Internet izdanje - 26. mart 2004.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Predrag Markovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicki uredio: Sasa Kovacevic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Rajko Saric, Milisav Radovanovic (fotoreporter). Sekretar redakcije: Anica Josifovic. Predsednik Upravnog odbora: Gordana Tosic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Filmovanje: Graficka radnja „MAX GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Svi bi veci deo kolaca
Sredstva za redovan rad i izbornu kampanju
Politicki revansizam
Sansa za sopstveni biznis
Nedostaju nam strucnjaci
Hrana za prognane Srbe
Nista srpsko da ne ostane
Aleja ruza umesto praznih konzervi
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, fudbal, odbojka


Usvojen budzet SO Kraljevo - pise Rajko Saric
Svi bi veci deo kolaca

    Odbornici Skupstine opstine Kraljevo, na juce odrzanoj trecoj sednici u ovom sazivu, vecinom glasova (53 „za", 13 „protiv", bez uzdrzanih) doneli su odluku o budzetu opstine Kraljevo za 2004. godinu kojom su u ovoj godini planirani prihodi primanja u iznosu od 937 miliona dinara, sto je za 8,8 odsto vise u odnosu na budzet u prosloj godini (861 milion dinara). Medju planiranim izvorima prihoda / najveci su norezi na koje otpada 742.827.000 dinara ili 79,2 odsto. Tu su pre svega prihodi od poreza na dobra i usluge - 248 miliona ili 26,4 odsto, zatim porez na fond zarada - 220 mil-iona ili 23,4 odsto, porez na dohodak, dobit i kapitalne do-biti - 124 miliona dinara ili 13,2 odsto. Prihodi od imovine planirani su u iznosu od 184 miliona dinara ili sa ucescem u ukupnoj strukturi od 13,9 odsto, zatim prihodi od prodaje dobara i usluga od 52,3 miliona dinara ili 5,6 odsto, iri-hodi od donacija i transfera ostalih nivoa vlasti (Republike) u iznosu od 10 miliona dinara ili jedan odsto..
   Sto se tice planiranih. izdataka - rashoda, koji imaju isti iznos kao i prihodi - 937 miliona dinara, najveci iznos predvidjen je za subvencije neprofitnim organizacijama - 355 miliona dinara ili 37,8 odsto ukupnih sredstava koji ce se realizovati po Programu za uredjenje gradjevinskog zemljista za 2004. godinu. Tu zatim dolaze planirani rashodi za Opstinsku upravu u iznosu od 172,9 miliona dinara (18,4 odsto), drustvenu brigu o deci (Vrtic) 103,1 milion di-nara (8,3%), osnovno obrazovanje 87,7 miliona dinara ((9,2%), kultura 72,6 miliona dinara (7,4%), srednje obrazo-ianje 54,1 milion dinara (5 odsto), fizicka kultura 24,6 miliona (2,5 odsto), informi-sanje 24,5 miliona (2,4 odsto), Decje odmaraliste Goc 23,9 miliona (1,5 odsto), socijalna zastita od 17,7 miliona di-nara (1,8 odsto). Ostali rashodi predvidjeni su u iznosu od 47,5 miliona dinara ili 5 odsto. Tekuca budzetska rezerva planirana je u iznosu od 11.203.000 di-nara, a stalna od 9.377.000 dinara.
Obrazlazuci predlog buceta za 2004. godinu, dr Radoslav Jovic, predsednik opstine Kraljevo, rekao je da se sa donosenjem budzeta kasni „iz poznatih objektivnih razloga", da je on uskladjen sa novim Za-konom o budzetskom sistemu koji se primenjuje od pocetka ove go-dine i da je usaglasen kroz konsultacije sa korisnicima i predstavnicima odbornickih grupa i drugim organima.
- Trudili smo se da budzet bude sto vise realan i uskladjen sa mogucnostima i potrebama u ovom trenutku. Po Zakrnu smo mogli da ga povecamo za 12,1 a povecali smo ga za 8,8 odsto, imajuci u vidu i da je proslogodisnji budzet ostvaren sa 89,5 odsto. Nismo mogli da zadiovoljimo dug spisak zelja jer zelimo da prekinemo sa iraksom da onaj ko ima veci uticaj bolje i prodje u planiranom budzetu -naglasio je dr Jovic.
On je obecao i da ce Opstinsko vece formirati posebnu komisiju koja ce vrciti kontrolu trosenja i na taj nacin sprecavanja zloupotreba, ali i permanentno planiranje buceta tokom godine za narednu godinu, tako da taj posao pocne vec u junu a ne u decembru. On je izrazio i zadovoljstvo sto su
ovog puta poslanici iz svih stranaka iz Kraljeva nastupili jedinstveno u Skupstini Srbije pa su opstini Kraljevo iz re-publickog buieta ustupljena veca sredstva nego ranije i nego mnogim drugim opstinama. Odgovarajuci na primedbe odbornika opozicije da ovaj bucet nije razvojni, dr Jovic je naglasio i da su njime u teskim uslovima ipak planirana znacajana sredstva za investi-cije, pre svega za vodosnabdevanje i saobracajnu infrastrukturu, ali i druge razvojne nro-jekte.
Inace, Skupstina je donela i odluku da se pristupi pripremama za donosenje novog Statuta opstine kojim ce se postojeci Statut do kraja usagl-asiti sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, a dogovorom svih poslanickih grupa odlozila raspravu o Programu za uredjivanje javnog i ostalog gradjevinskog zemljista za 2004. godinu za narednu sednicu.
Posle zakljucenja ovog broja lista, u nastavku zasedanja, trebalo je da se razmotri jos dvadesetak tacaka dnevnog reda, medju kojima i dopunska, na predlog SRS, o ukidanju „Pauka" i donosenju nove odluke o tom pitanju (opsirnije u narednom broju).

Novi direktori
Vecinom glasova, uz protivljenje opozicije, Skupstina je na jucerasnjem zasedanju postavila osam novih direktora. U JP „Ibarske novosti" umesto Predraga Markovica costavnjen je Veroljub Radakovic, u Direkciji za planiranje i izgradnju umesto Milutina Mandica - Dragan Markovic, u „Vodovodu" umesto Radosa Trnavca - Marko Romcevic, u „Pijaci" umesto Zeljka Kovinica - Milos Rakic, u „Toplani" umesto Vukasina Simeunovica Dragan Arsenijevic, u Cistoci umesto Milana Veskovica - Radmila Vladisavljevic, u „Putevima" umesto Milivoja Slovica Mirko Vukovic i u DO "Goc" umesto Zdravka Glisovica - Aleksandar Levajac.

Zamena odbornika
Na pocetku zasedanja zakletvu . su polozili novo-postavljeni odbornici dr Dragoslav Dugalic (DSS) i Blagomir Jovanovic (DHSS) koji su mandate dobili umssto Dragana Markovica i prof. dr Predraga Stojanovica koji su izabrani u upravne odbore javnih komunalnih preduzeca i po zakonu zbog „sukoba interesa" ne mogu da budu odbornici.Povratak na vrh strane


STA DONOSI NOVA ODLUKA O FINANSIRANJU POLITICKIH STRANAKA - pise Slobodan Rajic
Sredstva za redovan rad i izbornu kampanju


   
Novom, po prvi put od povratka visestranacja, donetom opstinskom Odlukom o finansiranju politickih stranaka predvidjena su budzetska sredstva za redovan rad politickih stranaka i za izbornu kampanju za izbor predsednika opstine i odbornika Skupstine opstine Kraljevo.
U skladu sa ovom Odlukom, sredstva za finansiranje redovnog rada pralamentarnih stranaka, odnosno stranaka koje imaju odbornike u Skupstini, odredjuju se u iznosu od 0,1 odsto budzeta opstine. Ova sredstva umanjuju se za trensfere (prenesena sredstva) od drugih nivoa vlasti, na primer sa nivoa Republike. Odredjena sredstva rasporedjuju se tako sto se 30 odsto dodeljuje u jednakim (linearnim) iznosima svim parlamentarnim strankama, a 70 odsto prema politickoj snazi, odnosno broju odbornickih mesta kojim stranke raspolazu. Pri tom je predsednik opstine, kao izvrsni organ, nadlezan da srazmerni deo odredjenih sredstava „prenosi politickim strankama svakog meseca do desetog u mesecu za prethodni mesec“.
Sredstva iz javnih izvora za pokrice troskova izborne kampanje obezbedjuju se u godini u kojoj se odrzavaju redovni (lokalni) izbori i to u iznosu od 0,05 odsto budzeta opstine Kraljevo za godinu za koju se budzet donosi, takodje umanjenog za transfere od drugih nivoa vlasti. Skupstina opstine je takodje duzna da za ovu namenu obezbedi budzetska sredstva i u slucaju odrzavanja vanrednih izbora. Pod troskovima izborne kampanje, prema Odluci, podrazumevaju se troskovi predlagaca proglasenih izbornih lista i kandidata za predsednika opstine koji se odnose na stampanje plakata, oglasa, publikacija, emitovanje emisija i reklamnih spotova na RTV, objavljivanje tekstova u novinama i druge aktivnosti od dana raspisivanja do dana odrzavanja izbora.
Ova sredstva rasporedjuju se tako sto se 20 odsto dodeljuje strankama u jednakim iznosima (linearno) u roku od 10 dana od dana proglasenja izborne liste odnosno utvrdjivanja liste kandidata, a preostalih 80 odsto dodeljuje se strankama koje su osvojile mandate, srazmerno broju osvojenih mandata, u roku od 10 dana od dana proglasenja izbornih rezultata. Raspodelu takodje obavlja predsednik opstine, na osnovu podataka dobijenih od Izborne komisije opstine Kraljevo. Predlogom Odluke predvidjeno je i da eventualni visak odnosno neriskoriscena sredstva za ovu namenu moraju biti vracena u budzet u roku od 10 dana od dana zavrsetka izborne kampanje, s tim sto je podnosilac proglasene izborne liste duzan da o trosenju tih sredstava podnese kompletan izvesataj Izbornoj komisiji.
Odlukom je propisano da politicka stranka ima racun, a organizacioni oblici stranke (mesni odbori, na primer) mogu imati podracune na koje se doznacuju odredjena sredstva.
Inace, osnov za donosenje opstinske Odluke je novi Zakon o finansiranju politickih stranaka koji je prosle godine usvojila Skupstina Srbije sa primenom od 1. januara ove, 2004. godine.

Moguci iznosi
S obzirom da je za 2004. godinu budzet opstine Kraljevo predvidjen u iznosu od 937 miliona dinara, 0,1 odsto za redovnu delatnost parlamentarnih stranaka od te sume iznosio bi 937.000 dinara. Od tog iznosa 30 odsto ili 281.100 rasporedilo bi se strankama u jednakim iznosima. Kako u SO Kraljevo ima 8 stranaka koje imaju odbornike, to znaci da bi svaka stranka po ovom osnovu dobila linearno po 35.140 dinara. Preostalih 70 odsto, odnosno 656.000 dinara, raspodelilo bi se srazmerno broju odbornika. Priblizna racunica mogla bi da bude: 656.000:70 (odbornika)=9.370; SRS=13*9.370=121.810, SPO=12*9.370=112.440, DS=11*9.370=103.070, DSS=10*9.370=93.700, G17 plus=9-9.370=84.330, SPS=7-9.370=65.590, DHSS= 5*9.370= 46.850 i NS=3*9.370=28.110 dinara. Za izbornu kampanju delilo bi se 0,05% odsto (polovina od 937.000 dinara), po posebnoj metodologiji. Povratak na vrh strane


KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO DS - pise Slobodan Rajic
Politicki revansizam


   Za samu III sednicu SO Kraljevo, najbitnije tacke dnevnog reda, prema stavu Odbornicke grupe DS su Odluka o budzetu Opstine i Program ueredjenja javnog i ostalog zemljista za 2004. godinu. Jos za II sednicu demokrate su inicirale sto hitniju pripremu upravo ove dve tacke dnevnog reda radi normalnog rada lokalne samouprave i javnih preduzeca.
Na konferenciji za novinare odrzanoj u sredu, Milan Vukovic, potpredsednik OO DS i sef odbornicke grupe ove stranke u SO Kraljevo, kritikovao je preobiman dnevni red jer ce, kako kaze, brojnim tackama dnevnog reda iz sfere kadrovske politike, diskusija odbornika biti skrajnuta sa budzeta i Programa Direkcije.
Ni odluka o budzetu ne pruza bitan iskorak koji su politicke stranke koje su ga sacinile, obecavale u predizbornoj kampanji, posebno u razvojnom delu. Donosenju Programa uredjenja javnog i ostalog gradjevinskog zemljista trebalo je da se donesu odluke o gradjevinskom zemljistu i odluke o merilima zakupa gradjevinskog zemljista. Na sam predlog Programa odbornici stranaka koje cine vlast u Kraljevu, podneli su ,,vise desetina amandmana”.
- Vladajuca koalicija je na prosloj sednici opstinske Skupstine smenila sve Upravne i Nadzorne odbore u javnim preduzecima i ustanovama ciji je osnivac. U DS smo ocekivali da ce oni izvrsiti detaljnu analizu poslovanja preduzeca i ustanova, pa tek tada predloziti smenu direktora koji su se pokazali nedosrali tom poslu. Medjutim, zelja koalicije na vlasti je da zavrsi medjusobno dogovorenu podelu plena i da ,,u paketu” smeni sve direktore sto je cisti revansizam - rekao je Vukovic i naglasio da je materijal dostavljen odbornicima, a koji se odnosi na razresenja i imenovanja direktora, ,,dosta stur”.
On je ocenio da ce u bliskoj buducnosti biti novih izbora, da ce nove politicke opcije doci na vlast i da je, stoga bitno kako se odnosimo prema kadrovima koji su prihvatili da budu na tako odgovornim mestima.
Konkretnija novinarska pitanja su izostala jer je odrzavanje sednice SO tek predstojalo, a samim tim i ishod predlozenog dnevnog reda.Povratak na vrh strane


VEC GODINU I PO DANA U KRALJEVU RADI POSLOVNI CENTAR - pise Marina Miljkovic Dabic
Sansa za sopstveni biznis

   Vise od 500 ljudi koristilo je usluge Poslovnog centra, svaki deseti - zapoceo je samostalan biznis • Prioritet proizvodnji i visokoobrazovanima "Imate bogato radno iskustvo? Imate zanimanje koje vam omogucava samostalan rad? Dobili ste jednokratnu novcanu naknadu od preduzeca u kome ste radili? Imate hobi koji vam donosi dodatne prihode? Imate zelju da ostvarite svoju poslovnu ideju? Imate uslova da se bavite poljoprivredom?" Ako ste na bilo koje od ponudjenih pitanja odgovorili potvrdno, pravi je cas da pocnete da razmisljate o sopstvenom biznisu. U tom slucaju, adresa na koju treba da se obratite jeste Poslovni centar pri Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje u Kraljevu.

    Kao drugi u zemlji, od petnaest postojecih, poslovni centar u nasem gradu otvoren je u sptembru 2002. godine, u okviru projekta razvoja preduzetnistva, proisteklog iz Strategije razvoja malih i srednjih preduzeca.
Korisnici usluga poslovnog centra su, pre svega, nezaposleni i potencijalno nezposleni, veliki broj onih koji su proglaseni za tehnoloske viskove, kao i osobe koje su zainteresovane za otpocinjanje biznisa, a nisu na evidenciji Sluzbe za zaposljavanje.
Misija Poslovnog centra ostvaruje se kroz podsticanje nezaposlenih da razmisljaju o otpocinjanju sopstvenog biznisa i podsticanje tehnoloskih viskova da pametno iskoriste otpremnine.

Sve, sve, ali novac…
- Svrha svih tih aktivnosti je:informacija, motivacija i edukacija. Da ljudi, ukoliko nemaju ideju, uz nasu pomoc otkriju sopstvenu trzisnu "nisu", odnosno poslovnu priliku. Da im, ukoliko kod nas dodju sa nekom idejom, pomognemo da je razrade. Da im pomognemo da izaberu pravu formu vlasnistva: radnja, preduzece, zadruga. Da dobiju informacije o porezima i doprinosima, o mogucim izvorima finansiranja. Da im pomognemo da na Internetu dodju do saznanja neophodnih za njihov buduci biznis. Jako je tesko dobiti neka finansijska sredstva, pogotovo za pocetnike, ali mi raspolazemo, recimo, podacima o bankama koje kreditiraju razvoj poljoprivrede, koje od kraljevackih banaka imaju najpovoljnije uslove - kaze Dragana Derikonjic, strucni saradnik Poslovnog centra pri Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje u Kraljevu.
Buduci da Fond za razvoj ne kreditira fizicka lica i da je za povlacenje kreditnih sredstava potrebno obezbediti hipotekarne garancije u trostrukom iznosu odobrenog kredita, u praksi se vrlo cesto desava da se kod otpocinjanja novog biznisa, pomoc ipak svede uglavnom na sredstva koja za samozaposljavanje obezbedjuje Nacionalna sluzba za samozaposljavanje ili, eventualno, neka od manje strogih poslovnih banaka.

Besplatne edukacije svakog meseca
Aktivnosti Centra ostvaruju se kroz individualne konsultacije sa nezaposlenima, ali i kroz edukacije za zapocinjanje sopstvenog biznisa. Motivaciono preduzetnicko osposobljavanje podrazumeva pomoc u analizi poslovne ideje. Edukaciju i obuku o biznisu i preduzetnistvu sprovodi Republicka agencija za razvoj malih i srednjih preduzeca i strucnih saradnika u Centru. Obuke su besplatne, realizuju se jednom mesecno, a polaznici na njima mogu da dobiju konkretne odgovore na pitanja: sta treba da znam o biznisu i preduzetnistvu, sta su pravi aspekti biznisa, kako se radi biznis plan.
Usluge Poslovnog centra u Kraljevu do sada je, kako saznajemo, koristilo vise od 500 ljudi. Edukacijom je bilo obuhvaceno 135, a tokom prosle godine 54 osobe zapocele su sopstveni biznis.
- To i nije tako los procenat. Jer, kad mi njima pokazemo da posle, recimo, osnivanja radnje, racunica izadje na 15-tak hiljada dinara mesecnih troskova, onda vecina njih stavi sve na papir i vidi da nije za to. Nije nama cilj samo da ljudi registruju delatnost i da ih tako "uvalimo" u nevolje. Zelimo da pre toga testiraju svoju ideju na trzistu. Bila sam odusevljena kada dodju ljudi, pa, umesto da ja njima o tome pricam na edukacijama, kazu: "Mozda ce vam izgledati smesno, ali ja sam vec istrazio trziste!" Oni su znaci vec izracunali koliko mogu da zarade, da li imaju sigurnog kupca i onda tek racunaju da li mogu da podnesu te mesecne troskove koji su zaista visoki. Najlakse je registrovati radnju, ali - sta posle toga? - ocenjuje nasa sagovornica.
Upravni odbor Nacionalne sluzbe za zaposljavanje na pocetku svake godine odredjuje iznos sredstava za podsticaj preduzetnistva. U pitanju su bespovratna sredstva za koja konkurs jos nije izasao. NJihovo dobijanje vas obavezuje da poslujete bar dve godine (do sada je bar bilo tako), odnosno da obavezno toliko dugo uplacujete poreze i doprinose.
- Kraljevo kao grad ima odredjenu kvotu sredstava kojom raspolaze, zato postoje prioriteti. Na prvom mestu je proizvodnja, zatim poljoprivreda, usluge, na samom kraju je trgovina. Sto se tice kvalifikacione strukture nezaposlenih, prednost definitivno imaju visokoobrazovani - kaze Dragana Derikonjic.
Profitni centar nalazi se u ulici Cara Dusana 38, a sa strucnim saradnicima mozete kontaktirati i telefonom - 334-807 lokal 113. Ako vam ideje ne manjkaju, a sebe stalno pronalazite u pricama o manjku para ili o "sumi" domacih poreskih propisa, nastavak ove price mozete da potrazite bas tamo. To bar ne kosta nista.

O "bum" idejama
- Svako misli da je bas njegova ideja "bum", da niko drugi nije smislio nesto slicno. Mi okupimo ljude slicnih ideja, uputimo ih jedne na druge i svako kaze svoje iskustvo. Bude to edukacija radionicarskog tipa, ljudi drugacije i ne zele da slusaju. Primera radi: imali smo slucaj momka koji je dosao misleci da je njegova ideja genijalna i jedinstvena na teritoriji Kraljeva, a onda je istog dana dosao covek koji nam je otkrio da u Kraljevu postoji citavo udruzenje koje se bavi upravo tom njegovom idejom. Zamislite koji bi krah to bio za njegov biznis - kaze Dragana Derikonjic, strucni saradnik Poslovnog centra.Povratak na vrh strane


REC IMA: JOVAN DjUROVIC, DOSKORASNJI POTPREDSEDNIK SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO - pise Rajko Saric
Nedostaju nam strucnjaci

   “Kraljevu nedostaju strucnjaci koji bi se bavili planiranjem, strategijom, organizacijom, transferom svetskih dostignuca u svim sferama. Nedostaju kadrovi koji imaju znanja i umesnosti da uspesnije obezbedjuju prihode za opstinu, koji bi kompetentno radili sa strucnjacima iz inostranstva”

   Jovan Djurovic je godinama ucestvovao u mnogim humanitarnim i razvojnim projektima od velikog znacaja za nas grad, saradjivao sa vladinim i nevladinim sektorom, bio odbornik u dva saziva Skupstine opstine, koordinator ekspertske grupe G 17 plus dok je ona bila nevladina organizacija, a jedno vreme i clan Izvrsnog odbora i potpredsednik SO Kraljevo.
Gospodin Djurovic je, s obzirom na to u kakvoj se situaciji Kraljevo danas nalazi, rekao da postoje veliki problemi i mnoga neresena pitanja: ogromna nezaposlenost, mnogo ekoloskih problema (voda za pice, otpadne vode, smece), nerazvijena i zapustena saobracajna infrastruktura (putevi, mostovi), zaposlatvljeno selo, nedostatak vizije razvoja energetike, nizak nivo usluga koje se pruzaju gradjanima (opstinska i republicka administracija, javna preduzeca, zdravstvo), haos u gradnji i planiranju...

IN: Sta bi, gospodine Djurovicu, bili osnovni preduslovi da brojna neresena pitanja, koje ste naveli, pocnemo da resavamo?
Postoje ukorenjena shvatanja kojih se moramo brzo oslobadjati i isto tako neka nova prihvatati. Nama je propagandom u prethodnoj deceniji nametnuto da je inat jedna od najvecih vrlina naseg naroda. Mnogo jacu i delotvorniju poruku ima stara srpska izreka da ,,od inata nema goreg zanata”.
Isto tako, cesto ce vam prijatelj posavetovati da, posto ste strucan i posten covek, ne treba da se bavite politikom. Tako ispada da treba da vas vode oni koji su nestrucni i neposteni. Pisuci o nama, dvadesetih godina proslog veka, veliki prijatelj srpskog naroda, Arcibald Rajs, ustvrdio je da Srbi imaju veliki problem sto nikad ne uspevaju da u vrh izaberu najbolje. Na nama je da prosudimo koliko je ovakva tvrdnja aktuelna i danas.

POLITIKA JE CASTAN POSAO
Kod nas se smatra da je politika necasna profesija, sto je u ovom vremenu, kada je o nama rec, dosta tacna tvrdnja. Ovo stanje se svakako mora menjati. U demokratskim sistemima politika je jedan castan i veoma vazan posao za koji se ljudi opredeljuju jer zele da se bave javnim poslovima, na dobrobit svojih gradjana, da se u tome nadmecu, da zive od uspeha na tom poslu, ali i da snose posledice u slucaju neuspeha. Ovakvo shvatanje politike bi i kod nas bilo pozeljno. Strucni, kompetentni ljudi treba da deluju kroz politicke partije ili kroz udruzenja gradjana, vec prema sopstvenim sklonostima. Smatra se da su aktivni gradjani najvece bogastvo jedne opstine.

IN: A da li su politicke partije “otvorene” za kompetentne kadrove?
Prema mom misljenju, uglavnom nisu, jer oni koji su stekli pozicije preko svojih partija nisu spremni da im neko to ugrozi. Ali partije koje ne budu shvatile potrebu za konkurencijom unutar sopstvene partije nemaju perspektivu. Postoji tu i drugi problem. Mnogi ugledni gradjani, cije bi ucesce u javnom zivotu bilo pozeljno, imaju cesto dozu defetizma kod sebe sto se ogleda kroz njihovu tvrdnju, koja se cesto moze cuti, da je za njihovo ukljucivanje u politiku kasno. Mislim da nije kasno i da treba da se bore.

IN: A kako zamisljate delovanje gradjana kroz udruzenja?
Pretpostavka je da postoji veliki broj gradjana zainteresovanih za resavanje krupnih problema nase opstine. Ako bi se okupljali u lokalna udruzenja, mogli bi biti partneri lokalnoj vlasti sa velikim uticajem na resavanje raznih problema koji tiste grad i same gradjane. Isto tako, mogu biti i ,,preko puta” lokalne vlasti, ukoliko ona nije posvecena resavanju njihovih problema. Podrazumeva se da bi udruzenja morala da budu registrovana i da bi delovala javno promovisuci sve ideje i aktivnosti od javnog interesa. Uveren sam da bi ovakva udruzenja, odnosno njihove aktivnosti, imali podrsku raznih donatora.

IN: Mozete li na nekom primeru opisati delovanje udruzenih gradjana?
Pretpostavimo da postoji Udruzenje za resavanje problema vode za pice u nasoj opstini. NJega bi sacinjavao veliki broj gradjana koji bi se iskljucivo bavio ovim problemom. Tu bi se, naravno, naslo gradjana raznih struka. Postavlja se pitanje da li bi gradjani vise verovali njihovim izvestajima o kvalitetu vode za pice ili bi se oslanjali na izjave politicara, koji ovo zivotno pitanje cesto zloupotrebljavaju u stranackim sporenjima. Na osnovu kvalitetnih i istinitih analiza, krenule bi i prave inicijative. Ili, recimo da postoji Udruzenje korisnika zdravstvenih usluga koje bi, u partnerstvu sa zdravstvenim i drugim institucijama, radilo na podizanju kvaliteta zdravstvenih usluga. Ovo je jedno veoma vazno pitanje i tice se velikog broja gradjana. Nije tesko zamisliti sta bi sve udruzeni ljubitelji Kraljeva imali da kazu u vezi sa planiranjem i gradnjom. Svakako, ovo su bili samo neki primeri kako gradjani jedne opstine mogu na pravi nacin da ucestvuju u kreiranju sopstvene buducnosti.

KADROVI BEZ ADEKVATNOG ZNANJA
IN: Gde i kako, prema vasem misljenju, treba da stigne Kraljevo?
Treba graditi viziju Kraljeva kao administrativnog, privrednog, prosvetnog, kulturnog i sportskog sredista ovog dela Srbije. Za ostvarenje takve vizije potrebno je izgraditi konzistentnu strategiju, a za to je potrebno dosta znanja i inventivnosti. Ne mozemo ocekivati da to sve nadjemo u politickim partijama, vec je vazno osloniti se na ukupna znanja i iskustva nasih gradjana. Pitanje kadrova je veoma vazno. Mi cesto ulepsavamo sliku o sebi. Ako razgovarate sa predstavnicima inostranih organizacija, a ja sam cesto bio u prilici, dobicete jednu drugu sliku, mislim verodostojniju. Smatra se da opstinama, pa i Kraljevu, nedostaju strucnjaci koji bi se bavili planiranjem, strategijom, organizacijom, koordinacijom, kontrolom, transferom svetskih dostignuca u svim sferama. Nedostaju kadrovi koji imaju znanja i umesnosti da uspesnije obezbedjuju prihode za opstinu, koji bi kompetentno radili sa strucnjacima iz inostranstva. Takodje se predocava da je postojecim kadrovima potrebna siroka, duboka i permanentna edukacija iz niza vaznih oblasti da bi se nosili sa stalnim izazovima u ovom teskom vremenu. prema mom misljenju, ako se nasa opstina u tom pogledu konsoliduje, da budemo prepoznatljivi po savremenoj komunikaciji sa svetom, nase bi sanse da brzo napredujemo porasle, jer pomoc koju mozemo dobiti od sveta najvise zavisi od nas samih. Vazno je biti uvek korak ispred drugih, biti dobar primer. Poslednji je momenat da pocnemo identifikovanje nasih prioriteta, a time i resavanje nasih krupnih problema. Kako bi se sve to radilo bila bi stvar sire i konkurentnije elaboracije po pojedinim projektima.

IN: Sta vi mislite, kako bi trebalo resiti problem kraljevackog vodosnabdevanja, o kome se mnogo govori i koje bi moralo da bude prioritet u narednom periodu?
Najpre, koliko sutra, potrebno je startovati sa izradom koncepta sledeca dva projekta:
Prvo, monitoring i sanacija Ibra, uz zastitu postojecih izvorista pijace vode. Monitoring Ibra je nesto sto su nam eksperti UN predlagali prosle godine, a podrazumeva permanentnu kontrolu nad zagadjenjem Ibra i njegovih pritoka. Ovo bi, zasigurno, bilo finansijski podrzano od inostranih organizacija. Drugi deo ovog projekta obuhvatio bi izgradnju kanalizacionih kolektora, koji bi trajno stitili od zagadjenja Zicko i Konarevsko polje. Treba razumeti da smo izvorista sami ugrozili neplanskom gradnjom i ukupnim nasim ponasanjem, bez ikakvih neprijatelja sa strane. Rezultat bi bio cist Ibar i isto tako cista i zdrava voda za pice. Sta bi to dodatno znacilo za razvoj nase opstine - ne treba ni opisivati.

SIROMASNI BOGATASI
Dakle, moramo definitivno biti svesni da niko nece ni pod kojim uslovima dati novac za bilo koji projekat vodosnabdevanja, ako to znaci dalje zagadjivanje Ibra.
Drugo, sistem vodosnabdevanja Lopatnica, Studenica... Kod stvaranja koncepta ovog projekta, treba imati na umu dve vrlo vazne cinjenice. Kao prvo, opstina Kraljevo raspolaze vodom kao prirodnim resursom, koji ce vec u bliskoj buducnosti biti prava dragocenost i donositi nam veliku korist pod uslovom da pametno postupamo. Podrazumeva se da taj neiscrpni ,,rudnik” cuvamo i pravilno koristimo. Kao drugo, da je podrucje centralne Srbije (Kragujevac, Raca, Batocina, Topola, Arandjelovac, Vrnjacka Banja, Trstenik) ,,zedno” i da vec sada ima velike probleme sa vodom za pice.
Iz navedenog je jasno da vrh opstine treba hitno da pokrene aktivnosti na stvaranju partnerstva, pre svega, sa zainteresovanim opstinama i Republikom, oko definisanja nacionalnog projekta valorizacije resursa pijace vode sa teritorije nase opstine (Loparnica, Studenica, Gocke vode, Ibar). Tek ovako koncipiran projekat vodosnabdevanja moze biti finansijski podrzan velikim sredstvima. Kraljevo bi u tom slucaju, iz geografskih i drugih razloga, relativno brzo i trajno resilo problem vodosnabdevanja i gradskog i prigradskog podrucja.

IN: Da li cete vase ideje predociti opstinskom vrhu?
Svakako, ako za njih pokazu interesovanje.Povratak na vrh strane


DELEGACIJA NDS U HUMANITRARNOJ POSETI SRBIMA NA KOSMETU - pise Slobodan RajicJokanovic
Hrana za prognane Srbe

   U najnovijem pogromu i egzodusu Srba na Kosovu i Metohiji retki su bili primeri brze i nesebicne, humanitarne, bratske pomoci i solidarnosti, posebno organizovane, od strane politickih faktora. Mogu se pobrojati na prste jedne ruke, tako reci. Medju njima svakako zasluzuje posebnu paznju poseta delegacije Narodne demokratske stranke (NDS) ugrozenom srpskom stanovnistvu na Kosmetu. Naime, odmah po tragicnim dogadjajima u kojima su stradali Srbi i njihova imovina i svetinje, u nedelju, 21. marta, delegacija NDS posetila je prograne u Leposavicu i Zvecanu i odnela im najnuzniju humanitarnu pomoc. U delegaciji su bili odbornik Vladimir Bogavac, clan Izvrsnog odbora NDS i predsednik OO NDS Kraljevo, i narodni poslanici i funkcioneri NDS Boris Karaicic i Vojkan Tomic.
Ova troclana delegacija NDS sa dva automobila, krcata robom, u pratnji ekipe TV Kraljevo (Dragan Bajovic, Vladica Josijevic i Slobodan Ristovic) postila je najpre Leposavic i Mali Zvecan. Tu su se susreli sa nekoliko stotina prognanih Srba iz sela Svinjare i Kosova Polja, uglavnom nejaci, dece,zena, starih i bolesnih, smestenih u potpuno praznim zgradama (kolektivni smestaj) i privatnim kucama. Podelili su im humanitarnu pomoc koja se sastojala pre svega u trajnijoj hrani (konzerve, slatkisi i „grickalice“ za decu i drugo) i sredstvima za licnu higijenu i delimicno odeci. Nevoljnici su se zahvalili, kako na materijalnoj, jos vise na moralnoj, ljudskoj podrsci koju im je delegacija NDS svojim dolaskom pruzila. To je bila prva i do tada jedina takva delegacija koja ih je posetila.
Govoreci o utiscima iz ove posete Kosovu i Metohiji, po povratku, Vladimir Bogavac kaze da je slika na licu mesta bila zaista uzasna. Prognani Srbi, zene, deca i starci, glavom bez obzira su pobegli sa svojih do temelja spaljenih ognjista, spasavajuci zivu glavu od razularenih Siptara. U novom, nuznom smestaju u Malom Zvecanu i Leposavicu bukvalno su sedeli i spavali na podu po kojem su prostrli cebad ili delove odece. Bili su bez igde icega i puni straha zbog onog sto im se dogodilo. Po Bogavcevim recima, zbog toga bi trenutno najbitnije bilo da se i drzava konkretno ukljuci u pomoc ovim nevoljnicima i da im obezbedi krevete, kamp-kucice, hranu i neophodnu odecu, medicinsku i svaku drugu pomoc, kao sto je opstina Leposavic, na primer, obezbedila je po tri obroka dnevno ali to nece trajati dugo.
Na kraju delegacija je posetila i Kosovsku Mitrovicu i stigla do mosta koji razdvaja severni i juzni deo grada. Tog dana, prica Bogavac, na ulicama K. Mitrovice bilo je pusto i sablasno mirno, sa strahom (od snajperista i svega drugog) koji je „visio u vazduhu“. Pre povratka razgovarali su sa potpukovnikom Kosovskog zastitnog korpusa Stojanovicem, rodom iz Badnjevca kod Krusevca, koji im je pored ostalog potvrdio da je osnovni cilj siptarskih terorista bio zastrasivanje i etnicko ciscenje kosmetskih Srba.Povratak na vrh strane


 DIVLJANJE ALBANSKIH TERORISTA NA KOSMETU - pise Rajko Saric
Nista srpsko da ne ostane

    U najnovijem divljanju terorista sirom Kosova i Metohije spaljeno vise stotina srpskih kuca, brojne crkve i manastiri, a Srbi proganjani i ubijani kao divljac • Iako brojne, mirovne trupe bile nemocne da se suprostave teroristima koji su sa nasiljem prestali tek po nalogu politickih vodja u Pristini • Koncept multietnickog Kosova doziveo potpuni krah, perspektiva u podeli pokrajine

Nakon poslednjih napada terorista na preostale Srbe na Kosovu i Metohiji, do juce je u Srbiju izbeglo 180 osoba, a u Kraljevo je stiglo 45 lica. Mirjana Lisanin Gostiljac, sekretar opstinske organizacije Crvenog krsta u Kraljevu, kaze da je u nasem gradu, do sada, pomoc zatrazilo 36 osoba srpske i romske nacionalnosti iz Obilica, Pristine, Orahovca, Lapljeg Sela, Kosovske Mitrovice, Plemetine i Urosevca. Svi oni uglavnom imaju smestaj kod rodbine i prijatelja, ali im nedostaju hrana i sredstva za higijenu. Pomoc bi, svakako, dobro dosla i porodicama koje su ih primile.
-Medju novoraseljenim nalaze se i oni koji su se prosle godine vratili na Kosmet, koji su mesecima ziveli pod satorima dok nisu sagradili nove kuce. Nalaze se mladi, stari i novorodjencad. Opstina Kraljevo je, iz budzeta, Opstinskoj organizaciji Crvenog krsta pomogla sa 100.000 dinara, a mi, u saradnji sa brojnim udruzenjima raseljenih, sprovodimo sabirnu akciju prikupljanja pomoci u hrani, higijenskim sredstvima, obuci, odeci i cebadima - rekla nam je Mirjana Lisanin Gostiljac.
Tokom vikenda, u Kraljevu se obrela i dvoclana porodica Stolic, bracni par Cvetko (1951) i Jordana (1952) iz Obilica. Stolice je najnoviji pogrom nad srpskim stanovnistvom u pokrajini zatekao u Beogradu na lekarskom pregledu.
-Od rodbine koja je ostala u Obilicu, saznali smo da nam je sin Nebojsa izbegao u Plemetinu ili Priluzje. Razbacani smo po celoj Srbiji, po enklavama na Kosovu, samo se povremeno telefonom cujemo. Katastrofa! Nemamo gde da se vratimo. Ovde, u Kraljevu, takodje nemamo kuda da odemo! Dve noci smo proveli kod nekih prijatelja. I oni imaju svoje probleme. Sad smo na ulici - kaze Jordana, nervozno lomeci prste na rukama i prazno gledajuci u pod.
Od celokupne imovine, Stolicima je ostalo odelo na njima. Bez preobuke, novca, bez hrane i krova nad glavom, obratili su se za pomoc Crvenom krstu u Kraljevu. Zahvaljujuci ljudima dobre volje, porodica Stolic ce narednih godinu dana najverovatnije da provede u jednoj privatnoj kuci u blizini LJiga.

MIROVNJACI NEMOCNI
- Pre rata, u Obilicu je bilo 11 domacinstava familije Stolic. Sredinom prosle godine jedna porodica je ubijena na veoma svirep nacin. Ubistvo su pocinili teroristi, a UNMIK policija je, navodno sprovodeci istragu, vise maltretirala nas nego osumnjicene Albance. Isli su dotle da su nas smatrali zlocincima. Sada su i preostale Stolice i druge srpske porodice vojnici KFOR-a izbacili iz kuca, jer nisu mogli da im garantuju bezbednost, a zatim su Albanci sve kuce opljackali i zapalili - dodaje Cvetko, isticuci da je do sada postojalo snazno verovanje Srba na Kosmetu da ce se tesko stanje prevazici, da ce povratak biti masovniji i da ce se u dogledno vreme u pokrajinu delimicno vratiti nase oruzane snage - vojska i policija.
Iz Obilica je proteklih dana proterano dve stotine Srba koji su prebaceni u kasarne KFOR-a u Pristini i Gracanici, gde im preti humanitarna katastrofa. U zbegovima se nalaze bebe, mala deca i bolesni starci, kojima su hitno potrebni lekovi.
U najnovijem divljanju terorista, napadnuta su i povratnicka sela Grabac i Bica u opstini Klina i Belo Polje u opstini Pec. U prizrenskom regionu na udaru terora bilo je selo Novake, kao i selo Potkaljaja, koje je delimicno povratnicko, a koje je pretvoreno u pepeo. Delimicno je spaljeno i selo Podgorce u Vitini, gde je sagradjeno 35 kuca za povratnike. Do pre deset dana u Pristini, u zgradi ,,YU programa” zivelo je 50 srpskih porodica sa 152 clana, medju kojima i 28 dece. U ovoj zgradi vise niko ne zivi, svi stanovi su opljackani, a potom spaljeni - potvrdio nam je Momcilo Zdravkovic (1936), koji je sa suprugom Leposavom (1941) po drugi put izbegao iz Lapljeg Sela kod Pristine.
-Do rata 1999. godine ziveo sam u selu Babljak kod Urosevca. Kao i sela Srpski Babus, Miras, Crnilo, Rabovci, i Babljak je bilo mesovito. Pored 50 srpskih, sa oko 200 ljudi, bilo je tu i 37 albanskih domacinstava. Ziveli smo dobro. Hranilo nas je tri hektara plodnih oranica. A po okoncanju rata, pod pritiskom OVK, moja porodica se iselila najpre u Kosovo Polje, a zatim u Laplje selo, gde smo se smestili u jednu baraku. To je bilo veliko selo, vise od 500 srpskih kuca - seca se Momcilo, koji je svoj zivotni vek proveo kao sumarski tehnicar u Sumskom gazdinstvu u Urosevcu, i ,,pretura” po dzepovima izbledelog sakoa trazeci lekove od kojih mu zivot zavisi.
Laplje selo se 17. marta naslo na meti nekoliko hiljada neprijateljski raspolozenih Albanaca iz Ajvalije i drugih mesta izmedju Pristine i Gracanice. Gotovo sve kuce su zapaljene, neki Srbi su povredjeni, a sve pred ocima brojnih snaga KFOR-a, medjunarodne i kosovske policije. Ispostavilo se kasnije da su i pripadnici kosovske policije, koju uglavnom cine Albanci, imali znatnog udela u paljenju vec paljenih srpskih kuca.

KRAH MULTIETICNOSTI
- Sramota je da je veliki deo srpske zemlje, pored puta za Skoplje, Gracanicu, Livadje i druga mesta, prodat Albancima. Pojedini Srbi su uzeli velike pare i udobno zive u unutrasnjosti Srbije. U Kosovu Polju ostala je neprodata tek poneka srpska kuca. Ponosan sam sto nisam nista prodao, ni pedalj svoje pradedovine, iako danas zivimo od 6.000 dinara penzije, bolesni, i zena i ja - kaze Momcilo Zdravkovic, koji je u Kraljevu nasao utociste kod kcerke i zeta, u malom stanu u centru grada.
Prema misljenju naseg sagovornika, koncept multietnickog Kosmeta srusio se kao kula od karata za samo nekoliko sati. Na delu je bio klasicni teroristicki akt etnickog ciscenja, koji Hari Holkeri sada pokusava da ublazi.
-Jedinice KFOR-a su, od dolaska 1999. godine do sada, u nebrojeno mnogo akcija od Srba oduzeli sve oruzje, cak i ono trofejno. Na drugoj strani, Albanci su predali puske i revolvere koje su koristili jos u Drugom svetskom ratu i raznim pobunama pre toga. Od savremenog oruzja nisu predali ni jednu jedinu cev, a KFOR nije ulazio u njihova naselja i pretresao kuce. KFOR u ovom trenutku ne resava pitanje Kosmeta, posebno ne srpsko pitanje, vec iskljucivo albansko pitanje, koje Albanci pokusavaju da rese jos od Prizrenske lige - kaze Zdravkovic.
Proteklih dana, u nas grad je sa Kosmeta stigla i jedna sedmoclana romska porodica, koja se smestila u Satorskom naselju. Upravnik naselja, Alija Gasi, kaze da u 21 kontejneru zivi 29 romskih porodica.
-Ocekujem dolazak jos nekoliko porodica. Potrebni su nam hrana i sredstva za higijenu, duseci ili sundjeri i posteljina. Kod mene, u kontejneru duzine 5,5 i sirine 2,5 metra, zivi 15 clanova moje porodice i sedam clanova porodice Zuljzima Rustemija. Najmladji clan ove porodice je tromesecna beba, koja nema adekvatnu ishranu ni sredstva za higijenu. Nama je pomoc preko potrebna, vidimo da se ona nekako pronalazi za Srbe koji su doziveli pogrom albanskih terorista, ali za Rome, kao i uvek, te pomoci nema - rekao nam je Gasi.
Kako nam je potvrdjeno u OO Crvenog krsta u Kraljevu, Gerontoloski centar u Mataruskoj Banji je do sada najbolje organizovana ustanova koja je sakupila humanitarnu pomoc za Kosmet. Pre nekoliko dana, iz Kraljeva je otisao konvoj od 40 kamiona kojima su iz vise gradova u Srbiji u srpska mesta na Kosmetu odvezeni kontejneri za privremeni boravak. Medju njima su se nalazila i cetiri kontejnera iz naseg grada.
U kancelariji Komesarijata za izbeglice rekli su nam da prijem novih interno raseljenih nije u njihovoj nadleznosti, da su postojeci kolektivni centri prebukirani, jedan broj centara u kojima su smestene izbeglice iz Bosne i Hrvatske zatvoren, a da je ove godine planirano i zatvaranje preostalih.Povratak na vrh strane
LOKALNO- EKOLOSKI AKCIONI PLAN KRALJEVA - pise Marko Slavkovic
Aleja ruza umesto praznih konzervi

   Postojanje zelene povrsine, na kojoj je danas stacioniran park, datira jos iz 1820. godine, kada je jedan deo parka imao funkciju dvorisnog prostora gospodar-Vasine porodicne kuce. Gospodar Vasilije bio je knez pozeske nahije i brat kneginje LJubice Obrenovic.
Konak gospodara Vasilija Popovica sacuvan je do danas kao neprolazno obelezje varoskog zivota XIX veka.
Tadasnje dvoriste, gospodar-Vasino, iz te davne 1820-te, danas izgleda sasvim drugacije. Kao sto je i pomenuto, pretvoreno u parkovsku povrsinu. Posle Drugog svetskog rata, park je dobio naziv "Park narodnih heroja" i do danas, izgleda, zadrzao taj naziv. Prema starosti najveceg broja stabala, moze se pretpostaviti da je park podignut 50-tih godina, ali o njegovoj istoriji nema zvanicnih podataka. Na osnovu pisanih podataka, kojih je jako malo, moglo bi se reci da sam park, i sve sto je u njemu i njegovoj najblizoj okolini, ima veoma interesantnu istoriju.
Stanje u kome se park danas nalazi poznato je svim Kraljevcanima. Staze u parku sudo skoro bile neuredjene, nema nikakvih zanimljivih sadrzaja, samo tri kandelabra osvetljavaju citavu parkovsku povrsinu... Klupe i korpe u parku godinama unazad bezuspesno su obnavljane. Park se granici sa decijim vrticem "Poletarac", a nema nijedan rekvizit za igru dece. Da ne bih puno govorila o zatecenom stanju koje je, kako sam vec rekla, svima poznato, nazalost ne kao pohvalno,govoricu o planiranom i nadam se uskoro realizovanom "stanju".
Analizom postojeceg stanja utvrdjena je raznolikost biljnih vrsta, od kojih bih istakla najimpozantnije primerke hrasta luznjaka, platana i mocvarnog taksodijuma. Prilikom rekonstruisanja parkovske povrsine, trebalo bi sacuvati 90 odsto postojecih stabala, ukloniti samo ona koja je napala trulez i koja mogu padom ugroziti ljude i objekte, a pomenute impozantne primerke treba zastititi i obeleziti "informativnom tablom”.

Idejna resenja i radovi
Idejno resenje za rekonstrukciju ovog parka uradila sam pre tri godine, nadajuci se da ce ona jednog dana biti i realizovana. Prosle godine, uz pomoc rukovodstva vrtica "Poletarac", moje idejno resenje dospelo je u ruke nadleznih u opstini Kraljevo. Omogucili su da se izdvoji deo novca iz opstinskog budzeta i da oktobra 2003. godine zapocnu kakvi-takvi radovi na rekonstrukciji parka. Dakle, zapoceta je rekonstrukcija postojecih pesackih staza, ali su, nazalost, uradjeni samo ivicnjaci. U mom predlogu rekonstrukcije bilo je predlozeno da pesacke staze budu poplocane lomljenim kamenom, ali je odluceno da se staze ponovo asfaltiraju, sto i dalje mislim da ne treba uciniti u jednom potpuno prirodnom ambijentu. Takodje, pre radova na rekonstrukciji pesackih staza trebalo je uraditi kompletnu infrastruktu. Dakle, vodovodnu mrezu sa neophodnim hidrantima i rasvetu. Posto radovi na rekonstrukciji staza jos nisu zavrseni, mozda ih ipak izvedu propisanim redosledom. Pored pomenutih radova, dalje je planirana izgradnja decijih igralista na pescanoj podlozi sa veoma bogatim sadrzajima i to: "nasukani brod" sa "pustim ostrvom", "zamak" sa visecim mostom, pescanici, penjalice, klackalice, ljuljaske, sve od najprirodnijih materijala. Planiran je, takodje, i "mini" teren za fudbal na travnatoj podlozi, jezerce sa ostrvom i "cvetnim brdom"... Od "sadrzaja za odrasle", planirane su klupe za odmor, gusce rasporedjene u blizini decijih igralista, dva "letnjikovca" i letnja pozornica.
Celom duzinom parka, od severnog ka juznom delu, protezala bi se "aleja ruza", (svodovi koji bi se nadvijali nad pesackom stazom, a prekriveni mirisnim ruzama-puzavicama).
Na istocnoj strani parka nalaze se spomenici-krajputasi koji, takodje, imaju veliki istorijski i kulturni znacaj. Prilikom rekonstrukcije, prostor oko njih bi bio rasciscen od sveg rastinja, poplocan i dekorativno osvetljen.
Ovo je bio samo mali deo sa kojim sam htela da upoznam sugradjane o istorijatu samog parka i vrednostima svega sto se u njemu nalazi, i o mom predlogu rekonstrukcije parka, kako ga, u buducnosti, zamisljam. Nadam se da i moji sugradjani, u najskorijoj buducnosti, zele da vide ono sto ja sada vidim.
Zelim jos da zahvalim svima koji su, na bilo koji nacin, doprineli da ova ideja za sada bar delimicno zazivi, i unapred, svima koji zele i u mogucnosti su da pomognu u rekonstrukciji ovog parka, kao i kraljevackoj kancelariji LEAP-a sa kojom su vec obavljeni pregovori u vezi sa neophodnom donacijom.

Dipl. inz. pejz. arh.
Aleksandra Djordjevic.Povratak na vrh strane


UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

KRALJEVACKO POZORISTE: PREMIJERA "PERPETUUM MOBILA" - pise Bojana Milosavljevic
Predstava snazne senzualnostia

   Kao trostruki autor predstave "Perpetuum mobile" (tekst, scenografija i rezija), premijerno izvedene proslog petka na velikoj sceni gradskog Pozorista u Kraljevu, Aleksandra Kovacevic - Aleksic insistirala je na upecatljivoj i poletnoj igri brzog tempa, u kojoj su glumci (pre svega zenski deo ansambla) doneli kreacije naglasene senzualnosti, a za koje je okvir bio - igra strasti i umiranja, pojedinacnog i opsteg, traganje za identitetom kod bezlicja, preplitanje empirijskog i onoga sto se sluti

   Ozbiljno - sumorna i apsurdno - komicna (uz sve to i tehnicki veoma zahtevna i slozena) predstava "Perpetuum mobile" sva je bila u znaku cetiri zenska lika: Isidore, trudnice u Beogradu za sumornih meseci bombardovanja zemlje pre sest godina(tumaci je Biljana Kostantinovic); Angeline, njene sestre, a trudnice - emigrantkinje u Kanadi (igra je Ana Petakovic); Anete, ponovo trudnice, ali rodjene Kanadjanke (uloga Natase Debeljak) i Doli, neostvarene trudnice, takodje Kanadjanke (lik ostvaruje Ana Jerotijevic). U oprecnim i veoma udaljenim svetovima, ali u istoj vremenskoj ravni, krije se obrazac dramaturskog i rediteljskog koncepta Aleksandre Kovacevic - Aleksic. Perpetuum mobile, taj univerzalni mehanizam iz sfere nepostojoceg, nerealnog ali zamisljanog, uzet je kao potka onom vecnom preplitanju zivota i smrti. Svetli pojam, sam zivot, metaforicno i duhovito otelotvoren je u "carobnom brushalteru," kao simbolu zenstvenosti, materinskog instinkta i samog radjanja, cemu tako iskreno, dirljivo, uverljivo, cak ponekad smesno - praznoverno teze cetiri zene, povezane bioloskim ili slucajnim vezama povrsnog poznanstva. Dramaturski zaplet gradi se upravo na traganju za tim komadom intimne odece, koji ce srecnom nalazacu, poput "zlatne ribice" ostvariti zelje za potpunom zenskom srecom.
Biljana Kostantinovic, kao Isidora, igrala je "ovdasnju" trudnicu sa svom zreloscu i jedom zene dorasle svojoj sudbini, a koja zivi u tami bombardovanog grada, sa muzem koji strepi od poziva za mobilizaciju i infantilnim senilnim ocem, koji u njoj samo vidi majku. Ana Petakovic, Angelina - trudnica u emigraciji, dospela na samo dno drustvene lestvice (buduca samohrana majka koja ce, uz to, roditi crnce socijalni je slucaj) dirljivo pokazuje svoje nesnalazenje i neprepoznavanje u svetu koji je zamisljala kao obecanu zemlju, a koji je sazdan od otudjenosti i jurnjave za golim prezivljavanjem, uz prikrivene predrasude prema azilantima. Nasuprot zenama iz naseg sveta, stoji trudnica Aneta, prava Kanadjanka. U ulozi te nadasve simpaticne male zlice, najbujnije maste, lakorecive i drske, koja se tako vesto poigrava, vuce konce igre, pokazujuci na svom terenu neporecivu superiornost u tom zenskom krugu, pojavila se Natasa Debeljak, i to kao - debitant. Ona se, medjutim, savrseno razumela sa rediteljkom i bila izuzetno ubedljiva u svakom detalju stvaranja lika. Sa slicnom promisljenoscu pojavila se i Doli, neostvarena trudnica, takodje Kanadjanka, koju je tumacila Ana Jerotijevic. U njenoj interpretaciji videli smo zivu "Barbiku," konfekcijskog broja 36 - 38, pravu "silikonsku lepoticu" Zapada kojoj intelekt nije jaca strana (utoliko prijemciviju za svakakvu manipulaciju), kao licnost formiranu na masmedijskim "sapunicama." Jerotijeviceva je u svojoj potrazi za savrsenom srecom vrlo odmereno uspela da izrazi dodatnu inferiornost svoje Doli u ovoj simpaticnoj predstavi sa mnogo pevanja i igranja. Ona, naime, jos nije postala trudnica.
Predstava "Perpetuum mobile" dobro je naglasila kontrast budjenja zivota i nestajanja. Dok zenski likovi tek sporadicno iskazuju problem sa identitetom, kod muskaraca je on evidentan, mada se to ne podvodi pod ono cesto "opste mesto" kao pitanje superiornosti polova. Anetin muz Tim (tumaci ga Aleksandar Perisic) krajnje je inferioran pred svojom samouverenom sudjenicom. Gorazd, Isidorin muz (Bojan Veljovic), strepi od poziva u rat, jer ce u svakom slucaju izgubiti identitet (cak i ako ne pogine) posto je i on tek broj u vojnoj evidenciji. Tragicna gradacija sa ponistavanjem zivota zavrsava u liku Isidorinog i Angelininog oca (Slavoljub Djordjevic). Biolosko trajanje skleroticnog, senilnog i infantilnog starca, koji ce izlaz naci u samoubistvu, svedeno je u naturalisticki koncept: sebe dozivljava kao malog decaka, Isidoru - kao majku, dok je drugu kcer izbrisao iz secanja.
Reditelj i autor predstave (cija je prva postavka uradjena u pozoristu u Strumici krajem prosle godine) otkrila je nove glumacke potencijale u vrlo specificnoj podeli uloga. Imala je sjajnu podrsku u poznatom bendu "Decja radost," kostimografu Stefanu Savkovicu i koreografu Vasilu Mihajlovu.


NARODNI MUZEJ: IZLOZBE
Nenad Burgic - opet medju svojima

   U utorak je u Narodnom muzeju Kraljeva otvorena likovna izlozba jednostavnog naziva "Nenad Burgic - crtezi," vrlo osobenog umetnika cije je zivotno uporiste bilo Kraljevo i ostatak sveta, a koji je tragicno preminuo leta 1990. godine. Licnost velikih i raznorodnih iskustava u sferi kreativnosti, Burgic je nekolikog godina bio diplomatski sluzbenik jugoslovenske ambasade u Tokiju. Primamljiva karijera na Dalekom istoku posluzila mu je i kao put za neposredno upoznavanje kultura tog dela sveta. Izlozba kaligrafskih radova, nastalih u poslednjoj deceniji njegovog zivota, koji cine ovu postavku (posto su nedavno prikazivani u Kanadi, u Galeriji moderne umetnosti u Torontu), samo je delic Burgicevih umetnickih interesovanja. On je bio autor pet knjiga, nekoliko antologija haiku poezije, desetine strucnih radova, umetnik gesta (performansi). NJegova bibliografija i umetnicka biografija zaista su impresivne, posebno ako se setimo da je Nenad Burgic preminuo ne navrsivsi ni 40 godina.
U Kraljevu su proteklih godina promovisane Burgiceve knjige "Kineska kaligrafija" i haiku poezije, a po prvi put i izbor kaligrafskih radova. Autori ove postavke su Ranko Pavic i LJubisa Simovic, uz svesrdno razumevanje umetnikove porodice, zahvaljujuci kojem je izlozba realizovana.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove Knjige

NAUCNO ODELJENJE
,, Poljska civilizacija" Biserka Rajcic (Geopoetika)
Pisac i prevodilac s poljskog jezika, Biserka Rajcic, napisala je prvu i jedinu
knjigu ovog tipa kod nas, na zadovoljstvo svih zainteresovanih za poljsku civilizaciju, mada je pre svega namenjena filozofima, istoricarima, istoricarima umetnosti, prevodiocima i novinarima. Zbog svog geografskog polozaja, Poljska je mesto gde se ukrstaju razliciti kulturni elementi, sto je uslovilo specificnost njene kulture i civilizacije koja se posebno ogleda u njenom viteskom i plemickom duhu, koji se i pored urbanizacije i modernizacije u mnogo cemu do danas odrzao.
Knjiga je neka vrsta enciklopedije u kojoj je dat pregled istorije poljskog jezika i knjizevnosti, likovne i muzicke umetnosti, nastanka gradova i zivota u njima.

PREPORUCUJEMO
,,Oksfordska ilustrovana decja enciklopedija" preveli sa engleskog Bojan Radic, Vesna Kapuran,Tanja Milosavljevic (Mono & Manana)
Ovo obimno delo, predstavlja jednu od najznacajnijih i najsadrzajnijih enciklopedija namenjenih mladim citaocima. Vise od pedeset strucnjaka dalo je svoj doprinos u njenom stvaranju. Enciklopedija sadrzi mnogobrojna saznanja i informacije iz sledecih oblasti : biljke i zivotinje, astronomija, hemija, fizika, zemlje sveta, istorija, geografija, ekonomija, ljudsko telo, religija, jezik i knjizevnost,umetnost, sport, vreme. Bogato ilustrovana i opremljena izuzetnim fotografijama, enciklopedija ce svestrano prosiriti saznanja mladih citalaca i razviti osecaj za kriticko sagledavanje sveta u kome zivimo sto je i njen glavni cilj.

DECJE ODELJENJE
,, S decom oko sveta" Tatjana Rodic (Kreativni centar)
Ova knjiga nastala je na osnovu multikulturalnog programa ,,Ruke oko sveta", koji je tri godine primenjivan u jednoj decjoj radionici u Beogradu, sa zeljom da se deca upoznaju sa razlicitim obicajima u razlicitim kulturama. Uz knjigu ,,S decom oko sveta" krenucete na putovanje kroz dvadeset dve zemlje, gde cete se upoznati sa razlicitim narodima, kulturama i obicajima, geografskim, prirodnim i drustvenim odlikama tih zemalja a naucicete i decje igre iz razlicitih krajeva sveta kao i po neku rec iz tih drzava. Autor knjigu preporucuje i vaspitacima u vrticima.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
Vladan Matijevic ,,Pisac izdaleka" (Narodna knjiga/Alfa,2003).Povratak na vrh strane


KOSARKA - PRVA EFES LIGA - pise Zoran Bacarevic
Lavovi bolji za “pola kosa, Masinac u barazu
• Sloga FVM i Masinac pobedom nad Vojvodinom odnosno Sparta-kom plasirali se na peto odnosno deseto mesto •Sloga - Vojvodina 83:70, Spartak - Masinac 82:98. •Baraz za opsta-nak krajem aprila

   Kraljevacki kosarkaski prvoligasi okoncali su uspesno ovogodisnju sezonu tako sto je Sloga kao domacin ubedljivo savladala novosadsku Vojvodinu a Masinac je bio bolji u Subotici od domaceg Spartaka, od naredne sezone u Prvoj B ligi.
Susret Sloga - Vojvodina "napunio" je Halu sportova i pored toga sto se plasman obe ekipe vec znao. Novosadjani su odavno obezbedili mesto u Super ligi a Sloga je to mesto prokockala porazom od Spartaka u Subotici.Utakmica poslednjeg kola Efes rve lige Sloga-Vojvodina donela je uglavnom ravnopravnu borbu do poslednjih desetak minuta kada je domacin serijom trojki dosao do nedostizne razlike i konacne pobede od 83:70 (17:21,16:14,24:19,26:16). Prednjacili su Trivunovic, Jevdjic i Ristanovic ali je kapiten Milos Mijajlovic sa 20 koseva bio najefikasniji u pobednickoj ekipi. Ova 12. pobeda u ovoj sezoni bez sumnje je izuzetan uspeh kluba koji ove godine obelezava 55 godina postojanja a mesto u Super ligi kraljevackom starijem prvoligasu izmaklo je za bukvalmo "pola kosa" . Naime, u okrsaju sa Lavovima 063 za toliko je Sloga bila neuspesnija jer su Beogradjani pobedili sa 82:78 a Sloga slavila sa 87:84.
Kosarkasi Masinca takodje su pobedom zavrsili ovogodisnju prvu pravu prvoligasku sezonu. U susretu koji nije nista odlucivao savladali su u Subotici ekipu Spartaka ubedljivim rezultatom. Koncan rezultat u susretu 22. kola Spartak - Masinac glasio je 82:98 (24:23, 21:21, 17:33, 20:21). Kraljevacki "studenti" prelomili su mec u Dudovoj sumi u trecoj deonici kada su se razigrali kapiten Bojinovic, Jovanovic i novajlija Marko Dimitrijevic kao i starosedeoc Milos Markovic. Oni su postigli tri cetvrtine koseva za Masinac a pobeda je Masincu dosla kao dobar stimulans pred mec baraza sa drugoplasiranom ekipom iz Prve B lige (Srbija). To ce, po svemu sudeci, biti Avala Ada iz Beograda a susret na neutralnom terenu treba da se odigra u toku aprila. Mesto i termin jos nisu utvrdjeni.
Dok Masinac jos treba da se bori za mesto u elitnoj diviziji u narednoj sezoni Sloga je pobedom nad Vojvodinom "stavila tacku". Igrom "sportske logike" dogodilo se da su sudbinu kraljevackih prvoligasa odlucili klubovi koji se od naredne sezone nece takmiciti u eliti.
Zastava je jedinu pobedu u prvenstvu zabelezila protiv Masinca a taj susret je "studente" kosatao baraza. U susretu sa Ergonomom Masinac ima negativan ucinak (dva poraza) pa je to donelo i konacan plasman na deseto mesto. Sloga je, opet, poklekla na gostovanju u Subotici gde je Spartak zabelezio pobedu u situaciji kada je vec bilo izvesno da Suboticanima nema spasa u ovogodisnjem prvenstvu.


Fudbal - Sumadijska zona - pise Stole Petkovic
Prekid u Kragujevcu

   Susret Susica - Sloga prekinut u 85. minutu zbog napada Kragujevcana na sudiju. Pobeda vodeceg vrnjackog tandema. Ovog vikenda igra se 20. a u sredu vanredno 21.kolo

Fudbaleri kraljevacke Sloge osvojili su prve prolecne bodove u gostima ali ce pobedu nad Susicom morati da overe za "zelenim stolom".Susret sa "fenjerasom" iz Kragujevca prekinut je pet minuta pre kraja susreta kod rezultata 0:0 kada je dosudjen jedanaesterac za goste iz Kraljeva. U sesnaestercu Susice oboren je libero Sloge Blazeski koji je dosao u pomoc svojim neefikasnim napadacima a posle dosudjenog jedanaesterca domaci igraci frontalno frontalno su krenuli na sudije pa je mec okoncan do kraja. Izvesna je odluka TK da se susret registruje sluzbenim rezultatom (3:0) za Slogu a ti bodovi ce Kraljevcane izbaciti na cetvrtu poziciju, uz sam bok gradskom rivalu Metalac Trgovackom . Ceta sa kraljevacke Lozionice remizirala je u Banji kod Arandjelovca a to je omogucilo da vrnjacki tandem na celu tabele, posle pobede u ulozi domacina, jos uveca razliku u bopdovima. Od kraljevackih klubova Ibar je uspeo da savlada Borac minimalnim rezultatom dok je Buducnost u Kragujevcu istim rezultatom porazena od Zastave koja se "vratila" u takmicenja. Kraljevo hajduk je dozivelo ubedljiv poraz u Novom selu dok je utakmicaTrepca - Rudar odlozena zbog poznatih dogadjaja na Kosmetu.
Ovog vikenda igraju se susreti 20.kola a vec u sredu 31. marta na programu je prvo od tri kola koja se igraju sredom. VodeCi klubovi ovog vikenda gostuju i bice na velikom iskusenju jer Goc gostuje kod Hajduka u Jarcujaku a Omladinac ide na noge Rudaru u Baljevac.


ODBOJKA - PRVA A SAVEZNA LIGA
Smederevci odnese bod

   • Na susretu mini lige za plasman od 7.do 10. mesta Ribnica Gradjevinar - Smederevo 3:2. U 20. kolu Kraljevcani ponovo domacini • Sutra gostuju Putevi iz Ivanjice

   Glavni deo posla u ovogodisnjoj sezoni odbojkasi Ribnice Gra-djevinar "od-radili" su vec minule jeseni kada su pobedom nad Mladim radnikom i Partizanom prakticno resili pit-anje opstanka u odbojkaskoj eliti. Povrede Mirka Ristovica u sredisnjici sezone i pad u formi izb-acili su Kr-aljevcane iz trke za uce-sce u plej -of pa je preostalo da u dodatnih sest utakmica Ribnica Gradjevinar potvrdi konacan plasman na 7.mesto na kraju prvenstva. U takvoj atmosferi poceo je i drugi krug takmicenja za plasman od 7.do 10.mesta u kome su se u dve uzastopne nedelje sastali Ribnica i Smederevo.
Susret Kraljevcana i Smederevaca u 19.kolu proslog petka doneo je i trecu pobedu Ribnici u ovoj sezoni ali ovog puta tek posle taj-breka. Povela je ceta Dragana Djordjevica sa 2:0 u setovima, uz minimalnu poen razliku, a kad se ocekivalo da ce jos jedni slaviti maksimalnim rezultatom doslo je jos jednom do opustanja . Smederevci su uspeli da poravnaju na 2:2, sada oni na minimalnu poen-razliku a tek je peti set doneo domacinu devetu pobedu od 3:2 (25:23, 25:23, 23:25, 23:25, 15:7).
Pobedom nad Smederevom Ribnica je i teoretski obezbedila prvo mesto u mini - ligi odnosno 7. na kraju prvenstva. U susretu od pet setova najvise poena u pobednickoj ekipi osvojio je Ristovic (18) a slede Popovic (17) a Todorovic i Mitrovic sa po 13 poena. Plasman na kraju redovne lige odlucio je da Ribnica i u 2.kolu mini-lige bude domacin pa ce tako veceras od 19 casova u Hali sportova docekati Puteve iz Ivanjice, u trecem ovosezonskom okrsaju posto su prva dva pripala Kraljevcanima sa maksimalnih 3:0.Povratak na vrh strane
Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2004. Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive