Internet izdanje - 12. mart 2004.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Predrag Markovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicki uredio: Sasa Kovacevic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Rajko Saric, Milisav Radovanovic (fotoreporter). Sekretar redakcije: Anica Josifovic. Predsednik Upravnog odbora: Gordana Tosic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Filmovanje: Graficka radnja „MAX GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Voda ispravna za upotrebu
Prijatelj Kraljeva
Potrebna veca sredstva!
Svetinja u pepelu
Kadrovske promene
Dugovi usporavaju privatizaciju
Cene skracuju plan?
Precizna kontrola zagadjivaca vazduha
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, fudbal, odbojka


ANALIZE POKAZALE - pise Rajko Saric
Voda ispravna za upotrebu

VODA JE SADA ISPRAVNA, ALI BALONE TREBA SACUVATI   - Na osnovu strucnog misljenja Instituta ,,Milan Jovanovic Batut” iz Beograda i Zavoda za zastitu zdravlja u Kraljevu, koje je dostavljeno ovom Stabu i republickoj Sanitarnoj inspekciji, voda iz gradskog vodovoda je, hemijski i bakterioloski ispravna za pice i pripremu hrane. Posle ovakvih rezultata dobijenih od struke, prestala je potreba za cisternama - rekao je Darko Vilotijevic, potpredsednik opstine i predsednik Kriznog staba.
On je naglasio da ce se nastaviti sa pojacanom kontrolom ispravnosti vode, a opstinski Krizni stab ce, na predlog predsednika opstine dr Radoslava Jovica, formirati poseban tim za izradu hitnog resenja za zastitu izvorista u Zickom i Konarevskom polju.
Vilotijevic je zahvalio gradjanima na strpljenju, brojnim gradovima iz kojih su u Kraljevo stigle cisterne za dopremanje pijace vode, kao i proizvodjacima flasirane vode koji su u pomoc pritekli najpre prioritetnim potrosacima, kao sto su bolnica, obdanista i skole.
Novinarima je potvrdjeno da je do resenja o zabrani upotrebe vode doslo zbog njene bakterioloske neispravnosti.
Opstinski Krizni stab ce napraviti kompletan izvestaj o poslednjem akcidentu, koji ce, po potrebi, biti dostupan Skupstini opstine i drugim zainteresovanim, pre svega, strucnim sluzbama.
Dvanaestodnevno uvodjenje cisterni na ulice Kraljeva, opstinsku kasu kostalo je dva- tri miliona dinara. Ipak, najbitnije je da nije doslo do epidemije, da su se politicke strukture pridrzavale nalaza struke, prvenstveno Zavoda za zastitu zdravlja u Kraljevu, Instituta za zastitu zdravlja Srbije i Instituta ,,Milan Jovanovic Batut” iz Beograda. Dakle, politika je ustupila mesto struci, tako da su potpuno netacne i zlonamerne vesti da se iza svega kriju ,,politicki interesi”, odnosno ,,ubiranje politickih posena”.Povratak na vrh strane


UZ GODISNJICU UBISTVA PREMIJERA ZORANA DJINDJICA - pise Slobodan Rajic
Prijatelj Kraljeva


   Danas se navrsava tacno godinu dana od ubistva premijera Srbije dr Zorana Djindjica. Ovaj dan, 12. mart, bice dan za komemoraciju, parastos, molitve, suze i svece za pokoj duse pokojnog premijera. Medju onima koji ce mu u Beogradu, na grobu u Aleji velikana i Centru „Sava“, jos jednom odati duznu postu bice i mnogi Kraljevcani, pre svega saborci i simpatizeri iz Demokratske stranke, ali i mnogi drugi koji ce tim povodom otici u glavni grad.
   Ono sto Kraljevcani, medjutim, nikada nece zaboraviti to su mnogobrojni susreti sa Zoranom u borbi za demokratsku Srbiju i demokratsko, slobodno Kraljevo. Koliko su samo puta zajedno mitingovali kod „Milutina“ i setali ulicama Kraljeva! Bio je rado vidjen gost i pravi, iskreni prijatelj Kraljeva, spreman uvek da mu pomogne, i pre 5. oktobra i posle njega.Povratak na vrh strane


PRES-KONFERENCIJA PREDSEDNIKA OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Potrebna veca sredstva!


   Dr Radoslav Jovic, predsednik opstine Kraljevo i republicki poslanik, na prekjucerasnjoj konferenciji za novinare izrazio je nezadovoljstvo visinom sredstava koja se iz budzeta republike Srbije vracaju kraljevackoj opstine. On to ilustrovao podatkom da je republika 1994. godine opstini Kraljevo iz budzeta vracala 24 odsto, 2000. godine 11 odsto, a 2003. godine samo 5,4 odsto sredstava ubranih od poreza na promet proizvoda i usluga na ovom podrucju (iz opstine Kraljevo).
   S obzirom da Kraljevo ima oko 30.000 izbeglica i raseljenih lica iz poslednjih ratova, zbrinutih na svom podrucju i zbog toga ogromne probleme u komunalnoj infrastrukturi i svim oblastima zivota, u uslovima ekonomske krize, dr Jovic je naglasio da ce Skupstini Srbije biti upucen energican zahtev (i u pisanoj formi) da prilikom usvajanja budzeta Republike za 2004. godinu za ove namene opstini Kraljevo izdvoji znatno veca sredstva. Dr Jovic je kazao da je to jedinstven stav svih politickih stranaka u opstini Kraljevo i njenih odbornika i poslanika, kao i gradjana.
   Predsednik opstine dr Radoslav Jovic na pres-konferenciji izrazio je i zadovoljstvo nacinom resavanja proteklih problema u vodosnabdevanju zbog poplavnog talasa Ibra, kao i nacinom pruzanja pomoci iz Beograda i drugih gradova Kraljevu. On je naglasio da ce opstina Kraljevo insistirati na svim definisanim kratkorocnim i dugorocnim resenjima vodosnabdevanja koji uskoro treba da dobiju svoju materijalizaciju.
   Takodje je obavestio novinare da je u toku intezivna i svestrana priprema budzeta opstine za za ovu godinu, uz konsultaciju svih politickih i strucnih institucija i da ce predlog budzeta biti razmatran na martovskim sednicama Opstinskog veca i Skupstine opstine.Povratak na vrh strane


HILANDAR - SECANJA - pise Ivan Rajovic
Svetinja u pepelu

   Kada smo napustali Hilandar, u velikoj zurbi da na vreme stignemo na trajekt za Kakovo, gde se nalazi Protat, ali i isposnica Svetog Save, cak i po cenu da zakasnimo i pesice krenemo na dalek prosvetljujuci put, zastali smo na jednom uzvisenju, odakle se, po preporuci znalaca, pruza najlepsi pogled na manastir. Jos jedan oprostajni pogled, jos jedan kadar za uspomenu, bilo je sve sto smo hteli, dok nas je vozac nestrpljivo opominjao da pazimo na vreme. Iz pticje perspektive pogled na drevnu gradjevinu deluje fascinantno ali su osecanja sasvim drugacija od onog prvog utiska stecenog na gotovo istom mestu. Uzbudjenje pred oktkrivanjem nepoznatog sasvim je drugacije od rastanka sa necim sto ste, bar delimicno, uspeli da spoznate i bar neznatno udjete u otkrivanje tajne i carolije zidina u cijem je okrilju sacuvana citava istorija jednog naroda, ili bar njen najznacajniji i najvredniji deo. Ali i taj rastanak ne pada tako tesko, valjda zato sto covek nekako precutno stvori dogovor sa samim sobom da ce opet, i uvek kada mu se za to ukaze prilika, doci da obnovi utiske, da stekne nova saznanja i dozivi ono neponovljivo ushicenje koje se ni sa cim ne moze porediti. Zapravo, ono sto me najvise uzbudjuje u vezi sa Hilandarom, a sto sam tek kasnije uspeo da shvatim, i pored svih obelezja religiozne sadrzine i na jednom mestu koncentrisane duhovnosti srpstva, jeste zapravo neka neraskidiva veza sa nasom najsvetlijom prosloscu, ozivljavanje mocnih, mudrih, jakih i lepih likova iz nase epske poezije i povratak u vreme na koje, za razliku od ovog sada, mozemo da budemo ponosni.

Prizor koji nikada nece biti isti
Tada, dok jos jednim pogledom, jos krajickom oka, hvatamo prizor manastira koji obavija gusto zelenilo Svete Gore uokvireno plavetnilom mora i nebeskog svoda koji se dodiruju negde na horizontu, kao u vreme nastanka sveta, niko ni u delicu svesti nije mogao da pretpostavi da to sto gledamo nikada vise necemo videti istim ocima, niti ce to sto budemo videli biti ono sto je tada bilo pred nama. I da taj prizor, vekovima nepromenjen, nikada vise nece biti isti
A ono sto me uzbudjuje u susretu sa drevnim gradjevinama jeste ta patina koja ih obavija, magija nedokucive tajne koju u sebi nose, ta vekovna, gotovo milenijumska prisutnost tokom koje svaki kamen ima svoju pricu, svoju istoriju i neprocenjiv znacaj. Vec samo saznanje da su tu, u identicnom ambijentu, svoje monaske dane provodili zacetnici srpske drzave, a potom i generacije njihovih sledbenika i postovalaca, ushicuje cula i tera coveka, ma kako sicusan bio u svojoj svesti, da se oseca pripadnikom velikog bratstva koje bas odatle vuce svoje najdublje i najvrednije korene.
U Hilandaru, daleko od svetovnog zivota, daleko i od domovine mada u samoj njenoj biti i na izvoristu svega potonjeg, stice se utisak da vreme stoji, da godine, decenije pa i vekovi ovde nemaju nikakvog znacaja i da se samo po grobovima monaha i uredno slozenim lobanjama u kosturnici moze napraviti paralela izmedju kratkotrajnog ljuskog zivota i neunistive monumentalnosti kamena oblikovanog u gradjevine od kojih svaka ima svoju ulogu i neprocenjiv znacaj, bez obzira da li je u pitanju crkva, trpezarija, kosturnica, niz monaskih kelija ili prostorije za prijem gostiju i putnika namernika.

Pozar
Nesto sto toliko dugo postoji covek napusta sa osecanjem da ce i dalje nastaviti da traje, da ce ga nadziveti i da ce i mnogim drugim generacijama, sa jos vece istorijske distance, saopstavati isto ono sto smo i mi pokusavali da saznamo ili bar da se opijamo tim osecanjem proisteklim iz susreta sa sopstvenom sacuvanom prosloscu.
I samo nekoliko meseci kasnije, dramaticna vest da je u pozaru izgorelo gotovo pola manastirskog kompleksa u prvi mah deluje neverovatno, neshvatljivo i porazavajuce. Deluje zastrasujuce. Istina koju mozak tesko moze da primi i racionalno protumaci. Ulazna vrata na kojima covek dozivljava pravu katarzu kao pri ulasku u neki novi svet gde vladaju sasvim drugacija stolecima nepromenjena pravila, spavaonice kroz cije prozore dopire tihi sapat svetogorskog povetarca, melodicni zvuk crkvenih zvona i reski odjek drvenog klepala, prostorije u kojima produhovljeni, smireni i na samo sebi svojstven nacin srdacni i dostojanstveni monasi posluzuju dosljacima kafu sa ratlukom i manstirsku rakiju, sve je to nestalo u plamenu. Definitivno i zauvek. Saznanje sa kojim covek ne moze da izadje na kraj. Polovina necega za sta smi mislili da je postalo vecnost vise ne postoji, a svaka popravka, svaka rekonstrukcija, ma koliko verna bila, nikada nece moci da nadomesti izgubljeno jer postoji nesto, kao i ljudski zivot, sto se nikako i nicim ne moze vratiti u prvobitno stanje. To im i daje vrednost. Srecom, ono sto je najzncajnije, ono sto je najvrednije i sto ce i dalje generacije znatizeljnika da opominje i uci o usponima i padovima srpstva i srpske drzave, ostalo je netaknuto. Tako da se moze reci da je i ovo sto se dogodilo jos jedan istorijski dogadjaj, ma kakvu tragiku u sebi nosio, koji ce, kao jos jedan oziljak, biti ucrtan u ni malo svetloj istoriji ovog naroda. Vernici bi rekli da u svemu tome ima i neke kazne, opomene ili predskazanja. Mozda i ima, a i ako je u pitanju cista slucajnost ili nepaznja trebalo bi ih primiti kao opomenu jer nista se na svetu ne desava slucajno. Posle svega sto smo preziveli i prezivljavamo jos uvek u zemlji koja je dodvedena do samog ponora opstanka kao civilizovana ljudska zajednica, upaljeni Hilandar se dozivljava kao poslednja opomena da se vratimo na put spoznaje sebe samih, na put ljubavi i postovanja onog sto imamo i sto nas je tokom stotina proteklih godina izdizalo nad drugim narodima.

Postoji nesto vecno
Brastvu Hilandara zelimo da sto bezbolnije, ako je to moguce, prebrodi ove teske trenutke u situaciji kada nikakve reci utehe ne mogu da ublaze gubitak, niti da iskazu zaprepascenost. Nadamo se da ce i Kraljevcani naci nacina da pomognu da se Hilandar sto pre obnovi i da ce, mozda, ponovo uzdignut iz pepela tek zasjati pravim sjajem i punim znacajem koji mu u ovom narodu, a i svim ostalim, pripada. Uostalom, valja se nadati da ipak postoji nesto sto je vecno, nesto sto ni u vatri ne moze da sagori. Nadajmo se da bar delic te i takve vecnosti bar neki od nas jos uvek nose u svojim srcima i u svojoj svesti.

Trojerucica ugasila vatru
   U osmovekovnoj proslosti delovi hilandarskog utvrdjenja u vise navrata su stradali. U srednjem veku pljackasi i gusarske armije pustosili su manastir, pozari su nagorevali hilandarske zidine, ali zahvaljujuci, pripovedaju monasi, cudotvornim mocima ikona, narocito Bogorodice Trojerucice, spaseno je najvrednije.
   Pripoveda se da je u 16. veku zezeni plamen zahvatio svetogorske sume i nezaustavljivo kretao prema manastiru Hilandaru. Kada je plamen stigao do hilandarskog utvrdjenja i kada je kamenje pocelo da se iz zidina rusi, monasi su izneli ikonu Bogorodice Trojerucice. Plamen je nestao, a stihija se smirila.
   I ovoga puta, dopiru glasovi sa Svete gore, vatra je „lizala“ kubad Vavedenjske crkve, u cijem naosu domuje Bogorodica Trojerucica i sa igumanskog trona zapoveda i upravlja Hilandarom, ali tu je ukrocena. Iako je vetar duvao bas u tom pravcu.
   Nazalost, vatrena stihija je pre koju noc unistila Beli konak, Gostoprimnicu, Igumenariju, Dohiju... Monasi su uspeli da iz ovog zadivljujuce skladnog prostora iznesu ikone, crkvene sasude, knjige.
   Kao sto su to cinili kroz buru vekova, i ovoga puta, u strasnome casu, sacuvali su tapije na postojanstvo svog naroda.
Na njemu je da obnovi izgorele konake i pokaze da je u najtezim casovima, ipak, jedna dusa.Povratak na vrh strane


ODRZANA DRUGA SEDNICA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Kadrovske promene

   Razreseni dosadasnji i u ime osnivaca (SO) imenovani novi clanovi upravnih i nadzornih odbora svih opstinskih javnih preduzeca i ustanova • Protest srpskih radikala, demokrata i socijalista jer njihovi kandidati nisu usli u uprave javnih preduzeca i ustanova • Imenovano jos sedam skupstinskih komisija • Donete odluke Opstinskom vecu, Opstinskoj upravi i katastarskim podrucjima

   Druga sednica Skupstine opstine Kraljevo, odrzana krajem prosle sedmice, protekla je u znaku velikih kadrovskih promena. Vecinom glasova odbornika promenjeni su clanovi upravnih i nadzornh odbora svih opstinskih javnih i javnih komunalnih preduzeca i ustanova koje po zakonu kao osnivac imenuje Skupstina opstine.
Cinjenica da medju 70-tak imenovanih predsednika, zamenika predsednika i clanova upravnih i nadzornih odbora JP, JKP i JU nema predstavnika lokalne opozicije, odnosno Srpske radikalne stranke (SRS), Demokratske stranke (DS) i Socijalisticke partije Srbije (SPS), izazvala je buran protest sefova i odbornika ove tri stranke. Najostriji su bili radikali koji su ustvrdili da je to ucinjeno namerno „da bi se zataskale zloupotrebe u jednom javnih preduzeca i ustanova i da bi se one i dalje cinile, ali da to nece proci“. Nasuprot njima, sefovi i predstavnici odbornickih grupa vladajuce lokalne koalicije (SPO, DSS, G 17 plus, DHSS i Nove Srbije) obrazlozili su da je ovakva kadrovska smena u ovim preduzecima i ustanovama sasvim normalna u svim demokratskim drustvima, jer nova vlast na ovaj nacin preuzima odgovornost i kontrolu nad organizacijama ciji je osnivac lokalna samouprava. Pored ovoga, od strane odbornika bilo je primedbi na „kvalitet“ pojedinih kandidata, ali i na po zakonu nedozvoljiv „sukob interesa jer odbornici istovremeno ne mogu biti i predsednici i clanovi UO i NO javnih preduzeca i ustanova“.
Za razliku od upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeca i ustanova, medjutim, za clanove sedam stalnih skupstinskih komisija imenovani su kandidati iz svih osam parlamentarnih politickih stranaka, odnosno odborniickih grupa. Uostalom, to je kao obaveza napisano u Statutu i Poslovniku o radu Skupstine opstine, pa primedbi na nacin njihovog imenovanja i nije moglo biti. Zanimljivo je da jos cetiri stalne komisije SO nisu izabrane (za zastitu zivotne sredine, za stambene odnose, za utvrdjivanje predloga naziva ulica i za poljoprivredu i razvoj sela).
Inace, od ravno 30 tacaka dnevnog reda cak 26 bile su kadrovske. U preostale cetiri tacke vecinom glasova odbornici su najpre usvojili Odluku o izmenama i dopunama Programa uredjivanja gradjevinskog za 2003. godinu, uprkos protivljenju skupstinske opozicije uz osnovnu primedbu da se na ovaj nacin, nepovecanjem doprinosa i naknada, „povladjuje urbanistickoj mafiji u Kraljevu“, cemu je, kako je receno “aminovalo i bivse Privremeno vece“.
Doneta je Odluka o Opstinskom vecu Kraljevo koja na blizi nacin regulise njegovu organizaciju i rad, uz zakljucak da se prvim izmenama Statuta opstine predvidi da ovaj izvrsni organ ubuduce ima 11 umesto sadasnjih 7 clanova i da u njemu budu zastupljene sve parlamentarne politicke stranke.
Odbornici su usvojili i novu Odluku o Opstinskoj upravi u Kraljevu kojom je sa novim zakonima ukladjen nacin utvrdjena nova organizacija upravnih organa i sluzbi i njihovi medjusobni odnosi. Uz ovu Odluku usvojeno je i nekoliko amandmana Odbornicke grupe DS i SPS kojima je njen tekst poboljsan.
Novom Odlukom o maticnim podrucjima broj maticnih podrucja a time i kancelarija na podrucju opstine Kraljevo povecan je sa 27 na 29.
Pre prelaska na dnevni red predsednik opstine dr Radoslav Jovic podneo je Izvestaj o akcidentu poremecaja vodosnabdevanja i operativnim merama za sanaciju posledica u Kraljevu. Predstavnici DS su zahtevali da se ovaj Izvestaj ne podnosi ili da se uvrsti u dnevni red, a predstavnici SPS-a da povodom Izvestaja Skupstina donese nekoliko konkretnih i obavezujucih zakljucaka, ali ni jedno ni drugo nije prihvaceno.
Sednica je, inace, trajala sedam sati, uz jednosatnu pauzu, i brojne reklamacije povrede Poslovnika o radu, pre svega od strane OG DS-a, i nekoliko glasanja prozivkom odbornika.

Komisije
   U Komisiju za drustveno-ekonomski razvoj i finansije imenovani su dr Milan Matijevic, Tatjana Djukic, Biljana Mirjanic, Bozidar Zupanjac i Sreten Simeunovic, u Komisiju za predstavke i prituzbe Nenad Radovac, Radomir Markovic, Dragan Jezdimirovic, Slavko Markovic i Savo Radovic, u Komisiju za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti mr Jovan Nesovic, Aleksandra Sretovic, Branko Kaplarevic, prof. dr Vladan Karamarkovic i Mirko Vukovic, u Komisiju za rad i razvoj mesnih zajednica Milan Veskovic, Zoran Djurovic, Aleksandra Terzic, Milovan Curlic i Milomir Sljivic, u Komisiju za odnose sa verskim zajednicama Slavoljub Milosavljevic, Milorad Bulatovic, Ivan Damljanovic, Predrag Jelenic i Milan Stevanovic, u Komisiju za nagrade i priznanja Blagomir Jovanovic Kico, Dragoslav Salinic, Milan Milenkovic, Slavica Spasic i Snezana Vujovic i u Komisiju za drustvene delatnosti Sasa Veselinovic, LJuba Radeta, Aleksandar Milosevic, Zdravko Glisovic, Vito Dmitrovic, Grozdana Vranic, Dragoljub Veskovic, Misa Milosavljevic i Zorica Milutinovic. U Komisiju za Statut i upravu umesto Srdjana Spasojevica imenovan je Milos Babic.

Upravni i nadzorni odbori
   U Upravni odbor (UO) JP „Ibarske novosti“ imenovani su Slavko Janosevic (predsednik), Danijela Marinkovic (zamenik predsednika), Milutin Lukic, prof. dr Miomir Vukicevic, Dragan Draskovic i Milan Milosevic (za clanove), a u Nadzorni odbor (NO) Milka Draskovic (za predsednika) i Milos Goljic (za zamenika), u UO Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“ Dragan Nikolic (predsednik), Dragisa Spasojevic (zamenik predsednika), Branko LJubojevic, Dragan Petrovic, Zoran Savicevic i Mladomir Novakovic (clanovi) i u NO Uros Boskovic (predsednik), Milan Petrovic i Vuk Velickovic (clanovi), u UO JKP „Vodovod“ prof. dr Predrag Stojanovic (predsednik), Milivoje Lukic (zamenik predsednika), Rodoljub Markovic, Milan Vucicevic (clanovi) i u NO Zoran Vuksanovic (predsednik), Dejan Celebic i Rajica Filipovic (clanovi), u UO JKP „Cistoca“ mr Miroslav Majstorovic (predsednik), Jasna Cajic (zam. pred.), Radoslav Karovic i Goran Jeremic (clanovi) i u NO Tomislav Ilic (predsednik), Dragica Zlatojevic i Slavica Miletic (clanovi), u UO JKP „Putevi“ Milivoje Milikic (predsednik), Blagoje Podgorac (zam. pred.), Adam Zarkovic i Petar Jankovic (clanovi) i u NO Gordana Vlasic (pred.), Nebojsa Tomovic i Marija Lukic (clanovi), u UO JKP „Pijaca“ Bozidar Radovancevic (predsednik), Caslav Radosavljevic (zam. pred.), Dragan Markovic i Dragan Novicic (clanovi) i u NO Dragan Drazovic (pred.), Srdjan Djekic (clan), u UO JKP „Toplana“ Srdjan Spasojevic (pred.), Miljan Marasevic (zam. pred.), Aca Nikolic i Radomir Ivanovic (clanovi) i u NO Zoran Mrvic (pred.), Slobodan Milutinovic i Dusan Marjanovic (clanovi), u Upravni odbor JP za stambene usluge „Kraljevo“ Dragana Femic (pred.), Djina Stankovic (zam. pred.), Sladjana Markovic i Vladimir Ilic (clanovi) i u NO Olivera Babic (pred.) i Srecko Karanovic (clan).

UO i NO ustanova
U Upravni odbor (UO) Narodne biblioteke „Stefan Prvovencani“ imenovani su Dragana Milunovic (predsednik), Marina Markovic i Miloljub Arsic (clanovi) i u Nadzorni odbor (NO) Branka Kalicanin (predsednik) i Sladjan Andjelkovic (clan), u UO Sportskog centra „Ibar“ Milorad Jolovic (predsednik), Zoran Jakovljevic i Miroslav Bicanin (clanovi), a u NO Ilija Jovanovic (predsednik) i Slobodan Marinkovic (clan), u UO Doma kulture Ribnica Danijela Gunjic (predsednik) i Mirjana Barlov (clan), a u NO Slavisa Bunjak (predsednik) i Milan Milic (clan), u UO Dom kulture u Uscu dr Dragoslav Dugalic (predsednik) i Josip Sajevac (clan) a u NO Zivadin Todoric (predsednik) i Milinko Kosanin (clan), u UO Kraljevacko pozoriste Stanisa Nikolic (predsednik), Slobodan Rajic i Aleksandar Maricic (clanovi) i u NO Bozidar Zlatojevic (predsednik) i Sibin Rakic (clan), u UO Centar za socijalni rad Branimir Djuraskovic (predsednik), Slavisa Kalicanin, Boban Jasovic i Sonja Marjanovic (clanovi) i u NO dr Novica Ivanovic (predsednik) i Mirjana Popovic (clan), u UO Turisticka organizacija Kraljeva Dragana Lisinac (predsednik), Vukman rakocevic, Dragoljub Danilovic i Misa Milenkovic (clanovi) i u NO Zoran Zivkovic (predsednik) i Jugoslav Timotijevic (clan) i u UO Narodnog muzeja Kraljevo Nikola Radovanovic (predsednik), Dejan Cajic i Boban Bosic (clanovi) i u NO Rodoljub Zecevic (predsednik) i Milica Majstorovic (clan).

Novi odbornici
Na drugoj sednici SO Kraljevo umesto odbornika Aleksandra Besevica (SPO) koji je podneo pismenu ostavku, prethodnom dodelom mandata od strane Izborne komisije, u skladu sa Zakonom, za odbornika je odredjena i polozila zakletvu Vladanka Todorovic, prvi sledeci kandidat sa iste odbornicke liste (SPO). Inace, ocekuje se da ce na sledecoj sednici Skupstine umesto odbornika koji su imenovani u upravne i nadzorne odbore javnih preduzeca i ustanova biti odredjeni drugi odbornici sa istih izbornih lista

Skolski odbori
Potvrdjivanjem zakljucka predsednika SO Kraljevo odbornici su dali saglasnost na predlog da republicki ministar prosvete u Privremeni skolski odbor Umetnicke skole u Kraljevu imenuje Zvonka Obradovica (predsednik) i Pavla Popovica, Radoslava Pajica, Miroslava Tlacinca, Darka Vilotijevica, Bojanu Milosavljevic, Marijanu Semic-Cukovic, Milutina Mandica i Miroslava Kovacevica. Za clana Skolskog odbora skole „Ivo Lola Ribar“ u Kraljevu umesto Vesne Lukic imenuje se LJajko Sabaheta.Povratak na vrh strane


"MAGNOHROM": KRAJEM MARTA PRELIMINARNA STUDIJA - pise Marina Miljkovic Dabic
Dugovi usporavaju privatizaciju

  Ukoliko osim statusnog restruktuiranja (podela na manje profitne centre) ne bude radjen i proces finansijskog restruktuiranja, prema najoptimistickijoj varijanti, prodaja preduzeca mogla bi da bude objavljena u junu, eventualno u septembru

   -Sta o njima imas da pises? - pita me pricljivi taksista dok me vozi ka Upravnoj zgradi jednog od nekadasnjih kraljevackih giganata. "Magnohrom" propadao, pa propao. Pisi kako je nenormalno da smo sve siromasniji, a da kladionice nicu na sve strane - kaze, dodajuci kako razume da je "zadatak - zadatak"…
Sreda, 10. mart… Radnici "Magnohroma" ocekivali platu za novembar prosle godine. Nisu je dobili… Kazu, mozda bude za par dana. Prisecam se kako su u "Magnohromu" proslu, oktobarsku platu primili par dana posle nase posete. Puka koincidencija, ali ja sebe ubedjujem da sam im, eto, opet "povukla nogu".
U medjuvremenu, u Agenciji za privatizaciju, krajem februara, odrzan je sastanak Nadzornog odbora (telo koje koordinira poslove vezane za pripremu za privatizaciju), predstavnika "Magnohroma", Svetske banke i finansijskog konsultanta ("Nomura" iz Velike Britanije). Napravljen je presek stanja, a zakljucak je bio da ce krajem marta konacno biti gotova preliminarna studija kojom ce biti odluceno kako ce preduzece da bude privatizovano. Neke projekcije su vec date, a firma ce najverovatnije biti podeljena na manje profitne centre.
- Neki sadasnji delovi bice objedinjeni u krupnije celine. Rudnici, Fabrika vatrostalnih materijala i Vatrostalna gradnja predstavljace celinu koja ce, kao zasebna, biti ponudjena trzistu. Fabrika elektrotermickih proizvoda je celina za sebe, treci deo je "Feropromet", a cetvrti - Institut, zajedno sa specijalnim programima. Radnici sluzbe Zajednickih poslova (od 2.824 zaposlenih, a u Zajednickim poslovima radi 353 radnika) bice rasporedjeni prema potrebama svih delova preduzeca - objasnjava Rodoljub Petrovic, direktor "Magnohroma“.

Sta odlaze privatizaciju?
On pojasnjava da ce prodaja preduzeca moci da bude objavljena u junu, ukoliko se ne bude radio proces finansijskog restruktuiranja (a to je jedan pozamasan posao utvrdjivanja tacnih dugovanja, potrazivanja poverilaca, utvrdjivanja sta je sa sudskim presudama i odlukama, sudskim poravnanjima, hipotekama, uslovima raznih kredita), a posle statusnog restruktuiranja (podela firme na manje delove, profitne centre).
-Medjutim, to je optimisticka varijanta. Ne verujem da ce to biti bas u junu, ali ocekujem da bude u septembru… Sustina je da bi, u tom slucaju, potencijalni kupci morali delove firme! da preuzmu sa svim obavezama, i sto se dugova i eventualnog viska radnika tice. Kazem, eventualnog viska radnika, jer ce na kraju vlasnik da proceni da li tu ima vise radnika. A ako bude i finansijskog restruktuiranja, onda ce sve to morati da bude odlozeno, a na koje vreme - ne bih mogao da procenim- kaze Petrovic ocenjujuci da ce biti bolje da neki novi socijalni program radi buduci vlasnik, nego drzava koja je davala 6.000 dinara po godini radnog staza.
Procene strucnjaka su da, cak i kada bi prodaja firme bila objavljena u junu, gotovo sigurno, ceo posao ne bi mogao da bude zavrsen do kraja, eventualno, ni pre kraja prvog kvartala naredne godine. To podrazumeva da fabrika mora da zivi jos citavih godinu dana u uslovima kakvi sada jesu i kada je najveci problem kako odrzati proizvodnju, odnosno kako preziveti do privatizacije.

Nesigurno finansiranje
"Magnohrom" ima cetiri potencijalna izvora finansiranja i svi su nesigurni. Prvi je prodaja robe i usluga. S obzirom da je proizvodnja jako mala, mesecna realizacija, prakticno, ne pokriva troskove proizvodnje. Drugi izvor finansiranja je prodaja imovine koja nije u funkciji.
- "Magnohrom" ima na vise lokacija u Srbiji objekte, prvenstveno "Feroprometa", koji apsolutno nikakav prihod ne prave, naprotiv, od njih imamo samo troskove (placanje poreza, taksa, gradjevinskog zemljista). Mi smo poodavno dali zahtev Vladi, odnosno Ministarstvu za privredu i privatizaciju da nam da saglasnost za prodaju te imovine, kako bismo ta sredstva uneli u preduzece, ali jos uvek nismo dobili saglasnost - kaze prvi covek "Magnohroma".
Treci nacin finansiranja su ugovori sa firmama koje su zainteresovane za finansiranje proizvodnje u "Magnohromu" u raznim oblicima saradnje (ugovor o kreditiranju, poslovno-tehnickoj saradnji, zakupu…)Cetvrti nacin finansiranja proizvodnje jesu subvencije Vlade Republike Srbije.
- Prosle godine je bilo pomoci, Ne onoliko koliko smo ocekivali, ali je to, ipak, bila znacajna pomoc. Bilo je obecano 214 miliona dinara, a dobili smo 95 miliona. Ove godine smo dobili svega deset miliona dinara, nismo sve operacionalizovali, ali ocekujemo da ovih dana Vlada pomogne i u vidu povoljnog kredita, koji ima odredjeni grejs perid i povoljnu kamatu. Za ovu godinu trazili smo 240 miliona dinara. I dalje postoji proizvodni program koji "Magnohrom" ima gde da plasira: postoji trziste, postoje radnici, postoji tehnologija, ali je najveci problem isfinansirati proizvodnju. Dugovanja firme su jako velika, i to je najteze opterecenje. Veliki problem su obaveze iz prethodnog perioda. Jeste da "Magnohrom" i sada ima problema sa pokrivanjem troskova, ali je mnogo veci problem sto su tu obaveze za gas, struju, vodu, prema bankama, osiguravajucim drustvima, raznoraznim poveriocima iz prethodnog perioda. I da mozemo da pokrijemo troskove sadasnje proizvodnje, nama su ovde poverioci svakog dana, sto neverovatno opterecuje dnevno poslovanje - kaze za "Ibarske novosti" Rodoljub Petrovic.

"Povezivanje" radnog staza
Ovih dana aktuelan je problem duga za gas. "Energogas" insistira na isplati bar aktuelne potrosnje, za koju je dug trenutno oko 22 miliona dinara.
- Osim njega, mi u reprogramu imamo ogroman dug od preko pet, mozda i sest miliona dolara "Energogasu" iz prethodnog perioda. Nasa mesecna obaveza je 15 miliona dinara za gas. Kako je to, na neki nacin, fiksni trosak, jako je bitno da bude sto veca proizvodnja opeka i zato je forsiramo - kaze Petrovic.
U "Magnohromu" je, kako saznajemo, ovih dana privedeno kraju "povezivanje" radnog staza radnicima: bila su sporna tri meseca 2001. godine (februar, mart, april), oktobar i novembar 2002. i par meseci 2003. godine.
U svakom slucaju, "Magnohrom" definitivno ostaje dokaz da je u Srbiji sve relativno: nista nije toliko lose da vec sutra ne bi moglo biti jos gore, i obrnuto. Sve zavisi od toga iz koje ste price: one sto uvek ima srecan kraj, ili one druge…

FETP - placena odsustva ili novi ugovori
- Racunamo da ce i FETP-u doci bolji dani, mada sada ljude saljemo na placena odsustva zbog nedostatka repromaterijala. Imamo najave i potpisane ugovore sa ozbiljnim partnerima. Na prvom mestu je izvoz grejnih ploca za Rusiju, radi se o kolicini od 300.000 komada u ovoj godini, sa najavom da ta kolicina znatno poraste u iducoj i narednim godinama. I sa Italijom smo ugovorili isto toliko komada ploca. U najavi je, za italijansku firmu "Merloni" i posao od 400.000 komada - to jos uvek nije potvrdjeno. Imamo i za jos jednog kupca u inostranstvu, necu reci kog, najavljivano je to i ranije, pa su poslovi propali - do 300.000 ploca u ovoj godini. Najveci problem je nabavka limova, kojih ima na trzistu, ali problem je placanje. Problem su i odlivci grejnih ploca kojih nema na trzistu, jer su firme koje to rade u krizi tako da daju dosta skarta i mogu da se naprave male kolicine . Obezbedjujemo neke nove izvore snabdevanja i nadam se da cemo i to prevazici. Radnik po zakonu moze biti na placenom odsustvu do 45 dana tokom godine. Racunam da cemo, eto - moci da popravimo situaciju. I njihove plate su 8.500 - 9.000. I one zavise od realizacije, od planova na mesecnom nivou. Medjutim, jos uvek nismo u situaciji da strogo vodimo racuna o tome: proizvodnja je jako mala tako da, ako bismo gledali zaista da damo platu u skladu sa proizvodnjom - ne bismo, maltene, ni primili platu. Bilo bi to jako porazavajuce za sve nas, a izvesno je da covek, da bi radio, nesto mora i da zaradjuje - konstatuje direktor Petrovic.

Jos teze bez "Bomeksa"?
Prema ugovoru koji je sa privatnom firmom "Bomeks" iz Beograda potpisan pocetkom novembra prosle godine, imamo u planu da napravimo oko34.000 tona vatrostalnog materijala za koji je izvesno odredjeno trziste, napravljen je biznis plan za finansiranje proizvodnje, isplate radnika, obezbedjenje energenata… Izvesno, ovaj projekat daje uposljenost Fabrici vatrostalnih materijala i smatram da je na ovaj nacin reseno pitanje ne samo ove fabrike, nego i rudnika koji su "naslonjeni" na posao Fabrike vatrostalnih materijala i "Bomeksa". Izvesno je, da nam nije ovog projekta, bilo bi jos teze vreme za "Magnohrom" - ocenjuje Rodoljub Petrovic, masinski inzenjer, direktor „Magnohroma“.

Ima nade za dolazak "Gorenja"?
- Predstavnici "Gorenja" dolazili su ponovo pre nekoliko dana . NJihovo interesovanje je zaista veliko i to se videlo. Medjutim, problem je u sporim zakonskim procedurama. "Gorenju" se, jednostavno, zuri: oni nemaju vremena da cekaju da "Nomura" da preliminarnu studiju, da se onda objavljuje tender u junu ili septembru… Oni zele da naprave jednu veliku, ozbiljnu fabriku. Jos uvek nista nije odluceno, ali i mi zaista moramo da pozurimo ako mislimo da "Gorenje" zadrzimo. Stav citavog Nadzornog odbora jeste da mi "Gorenje" ne smemo da „ispustimo“.
    IN: U dnevnoj stampi bilo je nekih najava da "Gorenje" vec gradi fabriku u Valjevu?
Moguce je da ce oni da udju u Valjevo sa proizvodnjom, ali ako zaista proizvodnja, posebno bojlera, bude locirana izvan "Magnohroma" i FETP bude konkurent "Gorenju", bicemo u velikim problemima da im konkurisemo i cenom, i kvalitetom, i dizajnom, jer je "Gorenje" zaista renomiran, svetski priznat proizvodjac. Dakle, ta namera nije napustena, ni od "Gorenja", posebno ne od "Magnohroma", ali moramo da sacekamo kraj marta kada cemo znati sta ce se desavati.Povratak na vrh strane


 PROLECNA SETVA NA POLJIMA KRALJEVACKOG REGIONA - pise Rajko Saric
Cene skracuju plan?

   • Najvece setvene povrsine naci ce se pod kukuruzom - 33.345 hektara • Zastarela mehanizacija, skup repromaterijal i nepostojanje nacionalne strategije • Mogu da ugroze kvalitet i plan setve

    Na podrucju Regionalne privredne komore Kraljevo, ovog proleca planirana je setva na 75.450 hektara, sto predstavlja znatno povecanje s obzirom da je prolecna setva lanjske godine obavljena na nesto vise od 73.000 hektara. I ovog proleca u strukturi setve dominantno je ucesce kukruza cija setva je planirana na 33.345 hektara. Za setvu krompira i drugog povrca planirane su povrsine 19.212 hektara, krmno bilje je planirano na 11.522 hektara, dok je za setvu industrijskog bilja planirano 407 hektara. Povrsine pod industrijskim biljem na nasem podrucju su simbolicne i proizvodnja je na proslogodisnjem nivou, iako su donete Uredbe o premijama za proizvodnju merkantilne soje, secerne repe i merkantilnog suncokreta kao i Uredba o premiji za duvan u listu. Na podrucju RPK Kraljevo za ostvarivanje premija podneti su zahtevi za 10 hektara duvana i 16 hektara za soju.

Traktori stari - Djubrivo skupo
Poljoprivrednici, medjutim, izrazavaju bojazan da skup repromaterijal , ako ga uopste bude na trzistu, moze ozbiljno da ugrozi kvalitet i plan setve. Ogranicavajuci faktori ogledaju se u nepovoljnim bankarskim kreditima sa visokim kamatama i kratkim rokovima otplate, zastarela mehanizacija, skupo dizel gorivo te preskupa sredstva za zastitu bilja. Jedna od svetlih tacaka jesu krediti koje pod dosta povoljnim uslovima odobravaju Prokredit banka koja je u toku prosle godine odobrila 3.150 kredita, kako za poljoprivredna preduzeca, tako i za individualne proizvodjace.
pred poljoprivrednicima se nalaze i drugi veoma obimni radovi. Potrebno je obaviti prihranu jesenjih ratarskih kultura, prvenstveno psenice koja je zasejana na 18.660 hektara. godine. Posto je jesenja setva obavljena u nepovoljnim vremenskim uslovima bilo bi potrebno da se zasejane povrsine prihrane sa 3.732 tone djubriva. Ovde se javlja kako problem nestasice vestackog djubriva, s obzirom da nase fabrike za njihovu proizvodnju uglavnom ne rade, tako i zbog njihove visoke cene na trzistu koja odavno prevazilazi kupovnu snagu poljoprivrednih proizvodjaca. Primera radi u prodavnicama ,,Poljoprometa” za sada ima dovoljnih kolicina vestackih djubriva - dzak od 50 kilograma KAN-a kosta 520 a tri petnaestice 650 dinara. za prolecnu setvu potrebno je obezbediti 18.862 tone raznih vrsta vestackih djubriva. Nedovoljna primena agrotehnike i losi vremenski uslovi bili su razlog sto je prosle godine sa zasejanih polja u kraljevackom regionu ubrano za oko 20 odsto manje kukuruza, krompira i drugih zitarica od plana.

Neregresirana nafta
Goriva na trzistu ima dovoljno, ali ga nece biti po regresiranim cenama kao u jesenjoj setvi (za poljoprivrednike na podrucjima na kojima je proglasena elementarna nepogoda od suse). Semenskog materijala, takodje, ima kako iz domace proizvodnje, tako i iz uvoza.
   Prema misljenju poljoprivrednih strucnjaka u RPK Kraljevo, izlaz iz teskog stanja u kome se nalazi agrar mora se traziti u utvrdjivanju nacionalne strategije razvoja ove oblasti privredjivanja. To bi znacilo pravljenje programa razvoja poljoprivrede prema komparativnim prednostima regija, kako bi se od novoformirane Vlade Srbije zahtevalo stvaranje sistemskih uslova bez kojih nema niti moze da bude vece proizvodnje hrane u uslovima nove trzisne utakmice.Povratak na vrh strane
LOKALNO- EKOLOSKI AKCIONI PLAN KRALJEVA - pise Marko Slavkovic
Precizna kontrola zagadjivaca vazduha

   Zagadjenje vazduha u komunalnoj sredini je jedna od najznacajnijih posledica degradacije zivotne sredine i predstavlja problem i u razvijenim i u nerazvijenim zemljama, mada se, u zavisnosti od ekonomskog razvoja zemlje, znacajno razlikuju glavni izvori aerozagadjenja, kao i dominirajuce zagadjujuce materije, tzv. polutanti. Visoke koncentracije potencijalno stetnih gasova i cestica koje se emituju u vazduh u celom svetu, dovode ne samo do ostecenja zdravlja, vec i do pogorsanja kvaliteta zivotne sredine uopste, sto ostecuje resurse neophodne za dugotrajan odrzivi razvoj planete. Podaci iz dosadasnjih istrazivanja pokazuju da visoke koncentracije zagadjujucih materija u vazduhu deluju stetno na zdravlje, posebno osetljivog dela populacije (dece, starijih osoba, hronicnih bolesnika itd.) i za sada ne postoje podaci o bilo kakvom njihovom blagotvornom delovanju na ljude. Glavni problem koji se javlja kod ispitivanja delovanja aerozagadjenja na zdravlje jeste prisustvo u vazduhu obicno mesavine polutanata, te je tesko izdvojiti uticaj pojedinih polutanata, pogotovu kod izlozenosti niskim koncentracijama. Aerozagadjenje moze razlicito da deluje na zdravlje izlozene populacije. Zdravstveni efekti idu od povremenih fizioloskih ili psiholoskih promena do akutnih ili hronicnih oboljenja, dok u ekstremnim slucajevima moze da dodje i do smrti.
Izvori aerozagadjenja u gradu su uglavnom vestacki i povrsinski rasporedjeni. Broj emitera se stalno povecava sa razvojem male privrede. U mnogim delovima grada, zbog propusta u urbanistickom planiranju, industrijska i stambena zona su isprepletane.
Sumpor-dioksid i cadj su takozvani klasicni polutanti i ucestvuju u formiranju zimskog smoga. Glavni izvor im je sagorevanje fosilnih goriva, sto znaci da najveci deo ovih polutanata nastaje prilikom lozenja i od saobracaja. Ovo su i najcesce mereni polutanti u svetu i prvi koji su praceni, kako u svetu, tako i kod nas. Zbog nedostatka adekvatne opreme za merenje razlicitih vrsta cestica, kod nas se nastavilo sa pracenjem cestica ispitivanjem koncentracije cadji.
Izrada Katastra zagadjivaca vazduha, odnosno izrada Katastra emisija zagadjujucih materija, treba da posluzi kao polazna osnova za pravilnu orijentaciju u strategiji kontrole, zastite i ocuvanja cistoce vazduha na odredjenom podrucju, sto znaci da uz postojeci program merenja imisijskih koncentracija zagadjujucih materija na istom podrucju, omoguci upravljanje kvalitetom vazduha, odnosno blagovremeno preduzimanje odgovarajucih mera radi ocuvanja kvaliteta vazduha.

Spisak izvora zagadjenja vazduha
Katastar emisije zagadjujucih materija podrazumeva spisak kolicine zagadjujucih materija koje ulaze u vazduh u datom vremenskom periodu, pri cemu se uzimaju u obzir svi izvori zagadjujucih materija koji se nalaze na povrsini cije su granice strogo odredjene (grad, opstina, region itd). Emisije od automobilskog saobracaja treba na svaki nacin obuhvatiti Katastrom zagadjivaca vazduha, narocito zbog toga sto su u stalnom porastu i sto se tu radi o prizemnim izvorima zagadjenja, te su oni utoliko opasniji i znacajniji sa aspekta ugrozenosti zivotne sredine na urbanim podrucjima. Treba imati u vidu da je gotovo nemoguce preciznije utvrditi vrednosti emisija od automobilskog saobracaja, jer bi trebalo uzeti u obzir sve vrste automobilskih motora, njihovu starost, gabarit, pojedinacnu prosecnu potrosnju goriva, nacin sagorevanja - stepen iskoriscenja, broj vozila odredjene vrste itd.
Verodostojna vrednost emisionog faktora predstavlja jedan od najvaznijih preduslova za ispravan proracun bilansa emisija zagadjujucih materija pri sagorevanju raznih fosilnih goriva.

Obazrivo sa opasnim materijalom
Pored ekoloskih problema vezanih za vodu, vazduh i zemljiste, sa aspekta procene stanja zivotne sredine na teritoriji opstine Kraljevo, znacajno mesto zauzimaju i problemi vezani za proizvodnju i promet opasnih materija. Zna se da se samo u Evropi godisnje proizvede cetristo miliona tona hemijskih materija, sto iznosi 38 procenata od ukupne svetske proizvodnje. Cinjenica je da samo neke hemijske materije ugrozavaju zivotnu sredinu i zdravlje, ali za sada ne postoje dovoljno pouzdani podaci o delovanju svih proizvedenih hemijskih materija. Sa razvojem naucnih saznanja o njihovom delovanju, sigurno ce pokusati da se nadje prava ravnoteza izmedju njihove koristi i rizika. To je za sada izazov modernom drustvu koje koristi ove hemijske materije jer, sto se pre sazna o njihovoj stetnosti, to ce ranije biti izbegnuta neprijatna iznenadjenja sa kakvima se vec suocilo u proslosti. Danas smo, nazalost, svedoci mnogih tragicnih posledica uticaja opasnih materija, uglavnom izazvanih eksplozijama, pozarima i drugim nesrecama.
Statisticki podaci u Srbiji ukazuju da je najvise nezgoda bilo pri prevozu opasnih materija, ubrajajuci pri tom i manipulaciju oko utovara i istovara opasnih materija, a tek iza toga su nezgode prilikom proizvodnje i koriscenja ovih materija. Srbija, kao prirodna raskrsnica putne i zeleznicke mreze izlozena je potencijalnoj opasnosti od akcidenta. Opasne materije predstavljaju rizik po zdravlje i zivot radnika, stanovnistva, mogu izazvati velike materijalne stete i ozbiljno zagadjenje zivotne sredine. Strucno-tehnicki tim za vazduh (dr Karamarkovic Vladan, dr Simonovic Vlado, Marasevic Miljan, Dimitrijevic Nebojsa, Marinovic Dragan, Cvetkov Goran, Ristovic Nevenka ) za izradu LEAP-a, pri definisanju problema opasnih materija, polazeci od cinjenicnog stanja da ih ima na teritoriji opstine i da su cesto prisutne u tranzitu pri prevozu drumskim i zeleznickim saobracajem, predlaze obaveznu analizu stanja opasnih materija prisutnih na teritoriji opstine Kraljevo.
LEAP treba da obuhvati procene rizika i odredjivanje prioriteta i da u ovom konkretnom slucaju obuhvati identifikaciju industrijskih i drugih objekata sa aspekata opasnih materija.
U okviru dela LEAP-a koji obradjuje opasne materije treba posebno obuhvatiti procenu sirine povredive zone pri sirenju gasova, para, aerosola i cvrstih cestica. Preduzeca koja proizvode opasne materije, ili rade sa opasnim materijama, moraju da imaju uradjen Projekat Procena opasnosti od hemijskog udesa i zagadjivanja zivotne sredine. Upravljanje rizikom od hemijskog udesa je multidiscipliniran problem i zahteva analiticki pristup pri proceni opasnosti, pocev od analize opasnosti od udesa, preko identifikacije opasnosti, analize posledica, procene rizika, do planiranja mera prevencije i mera otklanjanja posledica od udesa, sto je i cilj izrade LEAP-a za opstinu Kraljevo.
Strucno-tehnicki tim za vazduh je difinisao viziju opstine Kraljevo sa aspekta poboljsanja kvaliteta vazduha i predvideo izradu Katastra zagadjivaca vazduha za teritoriju Opstine Kraljevo, centralizovan nacin snabdevanja , smanjenje emisije stetnih polutanata smanjenjem toplotnih gubitaka na stambenim objektima za 50 odsto, korisenje geotermalne energije za grejanje i proizvodnju sanitarne tople vode u Mataruskoj Banji, koriscenje razvijenih sistema za preciscavanje gasovitih produkata koji zagadjuju vazduh na industrijskim postrojenjima, smanjenje emisije produkata sagorevanja "sus" motora smanjenjem potrosnje goriva (hibridni motori) i koriscenje ekoloski prihvatljivijih goriva (butan-propan), smanjeno zagadjenje vazduha usmeravanjem tranzitnog saobracaja na izgradjene zaobilaznice.Povratak na vrh strane


UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

KRALJEVO: ZAVOD ZA ZASTITU SPOMENIKA KULTURE KAO IZDAVAC - pise Bojana Milosavljevic
Knjiga o arhitekti evropskog ranga

   Monografskog izgleda, "Teksture," profesora Borisa Podreke, arhitekte koji sirom Evrope uziva veliki ugled, prva je knjiga u novoj ediciji "Kapitel" koju je pokrenuo kraljevacki Zavod za zastitu spomenika kulture. Ovo delo je zbornik predavanja i rasprava cuvenog teoreticara i prakticara, sa bogatim ilustracijama njegovih projekata rasutih sirom sveta. Prevodilac i priredjivac je prof. dr Zoran Gavric iz Beograda, a izdavanje knjige pomogli su Skupstina opstine i Direkcija za planiranje i izgradnju Kraljeva

   Sadrzajno i vizuelno veoma bogata, knjiga "Teksture" arhitekte Borisa Podreke, pripadnika danasnjeg "beckog arhitektonskog kruga," objavljena u novopokrenutoj ediciji Zavoda za zastitu spomenika kulture u Kraljevu "Kapitel" jos jedan je omaz cuvenom stvaraocu koji je, pored ostalog, i "nase gore list". Naime, profesor Podreka je srpsko - slovenackog porekla, rodjen u Beogradu 1940. godine, a od ranog detinjstva zivi u Austriji. Ovencan je brojnim priznanjima i nagradama, predavac je na vise svetskih univerziteta i projaktant takvih gradjevina kakve su, na primer, Muzej moderne umetnosti u Veneciji i Milenijumski toranj u Becu.
Zbornik Podrekinih predavanja i rasprava, ilustrovan fotografijama njegovih najuspelijih radova, koji je za ediciju "Kapitel" izvanredno dizajnirao Dragan Pesic, pravi je izdavacki poduhvat Zavoda u Kraljevu, primereniji, mozda, nekoj prestonickoj kulturnoj instituciji (uzgred, poodavno se u Beogradu pregovara o Podrekinoj izlozbi, mada je ona i sada neizvesna). Time sto je nas izdavac imao sluha i hitrine za ovakvu jednu knjigu, ustanova u Kraljevu jos vise dobija na znacaju, buduci da "Teksture" nimalo ne zaostaju za drugim Podrekinim knjigama publikovanim u svetu. Doktor Zoran Gavric, profesor teorije umetnosti na beogradskom Fakultetu primenjenih umetnosti i Akademiji likovnih umetnosti na Cetinju, kao prevodilac i priredjivac osam Podrekinih eseja, naglasio je da ova knjiga ima za cilj da pomogne "razumevanju stvaralackog misljenja i arhitekture ovog autora koji, na osnovu suceljavanja sa tezama moderne, postmoderne i dekonstruktivizma, svoju poziciju odredjuje kao pojetiku razlika…"
Arheolog Gordana Tosic, urednik edicije i direktor Zavoda za zastitu spomenika kulture - Kraljevo, objasnjava razloge za objavljivanje "Tekstura" koje su monografskog izgleda i stampane u pet stotina primeraka:
- Zeleli smo da ediciju "Kapitel" utemelji delo koje arhitekturu afirmise ne samo kao zanatsko umece, vec i kao teoriju, filozofiju, umetnost i tehniku, jer su ti aspekti do sada bili zanemarivani. Profesor Podreka je na najbolji moguci nacin objedinio teoriju i praksu i vazi za jednog od vodecih projektanata u svetu. Za objavljivanje ove knjige opredelilo nas je i to sto je on najcesce projektovao u starim, zasticenim gradskim jezgrima, a ima i bogato iskustvo u uredjivanju prostora kakvi su gradski trgovi."
Knjiga Borisa Podreke promovisana je krajem prosle sedmice u Kraljevu (Duhovni centar Vladika Nikolaj), uz prisustvo priredjivaca i predstavnika izdavaca, kao i najvisih duhovnih zvanicnika zicke eparhije. U medjuvremenu je vise od stotinu primeraka "Tekstura" otkupilo ministarstvo kulture Republike Srbije.


REFORMA PRVOG RAZREDA OSNOVNE SKOLE - pise Vesna Mrakovic Jokanovic
Vratite nam ocene!

   Djaci preoptereceni brojem casova i izbornim predmetima, a ucitelji administracijom • Opisne ocene ne motivisu decu i slabe saradnju sa roditeljima* Dobro - uvodjenje engleskog jezika, ,,klizni rasporedi" i novi udzbenici

   Proslog septembra u klupe su seli djaci prvaci koji ce se skolovati po novom, reformisanom planu i programu. NJihovo osnovno skolovanje treba da traje devet godina, engleski jezik je obavezan od prvog skolskog dana, a ocenjivanje je opisno.
Osnovni cilj ove reforme, kako tvrde njeni autori, jeste da rastereti ucenike suvisnih teoretskih znanja, da razvije sposobnost samostalnog razmisljanja, aktivnog ucesca u nastavi i kreativnost. Nastavnici razredne nastave dobili su slobodu da u prve tri godine sami osmisle 10 posto plana i programa, uveden je veliki broj izbornih predmeta, ukinuto strogo pridrzavanje rasporeda casova, najavljeno ukidanje domacih zadataka…
Jos tada, ucitelji obucavani na kratkotrajnim, ,,instant", seminarima, o detaljima reforme malo su znali, a prve nedoumice su iskrsle oko stranih jezika i manjka nastavnika engleskog jezika. Tu su i losi uslovi rada u velikom broju skola koje jedva uspevaju da organizuju nastavu u postojecim uslovima, a treba da odgovore visokim zahtevima reforme.
Danas, sest meseci posle, stizu i prve ocene reforme. Ucitelji, tj. nastavnici razredne nastave, pedagozi i psiholozi, koji cine timove za realizaciju nastave u prvim razredima kraljevackih osnovnih skola, uglavnom se slazu da je pocetak bio tezak, jer se u reformu uslo suvise brzo, bez dovoljno pripreme i uslova za rad po novim metodama. Udzbenici, prirucnici i strucna literatura su kasnili, a broj ucenika u odeljenju je i dalje veliki i ne odgovara velicini nasih ucionica i grupnom nacinu rada.
- Vec dvadeset godina radim u prosveti, prihvatila sam ovu reformu, ima tu mnogo dobrih i lepih stvari, ali ne treba odbacivati i sve dosadasnje metode rada. Treba sacuvati ono sto je dobro, a menjati ono sto nije valjalo. Sada smo i mi i ucenici mnogo vise optereceni. Administracija je katastrofalna, jedva smo stigle da zavrsimo i podelimo knjizice, a cesto, vise vremena provedemo ispisujuci scenario za casove i dnevnike i oko ostale administracije, nego sto mozemo da se posvetimo djacima. Optereceni su i ucenici. Povecan je fond casova na cetiri do pet dnevno, ili 22 casa nedeljno. Deca su umorna i tada nisu raspolozena ni za igru, ni za setnju. Zamislite kad djak cetvrtog razreda iz iste smene zavrsi casove i ceka svog brata prvaka koji je jos na nastavi! - kaze Danica Kovacevic, nastavnik razredne nastave u OS ,,Cetvrti kraljevacki bataljon". NJena koleginica, Stanka Gunjic, dodaje:
- Ocekivali smo svi da ce djaci biti rastereceni, a samim tim i ucitelji i roditelji. To se nije ispunilo. Cak je ova reforma svima nama na ledja stavila veci teret. Povecan je broj casova i silna administracija. Smanjen je broj casova iz kljucnih predmeta, srpskog i matematike, nastavni sadrzaji su, umesto da budu smanjeni - dopunjeni, i mi smo prinudjeni da za manje vremena realizujemo uvecano gradivo. Cini mi se da je sada akcenat stavljen na nove predmete koji proizilaze i oslanjaju se na ova dva predmeta, pa je ono nebitno sada postalo najvaznije. Misljenja smo da su po dva izborna i dva fakultativna predmeta nepotrebna i suvisna za djake-prvake. Iako kazu da je svaki pocetak tezak, ovaj je bio izuzetno tezak. Uvedeni su novi predmeti za koje roditelji nisu ni znali sta sadrze, pa su se masovno opredeljivali za ,,Ruke u testu", misleci da je to nesto vezano za igru i umetnost, a u stvari su u pitanju razni ogledi iz fizike koje su djaci ranije radili u cetvrtom razredu! Dobro je sto duzina i raspored casova nije striktno odredjen, mogu da se prilagode raspolozenju i interesovanjima djaka.
-Nasa deca rade kao mravici, ali su posle petog casa preumorni i za igru. Mislim da je osnovni problem ove reforme i to sto roditelji ne mogu da shvate da sada dete gledamo kao jedinku, a ne kao deo grupe. Da nema vise poredjenja i takmicenja kroz ocene, vec pratimo napredak svakog deteta. Treba da razvijemo svest da nase dete gledamo kao individuu i da shvatimo znacenje opisne ocene. Moje misljenje je da treba vratiti brojcanu ocenu, uz misljenje i obrazlozenje za svakog djaka - kaze Sanja Obradovic-Kalicanin, nastavnik razredne nastave iste skole.
Posledice ukidanja ocena su visestruke, tvrde i njene kolege iz OS ,,Sveti Sava" u Ribnici.
- Deci nedostaju ocene i stalno traze petice. Kad su dobili knjizice, samo su pitali gde su te ocene, zasto niko nema petice kad su ih zasluzili i bili su razocarani. Primorani smo da se dopisujemo sa roditeljima, a bolje je kada se vidimo i popricamo. Umesto toga, mi smo zatrpani administracijom i nemamo vremena da se posvetimo deci i nastavi - kaze Vladanka Raonic. Ucitelj Zivorad Cemerikic dodaje da deca nisu motivisana jer nema ocena, i ne zele da se trude, posto nema ni nagrade za rad, ni kazne za nerad i lose ponasanje.
- Nemotivisani su i roditelji jer smatraju da, posto nema ocena i posto su mediji i nadlezni iz Ministarstva prvi razred predstavili samo kao igru, ne treba da dolaze u skolu i da se inetesuju za svoju decu. Ranije smo imali tri-cetiri roditelja u odeljenju koji se nisu pojavljivali da pitaju za svoje dete, sada je, nazalost, toliko onih koji samoinicijativno dodju u skolu. Prekinuta je ta komunikacija i saradnja sa roditeljima. Mi se, fakticki, dopisujemo sa roditeljima, koji se zale da im nista nije jasno. Zato smo svi jednoglasno odlucili da se, preko sindikata, Ministarstvu prosvete uputi predlog da se vrati brojcana ocena. U ovakvim uslovima, opisno ocenjivanje je neizvodljivo. Mi nemamo mnoga sredstva za izvodjenje moderne nastave. Sa druge strane dolaze nam deca koja znaju slova i brojeve, znaju da rade na racunaru, ali nisu u stanju da sastave recenicu, nisu socijalizovana, nemaju osnovna iskustva o panasanju u drustvu i na ulici.
- Niko od roditelja vise ne pita da li je njegovo dete nesto naucilo, vec samo da li je bilo nekih problema, da li se lepo ponasalo. Prvi razred je prikazan kao velika igraonica, a ne mesto gde se i uci. Licno sam zadovoljan onim sto je postignuto, a sta ce biti dalje, pokazace vreme - prica ucitelj Vojislav Stankovic, a uciteljica Sanja Gligorovic dodaje:
- Deca vole da se igraju, vole izborne predmete i sve shvataju samo kao igru, ali je cesto veoma tesko preci na ozbiljniji rad i ostvariti zacrtane ishode. I najbolje i najzrelije dete ce radije samo da se igra nego da sedne i uci. Izuzetno je naporno odrzavati disciplinu i organizovati nastavu, a udovoljiti svim zeljama dece.
Da ne bude zabune, i pored svih problema, prvaci su ostvarili dobar uspeh - jednoglasna je ocena njihovih ucitelja i pedagoga. Najvise ocene dobilo je i uvodjenje engleskog jezika u prvi razred, jer deca u tom uzrastu brze i lakse uce strane jezike. Odlicnim su ocenjeni i novi udzbenici za srpski jezik, ,,Svet oko nas", muziku i vizuelne umetnosti. Ucitelji isticu da se nista drasticno u radu sa decom nije promenilo, jer su oni i ranije nastavu drzali i kroz igru, raznim kreativnim metodama.
U Odeljenju Ministarstva prosvete i sporta u Kraljevu saznajemo da je analiza uspeha reforme u toku, nadzornici su u skolama, a zbirni rezultati ce biti poznati za koji mesec. Konacne efekte reforme prvog razreda znacemo tek kada ova generacija zavrsi skolovanje, a jednine prave sudije bice njihov uspeh i vreme.

Vodi gradjansko vaspitanje
Interesantno je da se, za razliku od prosle, ove skolske godine vecina djaka , izmedju gradjanskog vaspitanja i veronauke, opredelila za prvi izborni predmet.
Najvise interesovanja, roditelji i deca pokazali su za izborni predmet ,,Ruke u testu", ali je njihov izbor bio baziran na pogresnim pretpostavkama da se ovaj predmet bavi kreativnim aktivnostima vezanim za igru i umetnost, i nepoznavanju njegovog sadrzaja, kazu ucitelji.

RODITELJI PRVAKA:
Mi smo zbunjeni
Roditelji djaka prvaka na pitanje: „ Kako ocenjuju reformu nastave?" - samo odmahnu rukom i, uz bojazljiv uzdah, kazu : ,,Nemojte samo mene, ionako nam nista nije jasno!"
Najvece primedbe upucene su opisnim ocenama, tezini djackih torbi i neispunjenom obecanju da ce skola biti laksa.
- Uciteljicom sam izuzetno zadovoljna.Posto imam i starije dete, cini mi se da Aleksa mnogo manje radi i uci, nemaju domace, ne citaju lektire, nemaju ozbiljne radne navike. Kao da su jos u vrticu. To sto nema ocena mi ne smeta. Ja sam isla u nemacku skolu, tamo se slicno radilo, a ocena ne mora uvek da bude i pravo merilo znanja - kaze Julija Milasinovic.
- Na pocetku je bilo velikih problema oko disciplinovanja jednog broja ucenika koje uciteljica prosto nije mogla da smiri u klupama i koji su ometali rad druge dece. Sada je mnogo bolje, ali bih ipak volela da su ostale ocene, da mozemo da vidimo kako dete napreduje - prica Zorica Markovic.
- Osudjeni smo da neko stalno nesto sa nama i nasom decom eksperimentise. Sta ce biti - videcemo, deca su otporna pa ce preziveti i ovo - dobacuje roditelj koji je zeleo da ostane neimenovan, dok mu ostali, klimanjem glavama, daju nemu podrsku zureci da nam sto pre izmaknu iz vidokruga…

PRIPREME ZA DRUGI RAZRED
Obuka i udzbenici opet kasne
Sledece skolske godine, sadasnji prvaci krecu u drugi, reformisani razred. Ucitelji kazu da ce im sada biti mnogo lakse, jer vec imaju neko iskustvo u radu po novim metodima, ali i da pripreme opet kasne.
- Stigao je dopis, ali jos nista konkretno ne znamo. Obuka ce biti u mnogo manjem obimu. Jedino znamo da treba da odemo na drugu etapu seminara za gradjansko vaspitanje. Nije pocela obuka ni ucitelja koji treba da preuzmu buducu generaciju prvaka - kaze uciteljica Sanja Gligorovic.
Ucitelji su uputili apel nadleznima da im na vreme dostave ponudu udzbenika kako bi mogli da naprave pravi izbor i da se temeljito pripreme za novu skolsku godinu.



IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove Knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Popularna kultura"DZon Fisk / preveo sa engleskog Zoran Paunovic (Clio)
Krajem osamdesetih godina, DZon Fisk se pojavljuje kao jedan od najmarkantnijih istrazivaca i teoreticara popularne kulture. Istrazivacko iskustvo sticao je najvise u Velikoj Britaniji, Australiji i Sjedinjenim drzavama. U ovoj studiji, Fisk istice da popularnu kulturu ne proizvodi industrija kulture vec ,,ljudi".Zato se ona i dovodi u neposrednu vezu sa svakodnevnim zivotom. Sve sto je deo svakodnevlja - dzins, trzni centri, tabloidi, sve je to deo konteksta u kome se privrzenici popularne kulture pojavljuju kao ,,kulturni proizvodjaci". To nije slucaj sa masovnom kulturom koju autor kriticki analizuje. Fisk govori i o odnosu popularne i folk kulture, kao i o njenoj politizaciji.

DECJE ODELJENJE
,,Sta treba da zna svaka pravoslavna devojcica" prevela sa ruskog Aleksandra Pavlovic (Cetinje / Svetigora)
Knjiga je posvecena najvaznijim pitanjima duhovnog i moralnog vaspitanja dece i namenjena je citanju u krugu porodice. Posebna paznja je posvecena pripremanju devojcica za porodican zivot, sticanju dobrih navika i kvaliteta, koji su neophodni buducoj zeni i majci. Sastavljena u formi poucnih razgovora majke i cerke koja na pocetku knjige ima pet godina, a na kraju petnaest, knjiga prati probleme koji uznemiravaju devojcice u pubertetu : prijateljstvo i ljubav, lepotu spoljasnju i unutrasnju, pravednost i milosrdje.

PREPORUCUJEMO
,,Hebrejski mitovi" Robert Grevs i Ralf Paton / preveo Marin Milosavljevic (Alnari, 2003)
Hebrejski mitovi, delo koje nosi podnaslov knjiga postanja sadrzi dramske pripovetke odnosno mitove, koji predstavljaju svetu povelju koja ili opravdava nastavljanje drevnih institucija, obicaja, obreda i verovanja na podrucju njihovog postojanja ili odobrava izmene. Hiljadama godina nakon prve kanonizacije Biblije, Jevreji u Evropi, Aziji i Africi, napisali su brojna dela. U njima su nastojali da razjasne Mojsijev zakonik ili su to bila istorijska, moralisticka, anegdotalna tumacenja biblijskih odlomaka. U oba slucaja, pisci su uneli obicnu mitsku gradju, buduci da je mit oduvek sluzio kao sazeta potvrda nejasnih zakona, obreda i drustvenih obicaja.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
Paulo Koeljo ,, Jedanaest minuta" (Paideia,2003)
Vesna Milosavljevic.Povratak na vrh strane


KOSARKA - PRVA EFES LIGA - pise Zoran Bacarevic
Slogi teoretske sanse Masinac bez nade
• Sloga, bez najiskusnijih igraca, svladali zastavu (86:82) a Masinac ocekivano porazen od OK Beograda u gostima sa 74:100 . U pretposlednjem kolu Masi-nac domacin Zdravlju, sloga gostuje Nisu

   Finis Prve Efes lige , kada su u pitanju kraljevacki klubovi protice u znaku ocekivanih rezultata. Sloga Favorit VM je kao domacin savladala "dvogodisnjeg" fenjerasa Zastavu iz Kragujevca sa 86:82 (21:16,25:20,24:17;16:29) susret u kome se pobednik znao i pre nego sto su imena aktera bila i upisana u zvanican zapisnik . U zapisniku su u ekipi Sloge bili i najiskusniji i najpouzdaniji igraci u ovoj sezoni Milos Mijailovic i Dragan Ristanovic ali oni nisu ulazili u igru pa su priliku da poprave inace nezapazenu minutazu dobili Bajic, Antonijadis i Beloica. Goran Bajic je postigao najvise koseva medju "rezervistima" (18) a uz bok mu je bio Antonijadis (17) dok je medju "starosediocima" u redovima Sloge FVM Dejan Jevtovic postigao 23 kosa. Sve vreme utakmice domacin domacin je bio u vodstvu i drzao rezultat i igru pod kontrolom da bi u poslednjoj cetvrtini ceta Dragana Kostica sebi dozvolila luksuz da poslednju deonicu izgubi sa 16:29. Razigrali su se Paunovic i Djeresimovic koji su sa 36 odnosno 24 kosa bili najefikasniji igraci na utakmici. Bodovi su ipak ostali u Kraljevu sa skromnih ali ocekivanih cetiri kosa.
Kosarkasi Masinca nastavili su sa serijom poreza a ceta Milosa Pejica za pobedu ne zna vec osam uzastopnih nedelja . Poslednji put su "studenti" slavili protiv Lavova u poslednjim sekundama, uz obilatu pomoc Beogradjana ali zato u nedelju u Beogradu protiv jos jedne ekipe iz metropole koja pripada "drugom esalonu" nisu imali sansi za bilo kakvo iznena-djenje. OKK Beograd je krenuo silovito pa je posle prvih 10 minuta bilo vec 31:13 za momke iz "Zuckove avlije". I u preostale tri cetvrtine domacin je dominirao a sebi je dozvolio luksuz da poslednju "izgubi" sa minimlanom razlikom za konacnih OKK Beograd - Masinac 100:74 (31:13, 21:18, 24:15, 24:28).
Zavrsnica Efes prve lige donosi , sto se opet kraljevackih ekipa tice , imace draz neizvesnosti kada je u pitanju Sloga FVM. Posle pobede Atlasa u Leskovcu Sloga je u grupi klubova koji imaju teoretske sanse da se domognu cetvrtog mesta i ucesca u Super ligi. Stariji kraljevacki ligas ce ovog vikenda na gostovanje u Nis protiv novajlije Ergonoma a u poslednjem kolu ocekuje Vojvodinu.
Na dva teska susreta uspesi bi Kraljevcanima dali sansu za "kotu 4" ali bi Masinac morao da sutra savlada Zdravlje iz Leskovca. Za sutrasnji susret protiv Leskovcana " studenti" imaju dodatni motiv jer jos uvek postoje teoretske sanse da dozive direktno ispadanje iz Prve efes lige. U poslednjem 2.kolu Masinac ce gostovati protiv Spartaka u Subotici a Sloga ce se od svojih pristalica oprostiti utakmicom protivnovosadske Vojvodine.


DANAS: SELEKCIJA MLADIH FUDBALERA RASKOG I SUMADIJSKOG OKRUGA - pise Stole Petkovic
Tosic merka najbolje

   Na stadionu Sportskog centra „Autotransport“ danas ce se okupiti talentovani fudbaleri rodjeni 90. i 92. godine.
   - Poziv je upucen na trinaest adresa klubova koji gravitiraju na teritoriji Raskog ogruka. Takodje ce na selekciji biti i igraci iz klubova sa teritorije Sumadijskog okruga - kaze Zoran Tosic - Soro, instruktor u FS regiona zapadne Srbije za FS Raskog okruga.
   Iz Raskog okruga pojavice se talentovani decaci iz Sloge, Metalac Trgovackog, Kraljevo Hajduka, Josanice, Novog Pazara, Bana, Rudara, Ibra, Goca i fudbalskih skola: Juniora, Bubamare, Bambija i Magnohroma.
Na programu su dva susreta izmedju selekcija Raskog i Sumadijskog okruga.
   - Okupljanje ce biti u 11 casova na stadionu „Autotransporta“ - dodaje Tosic, a prvi mec pocinje tacno u podne. Sastace se najmladji fudbaleri (92. godiste) a posle ove utakmice na programu je susret starijih talentovanih decaka (90. godiste).
   U ponedeljak na programu je jos jedan dupli program duela ova dva Okruga. Tada ce snage i umece iskazati decaci rodjeni 91. godine.


ODBOJKA - PRVA A SAVEZNA LIGA
Silna Buducnost, nemocna Ribnica

   • Na oprostaju od svojih gledalaca u redovnoj ligi Ribnica Gradjevinar deklasirana od Buducnosti PB sa 0:3 • Ribnica gost Smedereva

   Ocigledno zadovoljni ucinkom u dosadasnjem toku prvenstva a posebno pobedom u Ivanjici nedelju dana ranije odbojkasi Ribnice u susretu sa Buducnoscu iz Podgorice usli su vise nego opusteno sto ih je kostalo ubedljivog poraza od 0:3 a da ceta Dragana Djordjevica nije cestito ni "dohvatila parket". Krenuli su "djetici" silno pa je na servise Jevtice, Bjelice i Majdaka Buducnost dosla do prednosti od 12:3, sto je bilo vise nego dovoljno za pocetnih 25:19 za goste. I u nastavku meca slicna prica, dva poena manje uknjizili su domaci odbojkasi (25:17) a konacnih 25:15 za Buducnost u poslednjem trecem setu samo su stavili vise nego crnu tacku na 10. poraz povratnika u odbojkasku elitnu diviziju.
   Kada jedna ekipa u tri, istina (izgubljena, seta uspe da sastavi samo tri uspesna bloka onda je uzrok poreza vise nego ocigledan. Jedini korektor u ekipi Ribnice Mirko Ristovic, posle povrede i oporavka igra u promenljivoj formi pa tako u delu sa Podgoricanima nije uspeo da pored ovog ime upise makar i pocasni poen dok se greske mere takoreci dvocifrenom brojkom. Jedina svetla tacka bio je srednji bloker Tomislav Popovic ali je zato i te kako skripalo na prijemu servisa , a za taj vise nego slab ucinak glavni krivac je, opet Ivan Todorovic. U svojim redovima ekipa Buducnosti imala je izuzetno raspolozenog Majdaka koji je postigao 14 poena, uz svega tri greske.
   Prvi deo prvenstva Ribnica zavrsava ovog vikenda gostovanjem u Smederevu igra mec u kome domaca ekipa pokusava da spase ispadanje iz lige, posto je, uz Borac iz Starceva, sa najslabijim ucinkom u redovnim ligaskom takmicenju . Za Ribnicu, Puteve, Borac i Smederevo usledice mini -liga od sest kola, s tim sto Ribnica Gradjevinar ima takoreci nedostiznu zalihu bodova koja se prenosi u drugi deo takmicenja.Povratak na vrh strane
Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2004. Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive