnicke zamisli. Polazeci od cinjenice da je istorija umetnosti istorija realizovanih ideja umetnika, Simovic se pita nije li to dovoljan razlog da se posumnja u njenu verodostojnost i pokusava da "otvori" publiku za jedan nov vid istorije i nov vid postavke u kojoj se poetski duh umetnika obraca poetickom u posmatracu.
   Stalni citaoci "Povelje" vec su navikli na zanimljive tekstove Aleksandra Gatalice koji ni ovoga puta ne izneverava ocekivanja muzickih, ali i literarnih sladokusaca. Posle tekstova o veseloj klasicnoj muzici i harmoniji nesklada kod Betovena, na red su dosli klavir i pijanizam, kao i uvek iz jedne posve drgacije i neobicne perspektive.

POSEBNOST
   Aleksandar Milosavljevic pise "o nekim aspektima pozorisnog stvaralastva nacionalnih manjina u Srbiji", a Sasa Radojevic o specificnom "marginalizmu" Zelimira Zilnika.
   Razgovor sa Vukicom Mikacom, fotografom i autorom izlozbe "Bez maski" (fotografije tridesetak velikana naseg glumista), vodila je Tatjana NJezic.
   Broj zatvaraju svojom posebnoscu prepoznatljive autorske rubrike: Pozitiv i Pojmovnik. U prvoj, Miodrag Raicevic lako i duhovito slika devet snimljenih odnosno nesnimljenih fotografija iz svoga zivota, a u drugoj, Dragan Jovanovic Danilov eksplicira neke od svojih pesnickih opsesija. NJegovi lirski i meditativni, ali i autopoeticki pasazi o Homeru predgardja, tajni, Mediteranu, pozoristu, morskom konjicu, sigurno boje ovaj broj "Povelje" posebnim bojama.
   Po svemu, ovako profilisan casopis u izdanju Narodne biblioteke "Stefan Prvovencani" sustinski doprinosi da Kraljevo ostane jedan od najznacajnijih kulturnih centara u zemlji.


Bojana Milosavljevic USPESNA PRODUKCIJA - pise Bojana Milosavljevic
Otkupljeno pet knjiga

    Ministarstvo kulture i medija Republike Srbije, na osnovu konkursa koji je raspisan za dopunu fondova opstinskih/narodnih biblioteka na teritoriji Republike Srbije, otkupilo je pet knjiga iz proslogodisnje produkcije Narodne biblioteke "Stefan Prvovencani" iz Kraljeva: Razgovet il vrtlog Srbe Mitrovica, Poslednje i prvo Dragana Hamovica, Borislav Radovic, pesnik, zbornik radova, Jednostavno pismo Milosa Petkovica i Tamne stvari Novice Tadica. Time je jos jednom potvrdjen znacaj ovoga izdavaca u savremenoj knjizevnoj produkciji.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

 NAUCNO ODELJENJE
,,Upoznaj samog sebe" Bosko Jovicic (Cacak / Legenda)
Knjiga ,,Upoznaj samog sebe" nastala je sintezom poglavlja iz ranijih knjiga, kao i novih tekstova koji se bave psihopatologijom licne prirode, doktora medicinskih nauka i specijaliste za neurologiju i psihijatriju Boska Jovicica. Stivo satavljeno od niza savetodavnih uputstava, pomoci ce vam da upoznate sebe, sto je osnova za resavanje mnogih dilema i problema. Upoznajuci sebe, bicemo svesni svih iracionalnih sila nagonsko - afektivne prirode, koje su svakog trenutka spremne da eksplodiraju- istice autor i dodaje, da time aktiviramo i svoj kreativno stvaralacki potencijal, cime obogacujemo zivot pozitivnim sadrzajima i ulepsavamo svrhu svog postojanja.

DECJE ODELJENJE
,,Olovka pise srcem" priredili Budimir Nesic i Vanja Rupnik Racic (Beograd / Gramatik)
Knjiga je nastala posle statisticke obrade podataka jednog testa za merenje decje inteligencije u Institutu za psihologiju u Beogradu, kojim je bilo obuhvaceno oko dve hiljade dece uzrasta od 4 do 14 godina.
Autenticni odgovori dece, na pitanja o znacenju razlicitih pojmova, preneti su u ovu knjigu. Mudro, snalazljivo, simpaticno i smesno, deca nam otkrivaju bogatstvo maste, svoje dozivljaje i iskustva, a mozda otkrijemo i neka nova znacenja stvari i pojava koja nas okruzuju.

PREPORUCUJEMO
,,Detalji negativa" Veroslav Stefanovic ( Kraljevo / NB ,,Stefan Prvovencani")
Nova knjiga kraljevackog pesnika Veroslava Stefanovica nedavno je, kao rukopis, nagradjena prestiznom nagradom Knjizevnog kluba Kraljevo, iz donacije dr Hranislava Milosevica.
Brizljivo komponovana, ova knjiga sadrzi pregrst izvrsnih pesama koje objedinjuje sve, od ranije znane odlike Stefanovicevog pevanja. U njima, medjutim, otkrivamo i znacajne iskorake. Stefanovicev stih nije vise ,,rasut", sada je sporiji i smireniji, a pesme su zadrzale dinamicnost i ritam. Knjiga ,,Detalji negativa" je bez sumnje najbolja Stefanoviceva knjiga i vredan prilog ovogodisnjoj pesnickoj sezoni.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
Misel Ulebek ,,Platforma" ( Beograd / CLIO).Povratak na vrh strane


KOSARKA - PRVA EFES LIGA - pise Zoran Bacarevic
Zdravlje (konacno) "unisteno" - Masincu "decje bolesti"
• Sloga Favorit deklasirala Zdravlje (100:73), Masinac posle poraza u Kragujevcu (70:75) u teskoj situaciji, u prilici da juri deveto mesto da bi izbegao baraz za opstanak u eliti • Sutra Masinac domacin Er- gonomu, Sloga gost Spartaka

   Jedno tipicno toplo-hladno kolo u nastupu kraljevackih prvoligasa u Efes Prvoj ligi . Koliko god je Sloga FVM obradovla svoje pristalice ubedljivom pobedom nad Zdravljem toliko je poraz Masinca u Kragujevcu od vec odavno otpisane Zastave zadao tesku glavobolju rukovodstvu u strucnom stabu "studenata". Sloga je nacinila korak ka (mogucem) plasmanu u Super ligu a Masinac je u situaciji da se do poslednjeg daha bori da izbegne deseto mesto na kraju prvenstva koje znaci baraz sa drugoplasiranom ekipom iz Prve B lige (Srbije) za opstanak u elitnoj kosarkaskoj deviziji.
Zeljni revansa za seriju ubedljivih pa i ponizavajucih poraza na leskovackom parketu, ali i za gorke pilule u Hali sportova na Ibarskom keju, kosarkasi Sloge prosle subote nista nisu prepu-stali slucaju. Predvodjeni tandemom veterana Ristanovic - Mijajlovic zestoko su atakovali na kos Leskovcana pa je vec prva cetvrtina donela prednost od 14 poena a kako se raspucao i Mitar Trivunovic (postigao cetiri trojke) prednost Kosticevih "momaka" u jednom momentu iznosila je i svih 23 kosa (47:24). Gostima iz Leskovca pripao je finis prvog dela utakmice i treca deonica ali Pavkovic, Mitic, Gnjato, Kuburovic, Stankovic i drugovi nisu imali snage za preokret pa su parket Hale sportova napustili pognutih glava i uz dodatno "srecan put" od grupe najekstremnijih navijaca Sloge koji su tribine popunili do poslednjeg mesta. Sloga FVM je Leskovcanima naplatila stare dugove sa kamatom a kako je bolja u medjusobnim susretima u ovoj sezoni u prednosti je u eventualnom "sudaru" sa Zdravljem u borbi za plasman u Super ligi. Dragan Ristanovic je bio najefikasniji u pobednickoj ekipi sa 24 kosea a dvicifren kos - ucinak imali su i Mijajlovic (23) i Trivunovic (20).
   Kosarkasi Masinca obrukali su se u kragujevackom "Jezeru" protiv Zastave. Podmladjena ekipa Kragujevcana, "decji vrtic" u lokalnom slengu, slavila je pobedu od 75:70 29:23, 19:17, 12:18, 15:12) zabelezila prvu pobedu u ovoj sezoni a kraljevackim "studentima" nagnala zestoku glavobolju pred rasplet prvenstva. Poslednji put Kragujevcani su prvenstvenu pobedu zabelezili u poslednjem kolu Prve B lige bas protiv Masinca a subotnje "klizanje" mladjeg kraljevackog ligasa u "Jezeru" moze da bude i kobnoza ucenike Milosa Pejica. Masinac je u Kragujevcu igrao bez Markovica ali i Bukumirovica koji je pred mec oboleo od gripa a rekovalescenti treba da budu nosioci igre sutra protiv niskog Ergonoma, direktnog konkretenta u borbi za devetu poziciju i izbegavanje baraza. Sloga Favorit ce u ovonedeljnom 16.kolu put Subotice na megdan Spartaku sa namerom da u "Dudovoj sumi" ubere mnogo, mnogo vrednije zimske plodove.

Stigle kazne
Komesar za takmicenje EFES Prve kosarkaske lige Slobodan Jelic, izrekao je kaznu KK Sloga Favorit zbog nesportskog ponasanja gledalaca na utakmici sa KK Zdravlje (Leskovac). Sloga je kaznjena sa 15.000 a trener Zdravlja Ivan Mitic sa 4.000 dinara zbog dosudjene tehnicke greske.


POCEO ZIMSKI RASPUST
„Invazija“ na Goc

   Proslog vikenda najlepsa kraljevacka planina Goc prosto je bila opsednuta ljubiteljima zimskih sportova i igara na snegu. Zabelezena je prava „invazija“ gostiju sa svih strana. Kompletnom „ugodjaju“, pored lepog suncanog dana, prekrasne prirode sa dosta snega i cistim planinskim vazduhom, doprinele su i kvalitetna usluga i pristupacne cene u ovdasnjim turisticko-ugostiteljskim objektima. Naravno, nije to tzv. „visoki“ turizam, poput onog na Kopaoniku i Zlatiboru, ali mnogi gosti, mladi i stari, upravo vole ovu vrstu neubanizovanog, prirodnog i cistog turizma, odmora i rekreacije koje su doziveli prosle subote i nedelje na Gocu. To i nisu krili.
   - Imali smo posetu, nezabelezenu u poslednjih 25 godina. Pored Kraljevcana, bili su tu gosti iz Kragujevca, Krusevca, Trstenika, Vrnjacke Banje, Cacka, Gornjeg Milanovca...Parking-prostor je bio tesan, pa se kolona automobila i autobusa protezala od cuvene „Piramide“ do naseg Smucarskog doma. Uspinjaca je radila punim kapacitetom i zajedno sa ski-liftovima bila prebukirana. U svim objektima na Gocu trenutno boravi i oko 500 dece, popunjenost kapaciteta je 100 posto, a slobodnih mesta ce biti tek posle raspusta. Inace, put Kamenica-Goc se redovno cisti, uvek je prohodan i bezbedan za voznju i insistiracemo da tako bude do kraja zimske sezone - kaze Miso Milenkovic, predsednik Smucarskog kluba „Goc“, ziva legenda i „alfa i omega“ turizma i rekreacije na Gocu.
   Turisti i rekreativci na Goc dolaze uglavnom privatnim prevozom, a na raspolaganju im je i autobus privatnog prevoznika „Buca trans“ koji iz Kraljeva polazi u 7 a vraca se u 16 sati, uz cenu karte od 90 dinara u jednom pravcu. Skijasnica SD „Goc“ ima dovoljno ski-opreme za izdavanje po ceni od 50 (sanke) i 250 dinara (skije). Uz pomoc kraljevacke Elektrodistribucije i opstine obezbedjeno je i nocno skijanje, za koje u vremenu od 19 do 22 sata treba platiti 150 dinara. Dnevni ski-pas za ski-lift kosta 150, a za uspinjacu 250 dinara. Prenociste u Smucarskom domu (100 kreveta) kosta 500 dinara, a u kamin-sali, pored 20-tak vrsta jela „a la kart“, mogu se dobiti i razni hladni i topli napici („sumadijski“ i druge vrste cajeva, kuvano vino) i ostali domaci specijaliteti.
   Velicanstveni ambijent Goca tako je i ove zime oberucke prihvatio svoje obozavaoce svih uzrasta, ljude zeljne odmora, rekreacije, dobrog zdravlja i lepote. Da bi taj boravak na Gocu, tu nadomak Kraljevu, bio sto organizovaniji i jos prijatniji, kako je obecano, SD „Goc“, Decje odmaraliste, Sumarski fakultet, Srbijasume i ostala preduzeca i ustanove, u saradnji sa Skupstinom opstine Kraljevo trebalo bi uskoro da sacine plan dalje modernizacije turizma na Gocu, ne samo u zimskom periodu. To ova planinska lepotica svakako zasluzuje, ali i gradjani Kraljeva i Srbije.


ODBOJKA - PRVA A SAVEZNA LIGA
Set ni na vidiku

   • U 12.kolu Ribnica Gradjevinar jos jednom porazena maksimalnim rezultatima u gostima - 0:3 protiv Mladog radnika u Pozarevcu. U nedelju (19 casova, Hala sportova, RTS 2) Ribnica Gradjevinar - Vojvodina Novolin

   Sesti ovogodisnji poraz odbojkasi Ribnice pretrpeli su prosle subote u Pozarevcu. Domaci Mladi radnik bio je jos jednom neumoljiv kada su u pitanju protivnici Kraljevcana ove sezone u gostima. Zabelezio je maksimalnu pobedu od 3:0 (25:22, 25:23, 25:20) pa tako Ribnica ulazi u neslavnu seriju poraza u gostima bez osvojenog seta, sa izuzetkom startne pobede nad Borcem u Pancevu od cak maksimalnih 3:0.
U susret sa Pozarevljanima Ribnica je usla bez povredjenog Mirka Ristovica a odsustvo korektora Kraljevcana i te kako se osetilo. NJegovu ulogu preuzeo je sada vec iskusni Tomislav Popovic, bez iskustva na ovom osetljivom mestu, sto nije pomoglo da se izbegne maksimalan poraz. Susret u SC "Pozarevac" imao je takoreci identican tok po setovima. Domacin je lako stizao do prednosti od 5:1 u poenima, a kako su promene servisa deo odbojkaske istorije , jurnjava za ovolikom pocetnom prednoscu nije mogla da da rezultate, posebno sto je ekipa Dragana Djordjevica pod velikom "hipotekom" manjka igraca. Najblizi pocasnom setu gosti iz Kraljeva bili su u drugom kada su, kako-tako, stigli do minimalnog vodjstva od 22:21 da bi tu bio i kraj i teoretskim izgledima za bilo kakvo iznenadjenje. Trener Pozarevljana Aleksandar Seni-cic, nekadasnji igrac i trener Ribnice, na kraju je sebi dozvolio luksuz da izjavi da nije zadovoljan formom svoje ekipe i da "Bambijevci" moraju da poporave igru u zavrsnici sezone.
Ribnica ceka seriju utakmica sa ekipama iz samog vrha pa ce tako u nedelju docekati do sada neporazenu Vojvodinu Novilin iz Novog Sada.Susret se igra od 19 casova a u Hali sportova bice, u direktnom prenosu, ukljucene kamere RTS 2 .Povratak na vrh strane
Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2004 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive