Internet izdanje - 27. februar 2004.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Predrag Markovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicki uredio: Sasa Kovacevic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Rajko Saric, Milisav Radovanovic (fotoreporter). Sekretar redakcije: Anica Josifovic. Predsednik Upravnog odbora: Gordana Tosic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Filmovanje: Graficka radnja „MAX GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Strah od promena
I rata i kamata
Dinar po dinar - poslanicka plata
Stranacka hronika
Mi necemo praviti laznu vecinu
Medju deset najboljih u Srbiji
Novi rokovi?
Posumljavanje
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, plivanje, odbojka


PRIVATIZACIJA U KRALJEVU - pise Marina Miljkovic Dabic
Strah od promena

    Na aukcijama tokom prethodne dve godine 15 kraljevackih preduzeca dobilo nove vlasnike • Od inkasiranih 330 miliona dinara u budzet opstine vraceno tacno 427.855 dinara

Do 19. februara u Srbiji je privatizovano 1.117 preduzeca (na tenderima je prodato 35 , na aukcijama 913 preduzeca, dok je preko trzista kapitala nove gazde pronaslo 169 firmi). Obzirom na to da je na prodaju bilo ponudjeno 1.425 preduzeca, procenat uspesnosti prodaje od 78 odsto moze se, u poredjenju sa drugim zemljama u tranziciji, oceniti kao dobar - kazu domaci ekonomisti.
   Od prodaje je zaradjeno vise od milijardu i 300 miliona evra, novi vlasnici su se obavezali da u kupljena preduzeca investiraju vise od 755 miliona evra kao i da za socijalne programe obezbede vise od 270 miliona evra. Osim za budzetske potrebe, prihod od privatizacije najvise je iskoriscen za restrukturisanje velikih drustvenih sistema, njihov obrtni kapital i socijalnu zastitu zaposlenih.

"Gvozdjar" KraljevoStrah od boljeg?
   U privatizovanim firmama radi gotovo 150.000 ljudi. Osim toga, kako tvrde bivsoj vladi naklonjeniji ekonomisti, 2003. prodato je gotovo tri puta vise preduzeca nego 2002. godine, a od prodaje je zaradjeno gotovo tri puta vise. Problem je, kazu, "samo" u tome sto proces privatizacije izaziva otpor upravo kod zaposlenih u preduzecima u kojima je promena vlasnicke strukture - neizbezna.

Nove uloge menadzmenta i radnika
   Sada istrazivanja javnog mnjenja uglavnom pokazuju da je uzrok loseg misljenja o privatizaciji medju gradjanima - strah od iste. Mali broj stanovnika se izjasnjava direktno protiv privatizacije, ali malo ko zeli da se ona dogodi bas u preduzecu u kome radi. Rezultati anketa govore da je tome razlog verovanje da izmedju privatizacije i gubitka posla stoji - znak jednakosti. Na promenu kolektivnog misljenja o privatizaciji nisu uticale cak ni cinjenice da su u najvecem broju privatizovanih preduzeca posle prodaje povecane i proizvodnja i plate radnika.
Kako stoje stvari u Kraljevu?
   Na podrucju nase opstine tokom prethodne dve godine na aukcijama je privatizovano 15 preduzeca. Cetiri preduzeca ("Janhari", "Stil", "Getaldus" i "Stari Jasen" )privatizovana su tokom 2002. godine. Ostalih jedanaest preduzeca:"Agrosrbija", "Solidnost", "Plan" "Gvozdjar", "Rekreaturs", "Poljopromet", "Elektron", "Slovo","Sigurnost", "Hladnjaca" i "Srbija", nove vlasnike dobilo je tokom prosle godine. Malo ili mnogo? Zavisi sa koje strane posmatrate…
Prema podacima Regionalne kancelarije Agencije za privatizaciju u Kraljevu drustvena preduzeca "Srbija", "Poljopromet", "Elektron", "Janhari", "Slovo", "Stil" i "Hladnjaca" prodata su po pocetnim cenama. "Nijanse" su u minimumu investicija koje su kupci obavezni da uloze u subjekt privatizacije. Zanimljiv je podatak da je pocetna cena za preduzece "Solidnost" iznosila 35.000 dinara, a da je prodajna dostigla 15.200.000 dinara (uz obavezu minimuma investicija od 58.000 dinara) sto znaci da je pomenuto preduzece prodato po ceni koja je 435 puta veca po pocetne (!).
Jesu li novi vlasnici ispunili ocekivanja radnika, koliko su radnici ozbiljno shvatili promenu svojih pozicija, da li novi menadzmenti preduzeca uspevaju da ugovore i ono sto je ranije bilo nezamislivo, kolike su i da li su redovne plate radnika u privatizovanim preduzecima - sve to je jedna velika tema. price da ima firmi u kojima su, (valjda u strahu od novog gazde?!) posle privatizovanja, od prvog dana dnevni pazari utrostruceni u odnosu na ranije, da ima privatizovanih preduzeca u kojima radnici uopste ne primaju plate, ali i onih u kojima se radnici ljute sto im, inace redovne plate, novi vlasnici isplacuju tek u pola cetiri, a ne kao nekada u deset sati (?!)- ovog puta ne uzimamo u obzir. Bilo kakvo generalisanje moze da bude plod tek jednog pravog istrazivackog novinarstva.

Prihodi od privatizacije
   Od prodaje pomenutih 15 preduzeca inkasirano je oko 330 miliona dinara, minimum investicija dostize skoro 52 miliona dinara.
   Zanimalo nas je koliki su u Kraljevu prihodi koji se od privatizacije vracaju opstinama.
   - Po osnovu privatizacija iz pretprosle i za celu proslu godinu nama je, preko Agencije za privatizaciju preneto tacno 427.855 dinara bez ikakvog podatka od privatizacije kog preduzeca su te pare ili da li se pomenuta suma odnosi na jedno ili vise privatizovanih preduzeca. Raspitivali smo se, takav je slucaj i u ostalim gradovima - kaze Jasminka Stojanovic, nacelnik Odeljenja za privredu i finansije opstine Kraljevo naglasavajuci da je njena sluzba trazila od Agencije, sa kojom inace imaju dobru saradnju, osnov po kome su pomenuta sredstva uplacena opstinskom budzetu.
U posebnoj grupi firmi koje su u grupi za ubrzanu aukcijsku privatizaciju za 2004. godinu nalaze se Dom drustvenih organizacija, "Autotransport" i DP "Ekologija".
   Privatizacija jeste proces u kojem ne mogu svi da dobiju. To je, cini se, cinjenica koje su danas mnogo vise svesni oni koji sigurno dobijaju, nego oni koji mogu ponesto i da izgube.Povratak na vrh strane


OPSTINSKO VECE OPSTINE KRALJEVO - pise Rajko Saric
I rata i kamata


   Opstinski akti uskladjeni sa Zakonom o lokalnoj samoupravi • Kod placalja naknade za gradsko gradjevinsko zemljiste u ratama zaracunava se kamata od 12 odsto na godisnjem nivou

   Na sednici Opstinskog veca opstine Kraljevo, kojom je predsedavao Darko Vilotijevic, zamenik predsednika opstine, na dnevnom redu uglavnom su bile odluke koje se odnose na uskladjivanje opstinskih akata sa novim zakonom o lokalnoj samoupravi. Tako je, na predlog predsednika opstine, podrzana odluka o Opstinskom vecu kojom su blize uredjeni sastav i delokrug samog Veca kao kolegijalnog organa, odnosi Veca i predsednika opstine, Skupstine opstine i Opstinske uprave, te prava i duznosti predsedavajuceg i clanova Veca.
   Istom odlukom, koja ce biti uvrscena u dnevni red sednice Skupstine opstine, koja ce se odrzati pocetkom marta, uredjena su i druga pitanja od znacaja za rad i ostvarivanje zakonske funkcije Veca. Na taj nacin prestace da vazi odluka o Izvrsnom odboru SO cije nadleznosti ce biti prenete na Opstinsko vece i predsednika opstine.
Jednoglasnu podrsku dobila je i druga tacka dnevnog reda - Odluka o Opstinskoj upravi opstine Kraljevo. Nacelnik Opstinske uprave Zoran Raspopovic je rekao da je predsednik opstine odbio njegov predlog po kome bi imovinsko - pravni odnosi bili prikljuceni Odeljenju za urbanizam, a Odeljenje za drustvene delatnosti Odeljenju za finansije. Ovim predlogom bi se, kako tvrdi Raspopovic, dobilo na operativnosti i brzem resavanju predmeta, jer je do sada postojala slaba koordinacija izmedju pojedinih odeljenja.
   Osnovne organizacione jedinice u Opstinskoj upravi su odeljenja za skupstineks poslove, za opstu upravu, za drustvene delatnosti, za privredu i finansije, za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno - komunalne delatnosti, za zajednicke poslove i Odeljenje za inspekcijske poslove. Osma organizaciona jednica je Opstinsko javno pravobranilastvo koje koristeci pravna sredstva pred sudovima i drugim nadleznim organima stiti pracva i interese opstine i njenih organa i organizacija. Primetno je da u predlogu nove organizacije rada u Opstinskoj upravi postoje samo odeljenja i odseci , a da su nekadasnji sekretarijati ostali u gradovima poput Beograda, Novog Sada, Nisa i Kragujevca.
   Opstinsko vece usvojilo je i izmene i dopune Programa uredjivanja gradjevinskog zemljista za 2003. godinu kao iznudjenu odluku do donosenja Programa za ovu godinu. Do izmena je doslo zbog nedostataka Programa koji je usvojio Privremeni organ opstine Kraljevo, a ticu se zastite sredstava kod uplate za gradjevinsko zemljiste u postupku legalizacije bespravno izgradjenih objekata i novogradnje. Dakle, kod placanja naknade u ratama, obveznik placa kamatu od 12 odsto na godisnjem nivou, na odlozene rate s tim da najniza rata za porodicne stambene objekte ne moze biti manja od 500 dinara. Za sve ostale objekte mesecna rata ne moze biti manja od 5.000 dinara. Na ovaj nacin javni prihodi su zasticeni od obezvredjivanja, sto je i obaveza lokalnih organa vlasti.Povratak na vrh strane


POVODI - pise Rajko Saric
Dinar po dinar - poslanicka plata


    U trenutku kada Srbiju potresaju brojni strajkovi radnika koji mesecima nisu dobili ni dinar, kada je prosecna plata isplacena u januaru pala na oko 12.000 dinara, poslanici republicke Skupstine su sami sebi ,,odrezali” platu vecu od 35.000 dinara • Opstinskim ocima 2004. godina je pocela sa prosecnom platom od 41.800 dinara

   Tek sto je Republicki zavod za statistiku saopstio da je prosecna neto zarada isplacena u Srbiji, u januaru bila za 17,36 odsto manja u odnosu na decembar 2003. godine, Administrativni odbor Skupstine Srbije prihvatio je odluku republickih poslanika da sebi povecaju platu za 10 odsto. Ako se zna da su u toku protesti nekoliko hiljada radnika u Cupriji, Cacku, Smederevu i drugim gradovima, na kojima se trazi isplata zarada koje kasne i po vise godina, onda je potez nasih poslanika “prava stvar u pravom trenutku”. Ili mozda nije?
   Tako ce vec u narednoj isplati predsednik Skupstine primiti neto platu od 37.270 dinara, potpredsednik 32.611 dinara, dok ce sefovi poslanickih grupa i predsednici radnih tela ,,zaradjivati” po 29.194 dinara. Sekretar Skupstine, po istoj odluci, ima platu 38.364 dinara, a plate poslanika koji su na stalnom radu u Skupstini iznose 26.710 dinara. Naravno, bez poslanickog dodatka. Spremacice u Skupstini Srbije imace platu 9.591 dinar.
   Malo ili mnogo? Sa cijim primanjima to uporediti? Privatnicima sa belim vilama, profesorima, lekarima, “Elektrodistribuciji”, Telekomu? Evo sta smo mi uspeli da saznamo.
   Prosecna zarada u privredi u januaru iznosila je 11.680, a u vanprivredi 13.069 dinara, bez poreza i dopirnosa.
plate izabranih, imenovanih i postavljenih lica, celnika opstine Kraljevo, koji su na stalnom radu, u januaru su u proseku bile 41.873 dinara. Tacnije predsednik opstine imao je da primi 42.428 dinara, a njegov zamenik 41.935 dinara. Predsednik Skupstine opstine ima neto platu od 41.688 dinara, njegov zamenik 41.442, a sekretar 27.860 dinara. Svim funkcionerima zaracunata je i stimulacija od 70 odsto, dok sekretar opstine ima stimulaciju od 23 odsto. Nacelnik Opstinske uprave za svoj rad ima mesecnu neto zaradu od 32.971 dinar.
   Clanom 8. Odluke o koeficijentima za obracun i isplatu plata izabranih, imenovanih i postavljenih lica, lica koja nisu na stalnom radu u opstinskoj Skupstini imaju pravo na dodatak u iznosu od 60 odsto od plate, sto za januar mesec iznosi u proseku 25.124 dinara.
   Trenutno profesor u srednjim skolama prima oko 16.000 dinara, dok je uciteljska plata oko 14.800 dinara. Prosvetni radnici jos nisu odredili tacan procenat povisice koju ce traziti, ali ce on, svakako biti oko 10 odsto i bice upucen Vladi Srbije u najskorije vreme. Prosle godine, nakon niza protesta, za 10 odsto povecane su i plate zdravstvenih radnika, tako da je sada prosecna plata medicinskih sestara oko 12.000 dinara. Lekara specijalista u ZC Studenica ima platu od 19.944 dinara, a lekar opste prakse 16.469 dinara. O platama u ovdasnjim javnim preduzecima niko od kontaktiranih direktora nije zeleo da govori. Zanimljiv je podatak iz nekih javnih preduzeca da njihove cistacice mesecno ,,pometu” i po 18.000 dinara, sto je mnogo vise od profesorske ili citeljske plate, a neznatno manje od plate lekara specijaliste.
Nezvanicno nam je medjutim, potvrdjeno u jednom od javnih preduzeca da direktor ima neto platu od 30.000 dinara, a da njegove kolege, ,,zbog godina staza” imaju ,,tek 7.000 - 8.000 dinara vise”. Prvi covek jednog od ovdasnjih instituta, receno nam je takodje nezvanicno, mesecno zaradi vise od 100.000 dinara!
   Da li su onda republicki poslanici preterali? Nisu, ako tu platu zarade, a zaradice ako zbog njihovog “rada” i gradjanima Srbije bude bolje.Povratak na vrh strane


STRANACKA HRONIKA

TRECA SKUPSTINA NARODNE DEMOKRATSKE STRANKE - pise Slobodan Rajic
Kraljevcani u „centrali“

   S pravom se moze reci da jednu od najmladjih ali i dosta uspesnu stranku na politickoj sceni Srbije pod imenom Narodna demokratska stranka (NDS) predvode Kraljevcani. Naime, na upravo odrzanoj Trecoj skupstini ove stranke za njenog predsednika ponovo je izabran Slobodan Vuksanovic, poreklom Kraljevcanin, za clana Izvrsnog odbora Vladimir Bogavac, predsednik Opstinskog odbora NDS Kraljevo, a za clana Statutarne komisije te stranke Vladimir Ilic, potpresednik OO NDS Kraljevo. NDS je, inace, na proslim vanrednim parlamentarnim izborima ucestvovala na listi Demokratske stranke Srbije.
Vladimir Bogavac, clan IO NDS   Obracajuci se delegatima i gostima, Slobodan Vuksanovic je istakao da je NDS u protekle dve godine bila izlozena brojnim pritiscima, pretnjama i progonima, ali da je drzeci rec i ne posustajuci dosla do cilja - demokratskih promena koje je narod trazio. On je apelovao na delegate NDS da nikada ne zaborave koliko je bilo tesko, ali i da podrze novu vladu koju predvodi DSS, jer „nema kuce ni reformi bez domacina“.
Clan Statutarne komisije NDS,  Vladimir Ilic   - Vlada ce biti formirana jer politicari i postoje zbog gradjana i drzave, a kad god je bilo obrnuto stradale su porodice i gradjani. Mi cemo postovati autoritet naseg koalicionog partnera DSS-a, ali zadrzati pravo na sopstvene procene. Nova vlada za nas je tehnicka koalicija u interesu naroda i drzave. Mi cemo je podrzati, ali necemo dozvoliti da bilo koja nova vlast bude repriza prethodnih. Sa svojih oko 15.000 clanova mi cemo biti korektan partner koji se nece sluziti prevarama i ucenama vec biti spreman da pomogne razvoju Srbije. Nas kapital je nase cisto lice koga se necemo odreci. Dokazacemo da na politickoj sceni ipak nisu svi isti. Pripremamo se za predsednicke i lokalne iz bore uz moto velikog NJegosa „Neka bude sto biti ne moze, neka bude borba neprestana“ - naglasio je Slobodan Vuksanovic.
   U obracanju delegatima dr Vojislav Kostunica, predsednik DSS i mandatar nove vlade Srbije, posebno je insistirao na postovanju volje biraca i stvaranju normalnih, cvrstih, demokratskih institucija koje su u prethodnih nekoliko godina unistavane.
   - Pokazali smo da Srbija moze i mora da ima vladu po volji i meri naroda. Ta volja izrazena je na izborima 28. decembra kada je narod jasno i nedvosmisleno rekao da oni koji su vladali Srbijom u poslednjih nekoliko godina to vise ne mogu da cine. Bilo je nagovora i pritisaka, i u zemlji i van nje, raznih saveta i savetodavaca, kako zaobici tu volju naroda, ali mi nismo podlegli tim pritiscima. Pokazacemo u danima koji dolaze da Srbija mora da ima sve institucije medju kojima mora da postoji red, podela vlasti, odgovornost, da budu uvazavane njihove odluke. Medju njima su posebno vazni sudovi, narocito Ustavni sud, sto do sada nije bio slucaj - rekao je Kostunica.
   On je zahvalio clanovima NDS na pomoci i saradnji u borbi za demokratske promene u Srbiji, akcentujuci energiju, uverenje i upornost kao glavne vrline ove stranke.


Boris Tadic, predsednik DSKRALJEVCANI NA IZBORNOJ SKUPSTINI DEMOKRATSKE STRANKE - pise Slobodan Rajic
Dva clana u Glavnom odboru

   Na 11. izbornoj skupstini Demokratske stranke, na kojoj je u nedelju, 22. februara velikom vecinom glasova za novog predsednika izabran Boris Tadic, ucestvovala su i 23 delegata iz Kraljeva, 21 izabrani i dva po funkciji, plus 5 delegata iz Usca, gde DS ima Opstinski odbor.
   U novoizabrane centralne organe Demokratske stranke tom prilikom izabran je i jedan broj Kraljevcana. U Glavni odbor stranke izabrani su Dragan Bogdanovic Frenc i Ivan Jovanovic, a u Statutarnu komisiju Slavisa Vojinovic. Clanovi Glavnog odbora Demokratske stranke po funkciji su i narodni poslanik Slobodan Mihajlovic i nacelnik Raskog okruga Mile Koricanac.
   Inace, Opstinski odbor Demokratske stranke, podrzao je kandidaturu Borisa Tadica za predsednika stranke.Povratak na vrh strane


INTERVJU: BORIS KARAICIC, NARODNI POSLANIK - pise Slobodan Rajic
Mi necemo praviti laznu vecinu

   Medju 53 poslanika na listi DSS u Skupstini Srbije je i Boris Karaicic, clan NDS. On je bio jedan od pokretaca studentskog pokreta 1996/97. i osnivaca Otpora, a kasnije jedan od osnivaca i lidera Narodne demokratske stranke. Apsolvent je germanistike na Filoloskom i filosofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Poznat je i po tome sto je u proslom mandatu sa jos dvojicom poslanika iz NDS-a izbacen iz Skupstine, a potom odlukom Ustavnog suda vracen u Skupstinu, ali ta odluka, posle odugovlacenja, a kasnije zbog raspustanja parlamenta i raspisivanja izbora nikad nije sprovedena. U borbi za demokratiju bio je cest gost Kraljeva, pa i nase redakcije, a nedavni susret u Beogradu na Skupstini NDS, iskoristili smo da mu postavimo nekoliko aktuelnih pitanja.

- Gospodine Karaicicu, kako ocenjujete pocetak rada Skupstine?
- Svaki pocetak je pomalo tezak. Rad Skupstine odvija se u znaku formiranja vlade, a imamo i Srpsku radikalnu stranku koja ima veliko preimucstvo u broju poslasnika i to obilato koristi i u govorima i drugim postupcima. Mi cemo kad se formira vlada verovatno imati inicijativu, ali ocekujemo i zestoku borbu sa opozicijom.
- Najavljuju se promene u Poslovniku o radu Skupstine. Kako spreciti da se ne ponove kradje glasova i onoga sto se Vama desilo - kradju poslanickih mandata?
- Ne moze nijedan poslovnik da spreci ako bahata vlast nesto hoce da otima. Ova Skupstina, kako je pocela, vec je mnogo stabilnija. DS i SRS su dobile cak i vodeca mesta u nekim odborima. Nije bilo osvete, revansizma, vec je ispostovano ono sto pise u Poslovniku, da uvek opozicija, zbog kontrole, vodi odbore za finansije i bezbednost itd. Nama ne pada napamet da krademo mandate i da pravimo laznu vecinu, dok god to moze da se uradi dogovorima, a ako ne bude moglo - ici cemo na izbore.
- Kad pominjete izbore, sta je bolje sada za Srbiju - nova vlada ili novi izbori?
- Izbori nisu resenje u ovom trenutku. Oni bi predstavljali novi gubitak vremena i nove velike troskove. Smatramo da je manjinska vlada uz bilo ciju podrsku, vlada trojne grupacije koju cine DSS, G 17 plus i SPO-NS, trenutno najbolje resenje. Mislim da bilo koja vlast zasluzuje sansu najmanje pola godine da pokaze sta moze i sta zna i da onda, nakon toga, mirno i „hladne glave“ ocenjujemo svi zajedno sta je uradjeno a sta nije. Velika su ocekivanja gradjana, svih nas. Ocekujem da ce neka elementarna prava biti ostvarena, da ce biti pozvani na odgovornost oni koji su pominjani u toku predizborne kampanje, da ce drzava da se stabilizuje i da ce na osnovu toga i nasa ekonomija da ide napred. Tome se nadamo i ja ocekujem sve najbolje,verujem da cemo imati snage da neke greske SPS-a i DOS-a ispravimo.
- Da li ce prilikom usvajanja budzeta za ovu godinu konacno doci do obecane finansijske decentralizacije Srbije, da lokalna samouprava dobije sto joj pripada?
- Vi znate da smo nasledili jedan glomazan drzavni aparat i jedan sistem koji DOS nije hteo da menja. S jedne strane ne treba ici u preterivanje jer ne moze jedna opstina da ima 50, 60 ili 70 odsto sredstava koliko neki traze, a da Republika isplacuje plate drzavnih sluzbenika, zdravstvenih i prosvetnih radnika iz svog budzeta. Takodje, kad god neka opstina ima problem, bilo da je to poplava, ne daj boze, susa ili neka druga elementarna nepogoda, onda pomaze drzava, po principu solidarnosti.
- S druge strane, mi se zalazemo za decentralizaciju u onom pravom smislu reci, da se naprave regioni koji su prirodne celine u Srbiji, u kojima ce se obezbedjivati jednak i ravnomeran ekonomski razvoj. To bi pogotovo u Raskoj oblasti bilo jako pozeljno. Pored toga, novim Zakonom o lokalnim izborima vec je ucinjen korak jer se neposredno biraju predsednici opstina koji dobijaju i vece ingerencije. Dakle, ici cemo postepeno ka decentralizaciji i vec za sest meseci moze se ocekivati da opstine dobiju veca sredstva nego sto ih imaju sada.
- Da li posle izborne skupstine Demokratske stranke ocekujete i njenu podrsku manjinskoj vladi?
- Za mene licno Demokratska stranka je jedna zavrsena prica. Ja ne vidim da tu ima nekih objektivnih razlika. Mozda je Boris Tadic bolji, ali nije tesko biti bolji od Zivkovica i Cede Jovanovica. Mene licno ne interesuje sta se tamo desava. Za mene oni nisu demokratski blok.Povratak na vrh strane


DONACIJA EU ZA POLJOPRIVREDNU SKOLU - pise Vesna Mrakovic Jokanovic
Medju deset najboljih u Srbiji

  Evropska unija ulaze 140.000 evra u rekonstrukciju i opremanje Poljoprivredne skole • Planirano usavrsavanje profesora i otvaranje inovacionih centara • Sigurniji opstanak u konkurenciji pedeset skola

   Poljoprivredno-hemijska skola ,,Dr Djordje Radic", ukljucena je u program Evropske unije (CARDS) koji ce omoguciti rekonstrukciju skolskog objekta, nabavku nove opreme i edukaciju profesora i rukovodeceg kadra. Ovim programom obuhvaceno je pedeset skola u Srbiji, po deset iz raznih podrucja rada: poljoprivrede i prerade hrane, masinstva, zdravstva, elektro-tehnike i gradjevinarstva. U projekat je ukljuceno i pet regionalnih centara za obrazovanje odraslih - u Beogradu, Novom Sadu, Nisu, i nama najblizem Kragujevcu. Ovi centri, izmedju ostalog, treba da omoguce prekvalifikaciju radnika koji su ostali bez posla. Vrednost donacije za Poljoprivrednu skolu je 140.000 evra.
   Program je poceo obukom eksternih i internih saradnika koji treba da pomognu direktoru da uspesno upravlja skolom. Posao eksternog saradnika je da saradjuje sa lokalnom zajednicom, raznim preduzecima i ustanovama, medjunarodnim organizacijama i drugim partnerima skole. Interni saradnik ima zadatak da prati realizaciju nastavnih planova i programa, realizaciju nastave, interesovanja ucenika i rezultate njihovog rada .
   -Grcki eksperti su obisli nas objekat, u julu ce poceti rekonstrukcija zgrade, a u isto vreme stize i jedan deo opreme. Sve skole ce dobiti racunarsku i drugu opremu potrebnu za svoje podrucje rada.

Moderna oprema
Kako se mi bavimo obrazovanjem za proizvodnju i preradu hrane i imamo oglede u tri obrazovna profila (poljoprivredne i veterinarske tehnicare i preradjivace mleka), opredelili smo se za laboratorijsku opremu - mikroskope, veterinarske aparate i opremu za veterinarsku ambulantu, poljoprivrednu mehanizaciju, plastenik i mini-mlekaru, odnosno sirarnicu. Smatramo da ce nasi djaci, koji imaju mnogo prakticne nastave, pomocu ove opreme, moci da steknu neka osnovna znanja i vestine potrebne za rad u struci koju su izabrali. Ova donacija nam mnogo znaci jer je nasa oprema zastarela i izraubovana. stara i vise od dvadeset godina. Pomoci ce nam da bolje radimo, a ucenicima da lakse savladaju nastavu i izadju iz skole sa boljim znanjem i prakticnim vestinama. Tako ce i skola naci svoje pravo mesto jer, samo uz savremenu opremu, nove metode i spremnost nastavnika za promene i nova ucila, mozemo ici napred - kaze Svetlana Mladenovic, direktor Poljoprivredno-hemijske skole ,,Dr Djordje Radic".
   Koliko je vazno osavremenjavanje nastave, govori i cinjenica da u Srbiji ima vise od pedeset poljoprivrednih skola i da, u reformi mreze skolskih ustanova, nece sve opstati. Tim je veci i uspeh kraljevacke Poljoprivredne skole koja je uspela da udje u program Evropske unije. Ogledna odeljenja u ovoj skoli su pokazala izuzetne rezultate. Ucenici su vise zainteresovani za nastavu, smanjeno je bezanje sa casova. radi se u malim grupama, po principu aktivne nastave. Uvedeni su i mini-testovi radi provere da li su ucenici savladali neku nastavnu jedinicu ili oblast. Tako se lako uocava napredak svakog djaka i nastavnik moze da proceni slabe tacke. Vodi se racuna i o regionalnoj pristupacnosti skole, odnosno poljoprivrednim kulturama koje su karakteristicne za podrucje na kojem se skola nalazi.
  - Skola ce konkurisati i za inovacioni program kao jos jednu konponentu CARDS-a. Ideja je da se u okviru skola otvore centri za obuku nastavnika za rad na racunarima i za ucenje stranih jezika. Mi cemo konkurisati u tri inovaciona projekta, za primarni kurs iz informatike, primenu racunara u nastavi, program pravljenja prezentacija na kompjuterima i kurs stranog jezika, koji bi prosli prvo nasi a onda i profesori drugih skola. Tako bismo postali regionalni centar za usavrsavanje, umesto da nasi profesori odlaze u Beograd ili druge gradove - kaze Svetlana Mladenovic.
   Rezultati konkursa bice poznati u maju. Gradjevinski radovi pocinju kada i letnji raspust, a sva oprema za Poljoprivrednu skolu treba da stigne do kraja godine.Povratak na vrh strane


 ZA NABAVKU FISKALNIH KASA OBVEZNICI CEKAJU - pise Marina Miljkovic Dabic
Novi rokovi?

   Ni pet dana pre isteka roka za kupovinu registar kasa Uprava prihoda u Kraljevu nije dobila nijedan zahtev za fiskalizaciju, iako su procene da na podrucju opstine treba da bude instalirano najmanje 3.000 ovih aparata!
Iako nije bilo zvanicnog produzenja, nekako bas u "minut do dvanaest" pre isteka roka koji je republicka vlada odredila za nabavku "pametnih" kasa prvoj grupi korisnika (ugostitelji, hotelijeri, apotekari, vlasnici parfimerija, kao i svi koji delatnost obavljaju u kioscima i slicnim objektima), odlazeci ministar finansija Bozidar Djelic, izjavio je na nacionalnoj televiziji da ce prva grupa startovati kad i druga (srednja i velika preduzeca koja se bave maloprodajom, vlasnici i zakupci tezgi i svakog kioska u kome se ne prodaju samo novine, turisticke agencije, video, DVD i CD klubovi, radnje za hemijsko ciscenje, prodavnice kompjuterske opreme, delova za automobile, foto-radnje, frizerski i kozmeticki saloni, fitnes-klubovi i teretane). Sad je gotovo "iscureo" i taj prolongirani rok - 29. februar, a da se tamo gde treba da vri "kao u kotlu" ne desava - ama bas nista neuobicajeno.
Kad smo Djordja Pavlovica, nacelnika Uprave javnih prihoda u Kraljevu, proslog utorka pitali kako "stoje stvari" sa fiskalizacijom kasa odgovorio je:
- Generalno da vam kazem, ne stoje nikako! Ja mislim da jos uvek ni jedan jedini zahtev za fiskalizaciju nije predat! Serviseri (koji su poddisttributeri distributera kasa) na stanju imaju, mislim da imaju samo desetinu kasa, a to je smesno. Mi smo nas deo kompletno odradili, obavestili smo gradjanstvo i obveznike, obucili inspektore za fiskalizaciju, ali obveznici cekaju minut do dvanaest tako da ce se desiti haos. Ne moze realno da se stigne: da bi se izvrsila fiskalizacija sa celom prethodnom pripremom realno treba pola sata. Pitanje je da li je i to realno, jer inspektor treba da ode do servisa gde se vrsi fiskalizacija, da se izvrsi plombiranje procesora, glavnog i fiskalnog. To je posao koji zahteva i odgovarajucu informaticku podrsku, izradu zapisnika resenja tako da ja stvarno ne znam, ovaj nas narod je "cudo nevidjeno". Sta ce da urade i sta misle da urade, vidite danas koji je datum (24. februar, prim. aut.)!

Nema odlaganja roka?
Uredba o uvodjenju fiskalnih registar kasa na snazi je vec godinu dana. Odlazeci resorni ministri izjavljivali su proteklih nedelja da ce propisanih rokova svi morati da se pridrzavaju. Ipak, neki od obveznika nadaju se da ce Uredba biti ukinuta, drugi da ce biti ukinuti rokovi, treci cekaju novu vladu i nove ministre.
- Poreska uprava je odradila sve sto je bilo do nas, oglasavali smo se u medijima, pozivali, formirali smo grupu od 16 inspektora koji ce samo to da rade, imamo i koordinatora na broju 311-033, ali - ni jedan jedini zahtev se nije pojavio - kaze Pavlovic.

- Narod dolazi, raspituju se, dolaze i serviseri, ali svi nesto cekaju - kaze koordinator Dragan Misovic potvrdjujuci da ni pet dana pre isteka roka za dve grupe korisnika ovoj sluzbi nije prosledjen nijedan zahtev, iako se procenjuje da ce, ako Uredba u potpunosti bude postovana, na podrucju opstine, biti potrebno instalirati vise od 3.000 registar-kasa.
Neki od proizvodjaca fiskalnih kasa, a deset ih je ovlascenih, tvrde da najveci broj problema proistice iz cinjenice da najveci broj potencijalnih kupaca nije ni procitao Uredbu i ne zna sta su njegove obaveze. Kad kupac kupi kasu, u objekat dolaze serviser i poreska kontrola koji ce dati, vec se odomacio izraz, "zeleno svetlo" za njeno koriscenje. Proizvodjac fiskalne kase duzan je da izvrsi obuku za rad na kasi i da sa kupcem sklopi ugovor o odrzavanju. Kasa ne sme da se prebacuje iz radnje u radnju, niti se sme davati nekoj drugoj firmi na koriscenje. Nije dozvoljeno koristiti ni tudju kasu, iako je atestirana.
Postoje i male fiskalne kase koje rade na baterije ili na akumulator koje su predvidjene za one koji prodaju ili svoje usluge pruzaju na otvorenom. Fiskalne kase moraju da nabave i dosadasnji pausalci. Samo poljoprivredni proizvodjaci koji prodaju svoje poljoprivredne proizvode, zanatlije koji prodaju predmete sopstvene izrade, domace radinosti i kolporteri postedjeni su obaveze nabavke registar kasa.
"Koji se efekat postize uvodjenjem fiskalnih kasa, osim da drzava uzme pare? Kase koje smo platili moraju da se bace (bez nadoknade drzave), a za nove treba da ulozimo novac, opet iz svoji sredstava!" - pitao je u prethodnom broju "Ibarskih novosti" nas citalac koji je pozvao inpektore Uprave prihoda da, ako zele da kontrolisu trgovce, donesu svoje kase i sede u prodavnici. Ipak, u pitanju je zakonska obaveza, a inspektori su tu, pre svega, radi kontrole postovanja Uredbe.

Kazne za "zaboravne"
U svemu, ocito, ima i onog tipicno srpskog inata, ali nadlezni ocekuju da ce obveznici, kada se budu uverili da ne mogu da izbegnu kupovinu kase, "navaliti" na proizvoDjace fiskalnih kasa koji ce za vrlo kratko vreme morati da isporuce veliki broj ovih kasa. Od 1. marta inspektori ce imati pravo da pravna lica koja nisu nabavila fiskalnu kasu kazne iznosima od 50.000 do 200.000 dinara, a preduzetnike kaznama od 20.000 do 100.000 dinara.
Sve maloprodajne objekte kontrolisace trzisna inspekcija, a ugostiteljske objekte i hotele - turisticka. Trzisna inspekcija kontrolisace izdavanje racuna, a komisija Ministarstva trgovine, turizma i usluga proveravace da li kupljene kase odgovaraju atestima. Ako kupcu ne izda racun kaznu placa prodavac, ali i kupac: ako kupac ispred radnje ili trznog centra bude zatecen bez racuna platice kaznu od 1.000 dinara.

Pozitivno i negativno…
Aduti zagovornika fiskalizacije obicno leze u pominjanju tudjih pozitivnih iskustava. Od 34 zemlje (od kojih je vecina u nasem okruzenju) Italija ima najduzi staz duzi cak od dve decenije. Fiskalne kase, kazu upuceniji, zavele su red cak i u zmeljama gde poreska disciplina, bas kao i kod nas, nije dominantnija nacionalna osobina. Fiskalizacija sprecava poreske utaje, unapredjuje bezgotovinsko placanje, stvara ravnopravnije uslove na trzistu u korist legalnog nad nelegalnim, ali… Uvodjenje fiskalnih kasa istovremeno jaca mocne kompanije i suzava prostor malim i siromasnim trgovcima. To jeste cena slabljenja jedne od karika kojom je na buvljacima, pijacama i na ulicima Srbije godinama kupovan socijalni mir, ali promena takvog oblika prezivljavanja stanovnika jedne drzave valjda i jeste (bio) cilj vlasti. Nema veze sto ce ona u medjuvremenu biti promenjena. Narod je ostao isti…

Kasa odmah, placanje na kredit
Pojedine domace i strane banke obzbedile su kredite za kupovinu fiskalnih kasa cije se cene krecu izmedju 14.000 i 100.000 dinara. To znaci da su, za potrebe svojih klijenat, potpisale ugovore o saradnji sa distributerima fiskalnih kasa. Uslov koji treba zadovoljiti je postojanje racuna kod ovih banaka i distributera i kupca. Obrada zahteva za kredit obicno ukljucuje pregled poslovanja za prethodnu godinu i procenu likvidnosti klijenta koji trazi kredit. Primera radi, u "Komercijalnoj banci" rok otplate kredita je godinu dana sa prosecnom mesecnom kamatom od 1,25 odsto. I u "Vojvodjanskoj banci" kredite odobravaju na period do godinu dana, uz obavezu vracanja u mesecnim ratama i kamatnom stopom koja se, u zavisnosti od boniteta klijenta i uslova ugovora sa distributerima fiskalnih kasa krece od 7 do 12 procenata na godisnjem nivou. "Vojvodjanska banka" kreditira do 90 odsto prodajne vrednosti kase. To, drugacije receno znaci da je minimalno ucesce deset procenata.
U "Pro kredit" banci mesecna rata za jednu kasu koja se kupuje na osmomesecni kredit, a kosta 500 evra iznosi 66 evra. Za kupovinu vise kasa postoji mogucnost kreditiranja na 24 meseca.Povratak na vrh strane
LOKALNO- EKOLOSKI AKCIONI PLAN KRALJEVA - pise Marko Slavkovic
Obilaznica smanjuje buku

   Analiza sadasnjeg stanja pokazuje da je buka jedan od glavnih cinilaca koji kriticno opterecuje savremenog coveka u urbanoj sredini. Komunalne sluzbe, saobracaj i koncentracija industrije iako olaksavaju nacin zivota i podizu opsti standard ljudi, sa sobom uvode i specificne probleme.
   Dejstvo buke na coveka je visestruko. Buka steti zdravlju i dovodi do citavog niza oboljenja. Pored direktnog dejstva buke na organ sluha, buka veoma ozbiljno pogadja centralni vegetativni nervni sistem a preko njega utice i na mnoge druge organe u kojima izaziva promene i funkcionalne smetnje. Pored direktnog dejstva buka utice i na koncentraciju pri radu cime se smanjuje radna sposobnost coveka izlozenog buci prekomernog dejstva. S obzirom na znacaj fenomena buke, iskazan cinjenicom da je u 2000. godini 130 miliona ljudi u urbanim sredinama izlozeno nivoima koji prekoracuju gornje granicne dozvoljene vrednosti nivoa buke, 65 decibela za dnevni period i 55 za nocni period, proizilazi potreba za kontrolom nivoa buke i planiranje mera za zastitu populacije od njenog negativnog dejstva.
   Kraljevo je prostor sa znacajnim akustickim opterecenjem, s obzirom da predstavlja raskrsnicu sa velikim intenzitetom drumskog i zeleznickog saobracaja, u kome ne postoje uradjene saobracajne obilaznice oko grada. U Kraljevu se nije pristupilo sistematskom merenju nivoa buke i definisanju njene vremenske zavisnosti na mernim lokalitetima, koja po svojoj strukturi predstavljaju reprezentativne lokalitete specificne namene, sankcionisane nacionalnim standardom (JUS U. J 6. 205.)

Akusticki monitoring
   Strucno tehnicki tim za buku u okviru izrade Lokalnog ekoloskog akcionog plana Kraljeva, koji sacinjavaju: dr Zoran Petrovic i dr Milos Vujovic sa Masinskog fakulteta, LJiljana Jemuovic iz Opstinske uprave i Dragana Radovanovic, opstinski inspektor za zastitu zivotne sredine, doneo je zakljucak da se sprovede akusticki monitoring na mernim lokalitetima gradskog tkiva ciji ce cilj biti da se stvori znacajna kolicina statisticke mase podataka o akustickom opterecenju prostora generisanog saobracajnim i komunalnim izvorima, zati da se obezbedi izrada, korekcija i verifikacija modela za prognozu akustickog opterecenja, sa ciljem obezbedjenja pouzdanog alata za razresenje problema u planiranju razvoja gradske saobracajne strukture i da se stvore uslovi za akusticko zoniranje i zoniranje grada u odnosu na namenu prostora.
Rezultati sistematskog merenja nivoa buke ce posluziti urbanistima pri prostornom uredjenju i rekonstrukciji postojecih naselja i podrucja, arhitektama pri projektovanju objekata u neposrednoj blizini mernih mesta i medicinskim strucnjacima pri oceni smetnji od buke kao veoma znacajnog ekoloskog faktora koji utice na zdravlje stanovnistva.
   Dobijenom statistickom masom podataka o merodavnim nivoima buke na teritoriji grada Kraljeva omogucila bi se izrada akustickih mapa za dnevni i nocni period merenja.

Zastitne mere
   Mere zastite, koje se mogu sprovesti na lokalnom nivou, moguce je podeliti u dve grupe, kratkorocne i dugorocne.
Kratkorocne mere zastite bi obuhvatile ogranicenje brzine kretanja vozila, zabranom saobracaja za pojedine kategorije i njihovim usmeravanjem na pravce manje osetljive na buku, boljom regulacijom saobracaja, povoljnijim izborom javnog gradskog prevoza, poboljsanjem povrsine kolovoznog zastora, kontrolom nivoa buke vozila i sankcionisanjem ponasanja ucesnika u saobracaju.
   Dugorocne mere zastite od buke bi obuhvatile pravilno planiranje namene prostora, ukljucivanjem mera zastite od buke u fazi projektovanja gradjevinskih objekata, postavljanjem internih objekata (magacina, garaza i sl.) kojima buka ne smeta izmedju izvora i primaoca buke, izgradnjom vertikalnih zastitnih zidova i hortikulturalnim uredjenjem pojasa duz putne sobracajnice.Povratak na vrh strane


UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NARODNI MUZEJ: PRVO BIJENALE KRALJEVACKE UMETNOSTI - pise Bojana Milosavljevic
Cudesan "Grad" Svetlane Jevtic

   -Jos davne 1971. godine Narodni muzej u kraljevu inicirao je izlozbu domacih likovnih stvaralaca, koja se, kao kulturni sadrzaj tradicionalne komemorativne manifestacije "Oktobarske svecanosti" u kontinuitetu odvijala samo pet godina. Posle tolike vremenske distance, dobili smo umetnike novih profila, poetike, tema i motiva, cemu je potvrda (obnovljeno) Prvo bijenale kraljevacke umetnosti - izlozba otvorena sredinom ovog meseca, autora Suzana Novcic, kustosa - istoricara umetnosti u Narodnom muzeju. Na ovoj raznolikoj, ali nesumnjivo velikoj i znacajnoj izlozbi, pobedila je kraljevacka slikarka Svetlana Jevtic, sa slikom "Grad," kao jedan od dvadesetcetvoro autora, koji su izlozili ukupno tridesetsedam radova, sto je priblizno polovina od ukupnog broja "kandidovanih," ukljucujuci i "ponudu" prilozenih radova. Druga nagrada pripala je Bobanu Bosicu, a treca Kristini Glavcic (oba umetnika su takodje iz Kraljeva)

   Kloneci se uopstavanja, Prvo bijenale kraljevacke umetnosti, koje posle vise godina (kao domacin i organizator, svojevremeno i pokretac takvog jednog dogadjaja) obnavlja Narodni muzej, a na kome su se pojavili i likovni umetnici iz Raske i Vrnjacke Banje, pokazuje jos jednu (neminovnu) smenu generacija. U vecini slucajeva, ovdasnjoj publici predstavili su se neki novi i mladji stvaraoci sa individualnim poetikama. Ziri koji su sacinjavali strucnjaci "sa strane" (uz svu ogradu da je ono subjektivno u velikoj meri i ovoga puta nadvladavalo prilikom selekcije): Spomenka Kovacic - Guzvic, visi kustos Narodnog muzeja u Kragujevcu; Lazar Stojanovic, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Krusevcu i Julka Marinkovic, kustos galerije Nadezda Petrovic u Cacku (ona je, ujedno, i otvorila Bijenale) svojim odlukama nije kasnije izazvao ni zucne, niti polemicne tonove onih koji su ostali bez prilike da ih publika vidi i procenjuje.
Svetlana Jevtic, akademski slikar iz Kraljeva, koja se po zavrsetku redovnih studija i tokom magistarskih duze vreme usavrsavala na Nacionalnoj visokoj skoli lepih umetnosti u Parizu, pobednik je ove izlozbe. NJen crtez - slika "Grad" otkupljen je za Umetnicku zbirku Narodnog muzeja u Kraljevu. "Likovno - poetski sklad" postigla je, naizgled, tako sigurno i lako. "Grad" je monumentalna slika crne boje na svetloj i nijansiranoj podlozi, koja fascinira jednostavnoscu postupka i ekspresivnim i asocijativnim nabojem. Drugu nagradu osvojio je Boban Bosic, akademski slikar iz Kraljeva, za sliku "Za stolom," dok je treca pripala studentu Kristini Glavcic, za diptih "Petao." Prema pravilniku Bijenala i ova dva nagradjena rada upotpunice Umetnicku zbirku Narodnog muzeja u Kraljevu.
   Obnovljena na sasvim moderan i efikasan nacin bijenalna izlozba kraljevacke umetnosti (posle nase publike, videce je i ljubitelji slikarstva u Raski i Vrnjackoj Banji - p.a) trebalo bi da "prezentuje trenutnu situaciju umetnickih kretanja i raznorodnih tendencija, kao i dinamiku umetnicke prakse" - napisala je, izmecu ostalog, u pratecem katalogu Suzana Novcic, kustos i autor postavke, uz drugu konstataciju: da je raspon od tradicionalnih do subjektivnih koncepcija zaista dao kompleksnu umetnicku situaciju u Kraljevu, Raski i Vrnjackoj Banji, kao i pravi kljuc za komunikaciju umetnika sa sredinom u kojoj zivi i stvara.

Izmedju ocekivanog i - ostvarenog
U odgovoru na pitanje - koliko je Prvo bijenale kraljevacke umetnosti doprinelo bogatijoj sferi likovnog zivota grada i okruzenja - gospodja Novcic naglasava:
-Zadovoljni smo velikim odzivom slikara, pre svega grupe umetnika iz Raske, kojih je u selekciji bilo devetoro, a troje je izlozilo svoje radove. Ovo smatram dobrim znakom da ce ubuduce njihovo ucesce biti i masovnije. U celini gledano, ma koliko da smo ocekivali, kvalitet izlozbe je neosporan. Prva nagrada je to i dokazala. Osim toga, na Bijenalu se prezentuje mnogo mladih umetnika: Milunovic, Salinic, Glavcic,… Ovde je rec i o njihovoj afirmaciji i prodoru u javnost. Narodni muzej, naravno, ima duznost, obavezu cak, da prati kreativne umetnike, njihov razvoj, dinamiku, kvalitet, padove…"
Slavodobitnik Svetlana Jevtic je veoma skromno komentarisala svoju pobedu:
-Bila sam iznenadjena prvom nagradom, jer takva priznanja, prirodno, uvek moraju da iznenade. Moj crtez "Grad" je najnovije sto sam uradila. Razlikuje se od dosadasnjih, a bice jedan u nizu onih koje radim. Utisci o izlozbi su mi veoma pozitivni. Dobro je sto je narocito odziv mladih bio tako masovan, jer ce oni znacajno da doprinesu bogatstvu buduce likovne scene. Poznajem mnoge kolege koje izlazu na Bijenalu, ali neki radovi su mi potpuna novina. Tu, pre svega, mislim na Slobodana Marinkovica, Ivana Milunovica, Jelenu Salinic i Dragana Pesica."
Jedno od vec afirmisanih mladih imena u likovnom zivotu Kraljeva je mr Jelena Salinic, akademski slikar. U njenoj umetnickoj biografiji su samostalne i grupne izlozbe, mecunarodne i domace kolonije i bijenala, a na Prvoj bijenalnoj postavci kraljevacke umetnosti predstavila se zapazenim radom:
-Dobro je da postoji izlozba takvog tipa, bez obzira na razlicit izbor radova, koji je i subjektivan, mada prilicno ujednacenog kvaliteta. Drago mi je zbog novih, svezih ideja, vezanih za neoeskspresionizam, koji sada u Evropi dolazi u prvi plan. U tom smislu Svetlana Jevtic je odlican crtac i ima nesto od toga duha u sebi. Emilija Milovanovic me je obradovala potpuno detinje, ljudski i umetnicki. Kroz zreo umetnicki izraz ona je vrlo spontano baratala lazurom i koloritom. Postoji tvrdnja da umetnici koji su na putu ka duhovnom koriste lazur, a ne pastu. To na njenim slikama zvuci kao prica. Postujem ozbiljnost Miladina Otovica, ciste i zvucne skulpture Slobodana Marinkovica, Milorada Vujasanina. Ovo drugo mi deluje kao vec vidjeno, ne privlaci mi paznju senzibilitetom. Bilo bi dobro da traganje selektora izlozbe za novim ubuduce bude jos delikatnije i rigoroznije, kao kada se, na primer, matematicaru zadaje slozeniji problem."
Gordana Mihailovic, samouki slikar iz Kraljeva ( sa stazom od blizu dvadeset godina), cija je slika "Tajna" takodje prosla selekciju troclanog zirija Bijenala, veoma je zadovoljna obnavljanjem ove velike likovne manifestacije kraljevacke umetnosti. Uz napomenu da je prvonagradjena Svetlana Jevtic odrzala pravi "cas" mnogim kolegama u slikarstvu "potpunom izrazajnoscu u toj najjednostavnijoj tehnici," gospodja Mihailovic je odala iskrenu pohvalu Muzeju u Kraljevu, za, kako je rekla, "novi zamah pokretackoj snazi nama koji se likovnim umetnostima bavimo, a koji samo moze da nam bude podstrek za dalji rad."
U tom smislu treba da usledi i zakljucak. Narodni muzej Kraljeva, po umetnickim kriterijumima mozda nasa najreprezentativnija kulturna ustanova, i ovoga puta se dokazao kao odlican, a nenametljiv, inicijator i domacin velikog likovnog skupa ljudi koji svojim radom i rezultatima zasigurno svrstavaju Kraljevo u jedan od malobrojnih umetnickih centara Srbije. Prvo bijenale kraljevacke umetnosti, obnovljeno posle toliko godina, osovljeno je nova (pre svega profesionalno - umetnicka) pravila: liseno primesa prigodnog, sporednog u velicanju ma kakve ideologije i dogadjaja (makar to bile i komemorativne svecanosti "Kraljevacki oktobar") konceptualno i programski okrenulo se samoj likovnoj umetnosti; onome sto je u njoj aktuelno, vredno hvale, koliko - toliko originalno i dobro.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove Knjige

PREPORUCUJEMO
,,Jevreji" Dejvid DZ. Goldberg, DZon D. Rejner (preveoDjordje Trajkovic) (Clio)
Knjiga daje prikaz istorije i religije jednog jedinstvenog naroda koji je tokom svoje istorije od skoro cetiri hiljade godina, bio poznat po nazivima Hebreji, Izrailjci i Jevreji. Preglednost, sistematicnost izlaganja, jezgrovitost sva cetiri velika dela teksta koji predstavljaju istoriju, knjizevnost, teoriju i ispovedanje judaizma, preporucuju ovo delo kao odlican prirucnik za studente i naucnike ali i stivo koje ce u kratkoj ali sadrzajnoj formi pruziti odgovore na brojna pitanja svih koji citaju Bibliju i Talmud ili se interesuju za korene, nastanak i trajanje drzave Izrael.

ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Tajna Sambale" DZejms Redfild (prevela Natasa Trbojevic) (Narodna knjiga / Alfa)
Vec hiljadama godina postoji legenda da negde na Tibetu, medju ledom prekrivenim vrhovima planina, postoji raj nedostupan coveku, prostor savrsenog spokoja, prozet vekovnom mudroscu - Sambala. Autor ove knjige, vodice vas po bespucima tibetskih visoravni, u potrazi za ovim misticnim i mitskim mestom koje jos niko nikada nije pronasao. Ovo delo podsetice da je tehnologija uvek samo prethodila onome sto se vremenom moglo ciniti samo ljudskim umom.

DECJE ODELJENJE
,,Nebo" Marfi Delano Ferguson (prevela Maja Vojvodic) (Egmont)
Zahvaljujuci jednostavnom i zivopisnom tekstu, nesvakidasljim fotografijama, recniku i indeksu pojmova, ova knjiga moze biti od velike pomoci pri ucenju. Saznajte : zasto pada kisa, koliko cesto gromovi udaraju u zemlju, kada duvaju vetrovi, zbog cega tornada prave vrtloge. Knjigu je sastavio Izdavacki zavod geografskog drustva National Geographic, najveca svetska organizacija koja se bavi naukom i obrazovanjem.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
Mile Kordic ,,Jelena 2001" Beograd / Knjiga komerc.Povratak na vrh strane


KOSARKA - PRVA EFES LIGA - pise Zoran Bacarevic
Vuksanovicu profesorsko zvanje, Masinac (prakticno) u barazu
• Sesti uzastopni poraz kraljevackih "studenata":Masinac - Atlas 96:100 (posle produzetka) • Vladimir Vuksanovic sa 38 koseva "potopio" Kraljevcane • U 19.kolu Masinac- Hemofarm (sutra u Kraljevu), Sloga gost Partizana u Beogradu

   Prvi krug takmicenja u Prvoj Efes ligi zavrsava se za cetiri nedelje ali je vec izvesno da ce Masinac sansu da se i naredne sezone takmici u najvisem rangu morati da potrazi u barazu. To je kristalno jasno posle utakmice minulog 18.kola u kome su kraljevacki "studenti" pretrpeli sesti uazstopuni poraz posle koga su cvrsto prikovani na 10 mesto na tabeli, sa samo teoretskim sansama da se na njega pomere u preostala cetiri kola. Posle Partizana, Ergonoma i Atlas je u subotu uvece pokupio ceo plen sa kraljevackog parketa. Tim Zorana Slavnica bio je na pragu poraza ali je uspeo da slavi u produzetku od pet minuta posto je susret u regularnom vremenu zavrsen rezultatom 88:88. Posle naknadnih pet minuta slavili su beogradski "bankari" sa 100:96.
Susret Masinca i Atlasa poceo je u znaku domacina koji su imali sigurno vodstvo u uvodnom delu meca (18:7) pa i u zavrsnici prvog poluvremena (40:23). U nastavku se ta prednost domacina topila da bi tri minuta pre kraja Beogradjani stigli do izjednacenja (78:78). U ta tri poslednja minuta pre kraja , igri nerava i koncentracije, Atlas je uspeo da realizuje poslednji napad za koji je ostalo cetiri sekunde i do vodjstva Masinca od 88:86 preko "solo prodora" Aleksica izbori pravo na produzetak. Gosti iz Beograda iskoristili su psiolosku prednost u nastavku pa je konacan rezultat na kraju glasio Masinac-Atlas 96:100 (24:19, 22:21, 24:20, 18:28,8:12). Pravu kosarkasku simultanku imao je kapiten Atlasa Vladimir Vuksanovic koji je pored svog imena za 45 minuta nanizao cak 38 koseva (racunski, 38 odsto ukupnog ucinka gostiju iz Beograda). Upola manje postigao je Aleksic (19) ali je on kosevima u poslednjim sekundama regularnog toka izborio pravo na dodatnih (pobednickih) pet minuta. Kod Masinca Dusan Knezevic je bio najefikasniji sa 23 kosa a Bukumirovicevih 17 i Markovicevih 11 koseva nisu bili dovoljni da se prekine serija od sest uzastopnih poraza.
U narednom 19. kolu Masinac je ponovo domacin ali u susret sa Hemofarmom ne ulazi kao favorit . Jos manje ce to Sloga Favorit koja ce, posle Vrsca, ponovo da gostuje a ovoga puta ide na noge Partizanu.


ODRZANO 59. PRVENSTVO SRBIJE U KROSU - pise Stole Petkovic
Uspeh Pecinih pulena

   U subotu je na terenima Vojno - sportskog centra u Surcinu odrzano 59. prvenstvo Srbije u krosu.
- Atletski kl-ub Metalac nastupio je sa osam takmicara - raportira trener Cvijovic. To je ujedno bilo 39 ucesce nasih atleti-cara koji su ostvarili bilans sa 13 pojedinacnih i 31 ekipnom pobe-dom.
Ovoga puta najuspesniji su bili Aleksandra Marinkovic sa osvojenim sestim mestom u konku-renciji mladjih pionirki na 1.000 metara i Aleksandar Rancic koji je u trci starijih pionira bio deveti na 2.000 metara.
- Ipak pohvale idu na adresu mlacih pionirki u trci na 1000 metara i tako postale ekipni prvaci Srbije za ovu godinu. Uz vec pomenutu Aleksandru Marinkovic trcale su Katarina Kojic, Anica Marinkovic i Mirjana Djalovic - zadovoljan je Predrag - Peca Cvijovic.
Ove godine po prvi put na prvenstvu Srbije nastupili sdu i veterani. U kategoriji od 65 do 69 godina na 2.000 metara Milan Matijevic je zauzeo drugo mesto.


ODBOJKA - PRVA A SAVEZNA LIGA
Zvezda "zmirkala" u Kraljevu

   • U 15.kolu "crveno-beli" savladali Ribnicu Gradjevinar sa maksimalnih 3:0 • Kraljevcani bili na domaku pocasnog seta. Ovog vikenda Kraljevcani gostuju u Ivanjici

   Odbojkasi Ribnice Gradjevinar doziveli su cetvrti uzastopni poraz u drugom delu prvenstva ali su dosta skupo "prodali kozu" aktuelnom prvaku . Beogradska Crvena zvezda savladala je prosle subote u Hali sportova i u direktnom prenosu na RTS kraljevackog prvoligasa sa maksimalnih 3:0 (25:23,25:23,28:26), sve u nameri da Beogradjani zauzmu drugu poziciju pred plej-of polovinom marta posto je startni broj 1 vec rezervisan za novosadske "crveno-bele". Ribnica je pruzila zilav otpor Beogradjnima koji su u Kraljevu bili na "domacem terenu" posto Bulatovic (trener), Brdjovic, Kovacevic, Petkovic (mladji) i Ivkovic Halu sportova poznaju kao sopstveni dzep jer su u Ribnici pocinjali odnosno "utabali" uspesnu odbojkasku karijeru. Ovaj drugi odbojkaski okrsaj Beogradjana i Kraljevcana u "novoj seriji" doneo je zanimljivu odbojku i tesan rezultat u sva tri seta. Po pravilu su Beogradjani u prva dva seta imali blagu prednost od poen-dva a Kraljevcani ih sustizali. Nosioci igre bili su s jedne strane Miletic, Rakic, Petkovic, a sa druge oporavljeni Ristovic,Simijanovic i Todorovic. Najvise uzbudjenja doneo je treci set u ciju je zavrsnicu Ribnica usla sa prednoscu od tri poena (23:20), stigla kod rezultata 24:22 do prve od cetiri set lopte, jos jednu priliku propustila kod 25:24… Iskusni Brdjovic i drugovi imali su bolju koncentraciju u poslednjim trenucima meca a tacku na pobedu od 3:0 za Beogradjane stavio je Rakic as poenom. Najvise poena za Ribnicu osvojili su Ristovic (14),Todorovic (10) i Popovic (9) a za Crvenu zvezdu Dejan Brdjovic (16),Rakic(13) i Miletic (11).
Porazom od Crvene zvezde Ribnica je zavrsila seriju "teskih" utakmica a u preostala tri kola pokusace da osvoji jos koji bod. Prvi protivnik su Putevi iz Ivanjice koji su u situaciji da se bore za osmu poziciju na tabeli i izbegavanje baraza pa u takvoj situaciji favoriti pred sutrasnji mec u gradicu na Moravici.Povratak na vrh strane
Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2004 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive