Internet izdanje - 20. februar 2004.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Predrag Markovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicki uredio: Sasa Kovacevic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Rajko Saric, Milisav Radovanovic (fotoreporter). Sekretar redakcije: Anica Josifovic. Predsednik Upravnog odbora: Gordana Tosic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Filmovanje: Graficka radnja „MAX GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Ziva veza sa nasledjem
Nista od "stanova pre roka"?
Nismo za saradnju po svaku cenu
Tamo gde je vaskrsla Srbija
Nisam zadovoljan
Hleb skuplji od iduce sedmice?
Nerealni rokovi za zavrsetak legalizacije
Posumljavanje
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, plivanje, odbojka


SVECANA SEDNICA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO POVODOM 200. GODISNJICE PRVOG SRPSKOG USTANKA - pise Rajko Saric
Ziva veza sa nasledjem

    „Godisnjice su prilika da sa nasledjem uspostavimo novu, zivu vezu, ne samo zbog poruka istorije, mada je nasa istorija uvek bila veca nego nasa geografija, kako tvrdi vladika Nikolaj Velimirovic“ - istakao je pored ostalog Dejan Milovic, predsednik Skupstine opstine Kraljevo, na svecanoj sednici ove Skupstine posvecenoj 200. godisnjici Prvog srpskog ustanka, moderne srpske drzavnosti i Danu drzavnosti Srbije, odrzanoj proslog petka u kraljevackom Pozoristu.
   Milovic je tom prilikom najpre podsetio na vreme podizanja Prvog srpskog ustanka pod Karadjordjem Petrovicem 1804. godine, posebno na borbe na Karanovcu (Kraljevu), znacaj i karakter te srpske revolucije i vaskrsle srpske drzave, naglasivsi da „svoju drzavnost Srbija s pravom bastini upravo na srednjovekovnoj drzavi i ustanickoj Srbiji 19. veka“.
   - Dva duza prekida - prvo tursko ropstvo, pa jugoslovenska zajednica - ostavila su tragicne posledice na razvoj srpskog drustva - istakao je Milovic. Oslobadjanjem teritorija prosirivane su srpske granice, pa zatim cesto, te iste teritorije deljene i oduzimane. Sada se namece pitanje, dva veka posle uspostavljanja novovekovne nase drzave, izreceno cuvenom Karadjordjevom uzrecicom: „Kojekude, Srbijo“?!
   Upozoravajuci da nam je „najpre potrebna svest o sebi“ i da moramo sami sebe da pronadjemo jer „slabe niko ne iste“, kako kaze nas patrijarh, Dejan Milovic je zakljucio:
   - Mi, koji smo se prihvatili odgovornih narodnih poslova, moramo biti svesni da, ako ne koliko treba, uradimo makar koliko mozemo, da nista odjednom i prekonoc ne moze, vec u stalnom upinjanju; a da nam za sve treba prevashodno mnogo sloge i jedinstva, to nam je oduvek nedostajalo. Moramo biti svesni da ne biramo vreme i okolnosti u kojima zivimo; nisu to birali ni nasi preci - Rudopoljci, Karanovcani i oni koji su od 1882. godine zitelji kraljevskog grada, a svi su se upinjali da ostave svoj pecat u razvoju i napretku Kraljeva. Konacno, svako vreme nosi svoje breme - kaze narodna poslovica i mi moramo da se pokazemo kao odgovorni potomci svojih predaka, svesni odgovornosti, da bi se, jednom i za nase vreme (da zavrsimo u znaku epskog vremena koga se veceras prisecamo desetercom) moglo reci: „Sve je sveto i cestito bilo/ I milomu Bogu pristupacno“.
   Nakon svecane sednice odrzan je prigodni, muzicko-scenski, kulturno-umetnicki program, posvecen jubileju, uz ucesce stotinak umetnika, koji je koncipirao i rezirao Mile Nedeljkovic, upravnik kraljevackog Pozorista, u koprodukciji sa Narodnim muzejom i Istorijskim arhivom u Kraljevu.Povratak na vrh strane


BIVSE DOBRO POLJOPRIVREDNE SKOLE VRACA PRVOBITNU NAMENU? - pise Marina Miljkovic Dabic
Nista od "stanova pre roka"?


   Trgovinski sud u Kraljevu doneo odluku da se plac na kome se nalaze temelji zgrada sa stanovima "za mlade bracne parove, vojsku i policiju" vrati skoli "Dr Djordje Radic" • Republicka Gradjevinska direkcija iskoristila pravo zalbe

   U okviru velike kampanje Direkcije za obnovu i izgradnju zemlje, na delu imanja Poljoprivredno-hemijske skole "Dr Djordje Radic", bez gradjevinske dozvole i uvazavanja interesa vlasnika zemljista, 2000-te godine niklo je (danas napusteno) gradiliste - sedam objekata sa 57 lokala i 280 stanova namenjenih "mladim bracnim parovima, pripadnicima vojske i policije". Citav koncept (cena od 700 maraka za kvadrat) bio je, kako ce se ispostaviti, samo politicki marketing bivsih vlasti. Slicne naloge za gradjenje Direkcija za obnovu i izgradnju (ciji je direktor tada bio Milutin Mrkonjic, poznat po "gradjenju pre roka" ) izdala je i u nekoliko drugih gradova u Srbiji. Bilo je to predizborno vreme, onda je 5. oktobra 2000. godine vlast promenjena i tako, bar sto se Kraljeva tice, radovi na investiciji vrednoj vise desetina miliona evra - nisu daleko odmakli.
OPASNOST ZA PROLAZNIKE: DETALJ SA “GRADILISTA”   Gradiliste je u medjuvremenu plavljeno, pretvarano u prave bazene, procenjivano je da ce armatura korodirati, a temelji propasti ako radovi uskoro ne budu nastavljeni . Nova republicka vlast prebacila je vruc kesten iz svojih ruku lokalnim vlastima. Prilikom jedne od poseta Kraljevu, ministar za urbanizam i gradjevinarstvo Dragoslav Sumarac, najavio je da je sa lokalnim vlastima dogovoreno da za 15 dana bude napravljen predlog ugovor koji ce zadovoljiti sve strane. To je pretpostavljalo da opstina Kraljevo formira Konzorcijum koji bi vodio racuna o nastavku radova, a "Direkcija za obnovu zemlje, odnosno republicka Gradjevinska direkcija (kao njen pravni naslednik) i Poljoprivredno-hemijska skola, na cijem se dobru gradiliste nalazi dobile bi", kako je najavljivano "odgovarajucu kvadraturu stanova ili poslovnog prostora".
- Mi u tim pregovorima nismo ucestvovali - kaze za "Ibarske novosti" Svetlana Mladenovic, direktor skole.
Sporna je bila jedino cena kvadrata, jer su iz Direkcije porucivali da "trzisna vrednost ovih stanova ne moze biti manja od 900 maraka po kvadratu, posto kvadratni metar toliko kosta drzavu" i da ce "prava kupaca koji su vec uplatili 30 odsto vrednosti stana biti zasticena srazmerno visini uplate". Bilo je to jos u oktobru 2001. godine. Od tada do danas - nista, iako se procenjuje da je u pocetne radove ulozeno oko 60 miliona dinara.
   Za Poljoprivredno-hemijsku skolu, nista se nije promenilo jos od pocetka izgradnje tih stanova. Ugovorom iz 2000-te godine bilo je precizirano da ce Direkcija za obnovu i izgradnju zemlje skoli nadoknaditi zauzetu povrsinu od 9,7 hektara obradive zemlje. Kako do toga nije doslo, uprava skole je jos krajem 2000. godine podnela tuzbu nadleznom sudu.
I stanari iz okolnih zgrada trazili su da intervenise gradjevinska inspekcija tvrdeci da su za njih, a pre svega za decu ,velika opasnost rupe duboke i do tri metra koje "vrebaju" izmedju izlivenih temelja. Jos vecu opasnost, kako tvrde, predstavljaju gvozdene sipke koje strce iz betona. Zbog nepostovanja urbanistickih planova i cinjenice da za objekat nije izdata gradjevinska dozvola, inspekcija za urbanizam je prvo donela resenje da se gradnja obustavi, a zatim i da se pomenuta lokacija dovede u prvobitno stanje. Prema tuzbi Poljoprivredno-hemijske skole nedavno je i Trgovinski sud u Kraljevu doneo odluku da zemljiste bude vraceno skoli.
   - Nasa skola je ugledna ustanova sa vise od 120 godina dugim stazom. Buduci da je rec o specijalizovanoj skoli koja, po vazecim zakonskim propisima, pored farme krupne i sitne stoke, masina i druge opreme, mora da ima najmanje 70 hektara zemlje i da nama sada nedostaje upravo tih 9,7 hektara, najvise bi nam odgovaralo da napusteno gradiliste opet postane njiva. Osim toga, mi ne odustajemo ni od dela tuzbe koji se odnosi na naplatu naknade za stetu koju smo imali zbog nekoriscenja nase parcele dugog cetiri godine - kaze Svetlana Mladenovic, direktor Poljoprivredno-hemijske skole.
Nasa potraga za nekim od kupaca ovih stanova jednostavno - nije dala rezultata. Cak i oni za koje je potpisnik ovih redova bio siguran da su pravi uglavnom su odgovarali da "su srecom odustali od kupovine stana 2000. godine".
Pravo zalbe na presudu Direkcija je iskoristila, a nova rocista rezultirace nastavkom ove price. U svakom slucaju, ako vec od stanova nema nista, od njive uvek ima nesto… S ovim se nesudjeni vlasnici stanova, sigurni smo - nece sloziti, ali - to je, izgleda, cinjenica.Povratak na vrh strane


KRALJEVACKE DEMOKRATE OBELEZILE CETRNAESTU GODINU OBNOVLJENOG RADA - pise Rajko Saric
Nismo za saradnju po svaku cenu


    Povodom cetrnaest godina obnovljenog rada i delovanja u nasoj opstini juce je u kraljevackom Odboru Demokratske stranke odrzana konferencija za novinare. Tom prilikom posebno su pomenuti ljudi koji su najzasluzniji za ,,obnovu demokratskih snaga" kako u Srbiji tako i u Kraljevu, a koji vise nisu medju nama: dr Zoran Djindjic, Mile Perisic, Mihajlo Zutic - Lento, dr Kokan Vasiljevic, Kostovic i drugi.
   -Obnovivsi svoj rad OO DS u Kraljevu je postao perjanica demokratskih promena. To je velika cast i obaveza, tim pre sto u redovma DS ima mnogo kvalitetnih, strucnih i politicki iskusnih ljudi. Demokrate su bili nosioci vlasti i odgovornosti u Kraljevu, tokom vladavine koalicije ,,Zajedno", ali i proteklih godina u DOS-u. Zato je i nemoguce DS marginalizovati i pored takvih nastojanja nekih politickih stranaka, poput G 17 plus koja postoji godinu dana, a nastoji se prikazati kao nosilac stita visestranacja i demokratskih promena u Srbiji - rekao je Milan Vukovic, potpredsednik OO DS.
On je naglasio da se kampanja za izbor predsednika stranke privodi kraju, da je svojom otvorenoscu pokazala svu vrednost DS kao istinski demokratski organizovane i kadrovski jake stranke. u radu izborne Skupstine 22. februara u Beogradu ucestvovace 21 delegat iz Kraljeva.
   Vukovic je podsetio da su proteklih dana kraljevacki odbor DS posetili i Zoran Zivkovic i Boris Tadic, a da je podrska data Tadicu.
   Govoreci o lokalnoj politickoj sceni Vukovic je rekao da se ona preslikala sa republickog nivoa. -Na lokalu se svi znamo ,,u glavu", zna se tacno ko je u kojim politickim vodama bio nekada, u kojim je sada, kakve je stavove zastupao pre nekoliko godina, a kakve sada zastupa. Zbog licnog animoziteta, zbog zavisti u pogledu kadrovske snage i rezultata rada DS, trenutna skupstinska vecina uglavnom se nastoji odreci usluga nase stranke zaboravljajuci da u Srbiji, pa i u Kraljevu, nema demokratije bez DS. Mi smo i dalje otvoreni za saradnju, ali ne za saradnju po svaku cenu. Spremni smo da prihvatimo deo politicke volje naroda i da se ukljucim u obavljanje lokalne vlasti. Medjutim, za sada nema nastavka zvanicnih razgovora skupstinske vecine i DS - rekao je Vukovic i podvukao da od odugovlacenjem sa konstituisanjem lokalnih organa vlasti najvise stete imaju sami gradjani.Povratak na vrh strane


KRALJEVCANI NA PROSLAVI DVA VEKA PRVOG SRPSKOG USTANKA U ORASCU - pise Slobodan Rajic
Tamo gde je vaskrsla Srbija

Svetom arhijerejskom liturgijom, polaganjem venaca i parastosom ustanicima, otkrivanjem spomenika vozdu Karadjordju i velelepnom muzicko-scenskom predstavom „Skela“, 15. februara, na Sretenje Gospodnje, u Orascu je, u prisustvu desetak hiljada gradjana, odrzana centralna proslava 200. godisnjice Prvog srpskog ustanka i moderne srpske drzave. Kraljevcani, potomci bivsih Karanovcana iz vremena slavnog vojevanja protiv Turaka, imali su razlog vise za odlazak na centralno slavlje: njihov sugradjanin, ugledni knjizevnik Goran Petrovic autor je „Skele“.

   Za sve koji su zeleli da tog dana prisustvuju velikom dogadjaju Narodni muzej u Kraljevu uprilicio je organizovan odlazak autobusom u Orasac. U znak secanja na vreme kada su tog datuma 1804. godine, na poziv Karadjordja, ovo istorijsko, sumadijsko selo pohodili i poneki Karanovacani. Samo jedan autobus „Maksi-busa“, sa ukupno 37 putnika, uglavnom istoricara, novinara i drugih radnika u kulturi, krenuo je put Orasca rano izjutra, tacno u zakazano vreme, u 6 sati. Padala je hladna kisa („usred zime kad joj vreme nije“), i prosto ledila krv u zilama i „grizla“ kosti. Zbog toga je putovanje do Arandjelovca bilo sporije i trajalo nesto duze: trebalo je biti oprezan zbog moguce poledice na asfaltu!?

LITURGIJA I IZLOZBA
   U gradu mermera, zvuka i mineralne vode, po dobijenim uputstvima i dogovoru o povratku, presedamo u tzv. „kruzne autobuse“ beogradske „Laste“ koji do Orasca prevoze posetioce-slavljenike. U ovo istorijsko mesto, tri i po kilometra udaljeno od Arandjelovca, stizemo bas pred pocetak svete arhijerejske liturgije, uz bozastvene zvuke dva ogromna zvona iz Topole, doneta i okacena za ovu priliku o metalnu konstrukciju pored crkve Voznesenja Gospodnjeg u Orascu. Liturgiju potom, u satoru boje modre kadife, ispod orasacke crkve koja je mala da primi veci broj vernika (ali ni sator nije mnogo veci), sluze NJegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle, sa arhijerima, svestnicima, monasima i monahinjama.
   Sa malim zakasnjenjem na liturgiju stizu lideri DSS Vojislav Kostinica, Dragan Marsicanin i profesor Rados Ljusic. Usput, pozdravljaju se sa posetiocima u napravljenom ljudskom spaliru , medju kojima primecujem i svog prijatelja i saputnika Milica Rasovica iz Mrsaca koji se upravo rukuje i sa Kostunicom. Posto zbog „stravicne“ guzve ne mozemo da udjemo pod sator na liturgiju, Rasovic, kojeg jedino pronalazim od 37 putnika iz kraljevackog autobusa u ogromnoj masi sveta, i ja, najpre u Spomen-skoli posecujemo izlozbu posvecenu jubileju Prvog srpskog ustanka. Postavka Istorijskog muzeja iz Beograda. Divimo se bareljefima srpskih ustanickih vojvoda vajara Ostoje Balkanskog, slikama, dokumentima, odelima i oruzju vozda Karadjordja i drugih junaka iz 1804. godine. Interesovanje ogromno, prostor mali, dozivljaj nestvaran, nezaboravan...
   Put nas zatim vodi u Maricevica Jarugu, srediste istorijskog dogadjaja u Orascu, pre ravno 200 godina. Pored table-putokaza ka Jaruzi, na izlasku iz porte, najpre svracamo do kazana sa vrucom rakijom, specijalno pripremljenom za posetioce. Dok nam taj cuveni „sumadijski caj“ postepeno greje promrzle ruke i „sudarom“ sa istorijom nadahnutu dusu, praceni cas kisom, cas snegom, cas vetrom, stizemo u samo podnozje Jaruge, skoro do spomen-cesme ustanicima gde je pristup rezervisan za patrijarha i druge zvanice. Zauzimamo mesto u masi naroda, neposredno uz stazu koja vodi na spomenik.

USTANAK, USTANAK
   Dok cekamo, posmatranjem okoline i razgovorom „ubijamo“ dosadu. Narod je sa svih strana opkolio jarugu. Najvise je mladih i starih monarhista sa cetnickim odelima, zastavama i drugom ikonografijom. Pored nas mali verbalni rat „mladih cetnika“, koji su, kako kazu, za ovu priliku sa tavana skinuli i obukli uniforme svojih dedova i pradedova, i starih, reklo bi se, „socijalistickio-komunistickih“ republikanaca. „Zbog vas se Karadjordje danas u grobu prevrce“, uzvikuje „mladi cetnik“, „sigurno se pita zasto je dizao ustanak kad danas ne znamo gde su nam granice, nemamo zastavu, himnu, grb, vladu, predsednika - nemamo drzavu. Jadan nam praznik! Da je srece, danas bi ovde bilo milion ljudi“!? Republikanac mu tiho, vise za sebe, odgovara: „E, moj decko, nije to bas sve tako. I kraljevi nisu bili cvecke. Evo, ovaj ni srpski jezik jos ne nauci. Nije lako drzavu stvoriti, a jos teze ocuvati!? Kad sloge nema...“
   Stizu uglednici: Nacelnik Generalstaba general Branko Krga, Vojislav Kostunica sa saradnicima, prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic, razne delegacije... Predsednik Republike Srpske Dragan Cavic, na pozdrav Milica Mise Rasovica, otpozdravlja i mase nam. Iz okupljene mase sveta cuju se povici „Hocemo kralja, hocemo kralja“, „Bez kralja ne valja“, „Ustanak, ustanak, ustanak“ i „Vuce, Vuce, Vuce“ (Vuk Draskovic zbog precih poslova, sednice Glavnog odbora SPO, nije dosao). Neko glasno uzvraca: „Vojo, Vojo“ i „Hocemo vladu, hocemo vladu“! Bas na mestu gde je na Sretenje 1804. doneta odluka o dizanju ustanka i Karadjordje izabran za vrhovnog vozda, uz sneznu mecavu, delegacije polazu vence i patrijarh sa svestenstvom drzi parastos za sve poginule za slobodu.
   Zatim se pesniku Rajku Petrovu Nogu urucuje tradicionalna, deveta po redu, nagrada Zaduzbinskog drustva „Prvi srpski ustanak“, za rodoljubivu poeziju, pod nazivom „Odzivi Filipu Visnjicu“. U kracoj besedi, laureat Nogo, pored ostalog, kaze da „savremene planetarne dajihe i ove nase lokalne poturice u postdejtonovskoj i postmodernoj reviziji ali i proizvodnji istorije nicim se drugim ne bave do sjecom knezova: jednog kneza prjevarit mozete, jednog posjec, a dva ce uteci“. I dodaje da je „tu dvojicu narod zakrilio od Hada“ i da bi se „kad bi se kojim slucajem u Maricevica Jaruzi danas pojavio Karadjordje Petrovic, mnogi zvanicnici, kojekude, razbezali“. Kostunica se na te reci samo smeska.
   Parastos je zavrsen. Fotografisemo se na istorijskom mestu gde je Karadjordje izabran za vozda, polozio zakletvu, miropomazan, poljubio krst i zastavu koju je zatim predao cuvenom barjaktaru Tanasku Rajicu da sa njom pronese slavu srpske vojske i naroda kroz oba ustanka. Zurno se potom vracamo ispred Spomen-skole „Prvi srpski ustanak“ gde Dragan Marsicanin, v. d. predsednik Srbije, u prisustvu prestolonaslednika Aleksandra Karadjordjevica, pocasnog domacina proslave, otkriva spomenik Karadjordju, rad vajarke Drinke Radovanovic. Crni Djordje, sav u belom vencackom mermeru, kao da nas strogo ali i brizljivo, sa visine (monument je visok 3,40 metara), zastitnicki posmatra. Dragan Marsicanin je tom prilikom istakao da su „dogadjaji iz Prvog srpskog ustanka predodredili celokupni tok istorije Srbije u protekla dva veka i da i danas sluze kao usmerenje i nadahnuce“, a prestolonaslednik Aleksandar da je na „ovom mestu, gde je pre dva veka raja postala narod, a pasaluk drzava, vreme da Srbija ponovo vaskrsne na istim idelima - slobode, istine i pravde“, kao i da on zeli da bude „pomiritelj i zastupnik demokratije“.

VELICANSTVENA „SKELA“
   Centralna proslava je zavrsena izvodjenjem muzicko-scenskog dela „Skela“, zajednickog rada pisca Gorana Petrovica i reditelja Kokana Mladenovica, uz predivnu muziku Zorana Hristica, kostime Katarine Grcic, koreografiju Sonje Lapatanov... U produkciji Narodnog pozorista iz Beograda, u predstavi je ucestvovalo oko 500 izvodjaca: 40 glumaca, hor sa oko 120 clanova pod dirigentskom palicom Darinke Matic Marovic, veliki broj statista, tehnickog osoblja... Predstava, ciji je osnovni moto „Naucite jezik“, sjajna je multiumetnicka i multimedijalna asocijacija na dva veka srpske drzave, ispunjenih uspesima i padovima, osekama i plimama, deobama i seobama, ratovima i izmirenjima... Osnovna poruka ovog velicanstvenog dela je RAZUMEVANJE (prevladavanje nerazuma u nama i oko nas) i potreba za pravom, sustinskom, opsteljudskom komunikacijom.
   Kraj predstave docekali smo ovacijama, a zatim - kupovina ponekog suvenira („za uspomenu i dugo secanje“), i - svako na svoju stranu.Bilo je planirano da posetimo Spomen-kompleks na Oplencu, ali su umorni, prehladjeni i pokisli potomci Jovana Petrovica Kursule, Tanasija Rajica i ostalih ustanika vecinom glasova odlucili da se zadana vrate u Kraljevo.Povratak na vrh strane


JOVAN NESOVIC, OPSTINSKI MENADZER I PREDSEDNIK OO G17 PLUS - pise Aleksandra Pribakovic
Nisam zadovoljan

   Posao opstinskog menadzera je, prema novom Zakonu o lokalnoj samoupravi, predlaganje projekata koji bi mogli da ubrzaju ekonomski razvoj opstine, zadovolje potrebe gradjana i obezbede zastitu zivotne sredine. da, na neki nacin, pokusa da privuce domaci i strani kapital. O ovome, ali i o aktuelnoj situaciji u opstini Kraljevo, razgovarali smo sa Jovanom Nesovicem, opstinskim menadzerom i predsednikom Opstinskog odbora G17 plus.

IN: Koji su to projekti na koje ce te posebno obratiti paznju?
Kao menadzer prvo cu pokusati da uspostavim kontakte sa donatorima kojih ima i u Kraljevu, ali i u Srbiji. Mislim da Kraljevo, kao grad zasluzuje da dobije ta sredstva u maksimalnom iznosu. Kraljevo je grad koji ima mnogo problema. Ti problemi nisu nastali krivicom gradjana. Nesto je i posledica desavanja poslednjih godina, mislim na ratove, raseljena i izbegla lica. Smatram i kao gradjanin ovog grada i kao funkcioner da, upravo zbog ovoga, Kraljevo treba da dobije maksimalan iznos donatorskih sredstava.
Druga stvar na kojoj cu raditi je promocija turizma Kraljeva. Turizam u Srbiji je, tokom prosle godine, ostvario suficit od 55 miliona dinara. To nam govori da je turisticki potencijal i Srbije i Kraljeva znacajan i da to treba iskoristiti da bi se obezbedio znacajan priliv sredstava od te grane privrede.
Posebno treba obratiti paznju na poljoprivredu. Ocekujem pomoc Ministarstva za poljoprivredu buduce Vlade Republike Srbije koja ce se ovom problematikom, bar tako ocekujem, posebno baviti. Ukoliko se poveca poljoprivredni budzet, a trebalo bi da se poveca za tri puta, onda opstina Kraljevo i njen privredni potencijal moraju da budu ugradjeni u to. U tom smislu, kao menadzer, pokusacu da uspostavim kontakte sa preduzetnicima iz inostranstva kako bismo nasli potencijalne kupce van zemlje za nase poljoprivredne proizvode.

PRIVREDA
U oblasti industrije moramo, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, videti sta ce se dogoditi sa Fabrikom vagona i “Magnohromom”. Ocekuje se da Fabrika vagona pronadje novog vlasnika, a u “Magnohromu” se mora uraditi sveobuhvatan program prestrukturiranja. Moraju se negovati kontakti sa privatnim sektorom, sa Agencijom za mala i srednja preduzeca, Nacionalnom sluzbom za zaposljavanje i svima koji mogu da pomognu da ljudi koji imaju preduzetnicki duh dobiju povoljne kredite i rade u svojim firmama. Onima koji vec imaju kapital i preduzece treba pomoci da preko odredjenih kreditnih linija - Fonda za razvoj ili inostranih banaka i Evropske agencije za rekonstrukciju, unaprede svoj posao i obnove svoj masinski park i kupe nove tehnologije kojima ce moci da stvaraju proizvode konkurentne na svetskom trzistu. Ovome treba posebno posvetiti paznju i zbog proslogodisnjeg deficita Srbije od pet milijardi dolara.

Infrastruktura
U saradnji sa strucnim sluzbama opstine i javnim komunalnim preduzecima pokusacu da obezbedim donosenje dugorocne strategije razvoja komunalne infrastrukture. Uskoro bi trebalo da donesemo odluku o pocetku gasifikacije Kraljeva. U Cacku, na primer, gasifikacija se radi i u selima, a mi to ni u gradu nismo uradili. Zatim, mora da se pokrene pitanje mosta preko Ibra, da se resi pitanje cistoce grada, deponije i vodosnabdevanja.
IN: Osim vodosnabdevanja, jedna od tema gotovo svih predizbornih kampanja stranaka koje su ucestvovale na lokalnim izborima, bila je i obilaznica. Cinjenica je da opstina sama ne moze da resi taj problem. Da li Vi, na funkciji menadzera, mozete znacajnije da uticete na resavanje ovog pitanja?
I Krusevac i Cacak su dobili velika finansijska sredstva za resavanje problema u saobracaju. To nama daje pravo da u resornim ministarstvima, kao i u buducem Ministarstvu za kapitalne investicije, u toku ove godine insistiramo da pocne izrada onog dela projektne dokumentacije koji nedostaje. Deo dokumentacije vec postoji. Ne treba gajiti iluzije da mi mozemo odmah resiti problem cele obilaznice. Ipak, mogao bi se sada resiti deo problema, da se rastereti most na Ibru, da se saobracaj mozda ukljuci u Dositejevu ulicu pa da nastavi prema Cacku. Osim ovoga imamo vec zavrseni most u Sircanskom polju. Dakle, bilo bi dobro da ove godine dobijemo kompletnu projektnu dokumentaciju a vec sledece bi radovi mogli da pocnu. Sve, naravno, zavisi od novca i republike i opstine, a mozda ne bi bilo lose da se potrazi pomoc i od donatora iz inostranstva.
in: Vi ste jedan od celnika G17 plus u Kraljevu. I te kako ste dobro upoznati sa aktuelnom situacijom u opstini. Dakle, kada ce da bude odrzana nova sednica Skupstine opstine i da li su , do sada, postignuti neki dogovori?
kao jedan od celnika G17 plus, nisam zadovoljan nacinom pregovora i procesom konstituisanja Skupstine opstine. Deo krivice snosi i G17 plus. Nisam cak zadovoljan ni temama kojima se bavi lokalni parlament jer mislim da se, veoma dugo, bavimo samo sami sobom. Ako je za utehu, G17 plus je uvek bio kooperativan sagovornik u svim razgovorima sto drugi, cini mi se, nisu. za oko sedam dana ocekujem sednicu Skupstine opstine na kojoj cemo nastaviti konstituisanje lokalnog parlamenta, a trebalo bi da se izaberu novi clanovi Upravnih odbora nekih preduzeca sa kojima nismo zadovoljni. Trebalo bi da se uradi i analiza rada javnih komunalnih preduzeca, a direktori preduzeca koja nisu radila kako treba, bice smenjeni.
in: Ono sto ne mozemo da zaobidjemo, ono cime se zabavljaju gradjani Kraljeva, jeste kadrovska problematika. Koja stranka iz nove koalicije ce dobiti direktorska mesta u kraljevackim preduzecima?
Nema razloga zuriti. Mada, moram reci da ima i zelja da se to sto pre resi. G17 plus ima jasan stav - mi zelimo da se promene Upravni odbori a nakon toga videti kakav je kvalitet ljudi koji su radili kao direktori preduzeca.

NOVI DIREKTORI
Tamo gde se nije dobro radilo, tamo gde je moguce napraviti bolje rezultate, treba ljude menjati. Ono sto je politicki dogovor i sto gradjani treba da znaju jeste da su, prema politickoj snazi, pojedine politicke partije u gradu dobile kontrolu nad odredjenim preduzecima. Ja ne znam da li ce te partije odmah ili malo kasnije menjati celne ljude i da li ce ih uopste menjati.
IN: Oko kojih preduzeca postoje najveci problemi?
Nije bilo posebnih problema. Radilo se uz pomoc obicne formule: kolika je vasa politicka tezina toliko cete imati uticaja na odredjena preduzeca. Postojale su odredjene zelje, pregovori su dugo trajali. U nekim trenucima smo bili i robovi desavanja u Beogradu jer se ocekivalo sta ce se tamo dogoditi. U svakom slucaju, ocekujem da na direktorska mesta budu postavljeni ljudi koji ce drugacije razmisljati i koji ce omoguciti da se planovi razvoja preduzeca uklope u plan razvoja opstine.
IN: Da li ce Demokratska stranka imati udela u toj podeli vlasti?
Ja se nadam da hoce. Demokratska stranka ima sada jedan problem. govorim sa pozicija clana G17 plus, a to je deo stranke za koji mi smatramo da nije istinska Demokratska stranka. To je problem ove stranke, ali mi nikada nismo ni krili da je problem Cede Jovanovica problem Demokratske stranke. Ceda Jovanovic je covek koji ne moze da saradjuje sa G17 plus.

Medjustranacka saradnja
Ja zeljno ocekujem tu skupstinu DS, mada nisam opterecen desavanjima u toj stranci. Nadam se da ce se DS na toj skupstini vratiti svojim izvornim principima, a tako bi ova stranka mogla da udje u Vladu Republike Srbije. Ulaskom DS u vladu, i kvalitet vlade bice poboljsan, ali i politicka situacija u kojoj se nalazimo. Nadam se da ce se to isto dogoditi i na lokalnom nivou. U svakom slucaju vrata za DS su otvorena. I na pocetku pregovora oko lokalnog parlamenta ja sam insistirao da DS bude ukljucena u pregovore, a samo kasnjenje u konstituisanju nastalo je zbog cekanja na DS. Na zalost, u Demokratskoj stranci se u tom trenutku nesto se desavalo, poceli su da ucenjuju pa je tako doslo do nekih zahladjenja u politickim odnosima.
IN: Interesantno je da je na konstitutivnoj sednici Skupstine opstine odbornicka grupa Demokratske stranke glasala za gotovo sva najvisa kadrovska resenja. Bila je uzdrzana samo kada se radilo o kadrovskim resenjima iz G17 plus. Zasto?
Odmah da vam kazem, ja im to ne zameram. Verovatno je to bila njihova politicka procena. Nas su smatrali za glavne protivnike jer mi delimo glasacko telo, medjutim nije problem bio u nasoj stranci vec u DS. Oni moraju da shvate da moraju da rese probleme u svojim redovima, a kada se to dogodi cisti su i prema drugima. Ja sam uvek spreman da saradjujem sa Demokratskom strankom jer je to stranka koja ima svoju politicku tezinu, pokazala je to i na ovim poslednjim izborima, i pored svih napada upucenih na njenu adresu. DS je u republici dobila 450.000 glasova, u lokalnoj skupstini ima 11 odbornika. to predstavlja jedan veliki deo gradjana, a ja kao covek i kao predstavnik jedne politicke partije uvek sam spreman da saradjujem i da budem u politicki korektnim odnosima sa predstavnicima Demokratske stranke.Povratak na vrh strane


DP "PEKARSTVO" - pise Dragan Vukicevic
Hleb skuplji od iduce sedmice ?

   Hleb ce najverovatnije da poskupi za tri dinara • "Pekarstvo" ce poslednje da promeni cenu hleba, kaze direktor Milentije Campar • U Kraljevu 75 pekara • Preduzece spremno docekuje privatizaciju

   Kao sto je najavljeno, cena hleba ce najverovatnije vec od iduce sedmice da se promeni. Koliko ce vekna kostati u maloprodaji jos nije poznato, ali se pretpostavlja, barem po zahtevu Unije privatnih pekara Srbije, da ce nova cena biti oko 23 dinara. Korekciju cena najpre ce obaviti privatni pekari, dok ce pekare u drustvenom vlasnistvu "da odolevaju" jos izvesno vreme. Ovo za "Ibarske novosti" nagovestava Milentije Campar, direktor Drustvenog preduzeca "Pekarstvo" u Kraljevu, objasnjavajuci da je razlog za poskupljenje hleba posledica proslogodisnje suse kada je rod psenice podbacio, a da je kvalitet psenice lanjskog roda losijeg kvaliteta.

SUSA ODREDJUJE CENU
   Prema njegovim recima, psenice osim na slobodnom trzistu, gde dostize visoku cenu, gotovo da i nema. Psenice nema ni u robnim rezervama, a kilogram brasna na trzistu dostigao je cenu od 23 dinara. I to je problem svih pekara u drzavi.
Uprkos cinjenici da je i brasno losijeg kvaliteta, DP "Pekarstvo" uspeva da se snabdeva kod najboljih i najpoznatijih dobavljaca u zemlji. Rec je o brasnu iz vojvodjanskih mlinova, Kikinde, Vrsca, kule, Indjije i Sremske Mitrovice.
- Hleb koji proizvodi "Pekarstvo" je najizdasniji i najkvalitetniji hleb u gradu i to Kraljevcani odlicno znaju, kaze direktor Campar. - Nas hleb je jedini takvog kvaliteta da je prakticno jedini na trzistu koji moze da se maze, trajniji je, dok je hleb iz privatnih pekara penast i kartkotrajan. Osim toga, za kvalitet nasih proizvoda garantuje i redovna kontrola strucnjaka Zavoda za zastitu zdravlja, sto nije slucaj sa vecinom privatnih pekara.
   Razlika u kvalitetu je, kaze, zbog tehnologije i samih peci. Campar tvrdi da ce "Pekarstvo" poslednje podici cene hleba, jer za izvesno vreme postoje rezerve brasna. podseca i da je u vreme NATO agresije, upravo "Pekarstvo" jedino zadrzalo cenu hleba i prodavalo ga za tri dinara po vekni. Takodje, dosadasnja cena moci ce da se zadrzi i zahvaljujuci ustedi na energentima, buduci da ce vise da se koriste peci na gas.

GRADSKI HLEB I OSTALI
   Inace, DP "Pekarstvo", sa 137 zaposlenih, dnevno proizvodi oko 17.000 vekni hleba, vise desetina hiljada razlicitog peciva i kroasana (ukupno 20 proizvoda). Zahvaljujuci izvrsnim pekarima i tehnolozima, "Pekarstvo" je posle duzeg perioda otezanog poslovanja, uspelo da kvalitetom i kolicinom proizvoda zadrzi vodece mesto u konkurenciji 75 (!) pekara na podrucju opstine Kraljevo.
   Komentarisuci taj podatak o broju pekara i "konkurenciji", Campar navodi da kao sto postoji koka - kola i druga pica, tako postoji "gradski hleb i drugi hlebovi".
   Medjutim, da je rec o izuzetnom naporu svih zaposlenih, ilustruje i podatak da je vozni park premasio u proseku 20 godina starosti (o vozacima treba napisati posebnu pricu, navodi Campar). Plate su redovne, ispalacuje se regres za godisnji odmor, polovina iznosa putnih troskova, a radnici u proizvodnji su dodatno stimulisani. Takodje, sve obaveze prema dobavljacima i drzavi redovno se izmiruju.
   Osim u dva vlastita proizvodna objekta ("Mrvica" u centru grada je snabdevena svim vrstama peciva tokom celog dana), "Pekarstvo" ostvaruje svakodnevnu saradnju sa oko 400 samostalnih trgovinskih radnji u opstini, obezbedjuje uzinu za ucenike, a snabdeva vojsku, policiju, Zandarmeriju, radnike Fabrike vagona i "Magnohroma".
Nedavno je posle dugo godina kupljeno jedno novo vozilo i nova savremena masina za proizvodnju kora kapaciteta 150 kilograma u smeni.
   - Nameravamo da uvedemo grejanje na gas u citavom preduzecu, da pecivom snabdevamo vise skola i da posvetimo vecu paznju standradu zaposlenih, kaze o planovima direktor Campar.Povratak na vrh strane


 U KRALJEVU DO SADA LEGALIZOVANO DVADESETAK OBJEKATA - pise Rajko Saric
Nerealni rokovi za zavrsetak legalizacije

   Od oko 10.000 zahteva, koliko je u Kraljevu podneto za legalizaciju bespravno izgradjenih objekata,, do sada je odgovoreno tek na polovinu. pokazalo se da posao nije nimalo jednostavan i da se ne moze obaviti planiranom dinamikom.
   I pored toga sto rade i subotama, sa postojecim brojem cinovnika, katastarska sluzba, nece stici da uradi sav posao ni za godinu dana. Jednostavno, rokovi su prekratki i nije ih moguce ostvariti ni sa duplo vise radnika.
   -U startu smo znali da je nemoguce od 13. novembra, za sezdeset dana, poslati obavestenja po svim zahtevima.Ovo je ogroman posao, rokovi su prekratki, a broj cinovnika mali, pa svi kasnimo - kaze Milanko Kalicanin, samostalni strucni saradnik u Odeljenju za urbanizam SO Kraljevo, uz napomenu da je do sada legalizovano ,,bezmalo 25 objekata"!
   Oko 90 odsto prijava nema svu potrebnu dokumentaciju, svaka mora detaljno da se pregleda i ustanovi sta nedostaje.
   Kada dobiju obavestenje sta im nedostaje od dokumentacije, gradjani ne znaju gde bi pre, jer u roku od 30 dana treba da pribave dokaz o vlasnistvu, da geodeti ,,snime" teren, da se plate razne takse i porezi, pa tek onda da krenu dalje. A sve to kosta. Tako je za ,,snimanje" objekta sve do kopije plana, u legalizaciji koja je promovisana kao besplatna, kod neke od cetiri geodetske agencije u Kraljevu, (Geozum, Geodetski biro, Premer i Geo Sigma), potrebno 4.000 dinara. Samo snimanje kosta oko 2.400 dinara, ali su tu jos i razne takse i porezi. Od 1. januara ovim agencijama je podneto oko 620 prijava za snimanje, a bice ih mnogo vise. Na sve ovo treba dodati visinu naknade za uredjenje gradskog gradjevinskog zemljista. Nije nezanemarljiv ni broj onih koji, kad steknu uvid o potrebnim papirima, legalizaciju ,,ostave za bolja vremena".
   Iz mnogih opstina, nadleznom ministarstvu je stigla inicijativa za produzenje rokova ili ce, u protivnom, i sama legalizacija postati nelegalna.
   Za gradjane koji nisu podneli zahtev za legalizaciju, a imaju nameru to sada da ucine, losa vest - naknadnog prijema prijava nece biti.Povratak na vrh strane
LOKALNO- EKOLOSKI AKCIONI PLAN KRALJEVA - pise Marko Slavkovic
Posumljavanje

   Sumarska operativa i nauka u svojoj viziji unapredjenja nasih suma do 2050. godine postavili su za cilj da sumovitost nase zemlje od sadasnjih 26,7 odsto pod sumom povecaju na 36 do 38 posto po povrsini, a po kvalitetu i vitalnosti suma za celih 100 procenata. To znaci da se inventar nasih suma povece na preko 200 m3 po hektaru u proseku. Sumsko gazdinstvo "Stolovi" iz Kraljeva u oviru svoje strategije ima plan i dinamiku realizacije citavog projekta. Zadatak LEAP-a Kraljeva se sastoji u tome da promovise ekoloski i ekonomski znacaj ovog dugorocnog poduhvata.
Epidemijsko susenje suma, koje je Evropu zahvatilo pocetkom '70-ih godina, na nasim prostorima se pojavilo 10 godina kasnije. Ova epidemija, sa manjim ili vecim oscilacijama, jos uvek traje. U 2004. godini se ocekuje novi udar pojacanog susenja suma. Susenjem su zahvacene sve najvaznije vrste sumskog drveca. Svi relevantni faktori koji izazivaju susenje se identifikuju kao i njihovi medjuodnosi i sukcesija pojava. Generalna ocena je da je stabilnost sumskih ekosistema poremecena civilizacijskim faktorima, pre svega nekontrolisanim zagadjenjem atmosfere i prirodne sredine u celini. Jugoslavija je 1976. godine ratifikovala Konvenciju o prekogranicnom zagadjenju vazduha na velikim udaljenostima, poznatu kao "Zenevska konvencija". Time se nasa zemlja obavezala da na svojoj teritoriji prati zdravstveno stanje suma, obima i dinamiku suma, i da te rezultate zbirno dostavlja u Evropski centar u Hamburgu.
   Lokalni ekoloski akcioni plan Kraljeva tretira i ovu problematiku preko Strucnog tima za sume i zelenilo, koji sacinjavaju: akademik Priba Marinkovic, dr Gligorije Macan, mr Ivan Macan, Danilo Garcevic iz "Srbija sume", Cedomir Milosevic, prof. sumarstva, Snezana Milenkovic iz "Erozije", Zoran Nikolic, inzenjer hortikulture, Aleksandra Djordjevic iz "Cistoce", Zivka Lazarevic, sumarski inspektor i Radmila Tomic iz Poljoprivredne skole.

Posumljavanje erozivnih podrucja
   Strategiju razvoja sumarstva opstine Kraljevo, koju ce Strucni tim LEAP-a Kraljeva za sume i zelenilo izraditi, umnogome ce se bazirati na viziji razvoja sumarstva Srbije do 2050. godine. Vizija tima za sume i zelenilo ce obuhvatiti posumljavanje slivnih - erozivnih podrucja u siroj okolini Kraljeva, u cilju zastite vodotoka Ibra i Morave i njihovih pritoka, zatim izradu studije o drvoredima grada i gradskog zelenila, pracenje dinamike susenja suma u cilju zaustavljanja sirenja epidemije, prevodjenje izdanickih suma male produktivnosti u tzv. visoke sume vece produktivnosti drvne mase, samim tim vece proizvodnje kiseonika i zastite zemljista na nagnutim terenima, regulisanja mikroklime, vodnog rezima i ostalih ekoloskih funkcija, obuhvatajuci zastitu ambijentalnih celina i spomenika prirode.
   Vecinu ovih projekata mogu da realizuju samo profesionalne radne organizacije uz obezbedjena finansijska sredstva. Volonteri i entuzijasti mogu da ucestvuju u odredjenim akcijama direktno u realizaciji. Obrazovanjem stanovnistva putem medija ce se ukazivati na stetnost raubovanja nase vlastite okoline (narocito razbacivanjem otpada na sve strane).
Sto se tice zelenila na javnim povrsinama, Kraljevo spada u gradove Srbije sa relativno malo zelenila. U vezi s tim, Strucni tim za sume i zelenilo LEAP-a Kraljeva je predvideo izradu studije o stanju parkova, drvoreda i zelenila u opstini, koja ce sadrzati katastar stanja, ocenu vitalnosti i perspektive postojeceg zelenila, sa naznakama vrsta, starosti, estetskog izgleda i ambijentalne funkcionalnosti. Na osnovu snimljenog stanja moci ce da se planiraju mere revitalizacije, potrebne intervencije uz obavezno ocuvanje postojece kompozicije i fizionomije parka.

Pripreme za suzbijanje gubara
   Prema zvanicnim informacijama sa terena, sumama Srbije u prolece 2004. godine preti gradacija gubara. Katastrofalan (totalan) golobrst velikih kompleksa suma i vocnjaka je potpuno izvestan, sto bi svakako susenje destabilizovanih sumskih ekosistema dovelo u kriticnu situaciju.
   U toku su pripreme suzbijanja gubara na nivou Srbije. Sumsko gazdinstvo ,,Stolovi", sa svojim strucnim sluzbama, izvrsice sve terenske pripreme za primenu aviometode suzbijanja. Verovatno ce se koristiti selektivni biopreparat koji deluje samo na insekte koji se hrane tretiranim liscem i ne zagadjuje prirodnu sredinu. Manje povrsine ne mogu biti obuhvacene ovim tretmanom zbog manevrisanja aviona i velikog rastura skupog preparata, pa se namece ucesce gradjana, vlasnika vocnjaka i zabrana, koji bi ostali van zone tretiranja u unistavanju legala gubara, prema uputstvima strucnjaka na terenu.Povratak na vrh strane


UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

KALIGRAFIJE NENADA BURGICA U TORONTU - pise Milorad S. Kovacevic, Otava, Kanada
Svi putevi vode jednoj beskonacnosti

   U renomiranoj galeriji moderne umetnosti Out u centru Toronta od 3. do 24. februara otvorena je izlozba kaligrafskih radova u tusu naseg tragicno preminulog sugradjanina Nenada Burgica (1952-1990). Ovo je treci put kako se Nenadovi radovi, nastali u periodu od 1980. do 1990, predstavljaju ljubiteljima apstraktne kaligrafije u Torontu.
   Uz objavu izlozbe, galerija daje i kratku Burgicevu biografiju sa akcentom na njegovoj fascinaciji umetnoscu i filozofijom Dalekog istoka. "Kao jugoslovenski diplomata, tokom svog sluzbovanja u Tokiju izmedju 1979 -1983, a posebno tokom mnogobrojnih putovanja u Kinu, Nenad Burgic je uspeo da se totalno preda daleko-istocnom kulturnom izazovu, posebno kaligrafiji. Napravivsi sopstveni studio kaligrafije u Tokiju baziran na tradicionalnom japanskom majstorstvu, Burgic je uspeo da razvije jedinstvenu formu kaligrafije, spajajuci objektivnost Zapada i intuiciju Istoka. Po povratku u Jugoslaviju nastavlja i usavrsava svoj kaligrafski rad koji predstavlja na brojnim izlozbama i performansima u Beogradu i u Groznjanu (Istra)."
   Burgic je sebe smatrao konceptualnim umetnikom, i njegova umetnost je stvarno internacionalna. NJegov zivot i rad bili su nacin, metod i put ka univerzalnom. NJegova kaligrafija sadrzi elemente apstraktnog ekspresionistickog akcionog slikanja mada ostaje u okvirima stvarne istocne tradicije. NJegovi radovi, poput tradicionalne kaligrafije Istoka, opisuju prirodu i svet vidjen subjektivno - iznutra. Oni prenose pozitivnu energiju odrzavajuci konstantnu stabilnost, kao sto je Burgic pisao: "Priroda je put u svim pravcima...iz opsteg sledi prirodno. Svi putevi vode samo jednoj beskonacnosti"...
"U galeriji Out zajedno sa Burgicevim kaligrafijama, konceptualni umetnik Ranko Pavic ce izvesti performans pod naslovom "Nenadani krug". Ovaj performans je prvi put izveden 14. avgusta 1990. u Groznjanu, na dan sahrane tragicno preminulog Burgica. U 13 casova toga dana, sa prvim udarcem zvona na groznjanskom zvoniku, Ranko Pavic je zapoceo svoje izvodjenje "Nenadanog kruga" i u sledeca tri minuta, do sledeceg udarca zvona, nacrtao 36 segmenata kaligrafije pokreta. Jedinstvo emotivno-meditativno kreativnog moda i pokreta nastalo u tragicnom trenutku i posveceno preminulom prijatelju-umetniku, sazrevalo je vremenom i razvilo se u prepoznatljiv Pavicev minimalisticki izraz. Pavic izvodi "Nenadani krug" jednom godisnje bez obzira gde se i u kakvom stanju nalazio. Jedino vreme iscrtavanja kruga se neumitno menja."
Kako saznajemo, kaligrafije Nenada Burgica uskoro ce biti izlozene i u kraljevackom Narodnom muzeju.


PRIPREMA PRVAKA ZA SKOLU - pise Vesna Mrakovic Jokanovic
Da knjiga ne bude briga

    Polazak deteta u skolu prate uzbudjenje ali i strah roditelja. Oni brinu da li je dete spremno da ispuni obaveze koje ga ocekuju, da li ce biti uspesno, kakav ce kontakt ostvariti sa uciteljem i drugom decom. Sa druge strane, i na malisane se prenosi to uzbudjenje. Oni ocekuju polazak u skolu i osecaju izvesnu uznemirenost zbog susreta sa novom sredinom i autoritetima. Zato je, kazu strucnjaci, temeljna i pravovremena priprema za polazak u skolu obavezna, narocito za buduce djake koji nisu isli u vrtic ili predskolske grupe.
- Dokazano je da deca koja idu u drzavne ili privatne vrtice ili u pripremne, male skole, lakse prihvataju novu sredinu i skolske obaveze. Ta deca su emocionalno i socijalno stabilnija, nisu previse vezana za roditelje, navikla su na izvesne obaveze i formirala su prve radne navike. Znaju da se druze sa drugom decom sa kojom ce, verovatno, i krenuti u isti razred. Zato prva preporuka glasi - upisite dete u vrtic ili bar u mini-grupe, ni sada nije kasno. Nikako ne treba dozvoliti da polazak u skolu bude prvo odvajanje, jer ce malisan to teze podneti - kaze Svetlana Vilimonovic, pedagog predskolske ustanove ,,Olga Jovicic Rita".
Deci nikada ne treba lose govoriti o skoli ili uciteljima i na njih prenositi eventualna losa iskustva roditelja. Dete treba da se identifikuje sa uciteljicom. Samo ako taj proces prodje uspesno, ono ce biti zadovoljno i sigurno. Uvek treba imati na umu da ne mogu sva deca biti odlicni djaci i zbog toga ne treba potencirati samo ocene. Bitno je da dete ostvari svoj maksimum i da pri tome bude zadovoljno. Ne treba preuvelicavati price o skoli, ali detetu treba objasniti kakva su pravila, kako treba da se ponasa. da ce u skolu ici svaki dan, da ce dobiti obaveze ali i razna zadovoljstva.
- Podsticite dete da uci kroz igru i ucestvuje u porodicnom zivotu. U ovom uzrastu igra nije samo zabava vec i nacin ucenja. Treba ga navikavati na neke sitnije obaveze. Neka vam pomogne u brisanju posudja, neka izbroji tanjire, razvrsta odecu po bojama i velicini - tako deca uce da nesto rade na odredjeni nacin, odredjenim postupcima. Razgovarajte sa svojim detetom i uvek nadjite vremena i strpljenja da odgovorite na njegova pitanja. Gledajte zajedno dobre decije emisije, kvalitetne slikovnice, one koje razvijaju mastu i znatizelju. Vrlo je vazno da ne prisiljavate dete da nauci da cita i pise. Ako unapred uci, u skoli ce mu biti dosadno. Podrzite interesovanja deteta ali ne po svaku cenu i na silu, tako stvarate odbojnost prema ucenju, Bolje je da ga odvedete u prirodu, zooloski vrt, u biblioteku, galeriju, na obalu reke, da dozivi i vidi razne stvari. Treba da mu objasnite da ce o svemu tome vise nauciti u skoli i tako mu probudite radoznalosti i interesovanje za nastavu - savetuje Svetlana Vilimonovic.
Veoma je vazno da se dete nauci kako da samo predje put od kuce do skole i kako da se ponasa u saobracaju. roditelj uvek mora biti uzor i ne sme sam da krsi pravila.
Treba navici dete da samo ostaje kod kuce, pre ili posle skole. To treba raditi postepeno, prvo u kratkim vremenskim intervalima, a dete treba zabaviti necim kako bi mu to vreme bilo ispunjeno. Ako ostavite dete samo, izricuci niz zabrana i bez ikakvog zabavnog sadrzaja - stvoricete trajni problem. Zamolite komsije da ga obidju, ostavite mu brojeve telefona na koje moze da vas pozove i stvorite osecaj sigurnosti da u svakom trenutku mozete da dodjete ako mu zaista budete potrebni - kazu strucnjaci.
I na kraju - kada dete upisati u skolu? Strucnjaci kazu da je najvaznija emocionalna zrelost deteta, koju ce najbolje, za svakog malisana ponaosob, proceniti psiholozi i pedagozi.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove Knjige

 ODELJENJE ZA ODRASLE
Najlepse price Dragoslava Mihailovica, Izbor i predgovor: Mileta Acimovic Ivkov, Prosveta, Beograd, 2003
Beogradska Prosveta je pre par godina pokrenula Biblioteku Naj podsecajuci citalacku publiku na vrsna ostvarenja savremenih srpskih autora. Tako su se u ovoj Biblioteci , u izboru Milete Acimovica Ivkova, nasle i najlepse price Dragoslava Mihailovica. Slike iz sumorne svakodnevice, gorko iskustvo teskih godina, golootacko kao i mnogo drugo stradanje, ali i pritajeni optimizam, neizbezna nota humanosti i vedrine, istina natrunjene setom, prepoznatljivi su momenti ove narativne proze. Vest u koriscenju svakodnevnog govora, raznih vidova zargona i dijalektizama, Mihailovic lako svoje pripovedanje priblizava citaocu i omogusava pun dozivljaj zavicajne komponente koja je cesto prisutna u njegovoj slici sveta.

NAUCNO ODLJENJE
Jovan Hristic, O traganju za pozoristem, Gradska biblioteka "Zarko Zrenjanin", Zrenjanin, 2002
Rec je o zbirci pozorisnih eseja, "svojevrsnoj istoriji teatra iz licnog ugla". Knjigu otvaraju secanja na prve predstave koje je Hristic gledao u Rodinom pozoristu u Beogradu, a zatim sledi prica o "godinama ucenja i godinama lutanja jednog pozorisnog kriticara". HristiC pise o Zanu Vilaru, Piteru Bruku, Zeraru Filipu, gostovanjima engleskog teatra i, naravno, neizbeznom Bitefu, o velikim predstavama koje su obelezile istoriju evropskog i svetskog teatra. U Hristicevoj analizi pozorisnog zivota svoje mesto su zauzeli i znacajni reditelji (Gavela, Stupica, Klajn, Mata Milosevic), kao i pozorisni kriticari (pre svih, Jan Kot). Prica o srpskom pozoristu bila bi nepotpuna bez pominjanja Joakima Vujica i "Traedokomedije" Kozacinskog. Na kraju knjige, nalze se i dva ogleda o "Dubrovackoj trilogiji" Iva Vojnovica i "Putujucem pozoristu Sopalovic" LJubomira Simovica.

PREPORUCUJEMO
Detinjstvo, casopis o knjizevnosti za decu
Casopis o knjizevnosti za decu - Detinjstvo pokrenut je 1975. pod okriljem Zmajevih decijih igara. Knjizevnost za decu ima osobenu estetiku pa zahteva i adekvatnu interpretaciju i vrednovanje. Casopis je pokrenut upravo sa ciljem da promovise teoriju decje kzizevnosti i kriticko promatranje ovog zasebnog podrucja knjizevnog stvaralastva. Povremeno casopis objavljuje temate i separate posvecene odredjenim temama (broj za prolece-leto, na primer, bio je posvecen delu Dusana Radovica i Miroslava Antica). Casopis je namenjen prvenstveno piscima, proucavaocima knjizevnosti za decu, profesorima i studentima uciteljskih fakulteta, visih skola za obrazovanje vaspitaca, nastavnicima, uciteljima, vaspitacima, bibliotekarima, ali i svima onima koje zanima decja kultura. "Detinjstvo" izlazi tromesecno, a vec vice godina glavni i odgovorni urednik casopisa je mr Jovan LJustanovic, dok su stalni clanovi redakcije dr Emil Kamenov i Mirko S. Markovic. Medju raznovrsnim rubrikama casopisa (Stvaraoci i pojave, Ogledalo kritike, Iz novih rukopisa...) treba izdvojiti posebno zavrsnu u kojoj se predstavlja srodna periodika domace i, sto je mozda jos vaznije a kod nas ipak nedovoljno cesto, inostrane produkcije.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
Nina Berberova, Kurziv je moj, memoari (prevela sa ruskog Slobodanka Draskoci), Paideia, Beograd, 2002.Povratak na vrh strane


KOSARKA - PRVA EFES LIGA - pise Zoran Bacarevic
Lavovima ne prija Kraljevo, Masincu ni mala "Vojvodina"
• U dramaticnoj zavrsnici Sloga FVM-lavovi 063 87:84, u susretu bez neizvesnosti Vojvodina-Masinac 83:56 • Sutra u 17. kolu u Hali sportova (19,30) Masinac docekuje Atlas, Sloga FVM gostuje u Vrscu

   Dugo ce kosarkasi Lavova 063 (Mirijevo, Astra banka) pamtiti ovogodisnje gostovanje u gradu na Ibru. Najpre su u 12.kolu u Hali sportova izgubili gotovo dobijen mec sa Masincem u produzetku od pet minuta (93:94) a u subotu uvece jos jednom od gotovog napravili veresiju. Kada je u 34.minutu rezultat na semaforu u susretu Sloga FVM- Lavovi 063 glasio 58:72 verovalo se da ce gosti iz Beograda ovoga puta sa kraljevackog parketa pokupiti bogat plen. Ipak, jos jednom su ostali praznih sapa . Noseni freneticnim navijanjem blizu 2.000 gledalaca domaci kosarkasi su krenuli su krenuli u odsudne napade, anulirali prednost domacina a zatim kosevima najnovijih prinova u dresu domacina Brkica i Popovica obezbedili tesnu ali izuzetno vrednu pobedu od 87:84 (15:18,20:20,12:21,40:25).
Gosti iz Beograda bili su vise nego superiorniji u neparnim trecinama (prvoj i trecoj)koje su, zahvaljujuci SteFanovicu, Markovicu i Marku Pekovicu, ubedljivo resili u svoju korist. Popustili su tek u samoj zavrsnici jer ne dogadja se tako cesto da jedna ekipa za deset minuta primi odnosno druga postigne cak 40 koseva. To je poslo kosarkasima Sloge FVM a u druzini Dragana Kostica najbolji pojedinac bio je Mitar Trivunovic koji je postigao 21.kos. Veterani Mijajlovic (18) Ristanovic (15) takodje su dali pun ucinak devetoj pobedi Sloge a ipak su presudne koseve postigli kosarkasi sa najmanjom minutazom u ovoj sezoni - Vladimir Popovic i Marko Brkic. Popovic je u poslednjim sekundama kod minimalnog vodjstva Sloge od 85:84 protivniku "ukrao" loptu i realizovao oba slobodna bacanja, za konacan trijumf Sloge FVM.
Kosarkasi Masinca susret sa Vojvodinom odigrali su u maloj dvorani SPC " Vojvodina" ali ni to nije pomoglo da izbegnu jos jedan ubedljiv poraz, uz minimalan broj postignutih koseva. Domacin je nastupio bez lakse povredjenog reprezentativca Milana Gurovica pa ipak je bio prejak za kraljevacke "studente" koji su uslu u seriju od pet uzastopnih poraza. Supat (22) i Canak (17) postigli su gotovo polovinu koseva za Novosadjane a kod Masinca Kneze-vic i Markovic sa po deset poena jedini su u porazenoj ekipi sa kakvim takvim dvocifrenim ucinkom.
U narednom 18. kolu Masinac sutra od 19,30 casova u Kraljevu docekujue ek-ipu beogradskog Atlasa i u slucaju neuspeha vec je sa "obe ruke" u barazu a Sloga FVM ce gostovati u Vrscu kod Hemofarma. Realno, Sloga je bez sansi za uspeh pa ce bodove za plasman u Super ligu morati da potrazi na utakmicama u ulozi domacina i uz odgovarajuci rasplet na utakmicama direktnih konkurenata za plasman na cetvrtu poziciju posle 22. kole redovne lige.


PREDSTAVLJAMO VAM SPORTSKOG RADNIKA - pise Stole Petkovic
Jakoveticu zasluzeno priznanje za rad u sportu

   Mecu nedavno nagradjenim sportistima i sportskim radnicima Kraljeva za 2003. godinu nasao se sasvim opravdano i Miroslav Jakovetic, radnik “Magnohroma”. Oni koji prate sport znaju da je on pravi oslonac Kik boks kluba “Kraljevo’ u kome je angazovan od njegovog osnivanja. Veliki uspesi, narocito na medjunarodnoj sceni, takmicara ovog kluba pre svih Slobodana Marinkovica i Marije Ristovic ucinili su da i izbor za jednog najboljih spoprtskih radnika bude bude olaksan ziriju.
   - Nasi sportisti su zaista u protekloj godini napravili odlicne rezultate. Medju njima su i moji borci iz Kik boks klubakoji su vec poodavno ponos grada. Treba naglasiti da su svi ti uspesi postignuti posle napornog rada u otezanim uslovima jer smo podstanari pod svodove Atletskog stadiona - kaze Miroslav.
Iako ostvaruju dobre rezultate na svetskoj i evropskoj sceni u njihovu kasu se ne slivaju potrebna sredstav za rad kluba:
   - Zbog takvog odnosa prema nama prinudjeni smo da pomoc trazimo od vlasnika firmi koji nam na srecu izlaze u susret. Zbog toga smo im neizmerno zahvalni - istice Jakovetic.
   Ovaj predani sportski radnik je inaze radnik “Magnohroma’. Trenutno obavlja poslove referenta za servis i marketing u prodaji FETP-a.


ODBOJKA - PRVA A SAVEZNA LIGA
Nista novo - nula prema tri

   • Na gostovanju u Beogradu Ribnica porazena od Partizana maksimalnim rezultatom 0:3 • Sutra od 17,30 casova i pred kamerama RTS -a Ribnica Gradjevinar - Crvena Zvezda

   Nije bilo, a nije ni moglo biti bilo kakvog iznenadjenja prosle subote u beogradskim Sumicama na utakmici 14.kola Prve A lige Partizan -Ribnica Gradjevinar. U nameri da zauzmu sto bolju poziciju pred plej-of "crno-beli" su uspeli da zabeleze maksimalanu pobedu savladavsi Kranjevcane sa 3:0 ( 25:23,25:19,25:23). Tu bi trebalo da bude "kraj price" od jos jednom neuspelom gostovanju Ribnice u povratnickoj sezoni u odbojkasku elitu. Ipak, valja podsetiti da Kraljevcani ove sezone igraju izuzetno lose u gostima i sem startne pobede nad Borcem u 2.kolu evo vec 12 kola zaredom u gostima ceta Dragana Djordjevica ne osvaja ni pocasni set. Dogodilo se to i prosle subote u Sumicama po vec prepoznatljivom "scenariju". Ribnica lako prepusta domacinu pocetno vodjstvo pa je tako i Partizan poveo u startu sa 4:0 a da nije organizovao cestiti napad.
U nastavku setova Ribnica se konsoliduje, po pravilu sustigne protivnika ali u zavrsnicama opet pad koncentracije i porazi kao na traci postaju neminovnost. Za nastavak prvenstva postoji ipak opravdanje jer vec nedeljama Ribnica igra bez jedinog korektora i rekovalescenta Mirka Ristovica , koji je u susretu sa Partizanom odigrao za simbolican jedan poen.
Samo dva boda u nastavku prvenstva (protiv Borca u Kraljevu i pobede od 3:2) Ribnica Gradjevinar bi sutra trebalo da zavrsi seriju teskih utakmica i prekine visenedeljni "post". U 15.kolu gost Kraljevcana je Crvena Z sa trenutno drugom pozicijom na tabeli i ulogom favorita u Kraljevu. Prvi susret je, kao i sva ovogodisnja gostovanja zavrsen za Ribnicu sa nepovoljnih 0:3 ali ce svakako domacin susreta pruziti mnogo ozbiljniji otpor.
Dodatni motiv su kamere RTS -a koji ce susret Ribnica Gradjevinar - Crvena zvezda prenositi direktno od 17,00 casova.Povratak na vrh strane
Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2004 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive