Internet izdanje - 19. mart 2004.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Predrag Markovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicki uredio: Sasa Kovacevic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Rajko Saric, Milisav Radovanovic (fotoreporter). Sekretar redakcije: Anica Josifovic. Predsednik Upravnog odbora: Gordana Tosic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Filmovanje: Graficka radnja „MAX GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Ako nece KFOR, branicemo ih mi
Bolja organizacija - efikasniji rad
Mr Zora Simovic - zamenik ministra
Ko je prevezao "Autoprevoz"
Unapredjenje izvoznog marketinga
Domaca pamet na "popravnom"
Jedinstvo - prvi uslov
Potencijalno podrucje bioloske hrane
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, fudbal, odbojka


PROTESTNI SKUP U KRALJEVU - pise Rajko Saric
Ako nece KFOR, branicemo ih mi

  “Jedina uteha nam je da se u Srbiji ponovo dogodio narod, u Beogradu, Nisu, Novom Sadu, Cacku, Boru, Kraljevu... Ponovo smo postali jedinstveni jer nam je deo teritorije i naroda u opasnosti. Dosta nam je podela i svadja. Svi nasi putevi vode ka Kosovu i Metohiji”

    Najnovija zbivanja na Kosovu i Metohiji podigla su na noge hiljade raseljenih sirom Srbije. Tako je u organizaciji Saveza udruzenja raseljenih sa Kosova, na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, juce odrzan protestni skup, kome je prisusvovalo oko 2.000 ljudi.
   - Ovim skupom izrazavamo protest protiv onih koji su placeni da obezbede mir za sve gradjane Kosova i Metohije. Pre nesto vise od mesec dana, Ibrahim Rugova, Nedzad Daci, Bajram Redzepi, Hasim Taci, Ramus Haradinaj, Agim Ceku, Bajram Bukosi i predstavnici nacionalnih zajednica Goranaca, Askalija, Roma i Egipcana poslali su otvoreno pismo raseljenima sa Kosova u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, u kome ih pozivaju da se vrate. Nas povratak, navodno, smatraju doborodoslim, sa zeljom da sa Albancima zivimo u miru, u duhu uzajamnog postovanja. Oni bi da sa nama grade demokratsko, mirno i bezbedno Kosovo, jer, kako kazu, rat je zavrsen i vreme je da se svi vrate svojim kucama i da se okrenemo napretku - rekao je, obracajuci se okupljenima na protestu, Dragan Radunovic, predsednik Saveza udruzenja raseljenih sa Kosmeta.
   U sredu se razotkrio sav cinizam i demagogija ovakvog poziva politickog rukovodstva Albanaca na Kosovu i Metohiji.
- Oni su juce ubijali jednom vec ubijene! Ponovo su podlozili jos neugasena srpska ognjista! Juce su Siptari divljali onako kako to samo oni znaju, napadajuci Srbe, ali i navodne mirotvorce koji su godinama izbegavali da sa njima udju u otvoren konflikt. Pred cevima najvecih svetskih sila, Albanci se sa kamenicama i motkama u rukama penju na oklopna vozila, razbijaju ih i pale, a placenici beze glavom bez obzira. Na Kosovu je danas na delu definitivno ciscenje svega sto je od Srba ostalo ili sto na Srbe podseca. Vesti bezumnog divljanja govore da su Gracanica, Visoki Decani, Gorioc i Pecka patrijarsija u smrtnoj opasnosti. Carski grad, Prizren, takodje je na udaru, zapaljena je Bogorodica LJeviska, nestali su ,,Sveti Arhangeli”, bogoslovija je pretvorena u pepeo, a naselje Potkaljaje vise ne postoji. Zapaljeni su i novosagradjeni domovi za povratnike u Belom Polju, izgorele su srpske kuce u Lipljanu, Caglavici, Gracanici, Kosovu Polju... Ponovo je Kosovo rana nad ranama - porucio je Radunovic dok su okupljeni uzvikivali: ,,Vratite nam oruzje!” i ,,Hocemo kuci!”.
   On je uputio ostre kritike predstavnicima Medjunarodne zajednice i Ujedinjenih nacija koji su uporni u pozivu ,,obema stranama da prekinu sukobe”, kao da su Srbi napali Albance, a ne Albanci Srbe. Tako su, prema misljenju Radunovica, po ko zna koji put u istu ravan stavljeni i zrtva i dzelat.
   - Svetske demokrate i albanske poglavice krvave kosovske svakodnevice objasnjavaju da su revoltirani zeljom Srba da se vrate na svoja ognjista. Jedina uteha nam je da se u Srbiji ponovo dogodio narod, u Beogradu, Nisu, Novom Sadu, Cacku, Boru, Kraljevu... Ponovo smo postali jedinstveni jer nam je deo teritorije i naroda u opasnosti. Dosta nam je podela i svadja. Svi nasi putevi vode ka Kosovu i Metohiji - rekao je Radunovic.

SLOGA
Prisutnima se obratio i predsednik opstine Kraljevo, dr Radoslav Jovic, koji je sa svojim zamenikom Darkom Vilotijevicem, predsednikom Skupstine opstine Dejanom Milovicem i drugim saradnicima, dao podrsku raseljenim u ovom za sve nas teskom trenutku.
-Kamo srece da ste vi danas u svojim domovima, a ne da se mucite i patite u ovom i drugim gardovima u Srbiji, rasuti bez doma i imovine, bez svoje ocevine. Tragicno je gledati tu nepravdu gde su Srbi uvek krivi. Zasto su Srbi danas krivi kada su na Kosovu u koncentracionim logorima? Srbija kao drzava mora uciniti sve da se konacno popravi polozaj srpske nacije, ne samo na Balkanu, vec u ocima celog sveta. Ne moze se vise zrtva pretvarati u zlocinca, to je izvrtanje istorijskih cinjenica i ono je prelilo casu zuci. Ovoga puta drzava mora uciniti sve da se zastite nasi interesi. Mi moramo da upotrebimo jedino oruzje kojim trenutno raspolazemo, a to je sloga bez koje nista ne mozemo uciniti - porucio je Jovic i podsetio na desetogodisnji period srpskog nacionalnog propadanja.
Okupljeni na jucerasnjem protestu su jedinstveni u oceni da je srpski narod proteklih godina podneo teske zrtve, da mu je potreban razum i dostojanstvo, ali pre svega sloga, jer se pred nama nalaze slozeni dani, a mozda i godine.
Okupljeni, ciji se broj stalno povecavao, krenuli su zatim pred zgradu Sekretarijata unutrasnjih poslova u Kraljevu, gde su zatrazili da im se vrati oduzeto oruzje. NJima se obratio major Goran Backulja, nacelnik SUP-a, koji je rekao da razume sve probleme i situaciju u kojoj se nalaze raseljeni sa Kosova, da je sa situacijom upoznat najvisi drzavni, vojni i policijski vrh.
- SUP je tu da pomogne u resavanju svih problema, u skladu sa odlukama drzavnog vrha - rekao je Backulja, dok su iz mase dopirali povici: ,,Policijo, pridruzi se, i ti si narod!”

BLOKADA MOSTA
Veca grupa demonstranata blokirala je most preko Ibra propustajuci samo vozila hitne pomoci i policije sto je izazvalo potpunu blokadu saobracaja. - Zao mi je sto ce ovakva blokada onemoguciti neke gradjane da obave preko potreban posao, ali samo na ovakav nacin mozemo privuci vecu paznju i predociti probleme. Mi godinama ukazujemo da bez povratka nase vojske i policije na Kosvo nema ni povratka Srba. U Beogradu se svadjaju, kolju se oko vlasti i fotelja, a za to vreme Albanci koji su naoruzani bolje od mirovnjaka, kolju i pale nasu bracu, nasa ognjista i svetinje - kaze Brankica Antic iz Udruzenja kidnapovanih i otetih.
Veliki broj vozaca i demonstranata, koji su se istovremeno nasli na mostu, “podigli su temperaturu”. Jedna mladja zena je pokusala da ,,jugom” probije barikadu i pored toga sto je kao saputnike imala dvoje male dece, ali se ,,preracunala u pravom trenutku” i polako vratila natrag. Saobracajni policajci ucinili su sve da se saobracaj koliko-toliko normalizuje, bez velike galame i bez preterane upotrebe pistaljke. Izgleda da su se u ovom teskom trenutku svi razumeli. Bolje ikad, nego...

Milivoje RibacPovratak
Nacelnik Peckog okruga, Milivoje Ribac, kaze da ce najnovija eskalacija sukoba, usporiti i na duge staze odloziti proces povratka.
-U nekoliko sela u opstinama Pec, Klina i Istok vratilo se nekoliko stotina Srba, izgradjeno je vise desetina kuca, a sa dolaskom proleca planirano je da se u severni deo Metohije, u jedanaest sela vrati oko 2.000 Srba. U Sigi, LJevosi i Brestoviku planirana je gradnja 90 kuca, za koje je italijanska vlada obezbedila 3,4 miliona evra. U toku je prikupljanje dokumentacije za povratak 110 porodica u Belo Polje, Djurakovac, Dragoljevac i druga sela istocke opstine. Sve ce to sada biti odlozeno jer se situacija, sa jucerasnjim danom, drasticno izmenila. Srbi su proteklih dvadeset i cetiri sata bili glineni golubovi, mirovne snage su pokazale svu neefikasnost i nezainteresovanost da agresivnije stanu u zastitu Srba koji su napadnuti - rekao je Ribac.

Evakuisana Bica
Jedan od 40-tak povratnika u selo Grabac, Tanja Tosic, potvrdila je za Ibarske novosti da su u sredu Albanci iz susednih sela na njih ispalili pet-sest minobacackih granata i da su do kasno u noc pucali iz automatskog oruzja.
Slobodan Stanisic -Komsije Albanci su nam jasno porucili da nisu za nas povratak. Tokom noci italijanski KFOR je pojacao nase obezbedjenje u saradnji sa UNMIK-om i kosovskom policijom. Oko 60 povratnika u Bicu evakuisano je u Osojane, tako da ne znamo sta nam nosi ovaj dan i noc pred nama - rekla je Tosicka.

Zlu ne trebalo
Opstinski poverenik Komesarijata za izbeglice, Slobodan Stanisic, potvrdio nam je juce da zvanicno nije prijavljena nijedna nova porodica sa Kosova i Metohije. -U Kraljevu je registrovano nesto vise od 21.000 raseljenih lica sa Kosova i Metohije i tokom protekle noci nije registrovan dolazak novih - rekao nam je Stanisic.
Sladja Ocokoljic iz OO CK u Kraljevu rekla je da je Crveni krst, kao i uvek, pripravan da prihvati odredjeni broj prognanika. -Kao i 1999. godine, raseljeni bi bili zbrinuti u nekom od postojecih kolektivnih centara ili pod satorima, a raspolazemo sa dovoljnim zalihama hrane, tako da niko ne bi ostao gladan - rekla je Ocokoljic.Povratak na vrh strane


STA DONOSI NOVA ODLUKA O OPSTINSKOJ UPRAVI U KRALJEVU - pise Slobodan Rajic
Bolja organizacija - efikasniji rad


   Jedinstvena uprava sa sedam odeljenja (umesto sekretarijata) i Opstinskim javnim pravobranilastvom • Nacelnik Opstinske uprave sa saradnicima odgovoran za organizaciju i rad celokupne sluzbe • Imovinsko-pravna sluzba u Odeljenju za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno-komunalne poslove • Osnovna funkcija i dalje pruzanje kvalitenih i blagovremenih usluga gradjanima, pravnim licima, odbornickim grupama, odbornicima i poslanicima u raznim oblastima delatnosti • Neophodna dalja modernizacija uz kadrovsko podmladjivanje Opstinske uprave • Nova Odluka samo jedan od preduslova za bolji rad 237 trenutno zaposlenih u Opstinskoj upravi u Kraljevu

    Novom Odlukom o opstinskoj upravi opstine Kraljevo (zvanican naziv dokumenta), usvojenom na prosloj sednici Skupstine opstine (SO), najzad je u potpunosti uskladjena organizacija ove uprave sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi i Statutom opstine, ali i sa realnim drustvenim potrebama koje bi upravni organi u ovom trenutku trebalo da zadovolje. Time je popravljena postojeca Odluka o ovoj materiji, doneta u decembru prosle godine.

IZMENE
U odnosu na postojecu Odluku, izmena je sto osnovna organizaciona jedinica Opstinske uprave nije vise sekretarijat vec odeljenje. Izvrsavanje poslova Imovinsko-pravne sluzbe iz Odeljenja za privredu i finansije organizaciono je izmesteno u Odeljenje za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti. U cilju depolitizacije i profesionalizacije uprave, brisana je odredba po kojoj nacelnik Opstinske uprave ima obavezu i da ostvaruje saradnju sa politickim strankama i organizacijama - kaze Zoran Raspopovic, nedavno postavljeni nacelnik Opstinske uprave.
Prema tekstu nove Odluke, koji sadrzi 55 clanova razvrstanih u 11 poglavlja, Opstinska uprava u Kraljevu je jedinstvena i obavlja svoje poslove u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom opstine. Ona obavlja izvorne i poslove poverene od strane Republike i shodno tome sredstva za njen rad obezbedjuju se iz budzeta opstine (za izvorne pooslove) i budzeta Republike (za poverene poslove). Odluka treba da doprinese vecoj efikasnosti organa uprave, a osnovni zadatak, prema clanu 39 Odluke, zaposlenih u ovim organima je „da gradjanima i pravnim licima u zakonski propisanom roku omoguce ostvarivanje njihovih prava i obaveza, da im daju potrebna obavestenja, uputstva ili podatke, da postuju dostojanstvo tih lica i da cuvaju ugled Opstinske uprave“. Veoma je vazno i sto je Skupstina usvojila amandmane Odbornicke grupe SPS-a kojima je regulisano da Odeljenje za skupstinske poslove vrsi strucne i administrativno-tehnicke poslove, ne samo za SO, predsednika opstine i Opstinsko vece, vec i za odbornicke grupe, odbornike i poslanike, zatim da uprava vodi evidenciju i stara se o imovini koja je u vlasnistvu ili data na koriscenje opstini, kao i da se poslovi za gradjane na gradskom podrucju Grdice vode u sedistu uprave.

SEDAM+JEDAN
Opstinska uprava sastoji se, kao i do sada, od osam organizacionih jedinica: 7 odeljenja i jedne posebne jedinice. Odeljenja su: (1) za skupstinske poslove, (2) za opstu upravu, (3) za drustvene delatnosti, (4) za privredu i finansije, (5) za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti, (6) za zajednicke poslove i (7) za inspekcijske poslove, a posebna organizaciona jedinica je (8) Opstinsko javno pravobranilastvo. Odlukom su regulisane nadleznosti i delokruzi poslova svih osam organizaionih jedinica, s tim sto odeljenja imaju, kao unutrasnje organizacione jedinice, odseke i grupe poslova, a kod Odeljenja za opstu upravu propisano je da ono obuhvata i poslove 29 mesnih kancelarija na podrucju opstine.
Rukovodjenje u Opstinskoj upravi regulisano je na nov nacin. Celokupnim radom uprave rukovodi nacelnik Opstinske uprave, odeljenjima nacelnici i zamenici nacelnika odeljenja, odsecima sefovi, a grupama poslova rukovodioci. Za nacelnika Opstinske uprave moze biti postavljeno lice koje ima zavrsen pravni fakultet, polozen ispit za rad u organima drzavne uprave i najmanje osam godina radnog iskustva u struci, za nacelnike i zamenike nacelnika odeljenja lica sa propisanom strucnom spremom, polozenim „upravnim“ ispitom i najmanje pet godina radnog iskustva u struci, dok upravni postupak moze voditi lice koje ima najmanje visu skolsku spremu.

NEDOSTACI I ZADACI
Novom Odlukom regulisano je da o izuzecu sluzbenog lica u Opstinskoj upravi odlucuje nacelnik OU, a o njegovom izuzecu predsednik opstine koji i predlaze Skupstini njegovo postavljenje. Odlukom je takodje propisano da je rad uprave javan i „podlozan kontroli i kritici gradjana“, a regulisani su i odnosi upravnih sa drugim organima, radni odnosi i nacin finansiranja uprave. Inace, konacno postaljenje rukovodilaca organizacionih jedinica i ostalih zaposlenih, u skladu sa novom Odlukom, izvrsice se po donosenju Pravilnika o unutrasnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Po recima nacelnika Zorana Raspopovica, kada je rec o radnom angazovanju zaposlenih u Opstinskoj upravi, on i nacelnici odeljenja sa saradnicima licno ce biti odgovorni da se eliminisu subjektivni nedostaci kod jednog broja radnika, kao sto su radna nedisciplina, neiskoriscenost radnog vremena, nedovoljna samoinicijativa i saradnja u medjusobnoj komunikaciji, neazurnost u radu i neadekvatan odnos prema strankama. Za resavanje objektivnih problema, medjutim, kao sto su neadekvatno resen radni prostor za zaoposlene, nedovoljna tehnicka opremljenost Uprave i nedovoljan broj sluzbenih vozila, bice potrebno i vece razumevanje i pomoc od strane organa opstine i Skupstine opstine Kraljevo, posebno opstinskih celnika. Kao i uvek, presudni ce biti materijalni (pare, tehnika) i ljudski faktori (znanje, moral).Povratak na vrh strane


KRALJEVO DOBILO NOVE REPUBLICKE FUNKCIONERE - pise Slobodan Rajic
Mr Zora Simovic - zamenik ministra


   Republicki poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) iz Kraljeva, mr Zora Simovic, postavljena je za zamenika Dragana Marsicanina, ministra za privredu i privatizaciju u Vladi Republike Srbije. Mr Zora Simovic bila je visegodisnji direktor Magnohromovog Instituta vatrostalnih materijala, kratko vreme posle 5. oktobra 2000. direktor ovog najveceg kraljevackog preduzeca, a potom zamenik saveznog ministra za privredu - do usvajanja Ustavne povelje i stvaranja Drzavne zajednice Srbije i Crne Gore.
   Izborom na ovu funkciju u izvrsnoj vlasti, mr Zori Simovic ostavkom je prestao poslanicki mandat u Skupstini Srbije (sto je Skupstina na zasedanju u utorak konstatovala), pa je na upraznjeno mesto izabran dr LJubisa Djokovic, lekar radiolog iz Kraljeva, bivsi direktor ZC „Studenica“, odbornik SO Kraljevo, kandidat sa izborne liste Demokratske stranke Srbije.
   Opstina Kraljevo, inace, trenutno ima cetiri poslanika u Skupstini Srbije (dr Radoslav Jovic (SPO), Miljko Cetrovic (SRS), dr LJubisa Djokovic (DSS) i Slobodan Mihajlovic (DS)), dva poslanika u Skupstini Srbije i Crne Gore (dr LJubisa Jovasevic (DSS) i Zvonko Obradovic (G 17 plus)) i jednog poslanika - clana delegacije SCG u Parlamentarnoj skupstini Evrope u Strazburu (dr LJubisa Jovasevic).Povratak na vrh strane


PRIVATIZACIJA NA BANJSKI NACIN - pise Marina Miljkovic Dabic
Ko je prevezao "Autoprevoz"

   Na ciju dusu ide cinjenica da vrednost 32 autobusa nabavljena za poslednje cetiri godine nije usla u procenjeni kapital • Zasto u Agenciji za privatizaciju tvrde da se "gledanje kroz prste" ne isplati • Vlada uvodi privremene mere?

    "Uzmes izjavu direktora, izjave sindikalaca, novog vlasnika - i sklopila si pricu!“ - hrabrio me je kolega kad sam se latila price o privatizaciji Preduzeca za saobracaj, remont, trgovinu, turizam i ugostiteljstvo "Autoprevoz" sa p.o. Vrnjacka Banja. Ali, da nece ici bas tako lako sa sklapanjem "kockica", bilo mi je jasno vec na samom pocetku. Najvise zbog toga sto se ispostavilo da u citavoj prici postoji mnogo vise aktera nego sto sam pretpostavljala. Zatim - zato sto svi misle da je bas njihova verzija jedina istinita. I najzad - zato sto je vecina onih sa kojima sam kontaktirala bila spremna da mi kaze sve sto zna, ali pod uslovom da ih, imenom i prezimenom "ne stavljam u novine".
"Autoprevoz" iz Vrnjacke Banje prodat je na Svetog Savu ove godine. Kupac - fizicko lice Miodrag Tomasevic iz Prijepolja. Od pocetne cene 30.303.000 dinara, prodajna je stigla do 31.000.000 dinara i - tu je zaustavljena. Toliko je Miodrag Tomasevic platio 70 odsto kapitala preduzeca. Radnici kazu "otisla firma za vrednost jednog autobusa "Mercedes travego"!“ Minimum investicija koje novi vlasnik mora da plasira u preduzece, koje ce ove godine obleziti pola veka postojanja, iznosi 75.694.000 dinara.
   "Autoprevoz", u kojem je trenutno zaposleno 420 radnika, godinama je bio sinonim uspesne firme za prevoz putnika. Prema nezvanicnim podacima, ukupna vrednost imovine preduzeca, koje poseduje osamdesetak modernih autobusa, premasuje cetiri stotine miliona dinara. Kako je onda bilo moguce da u procesu privatizacije "Autoprevoz" bude ponudjen po veoma niskoj ceni?

Konzorcijum nije prikupio novac…
   Prva aukcijska prodaja banjskog "Autoprevoza" je odlozena. Na drugu se niko nije javio. U medjuvremenu je cena, laicki receno, "skinuta". Na trecoj je preduzece dobilo novog vlasnika. Nekoliko pokusaja tokom dve sedmice, da za "Ibarske novosti" dobijemo izjavu gospodina Miodraga Tomasevica ili njegovog sina Gorana Tomasevica, ostali su samo to - dalje od ljubazne sekretarice koja nas je ubedjivala da oni jesu zainteresovani da daju izjavu, da ce nam se, "koliko tokom dana javiti ili Goran, ili Miodrag, ili neko koga oni zaduze", nismo uspeli da stignemo. Upuceniji tvrde da je kupac zapravo sin, Goran Tomasevic, koji je prosle jeseni postao vlasnik i kraljevacke "Hladnjace", a u poslovnim krugovima u gradu tvrde da je zainteresovan i za kupovinu jos nekih kraljevackih preduzeca.
   Krsta Perovic, generalni direktor "Autoprevoza", nije izbegavao novinare. On objasnjava da su, u zelji da konzorcijum radnika "Autoprevoza" kupi svoje preduzece, pokusavali da dobiju na vremenu, da im je zato odgovaralo skidanje cene, ali da - nisu uspeli da sakupe novac. Pitam da li su u pitanju pare za aukcijsku dokumentaciju ili za depozit (15.152.000 dinara)?
   - Za depozit, naravno. Aukcijsku dokumentaciju mi nismo ni morali da otkupljujemo, jer su to nasi podaci - kaze gospodin Perovic.
   Za cetiri godine, od 1999. godine do 2003, "Autoprevoz" je nabavio 32 autobusa (cetiri najmodernija namenjena za evropske puteve kupljena su na lizing), cija vrednost od oko 156 miliona dinara uopste nije usla u procenu kapitala. Direktor Perovic navodi da je zato trazena revizija procenjene vrednosti preduzeca i odlaganje aukcije koja je bila zakazana za 27. januar, ali onda ostaje nejasno - ako su podatke za aukcijsku dokumentaciju prikupljale strucne sluzbe "Autoprevoza", kako je moglo da se dogodi da Agenciji za privatizaciju budu dostavljeni netacni podaci zbog kojih je umanjena vrednost preduzeca?

Treca - nekom sreca, a nekom…
   Uglavnom, rok za uplatu depozita bio je 19. januar 2004. godine. U "Autoprevozu", dva dana pre toga saznaju da se aukcija (i pored dogovora svih sindikata) ne moze odloziti. Na zahtev za odlaganje aukcijske prodaje, Republicka agencija za privatizaciju se, kazu, oglasila nenadleznom, a od Ministarstva za privredu i privatizaciju - nije ni dobijen odgovor.
   "Tako su radnici onemoguceni da pribave garancije banke i izbaceni iz konkurencije u ocigledno namestenoj aukciji…" - pisale su u februarskom izdanju "Vrnjacke novine", navodeci, izmedju ostalog, da su se 2. februara, na sednici Upravnog odbora "Autoprevoza", kojoj je prisustvovao i tada jos uvek republicki ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovic, dogovorili da odloze potpisivanje ugovora izmedju kupca i Agencije "dok se ne ispitaju okolnosti pod kojima je "Autorevoz" privatizovan".
   - Nakon vise od pola godine prolongiranja aukcije, bas zato da bi se konzorcijum "Autoprevoza" spremio za nju, preduzece je prodato kupcu iz Prijepolja. Mi smo predlozili Republickom ministarstvu za privredu i privatizaciju da kupca uvede u posed, iako to u "Autoprevozu" ne dozvoljavaju. Nama se sada, zapravo, "obija o glavu" to sto smo im sest meseci "gledali kroz prste", pogresili smo sto smo toliko cekali. Pozive za razgovore Agencija za privatizaciju slala je i direktoru, i Upravnom odboru, i sindikatima u "Autoprevozu". Samo su se sindikalci odazvali, pri cemu su predstavnici "Nezavisnosti" tvrdili da njih nikada niko nije pitao da budu clanovi konzorcijuma i da oni ne znaju jesu li clanovi - kaze Dejan Jokic iz Agencije za privatizaciju, rukovodilac projekta privatizacije "Autoprevoza" . Kad smo mu predocili sumnje jednog broja radnika da je "Autoprevoz" pokusavao da kupi samo rukovodeci kadar preduzeca (radnici tu pricu ilustruju tvrdnjama da je par njihovih kolega bilo spremno da u ovaj projekat ulozi i do 100.000 evra, ali da su bili odbijeni jer rukovodstvu firme nije odgovaralo da se ti ljudi nadju u konzorcijumu) Jokic je izrazio sumnju da se lako moze proveriti ko su sve bili clanovi konzorcijuma koji se spremao za kupovinu "Autoprevoza". Na sajtu Agencije za privatizaciju pise da su ostali ucesnici aukcije na kojoj je "Autoprevoz' prodat bili Milomir Joksimovic - kao fizicko lice i "Autoprevoz" - kao pravno lice, koje nije ni ucestvovalo u aukcijskom nadmetanju. To, medjutim, kako nezvanicno saznajemo, nije bio konzorcijom "Autoprevoza" iz Vrnjacke Banje, vec gornjomilanovackog preduzeca pod istim imenom.

Ceracemo se jos…
   U "Autoprevozu" je sada, kako Jokic kaze, "status kvo". Ocekuju da ce problem biti iznet pred republicku Vladu koja moze da uvede privremene mere u preduzecu.
   U svakom slucaju, do primopredaje jos uvek nije doslo. Generalni direktor "Autoprevoza" Krsta Perovic pominje brojne prigovore Agenciji za privatizaciju, naglasavajuci da su od Republickog ministarstva za privredu i privatizaciju trazili i ponistenje aukcije i da se on nada pozitivnom ishodu. Iz Agencije za privatizaciju, s druge strane, porucuju da je preduzece prodato i da je, sto se njih tice, slucaj tu zavrsen.
   Posle svega, jasno mi je jedino zasto nas narod kaze da "svako ko nesto dodaje istini doprinosi da ona bude sve manja". Da li je kupcu iz Prijepolja, jednostavno, "sekira upala u med" s obzirom na to sto je po veoma niskoj ceni pazario preduzece koje vredi daleko vise, ali mu je cena obarana da bi sebi mogli da ga priuste dosadasnji radnici (ili direktori)? Zasto svi radnici sa kojima smo razgovarali tvrde da su tek kada je preduzece prodato culi da je postojao konzorcijum "Autoprevoza"? Zasto kupac nije bio raspolozen da nam predoci svoje vidjenje stvari kad je za njega bilo rezervisano jedno jedino pitanje: kako zamislja buducnost "Autoprevoza" i njegovih radnika? Mnogo pitanja, a u sve moguce odgovore utkana je jedino cinjenica da se "tesko da sacuvati za sebe ono sto se mnogima dopada". U ocekivanju raspleta, radnici pominju da su januarsku platu primili poslednjeg radnog februarskog dana, a da je polovina marta vec prosla.
   Ako je neko negde pogresio, bilo bi lepo da sam prizna. Ne kazu uzalud da covek koji napravi gresku i ne ispravi je, automatski pravi drugu. Jer, ovde nije u pitanju bezazlena drustvena igra "ne ljuti se, covece", nego nesto mnogo ozbiljnije. Neko mora da "presece", a sto pre to bude uradjeno, bice veci broj onih koji ce to umeti da cene.Povratak na vrh strane


NOV PROGRAM POMOCI EU PRIVATNICIMA U SRBIJI - pise Marina Miljkovic Dabic
Unapredjenje izvoznog marketinga

   Izvozno orijentisana preduzeca mogu da konkurisu za sredstva u iznosu od 5.000 do 50.000 evra • Cak i oni koji jos nisu izvoznici mogu da se nadju u programu ciji je cilj povecanje konkurentnosti srpskih proizvoda na svetskom trzistu

   Na promociji programa finansijske pomoci izvoznom marketingu (SEMDAS), u velikoj sali Regionalne privredne komore Kraljevo, od 26 pozvanih preduzeca, pojavili su se predstavnici 16 firmi. Mozda malo u odnosu na ocekivanja organizatora, ali i mnogo vise nego, recimo, u Uzicu gde se pozivu na slican skup odazvalo svega 8 od 46 pozvanih preduzeca.
Program pomoci izvoznom marketingu privatnih preduzeca u Srbiji sprovodi Republicka agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, a iznos od 1.140.000 evra obezbedjuje Evropska agencija za rekonstrukciju. Cilj SEMDAS-a je povecanje konkurentnosti srpskih proizvoda na svetskom trzistu. Program podrazumeva finansijsku pomoc izvozno orijentisanim preduzecima u Srbiji koja mogu da konkurisu za sredstva u iznosu od 5.000 do 50.000 evra. Tokom prezentacije aktivni i potencijalni izvoznici dobili su uputstva o metodologiji i proceduri podnosenja zahteva za dobijanje sredstava za izvoznu podrsku: uslov je da preduzece koje konkurise trazi sredstva za prezentaciju na stranom trzistu i - da je u privatnom vlasnistvu.
Preduzeca mogu da konkurisu za aktivnosti kao sto su istrazivanje trzista, izrada brosure, izrada internet-prezentacije, redizajn pakovanja, proizvodnja novih modela proizvoda (po uzoru na postojece) koji bi vise odgovarali stranom trzistu, kao i za posete kupcima ili za dovodjenje kupaca u Srbiju. Kao vrlo direktne, a jednostavne marketinske aktivnosti, na spisku stavki po osnovu kojih se moze konkurisati za ovaj vid pomoci, nalaze se i aktivnosti vezane za nastupe na sajmovima, ali i refundacija troskova u okviru sertifikacije proizvoda.
Kako nije uslov da je preduzece koje konkurise za sredstva za prezentaciju svojih proizvodnih programa vec bilo izvoznik, to znaci da zainteresovani mogu da traze i sredstva za ispitivanje inostranih trzista za nove proizvode. Mogu da konkurisu preduzeca koja se bave bilo kojom proizvodnjom, projektantskim uslugama, razvojem informacionih tehnologija… Kako je objasnjeno, za sredstva SEMDAS-a mogu da konkurisu i preduzeca u oblasti trgovine, ali samo u saradnji sa proizvodjacem. Od pratecih uslova podrazumevaju se finansijska stabilnost privatnog preduzeca i vecinski domaci kapital. Osim toga, preduzeca koja konkurisu treba da imaju vise od 25 zaposlenih, ako nemaju - mogu da konkurisu sa trgovackom kucom.
Prvi rok za prijavljivanje za program finansijske pomoci izvoznom marketingu bio je 27. februar.
- Broj prijava koje smo dobili zaista je bio iznad svih ocekivanja. U pitanju su ozbiljni programi i zanimljivo je da je struktura prijavljivanja bila ravnopravna: ne postoji nijedan region koji je zastupljeniji od drugih, sto znaci da su i teritorija i sektori privrede zaista izvanredno pokriveni - kaze Nenad Vitosevic iz Sektora za promociju programa razvoja izvoznog marketinga.
Sledeci rok za prijavljivanje je 26. mart i tako na svake cetiri sedmice - sve do 16. jula. Sad su privatnici na potezu ali, koliko smo mi primetili, u sali je najzadovoljniji bio mladic, koji nije bio medju pozvanima, ali kome je racunica da od svakog zainteresovanog za izradu biznis-plana kojim privatno preduzece konkurise za sredstva za izvoznu podrsku, moze da uzme "bar po 100 evra" - izmamila veliki osmeh. U svakom slucaju, praticemo koliko je preduzeca u Kraljevu spremno da ucestvuje u prici o povecanju konkurentnosti srpskih proizvoda na svetskom trzistu.Povratak na vrh strane


NOVI KONKURS ZA PROJEKTE SOCIJALNE POLITIKE - pise Vesna Mrakovic Jokanovic
Domaca pamet na "popravnom"

  Od 15 projekata na prvom konkursu prosla dva* Visoki kriterijumi i neozbiljan pristup aplikanata • Novi konkurs otvoren do kraja aprila, uslovi isti, novcana pomoc od 5 do 28,5 hiljada evra po projektu

   U novembru prosle godine, Kraljevo je ukljuceno u veliki pilot projekat za smanjenje siromastva, socijalne iskljucivosti, za reformu socijalne politike u lokalnim zajednicama i stvaranje siroke lepeze partnerskih odnosa izmedju raznih institucija, organizacija i gradjana ukljucenih u ove procese. Donator, Odeljenje za medjunarodni razvoj Velike Britanije (DFID) je za ovu svrhu obezbedio 200 hiljada evra, a Opstinski koordinacioni odbor za socijalnu politiku (OKOSP) odredio je prioritete i raspisao konkurs za projekte koji nude najbolja resenja za probleme nezaposlenosti, brige o starima, deci, omladini i porodici, izbeglim i raseljenim, Romima i licima sa posebnim potrebama. Za sumu u rasponu od tri do 30 hiljada evra, mogli su da konkurisu projekti koje realizuju najmanje dva partera: jedna nevladina organizacija i jedna institucija, ako se bave problemima oznacenim u opstinskom Akcionom planu i traju maksimalno sest meseci. Medjutim, rezultati konkursa pokazuju da jos uvek nismo spremni da se ozbiljno i po visokim standardima donatora, na ovakva nacin ukljucimo u resavanje probema.
Malo projekata za pomoc romima   - Na konkurs se javilo petnaest projekata, devet je odbijeno u startu, a sest je vraceno na doradu. Dva su pozitivno odgovorila na preporuke i ispunila zahteve Komisije, a ostali su, u ovom krugu, odbijeni. Partneri u prvom odobrenom projektu ,,Osnazimo porodicu, podrzimo decu" su Centar za socijalni rad i nevladina organizacija ,,Polet" i on se sastoji od raznih aktivnosti, radionica i seminara za pomoc deci, omladini i porodici. NJegova vrednost je 772 hiljade dinara. Drugi projekat - ,, Zastita reproduktivnog zdravlja romske zene" sprovesce NVO ,,Zenska inicijativa", Zdravstveni centar ,,Studenica" i KES ,,Rom". Za nabavku novog kolposkopa, preventivni, edukativni i rad u ambulanti u posebnim terminima za Romkinje, bice obezbedjeno 665 hiljada dinara. Oba projekta pocinju prvog aprila i trajace do do kraja septembra - kaze Svetislav Paunovic, lokalni koordinator.
   Komentarisuci relativno slab uspeh projekata koji su konkurisali za sredstva namenjena reformi socijalne politike, Paunovic kaze:
   - Ne radi se o nedostatku ideja. Bilo je odlicnih predloga ali je dosta problema bilo zbog visokih zahteva donatora i nesnalazenja oko popunjavanja komplikovanih obrazaca. Veliki broj aplikanata je neozbiljno pristupio ovom poslu. Dobar deo prijave utrosen je na puko opisivanje teske situacije u Kraljevu, ali nisu ponudjena konkretna resenja ili nisu bile jasno odredjene ciljne grupe. Niko nije koristio statisticke podatke, umesto toga se islo na pisanje sirokih obrazlozenja. Niko od aplikanata se nije obratio za pomoc nasoj kancelariji ili OKOSP-u. Mozda smo i mi napravili previd, pa smo dvodnevni seminar za aplikante o tome kako se popunjavaju obrasci i pisu projekti organizovali tek posle zatvaranja konkursa. Zato smo resili da za cetiri projekta koji su vraceni na doradu, organizujemo poseban rok i oni ce, verovatno, biti i prihvaceni, a prosle nedelje smo raspisali novi konkurs na istu temu i pod istim uslovima. 23. marta bice odrzana prezentacija baze podataka o socijalnim potrebama stanovnistva koja omogucava uvid gde je i koji problem najizrazeniji. Sledeceg dana bice organizovan seminar koji treba da pomogne pri izradi projekata.
   Sredstva namenjena Kraljevu moraju biti potrosena do marta sledece godine. Konkurs je otvoren do 30. aprila, a vrednost jednog projekta moze biti od 350 hiljada do dva miliona dinara. Prednost imaju projeti koji omogucavaju ukljucivanje ciljnih grupa u resavanje sopstvenih problema, ako obuhvataju vise ciljnih grupa i uvode nove usluge ili podizu kvalitet postojecih usluga. Sve informacije, obrazac za prijavu na konkurs i opstinski akcioni planovi mogu se dobiti, radnim danom od 9 do 14 casova, u kancelariji Projekta u Centru za socijalni rad.Povratak na vrh strane


 KRALJEVO U VELIKOJ AKCIJI OBNOVE HILANDARA - pise Ivan Rajovic
Jedinstvo - prvi uslov

    Vec sama vest o nesreci na Atosu bila je dovoljna da mnogi zaljubljenici u Hilandar, vernici i postovaoci ove istorijske znamenitosti prvog reda, iz zemlje i sveta, preduzmu nesto i samoinicijativno priteknu u pomoc. I engleski princ Carls, koji je znao da dane provodi u monaskoj keliji, slikajuci i meditirajuci na ovom jedinstvenom mestu, odmah je poklonio oko milion evra pomoci. Akcija je sirokih razmera, a ideje su mnogobrojne. Medjutim, sustina je da, pored najboljih namera pojedinaca, i rezultati budu sto bolji.
   I bez bilo kakve koordinirane organizacije, u nasem gradu su sporadicno zapoceli najrazlicitiji vidovi organizovanja prikupljanja pomoci. Imajuci u vidu znacaj citavog posla, trebalo bi ocekivati da se sa opstinskog nivoa organizovano pristupi novonastaloj situaciji uz sve sugestije koje mogu biti vrlo dragocene i iz najrazlicitijih oblasti kulturnog, sportskog i svakog drugog drustvenog delovanja. Tome u prilog ide i saopstenje Ministarstva vera u kojem ministar Milan Radulovic kaze da je jedini relevantan racun za uplatu pomoci onaj koji je objavila Srpska patrijarsija i da je to zajednicki stav SPC i Ministarstva vera, kako bi se izbeglo rasipanje snage i entuzijazma."Obnova Hilandara nije samo tehnicko pitanje, vec i pitanje kulturne i duhovne obnove Srbije", kaze ministar Radulovic.
   O razmerama katastrofe koja se dogodila na Svetoj Gori nema smisla govoriti jer se radi o necemu sto je kako u materijalnom tako i u duhovnom smislu nenadoknadivo. Dakle, nema nacina da se Hilandar, odnosno onaj deo koji je nestao u pozaru, vrati u prvobitno stanje. Medjutim, kako se pokazalo, ili bi trebalo da se pokaze, i nesreca moze biti jedan od razloga za okupljanje, za prizivanje pameti i povratak sebi i svojim korenima. Tako je i Hilandar, uz nemerljivu zrtvu koju je podneo, ponovo zasjao u svom pravom sjaju, u vatrenom oreolu svog delimicnog nestajanja, ne bi li osvetlio put posustalom srpskom rodu, a sasvim u skladu sa hriscanskim ucenjem i pravoslavnim verovanjem. Dogodilo se da smo opet, sto se retko desavalo u srpskoj istoriji, svi okupljeni oko jednog problema, jedne ideje i jednog simbola koji nas izdvaja od drugih i cini osobenim u vaskolikom covecanstvu.
   I pored svih problema koje imamo, obnova Hilandara se namece kao prioritet, kao odricanje koje ce se dugorocno isplatiti jer cemo obnavljajuci i cuvajuci najvecu srpsku svetinju sacuvati sebe od svih zala koja nas okruzuju, a i od onih koja smo stekli i sami u sebi nosimo.
   Nas list, u skladu sa znacajem koji ima na ovim prostorima, od ovog broja otvara svoje stranice za sve kreativne ideje, sugestije i komentare koji bi mogli da doprinesu uspehu citave akcije, ali i sto sadrzajnijem i temeljnijem sagledavanju uloge Hilandara, kako u proslosti tako i u vremenu koje je pred nama. Nadamo se da ce na taj nacin i nasa uloga, materijalna i duhovna, ma kako neznatna bila, predstavljati dragoceni doprinos obnovi srpske svetinje, ali i obnovi srpskog naroda u celini.Povratak na vrh strane
LOKALNO- EKOLOSKI AKCIONI PLAN KRALJEVA - pise Marko Slavkovic
Potencijalno podrucje bioloske hrane

   Gajene biljke su podlozne uticaju mnogobrojnih stetnih organizaima koji se medju sobom razlikuju i po prirodi i po formama ispoljavanja. Jedno im je zajednicko: smanjenje prinosa i kvaliteta proizvoda, sto dovodi do znatnih materijalnih steta u poljoprivredi.
   Ako se tome doda da se poljoprivredna proizvodnja na ovim podrucjima obavlja na ekstremno kiselim zemljistima, potrebno je preduzeti niz mera koje bi dovele do povecanja, kako samog kvaliteta gajenja biljaka, tako i povecanja prinosa po jedinici povrsine.
   Zemljista kraljevacke kotline, dugogodisnjim iskoriscavanjem i nepravilnom primenom mineralnih djubriva i pesticida, dobrim delom su degradirana. Naime, 60 procenata, od ukupno obradivog zemljista, kisele je reakcije (ph od 3,5 do 4,5). Ako tome dodamo zakiseljavanje ovih zemljista kiselim kisama i primenom fizioloski kiselih djubriva, biljna proizvodnja je u velikoj meri ogranicena. U takvim uslovima ispoljava se pojacano dejstvo Al, Mn i H-jona, sto dovodi do propadanja useva. Prisustvom teskih metala u ovim zemljistima, preko lanca ishrane oni mogu dospeti u ljudski organizam i izazvati razne zdravstvene probleme. Ako ovako losem stanju dodamo i cesto neadekvatnu primenu hemijskih sredstava za zastitu bilja, problemi biljne proizvodnje se i te kako povecavaju.

Metode protiv stetnih organizama
   Shodno tome, u cilju sprecavanja pojave i eliminisanja steta, kao aktuelni zadatak, javlja se razrada, uvodjenje i planska primena najefikasnijih metoda borbe protiv stetnih organizama. Najvaznije medju njima jesu agrotehnicke mere (gajenje otpornih sorti, plodored, obrada, djubrenje, navodnjavanje i dr), mehanicke i bioloske mere borbe. Hemijske mere borbe daleko su najrasirenije i predstavljaju najvazniji metod suzbijanja stetnih organizama, ali ni ostali nacini ne smeju se zanemariti. Najveci nedostatak hemijskog nacina suzbijanja stetocina, prouzrokovaca biljnih bolesti i korova je otrovnost ili toksicnost pesticida. Oni su u vecoj ili manjoj meri otrovni za coveka, domace zivotinje, divljac, ribe, pcele i druge korisne organizme. Za pravilnu upotrebu sredstava za zastitu bilja vezano je nekoliko faktora koje je nuzno da znaju poljoprivredni proizvodjaci, a to su: fitotoksicnost, odnosno promene koje se u vidu ozegotina, susenja i opadanja lisca, ili cak propadanja cele biljke, javljaju usled nepravilne primene pesticida; inkopatibilnost, odnosno smanjena efikasnost i druge nezeljene posledice izazvane medjusobnim mesanjem dva ili vise preparata; nepostovanje karence, odnosno najkraceg vremenskog perioda koji mora proci od poslednje primene pesticida pa do berbe ili zetve. Posle primene pesticida na plodovima, ili drugim poljoprivrednim proizvodima, ostaju njihovi ostaci ili rezidue, koji se lako mogu otkriti preciznim hemijskim analizama i bioloskim metodama. U interesu zdravlja potrosaca, odredjene su najvece dozvoljene kolicine ostataka ili rezidua pesticida na raznim proizvodima i one predstavljaju tolerancu.
   Perzistentnost preparata predstavlja postojanost ili produzeno delovanje pesticida, na sta posebno treba obratiti paznju.
Posle visegodisnje upotrebe nekog pesticida, pojedine stetocine, prouzrokovaci bolesti ili korovi, postaju otporni ili rezistentni na njih. U takvim slucajevima, ni mnogostruko povecane doze ne daju zeljene rezultate. Ovo su neke od najvaznijih cinjenica na koje bi proizvodjaci morali obratiti paznju prilikom primene pesticida, a sve u cilju proizvodnje kvalitetnih poljoprivrednih proizvoda.

Mere za poboljsanje stanja u poljoprivredi
   U vezi sa ovom problematikom, strucni timovi za zemljiste i hranu LEAP-a Kraljeva, predvideli su izradu predloga mera u cilju poboljsanja ovako teskog trenutnog stanja u poljoprivredi, a to su: realizacija osnovnih agrohemijskih analiza kao obavezna mera, kako bi se na bazi tih analiza odredile potrebne kolicine djubriva za djubrenje biljnih vrsta i time izbegao antagonizam pojedinih elemenata u razvoju i ishrani biljaka. Zatim, da se izvrsi edukacija proizvodjaca oko primene doze djubriva na osnovu vec uradjenih analiza, kako bi se sprecilo toksicno dejstvo u plodovima. U daljoj perspektivi pratiti stetne i opasne materije, periodicno i kontinuirano u akreditovanim institucijama. S obzirom na to da imamo zahteve za izvozom bioloski vredne hrane, i ovo podrucje vidimo kao potencijalno. Treba pratiti u zemljistu i ostale organske zagadjivace - u skladu sa propisanim pravilnicima. Na nivou opstine treba razmisljati, opremati i edukovati kadar za potrebne analize vezane za kvalitet zemljista, primenu mineralnih djubriva i pesticida, koje bi omogucilo da poljoprivredni proizvodjaci budu sto edukovaniji u tom pogledu.
   Suoceni sa cinjenicom da je u savremenim uslovima rentabilna proizvodnja gajenih biljaka, bez mera suzbijanja prouzrokovaca bolesti, stetocina i korova pesticidima, nezamisliva i velika iluzija, pred nasom naukom stoji slozena i delikatna obaveza da proizvodjaca hrane oslobodi prevazidjene dinamike, stihije i neprilagodjene, a time i neekonomicne i neracionalne primene savremene zastite, cija upotreba stalno trazi vise znanja i iskustva koja se ne mogu steci preko noci.
   To je socijalni, profesionalni i eticki zahtev naseg vremena i mi ga, u interesu naseg argara, i u buducnosti moramo odgovorno slediti.Povratak na vrh strane


UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PODVODNA ARHEOLOGIJA NA DUNAVU - pise Bojana Milosavljevic
Traganje za mostom starim dva milenujuma

   Zavod za zastitu spomenika kulture - Kraljevo proslog petka u Multimedijalnom centru "Kvart" uprilicio je projekciju arheoloskog filma o ostacima Trajanovog mosta na Donjem Dunavu, najvecoj rimskog gradjevini te vrste u starom svetu. Film "Trajanov most" kompletno je delo domacih autora - strucnjaka koji su proslog septembra, predvodjeni podvodnim arheologom Gordanom Karovic (jedini takav specijalista u Srbiji), istrazivali ostatke mosta na dnu Dunava, najsavremenijim metodama i tehnologijom koje se uveliko primenjuju u svetu. Ovaj film nedavno je prikazivan u okviru 5. Medjunarodne smotre arheoloskog filma u Beogradu. Zavod iz Kraljeva ce se potruditi da ljubitelji arheologije i istorije u nasem gradu uskoro vide i ostale filmove sa ove smotre

   Istorijska podloga jos jedne uzbudljive arheoloske price pocinje sa Apoloderom iz Damaska, jednim od najcuvenijih arhitekata Starog veka, cije je umece visoko cenio imperator Trajan. Pocetkom drugog veka nove ere ovaj neimar sagradio je most na Donjem Dunavu, za potrebe Trajanovih osvajanja Dakije, drzave na mestu danasnje Rumunije, a koja je sredinom prvog veka pre nove ere postala velika pretnja istocnim pokrajinama Rimskog carstva. Trajan, imperator spanskog porekla, za vladara Rima dolazi u vreme primirja, a u istoriji za svoje vladavine (98 - 117. godine nove ere) ostaje kao car za cije se doba Rimska imperija najvise prosirila. Pre velikog poduhvata zvanog gradnja najveceg mosta, kojim treba da predju rimske legije i pokore nemirnu Dakiju, Trajan na prostoru Djerdapske klisure obnavlja i deo rimskog puta, koji je sluzio za snabdevanje vojske (kasnije potopljen izgradnjom hidroelektrane).
Izvori beleze i da je Trajan na tom mestu prvobitno podigao dva potonska mosta, od kojih je jedan bio dug vise od kilometra, ali mu je za konacno osvajanje i pokoravanje Dakije bio neophodan - zidani. Nizvodno od sela Kostol, na srpskoj strani, i nizvodno od grada Turn Severin u Rumuniji, 103. godine nove ere zapocet je most, cija je gradnja trajala dve naredne godine. Dug vise od hiljadu metara, na relativno plitkom i pogodnom dnu reke, vazio je tada za najveci most u citavom svetu a ne samo Rimskom carstvu. Danas su, nazalost, sacuvani njegovi neznatni ostaci - po jedan pocetni stub na obalama. Prema antickim izvorima Trajanov most bio je zidani, dok drugi pokazatelji sugerisu da je na kamenim stubovima gradjena drvena konstrukcija. Ovu dilemu, ocekuje se, razresice naknadna podvodna istrazivanja ovog arheoloskog nalaza i lokaliteta.
   Pre gotovo sto godina francuski inzenjer Edgar Dipere nacinio je, tako zvanu, "idealnu rekonstrukciju" Trajanovog mosta, sa drvetom kao materijalom od koga su napravljeni gornji delovi. Gordana Karovic, iz Republickog zavoda za zastitu spomenika kulture u Beogradu, inace, jedini podvodni arheolog u Srbiji, govorila je na projekciji u Kraljevu o pocetnim istrazivanjima ovog artitektonskog cuda Starog veka. Kompleksna akcija, koja je bila spoj vise naucnih disciplina i vrhunskih tehnoloskih sredstava, upravo ono sto u svetu cini modernu arheologiju, trajala je samo tri dana i sprovedena je sredinom septembra prosle godine. Rezultirala je novim saznanjima, koja su tek pocetak za ono sto ce svakako uslediti. Ministarstvo kulture i medija izdvojilo je znatna sredstva za rad multidisciplinarnog tima, u kojem je gospodja Karovic imala kljucnu ulogu:
   - Za ovu priliku ispunili smo zadatak - kaze Gordana Karovic, podvodni arheolog velikog medjunarodnog iskustva - Snimili smo trasu mosta, odnosno celu njegovu osovinu. Podvodnu arheolosku prospekciju obavila sam da bismo bolje planirali kampanju za narednu godinu. Pokazalo se da je Dunav na tom mestu poplocen ostacima oplate stubova. Na nasoj strani je deset dobro ocuvanih stubova. Otkrila sam i pet ostataka veoma dobro ocuvanih drvenih stubova u kamenim fosnama, u visini od oko 80 santimetara. Voda je i posle 19 vekova tako dobro ocuvala drvo da se na njemu vide cak i godovi…"
   Danas se ostaci Trajanovog mosta nalaze na dubini od oko 8,5 metara i to je prvi pouzdani podatak prvog podvodnog istrazivanja ove zadivljujuce anticke gradjevine stare bezmalo dva milenijuma. Uz napomenu da su recna dna, usled strujanja vode prilicno promenljiva u pogledu nanosa taloga, za razliku od "mirnog" morskog dna (u cemu gospodja Karovic ima izuzetno bogato iskustvo), naredna istrazivanja mosta na Donjem Dunavu odvijace se, po njenim recima, u sledecem smeru:
   - Kao sto sam kazala, mozda cemo dobiti odgovor na dilemu da li je Trajanov most bio kompletno zidani. Moci cemo da odredimo i njegovu visinu, da otkrijemo kako su bili gradjeni stubovi u recnom koritu, a svakako i to - kada je most prestao da bude u funkciji. Najzad, ocekujem da cemo moci i da ga potpuno rekonstruisemo - kaze Gordana Karovic, posle ove izuzetno uzbudljive i specificne kampanje koja se, bez velikih peripetija, odvijala i u rumunskim vodama Dunava, dok je specijalni brod sa sonarima i kamerama bio usidren na sredini reke.
Zamoljena da uporedi metodologiju rada ovog prvog iskustva srpske podvodne arheologije (o cemu se sve vreme govorilo sa prizvukom istinskog ushicenja i ponosa, koji su se, sasvim razumljivo, preneli i na gledaoce) sa medjunarodnim ekspedicijama ciji je clan bila u mnogo navrata, gospodja Karovic istice:
   - U metodoloskom smislu mozemo da primenjujemo sve sto i svet. Ovde imamo veoma sposobne i strucne ljude. Razlika je jedino u tome sto se tamo radi brze, jer arheolozi u inostranstvu imaju neuporedivo veca sredstva. Kao nesto najvaznije i najlepse sto sam sagledala pri prospekciji Trajanovog mosta bio je bas taj timski rad, u kojem je svako funkcionisao odlicno, pojedinacno i grupno, iako je vreme istrazivanja zbog vremenskih prilika i materijalnih sredstava trajalo samo tri dana."


POZORISTE
Premijera "Perpetuum mobile"

   Veceras u 19,30 casova ansambl Kraljevackog pozorista premijerno prikazuje predstavu "Perpetuum mobile," ciji je autor teksta i reditelj Aleksandra Kovacevic - Aleksic, koja je ovom postavkom krajem prosle godine u Strumici (Makedonija) vec ostvarila zapazen uspeh. Predstava u Kraljevu otkriva i nove glumacke potencijale, kao, na primer, bend "Decja radost." Scenografiju je osmislila sama rediteljka, kostime Stefan Savkovic, a za scenske pokrete pobrinuo se gost Vasil Mihajlov. U glumackom ansamblu nastupaju: Biljana Kostantinovic, Ana Petakovic, Natasa Debeljak, Ana Jerotijevic, Slavoljub Djordjevic, Bojan Veljovic i Aleksandar Perisic.
   Prva repriza bice izvedena u utorak, 23. marta, sa pocetkom u 19,30 casova.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove Knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
Vladan Matijevic, Pisac izdaleka, Narodna knjiga/Alfa, Beograd, 2003
Reoman koji je dobio prestiznu NIN-ovu nagradu kritike (i to u jubilarnoj, pedesetoj godini njenoga dodeljivanja). Humoristican (ili bolje crno-humorni), na tragu Sterna ili naseg Sterije i njegovog "Romana bez romana". Izgradjen na omiljenoj postmodernistickoj temi pisanja i nastanka knjizevnog dela, "Pisac izdaleka" parodira neke od najvaznijih konvencija "zanra nad zanrovima" i iskusava njegove granice.
Ovaj "roman-rugalica" (kako ga je nazvao Gojko Tesic) ne stedi nikoga i groteskno razoblicava kako ucesnike knjizevnog zivota (izdavace, knjizevne kriticare, arogantne citaoce, sujetne pisce), tako i pojave svekolike stvarnosti, poigravajuci se konvencijama, tradicijom, opstim mestima, svakovrsnim drustvenim mitovima. Na primeru literature prikazana je nasa svakodnevica uopste, a preuvelicavanjem i posmatranjem iz jednog pomerenog, iscasenenog ugla stvarnost je dovedena do apsurda i besmisla.

DECJE ODELJENJE
"Svetigorina pevanka", Crkveno-narodne pesme za decu, Svetigora, Cetinje, 2000
"Svetigorina pevanka" predstavlja vrednu zbirku nekih od najlepsih duhovnih, molitvenih pesama nastalih tokom vekova u nasem narodu. Poziv starozavetnog proroka "Pojte Bogu nasemu, pojte..." (Ps. 46. 6) osnazen je u Novom zavetu pozivom apostola Pavla iz Poslanice Kolosanima: "Rec Hristova neka obitava u vama bogato, u svakoj mudrosti ucite i urazumljujte sebe: psalmima i slavopojima i pesmama duhovnim u blagodati pevajuci Gospodu u srcima svojim" (Kol. 3.16).
Pevanka je organizovana u nekoliko tematskih krugova: bozicne pesme, velikoposne i vaskrsnje, pesme Gospodu Spasitelju, svetosavske, bogomoliteljske i otadzbinske ("za krst casni i slobodu zlatnu"). Ove pesme se pevaju, ili mogu pevati, melodijama bliskim liturgijskim napevima, a prikladne su za pevanje nedeljom i velikim crkvenim praznicima u hramovima, manastirima i porodicama.
Knjiga je izasla sa blagoslovom mitropolita crnogorsko-primorskog, zetsko-brdskog i skenderijskog Amfilohija.

NAUCNO ODELJENJE
Umberto Eko, "Sest setnji kroz narativnu sumu" (preveo Lazar Macura), Narodna knjiga/Alfa, Beograd, 2003
Biblioteka Pojmovnik (urednika Gojka Tesica) u okviru koje izlaze najvaznija dela moderne knjizevne teorije i knjizevne istorije, objavila je jos jedan ogled Umberta Eka. Eko je jedan od najznacajnijih intelektualaca druge polovine 20. veka, postmoderni teoreticar (autor kultnih studija "Otvoreno delo", "Granice tumacenja"...), profesor teorije komunikacije i semiotike, a poslednje dve decenije i sve znacajniji romansijer ("Ime ruze", "Fukoovo klatno", "Ostrvo dana predjasnjeg", "Baudolino").
U ovom svom ogledu Eko razmatra pitanja ontoloskog statusa knjizevnog, umetnickog dela, odnosa knjizevnosti i "stvarnog sveta", "sporazuma" koji autor sklapa sa citaocem, "uzorne narativne strategije"... Posebnu paznju posvecuje Nervalovoj "Silviji", ali govori i o Prustu, DZojsu, Dimi, Maconiju, Orsonu Velsu, pa i nekim filmovima ("Kazablanki", na primer).

NAJTRAZENIJA KNJIGA PROTEKLE NEDELJE
Danilo Nikolic, "Velika prazna reka", Narodna knjiga/Alfa, Beograd, 2003.Povratak na vrh strane


KOSARKA - PRVA EFES LIGA - pise Zoran Bacarevic
Pobede bez znacaja komsijska pomoc takodje
• U pretposlednjem kolu Sloga savladala Ergonom (96:84) a Masinac Zdravlje (89:82). Pobede bez uticaja na konacan plasman kraljevackih ligasa. U poslednjem 22.kolu Sloga FVM domacin Vojvodini, Masinac gost Spartaka

   Kraljevacki ligasi vise nego uspesno odigrali su susret 21. pretposlednjeg kola Prve Efes lige ali su Sloga FVM i Masinac, po svemu sudeci, zabelezili "Pirove pobede". Posle velikog iznenadjenja u Novom Sadu gde je Vojvodina, vise nego uspesna u dosadasnjem toku prvenstva u SPENS-u, prepustila bodove Lavovima 063 pomucena je radost pristalica Sloge posle pobede u Nisu nad novajlijom Ergonomom od ubedljivih 96:84.
Susret u Niskom Cairu izmedju starosedeoca iz Kraljeva i novajlije iz grada na Nisavi poceo je i okoncan u znak gostiju a pre svega iskusnog i razigranog trija Mijajlovic-Ristanovic-
Trivunovic. Vec na startu je Sloga obezbedila prednost od devet koseva da bi u trecoj deonici uz ucinak od izvanrednih plus 17 (33:16) vec bio trasiran put ka novoj pobedi u gostima koja je davala nadu za plasman u Super ligu. Domacin je uspeo da se u zavrsnici priblizi na "pola" kosa ali nije imao snage za zavrsni udarac pa je susret Ergonom- Sloga FVM zavrsen rezultatom 84:96 (17:26, 25:10, 16:23, 26:27). Trivunovic je postigao 26 koseva, Ristanovic 25 a Mijajlovic 22 sto je gotovo 80 odsto ukupnog ucinka Kraljevcana. Sada vec bivsi Kraljevcani u dresovima Nislija Markovic i Bozovic bili su najefikasniji u porazenoj ekipi sa 18 odnosno 17 koseva.
Kosarkasi Masinca pobedom nad Zdravljem od 89:82 (28:26, 25:16, 18:18, 18:22) posredno su igrali za komsijsku Slogu ali su sebi i zvanicno obezbedili baraz protiv beogradske Avala Ade za opstanak u Prvoj A ligi od naredne sezone. Leskovcani su pre ovog meca, bili u kombinaciji za plasman u Super ligu od osam ekipa ali ih je poraz izbacio. Pobeda Masinca ostvarena je veoma solidnom igrom domacina u prvih 30 minuta kada su diktirali tempo a parirao im je jedino najiskusniji kosarkas Leskovcana Slobodan Mitic-Zuco koji je sa 29 koseva bio najefikasniji igrac susreta. Markovic, Knezevic i Bojinovic bili su najuspesniji u ekipi Masinca . Markovic i Knezevic postigli su po 20 a kapiten Bojinovic 15 koseva. Ova pobeda dobro je dosla Masincu da prekine niz od osam uzuzetnih poraza pred susret baraza sa Beogradjanima koji ce se igrati na neutralnom terenu.
Ovog vikenda pada zavesa na prvi deo sampionata drzave posto se igraju utakmice 22. poslednjeg kola Prve Efes lige.
Sloga ce u nedelju (17,30 - rts 2) u Kraljevu docekati Vojvodinu sa dodatnim motivom zbog "prepustanja" bodova Lavovima 063 a Spartak putuje u Suboticu da bi u mecu sa Spartakom imao "zvanicne pripreme" pred baraz sa Avala Adom.


Fudbal - Sumadijska zona - pise Stole Petkovic
Lider odoleo u Kraljevu

   U komsijskom derbiju Goc porazen, 0:0 na Gradskom stadionu. Pobeda Metalac Trgovackog i Buducnosti, remi Hajduka u Jarcujaku, a Ibra u Natalincima

Po vec visegodisnjim "pravilima" zone su startovale polovinom marta u prolecnom delu takmicenja pa je tako minulog vikenda odigrano prvo prolecno kolo odnosno 18.kolo. Najvise interesovanja pobudio je komsijski derbi u Kraljevu gde je na Gradskom stadionu "ranjena" Sloga docekala jesenjeg lidera iz Vrnjacke Banje. Goc je odoleo u Kraljevu i martovskoj kosavi posto su mreze mirovale i posle 90 minuta u kojima je Sloga imala vise od igre a uz to propustila da realizuje par izglednih prilika. Prilike za "bele" propustili su Pelivanovic, Markicevic i konacno Tasic u sumrak susreta (88 minut) ali je golman gostiju Simovic bio na visini zadatka i sacuvao je svoju mrezu. Jedinu priliku koju je imao pet minuta pre kraja kada je Veselinovic iz povoljne pozicije sutirao pored gola Samardzica.
Vrnjcani su igrali "ziheraski" na bod pa im se zato jos vise priblizio Omladinac iz Novog Sela koji je u Kragujevcu deklasirao Koloniju.
   Kraljevacki klubovi ipak su uspesno startovali jer je Ibar iz Mataruske Banje osvojio bod u Natalincima a Buducnost je zabelezila prvu prolecnu pobedu savladavsi kao domacin Erdogliju. Hajduk je u Jarcujaku morao da se zadovolji bodom protiv Trepce ali zato Metalac trgovacki nije imao milosti u duelu sa Borcem iz Vranesa. Kod Lozionice gosti su ispraceni sa cetiri gola u mrezi - da se zna koje stariji zonas odnosno srpskoligas pa su kraljevacki "plavi" ostali prakticno jedini u poteri za vodecim vrnjackim trendom koji je obelezio citavu jesenju polusezonu uspesnim igrama i mestima na celnim pozicijama.
   U narednom 19.kolu nece biti komsijskih derbija i susreta koji odlucuju o plasmanu na vrhu odnosno zacelje tabele.
Paznju ce ipak privuci susret klubova saa istim klupskim bojama (zeleno-crnim) posto ce Trepca biti domacin Rudaru iz Baljevca dok ce Sloga protiv "fenjerasa" Susice pokusati da zabelezi prvu prolecnu pobedu.


ODBOJKA - PRVA A SAVEZNA LIGA
Dunav „plitak“ za Ribnicu

   • U poslednjem 18.kolu Kraljevcani jos jednom ubedljivi protiv Smederevca : Smederevo - Ribnica Gradjevinar 0:3 (26:28, 22:25, 22:25) • Predstoji mini -liga od sest kola

   Odbojkasi Ribnice Gradjevinar pobedom su zavrsili prvi deo ovogodisnjeg ligaskog takmicenja u elitnoj diviziji. Osmi put ove sezone kraljevacki odbojkasi napustili su parket podignutih ruku u znak trijumfa posto su u Smederevu. Za ciglo sedamdesetak minuta " pocistili" domacina - fenjerasa koji je u mec usao sa nadom da moze da nacini iznenadjenje odnosno da zabelezi pobedu koja bi mu dala sansu u dodatnoj borbi za opstanak od sest utakmica u predstojecoj mini ligi.
Smederevu je pripao uvodni deo prvog i drugog seta posto je domacin vodio do drugog tehnickog tajm-auta u uvodnom setu. Ribnica je "prevela" rezultat u svoju korist a Smederevci sustizali vodjtvo do obecavajucih 16:13 ali je presudila bolja koncentracija i kvalitet Ribnice za pobedu u ovom setu od 25:22. Istim odnosom okoncan je i poslednji treci set - 25:22 za cetu Dragana Djordjevica.
Pregled po osvojenim poenima za maksimalnu pobedu na 3:0 pokazuje da je korektor Mirko Ristanovic ponovo bi glavni egzekuter sa 14 poena, Milan Mitrovic osvojio je 11 a Ivan Todorovic devet.
Veteran Reljic u ekipi Smederevca bio je glavni poenter sa 10 uspesnih realizacija. Pobedom nad Smederevom Ribnica je ovaj deo prvenstva okoncala je na 7. mestu sa 23 osvojena boda a predstoji joj jos sest utakmica u mini-ligi za konacan plasman. Prvi protivnik Kraljevcana bice u predstojecem 1.kolu mini-lige odnosno u 19. ekipa Smedereva.Povratak na vrh strane
Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2004. Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive