Internet izdanje - 16. april 2004.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Veroljub Radakovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicki uredio: Sasa Kovacevic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Rajko Saric, Milisav Radovanovic (fotoreporter). Sekretar redakcije: Anica Josifovic. Predsednik Upravnog odbora: Slavko Janosevic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa NIG DP “Svetlost”, Branka Radicevica 9, Kragujevac Tel: 034/ 333 - 111. Filmovanje: Graficka radnja „MAX GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Optimizam u planiranju
Sudbina Srbije zavisi od njene stabilnosti
„Ako mi ne pravimo drzavu, pravice je neko drugi“
Izbori i referendum - istovremeno?
Kirija za kupljene lokale
Kraljevcanin u Sadamovoj fotelji
Zarada nije presudna
Postepeno razaranje organizma
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, odbojka, kajak


CETVRTA SEDNICA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Optimizam u planiranju

   Usvojenim Programom uredjivanja gradjevinskog zemljista za 2004. godinu, predvidjena sredstva od 529 miliona dinara ili za 67 odsto vise nego lane • Lokalne komunalne takse nominalno znatno vece od proslogodisnjih, ali sa velikim olaksicama (od 20 do 80 odsto) i primenom od 1. maja ove godine • Ostro protivljenje opozicije u Skupstini nerealnom planiranju i mogudjem nekontrolisanom trosenju budzetskih sredstava • Odlozena rasprava o radu „Pauka”

   Za uredjivanje javnog i ostalog gradjevinskog zemljista u opstini Kraljevo u 2004. godini planiran je „budzet“ od 529 miliona dinara i to u odnosu na proslu godinu, kada je utroseno 316 miliona dinara, predstavlja povecane od 67 odsto - odlucila je Skupstina opstine, na svojoj cetvrtoj sednici, odrzanoj u utorak. Program ove delatnosti usvojen je, posle duze rasprave, vecinom glasova i sa samo jednim usvojenim amandmanom (DSS-a), od desetak predlozenih.
Prema planu prihoda za uredjivanje gradjevinskog zemljista, najvise sredstava trebalo bi da se obezbedi sredstvima budzeta od poreza na fond zarada - 176 miliona dinara, za koji je, medjutim, planirano da bude ukinut, a umesto njega uveden porez na dodatnu vrednost, sto bi uslovilo i izmenu Programa. Prema visini, na drugom mestu su prihodi od republickih ministarstava - 124,5, na trecem naknada za koriscenje gradjevinskog zemljista - 120, zatim naknada za uredjivanje gradjevinskog zemljista - 40, preneta sredstva budzeta iz prosle godine - 29,5, i naknada za puteve - 19 miliona dinara (ostali prihodi znatno manji).

VODOSNABDEVANJU NAJVISE
   Sto se tice planiranih rashoda, najveca sredstva predvidjena su za opremanje gradjevinskog zemljista, vise od polovine, ili 302 miliona dinara. Naravno, ogroman deo trebalo bi da bude utrosen za vodosnabdevanje i to pre svega za izgradnju magistralno-veznog vodovoda izvoriste-rezervoar-grad i prostornog plana Vodovodnog sistema „Lopatnica“ - 186 miliona dinara, zastitu i prosirenje postojecih „ibarskih“ bunara. Na drugom mestu je Program obavljanja i razvoja komunalnih delatnosti (zelenih povrsina, kanalizacije, javne rasvete...) - 95 miliona dinara, a potom Program odrzavanja i izgradnje lokalnih i nekategorisanih puteva - 58, materijalni troskovi poslovanja Direkcije - 47 i priprema gradjevinskog zemljista - 27 miliona dinara.
   U obrazlozenju predloga Programa, Dragan Markovic, direktor Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“, rekao je da je ovo Program za sve, i poziciju i opoziciju, a najvise za gradjane. Predlog Programa je uradjen prema staroj metodologiji, preterano je optimisticki, nedovoljno realan i sadrzi neke dileme o prioritetima (primer: stari ili novi i koji most?), zbog cega ce najverovatnije biti „nivelisan“ tokom realizacije - rekao je pored ostalog Markovic i zalozio se da naredni Program bude pripremljen na nov nacin i na vreme, na osnovu strategije razvoja opstine. U sirokoj raspravi, veci broj odbornika opozicije zamerio je sto Program ne sadrzi realne izvore sredstava i sto nema detaljno razradjene potrosnje niti mehanizama za njenu kontrolu, dok je Miljko Cetrovic (SRS) zamerio i sto uz predlog Programa nije podnet izvestaj o realizaciji proslogodisnjeg programa i radu JKP koja se naslanjaju na Program.

TAKSE SA OLAKSICAMA
   Skupstina je tesnom vecinom glasova (30 od 59) usvojila Odluku o lokalnim komunalnim taksama za 2004. godinu. Ova Odluka, kako je receno u obrazlozenju, i pored velikog prosecnog nominalnog povecanja od oko 230 odsto, s obzirom na to da ce se primenjivati od 1. maja i da za 99 odsto korisnika sadrzi velike olaksice, ne bi trebalo da bude ogroman teret za poreske obveznike.
   Prema tekstu Odluke, taksene tarife su razvrstane u sedam gradskih zona. Tako bi, ako bi se takse placale od 1. januara, one u eskstra zoni iznosile 25.000 dinara godisnje (do sada 4.500), u prvoj zoni 20.000 (prethodno 3.600), a u poslednjoj, sestoj zoni 5.000 (pre 900 din). Medjutim, s obzirom na to da se Odluka primenjuje od 1. maja, tarifa u ekstra zoni za velika preduzeca iznosice 18.167, za srednja 14.833, za mala 11.500, a za preduzetnike, trgovce, advokate i slicno 8.166 dinara (za sestu zonu su ti iznosi priblizno sest puta manji). Na ovo treba dodati olaksice (koje ne placaju samo tri velika preduzeca), koje iznose za srednja preduzeca 20, za mala 40, za preduzetnike 60 i za preduzetnike na tezgama 80 odsto. Treba imati u vidu da je u Kraljevu registrovano 19 srednjih i 1.500 malih preduzeca, i oko 3.000 preduzetnickih radnji i da su u proseku za najveci broj obveznika mesecna opterecenja mala i iznose od 200 do 1.000 dinara - naglaseno je u obrazlozenju.
   U raspravi, odbornici su najvise primedbi stavili na metodologiju pripreme predloga Odluke koja, prema njihovom misljenju, nije uvazila objektivno tesku ekonomsku situaciju i nerealno je predlozila visoke tarifne iznose, bez preciznijeg razvrstavanja po delatnostima, ekonomskoj snazi i gradskim zonama.

PRAVOBRANILASTVO U UPRAVI
   U nastavku zasedanja, odbornici su usvojili Odluku o Opstinskom javnom pravobranilastvu (OJP), kojom se organizacija i rad ovog Pravobranilastva uskladjuje sa novom Odlukom o Opstinskoj upravi i Odluku o obrazovanju Komisije za planove opstine Kraljevo. Jednoglasno je usvojen Program mera zastite bilja na teritoriji opstine Kraljevo za 2004. i 2005. godinu, cime je uskladjen sa Zakonom o zastiti bilja. Umesto Dragana Nikolica, za novog clana Komisije za Statut i upravu imenovana je Marina Ilic, diplomirani pravnik iz Kraljeva.
   Sednica je trajala do 18 sati, uz negodovanje odbornika opozicije, a sa dnevnog reda je „skinuto“ razmatranje predloga Odluke o izmenama i dopunama Odluke o privremenim pravilima gradjenja i predlog Odluke o izmenama i dopunama Odluke o parkiranju motornih vozila, odrzavanju parking prostora sa informacijom o radu „Pauka“.
Novi odbornici
   Na pocetku zasedanja predsednik Skupstine, Dejan Milovic, saopstio je da je Izborna komisija umesto odbornika Mirka Vukovica (SPO), koji je postavljen za direktora „Puteva“, resenjem za novog odbornika odredila sledeceg sa liste SPO Branka Vujicica, a po istom postupku umesto odbornika Veroljuba Radakovica (Nova Srbija), koji je izabran za direktora Ibarskih novosti, za novog odbornika Milana Sekularaca, takodje sa liste Nove Srbije. Oni su polozili zakletvu.

Prekid
   Tokom rasprave o predlogu Odluke o lokalnim komunalnim taksama, doslo je do petnaestominutnog prekida sednice. Razlog: prekid diretnog prenosa zasedanja Skupstine na TV Kraljevo, sto je signalizirao odbornik Milan Vukovic (DS), videvsi to na TV monitoru u sali, i upozorivsi na krsenje Poslovnika o radu Skupstine. Tehnicke smetnje su brzo otklonjene, pa je usledio i nastavak zasedanja i direktnog TV-prenosa.Povratak na vrh strane


PREDSEDNIK SKUPSTINE SRBIJE I V.D. PREDSEDNIK SRBIJE PREDRAG MARKOVIC U RAZGOVORU SA ODBORNICIMA - pise Slobodan Rajic
Sudbina Srbije zavisi od njene stabilnosti


    Odgovarajuci na pitanje i primedbu odbornika dr Vladana Karamarkovica da je jedan od najvecih problema svih opstina pa i Kraljeva ogroman centralizam u Srbiji, jer se beogradski funkcioneri hvale da je glavni grad Srbije „najvece gradiliste u Evropi“ posto svi putevi novca vode na sever, predsednik Skupstine Srbije i v.d. predsednik Srbije, Predrag Markovic, rekao je:
   - To bi trebalo novi Ustav da resi. I u Beogradu misle da malo dobijaju. Ne sme da bude prenosa nadleznosti i prihoda kao do sada kada se govorilo „Vratice nam se iz Beograda, iz Republike“. To mora da se obrne. Osnovni princip mora da se postavi Ustavom, a sve ostalo zakonima i podzakonskim aktima. Ne sme da bude citavog niza „podstanica“ koje sada postoje. Pitanje je i sada kojom se brzinom vraca taj novac? Vi ste usvojili budzet koji se prepisuje iz godine u godinu i vi glasate koliki ce da bude deficit. Nema kontrole trosenja sredstava budzeta, pa onda novac rasipa birokratija. Koliko vam je neophodno da kontrolisete oticanje novca prema Republici, isto toliko je potrebno i ovde.
   U odgovoru na pitanja odbornika Vojislava Janicijevica i Predraga Fakina o predsednickim izborima i ustavnoj definiciji statusa Kosmeta, Markovic je istakao da ne zna ko ce da pobedi na predstojecim izborima, ali da bi voleo da na izbore izadje sto vise biraca, da se glasa „za“, a ne „protiv“ nekoga i necega, da sve bude regularno i da novi predsednik bude covek od reci i dela i dugotrajan na toj funkciji. Sto se tice pokrajina, on je rekao da Vojvodina u celini moze da bude definisana u Ustavu, a Kosmet u delu koji se tice integriteta i nepromenljivosti granica, a da ostalo zavisi i od nas i od medjunarodne zajednice.
   - Sudbina Srbije zavisi od njene stabilnosti. Uvek vodite racuna o tome. Interes svih je da ovo podrucje bude stabilno. Velike sile vole da ovde imaju diktatora, pritegnu ga malo i na kraju dobiju sto zele dzabe. Tako je od Paname do Srbije. Ali, za privlacenje inostranog kapitala morate da imate uredjenu zemlju. A kako, kad je ovde sve dovedeno u pitanje, cak i crkva i skola. Zato ja uvek govorim: Nema razloga da se svadjamo! Ne mozete biti opozicija drzavi, mozete vlasti. Tudji interesi moraju da se poklope sa nasim. LJudi se uce tri, cetiri, pet puta da neko ne ispunjava obecanja, zasto nesto nismo uradili kad smo bili nadomak. Sa novim Ustavom stvoricemo bar malu sansu da nam bude bolje i zasto da odlazemo nesto oko cega mozemo da se slozimo za 15 dana?
   Na molbu odbornika Milomira Sljivica da pomogne Kraljevu, gospodin Markovic je primetio:
   - Ne mogu vam pomoci kao predsednik Skupstine. Znam za vase probleme, ali necu da obecavam kao mnogi pre mene koji su ovde dolazili i nista nisu ispunili. Cuvajte se takvih. Danas najvise pricaju o Kosmetu oni koji dole nisu nogom krocili. Ja cu sigurno uticati da vam se pomogne jer nisam slucajno danas u Kraljevu. Ono sto mozete sami - uradite, ne cekajte, kao sto i mi u Skupstini treba sto pre da utvrdimo predlog Ustava jer to samo mi mozemo. Neke stvari vi jedino mozete da uradite.
   Odbornik i poslanik Miljko Cetrovic postavio je pitanje o smanjenju uticaja Vlade na Skupstinu i odgovornosti za nepostojanje institucija. Predrag Markovic je konstatovao da je logicno da parlament kontrolise Vladu, ali i sam zapitao - kako ako nema propisanih i prakticnih mehanizama? Prema njegovim recima, to nije prvi takav slucaj. „Isto je bilo i pre sedam i pre 15 godina, a imali smo i vlade koje su kontrolisale opoziciju, ne vecinu u parlamentu. To se vise ne sme dozvoliti. Nije vazno sta ljudi govore, vec sta stvarno rade. Ja sam prvo opomenuo poslanike opozicije Ilica i Dinkica, pa se zatim Vucic nije ljutio. To sto prija svima, prija i meni i vama. Nema potrebe da se vi meni zahvaljujete, ja samo radim svoj posao“ - zakljucio je Markovic, a razgovor je okoncan konstatacijom odbornika Milana Vukovica da nije dobro sto se o Ustavu rapravlja na redovnoj sednici, sa drugim pitanjima, ali da je ispravno sto je predsednik Skupstine Srbije u realizaciju svoje inicijative krenuo iz Raske oblasti i Kraljeva, gde je nastala vekovna srpska drzavnost koja se danas zaokruzuje.

Imovina
   Na pitanje odbornika Tatjane Djukic kakav ce biti status opstinske imovine koja je sada u vlasnistvu Republike, Predrag Markovic je odgovorio da sa novim Ustavom i zakonima taj odnos, bas kao i sa prihodima, mora da bude obrnut: da opstina bude titular svoje imovine a da deo prenosi na koriscenje Republici. On je rekao i da je sa predsednikom Jovicem i njegovim saradnicima razgovarao da se svim vlasnicima imovine, gde je moguce, ona vrati i pre odgovarajuceg zakona, kao i da bi status i raspodela ogromne imovine Vojske SCG morali mnogo brze da se regulisu.Povratak na vrh strane


PREDSEDNIK SKUPSTINE I V.D. PREDSEDNIK SRBIJE, PREDRAG MARKOVIC, POSETIO KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
„Ako mi ne pravimo drzavu, pravice je neko drugi“


   Tokom posete, Predrag Markovic prisustvovao delu sednice Skupstine opstine Kraljevo, govorio o izradi i donosenju novog Ustava Srbije i odgovarao na pitanja odbornika • Nesporna i sporna ustavna pitanja i nuznost postizanja maksimalne politicke saglasnosti, kako bi Srbija konacno stvorila stabilnu drzavu • Ragovori sa predsednikom opstine Kraljevo, dr Radoslavom Jovicem, i konferencija za novinare

„Za donosenje novog Ustava Srbije presudno je postojanje politicke volje koju su sve parlamentarne stranke do sada iskazale, a ja se nadam da ce tako biti i u daljem postupku“, rekao je Predrag Markovic, predsednik Skupstine Srbije i vrsilac duznosti predsednika Srbije, obracajuci se odbornicima na pocetku cetvrte redovne sednice Skupstine opstine Kraljevo, odrzane u utorak, 13. aprila. Bio je to najvazniji deo Markoviceve posete Kraljevu, koje je prva „stanica“ u njegovoj „turneji“ Srbijom, u okviru koje zeli da cuje sta lokalne institucije i gradjani i njihovi izabrani predstavnici misle o izradi, sadrzaju i donosenju novog Ustava Srbije (istog dana posle Kraljeva trebalo je da poseti i Nis). Prema njegovim recima, „republicki parlament, u kojem se nalazi i pet poslanika iz Kraljeva, mora da zna sta o donosenju Ustava misle ostali parlamenti u Srbiji, pre svega opstinski“.

ZAJEDNO DO USTAVA
Prema Markovicevim recima, skupstinsku odluku da se pristupi celovitoj promeni Ustava Srbije donela je ogromna vecina, koju cine 202 od 203 prisutna poslanika na zasedanju, i to je dobar znak da ce novi Ustav uspesno biti donet.
- Jos je vaznija prihvacenost predloga Ustava u narodu i svih politickih faktora. Do nje se ne moze doci ako se prethodno ne cuje misljenje javnog mnjenja o tome. Lako je zemljama u kojima se sve institucije vekovima nalaze na jednom mestu, na jednom trgu i vidljive su golim okom. Kod njih se u institucijama normalno resavaju svi drzavni problemi. Kod nas je drugacije. Mi smo generacija koja iznova pravi drzavu, jer trenutno ne znamo ni gde su joj granice, a i mnoge institucije ne postoje i ne funkcionisu. Ovde sam, izmedju ostalog, i da vas zamolim da ova institucija funkcionise. Zato sam prvi funkcioner koji je ovde dosao, ne kao partijski, vec kao drzavni funkcioner, u jednu drzavnu ustanovu, da razgovaramo i da se dogovaramo o zivotnim pitanjima - rekao je Markovic.
On je podvukao i da je nova Skupstina Srbije, kad je krenula u ovaj posao, imala u vidu dosadasnji rad na novom Ustavu, pre svega ono sto je uradila Ustavna komisija prethodnog parlamenta i misljenje Venecijanske komisije „da Srbija ima ustavni kapacitet da sama moze da pravi Ustav“. Skupstina se opredelila da se menja citav Ustav i da on sadrzi samo ustavnu a ne ustavno-politicku materiju, jer postoji citav set propisanih prava, poput prava na rad, kojima se ne garantuje i zastita.
Nabrajajuci nesporna pitanja u buducem predlogu Ustava Srbije, Markovic je najpre pomenuo podelu vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku, kao tri samostalna segmenta u svojim domenima. Podela izvrsne vlasti (vlada, predsednik drzave) morala bi da bude precizno definisana i uskladjena, da ne bude dnevno-politickih sukoba i arbitraza u parlamentu. Odgovornost i smenjivost vlasti trebalo bi takodje da budu potpunije definisani, a u slucaju izbora predsednika u parlamentu, to bi moralo da bude dvotrecinskom vecinom. Srbija mora da insistira i na principu nepromenljivosti granica, jer je on nesporan medju evropskim drzavama, to pise u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti o Kosmetu i treba da bude sadrzano i u Ustavu Srbije.

(NE)SPORNA PITANJA
- Problem postoji kod teritorijalne organizacije. Bilo je raznih predloga o simetricnim i asimetricnim pokrajinama, regionima, oblastima... Pri tom, u ovom trenutku nijedan od devet predloga novog Ustava nema ideju o dvodomoj Skupstini. Ne smemo da imamo nijedno sporno pitanje. Mi moramo da imamo onu teritorijalnu organizaciju za koju postoji spremnost za odrzivost. To je kljucno, bas kao i vasa strategija razvoja. Isto je sa Ustavom. Sasvim je izvesno da nijedna pokrajina ne moze da ima sve tri vrste vlasti, pogotovo ne sudsku, jer je nema ni Republika, s obzirom na to da je deo prenela na sud drzavne zajednice SCG, a deo na Medjunarodni sud za ljudska prava u Strazburu, pri Savetu Evrope. Kad Republika nema, kako moze pokrajina!? - naglasio je Markovic.
On je posebno govorio o ustavnoj parlamentarnoj kontroli koja postoji i u skupstini opstine preko raznih komisija i saveta gradjana. Prema njegovoj oceni, u Skupstini Srbije posebno je bitan rad skupstinskih odbora pa je on, kao odgovoran covek, najpre ispunio obecanje da ce raspisati predsednicke izbore, a potom i da ce na celu Odbora za bezbednost i Odbora za finansije biti opozicioni poslanici, zbog efikasne kontrole rada parlamenta i vlade. Pored toga, on je prvi predsednik Srbije koji je posle 1999. boravio na Kosmetu - Uskrs je proveo u Gracanici.

DECENTRALIZACIJA
U nastavku, Predrag Markovic je ukazao na nuznost da se novim Ustavom regulise puna decentralizacija i da opstine u tome aktivno ucestvuju. Pri tom, deo vlasti mora da se prenese sa opstine na mesne zajednice, naselja i druge oblike neposrednog organizovanja gradjana. „To je bolno, ali vlast mora da se priblizi gradjanima, s tim da to ne bude nekadasnji samoupravni haos i demagogija“ - upozorio je on i svoje izlaganje o novom Ustavu zavrsio recima:
- Mnogo smo vremena izgubili. Bilo je raznih nagodbi i „prepucavanja“. Nadam se da nijedna stranka nece opstruirati izradu Ustava, jer bi to bila ostrukcija svoje drzave. Vi, evo, imate grb, a ta drzava nema ni grb, ni zastavu, ni himnu, ni granice, sve je sporno!? Drzavu prave predstavnici politickih elita. Mene se ne tice kojoj ko stranci pripada, jer gradjani od nas ocekuju da im resimo probleme. Kad ste izabrani, onda predstavljate sve gradjane, a ne samo stranku ili samo one koji su glasali za vas. Nema razloga da donosenjem novog Ustava ne napravimo svoju drzavu. Ako je mi ne napravimo, pozelece da je napravi neko drugi!? Kod vas su sa Kosmeta dosli nevoljnici u velikom broju, jer neko nije uspeo da stvori drzavu u kojoj bi oni mogli da zive bezbedno na svojim vekovnim ognjistima.
Zahvaljujuci na izlaganju i poseti gospodinu Markovicu, predsednik opstine Kraljevo, dr Radoslav Jovic, posebno je ukazao na znacaj koju ima ova poseta kao dokaz promene u nacinu komunikacije i kulture dijaloga izmedju Republike i opstine, nadajuci se „da se nikada nece ponoviti vreme kada su republicki drzavni funkcioneri dolaske u Kraljevo zavrsavali u stranackim prostorijama“!? „Cinjenica da se ovako ponasamo dokaz je da dolaze bolja vremena za Srbiju i ova opstina i ubuduce treba da iskazuje svoje stavove ili neposredno, kao danas, ili posredno, preko svojih poslanika“ - zakljucio je dr Jovic, uz uverenje da ce Markovicev primer slediti i ostali republicki funkcioneri.
Predrag Markovic je odgovarao i na pitanja odbornika i novinara i sa dr Radoslavom Jovicem i njegovim saradnicima razgovarao o nekim konkretnim pitanjima i problemima i nacinima njihovog resavanja.Povratak na vrh strane


KONFERENCIJA ZA NOVINARE - pise Slobodan Rajic
Izbori i referendum - istovremeno?

   U pauzi sednice Skupstine opstine Kraljevo, tacno u podne, u kabinetu predsednika opstine Predrag Markovic, predsednik Skupstine Srbije, odgovarao je na pitanja novinara.
Tom prilikom on je, pored ostalog, rekao da je „ustavnu kampanju“ zapoceo namerno u Kraljevu, jer zna sta ovaj grad znaci za drzavnost Srbije, sa kakvim se ogromnim problemima suocava i da ima sposobno i jedinstveno rukovodstvo, a da ce zatim obici celu Srbiju da cuje sva misljenja i sugestije o pitanjima koja se ticu svih nas, o kojima treba raspravljati u Skupstini i prilikom donosenja novog Ustava.
   Markovic je rekao da posle promene Ustava ocekuje i promenu oba zakona koja se ticu lokalne samouprave (o lokalnoj samoupravi i o lokalnim izborima) i da ce od resenja u njima zavisiti i nacin lokalnih izbora i gde ce se sve oni odrzati, pa i u Kraljevu. Naglasio je i da bi raspisivanje referenduma o Ustavu istovremeno sa predsednickim izborima, 13. juna, imalo visestruke koristi, jer bi donelo znacajne finansijske ustede, povecalo motivaciju za izlaznost na biralista i povecalo politicku mobilnost i stabilnost u zemlji, sto je pozeljno sa svih aspekata. Ako to ne bude 13. juna, sledeca sansa za to su lokalni izbori u septembru ove godine.
   On je jos jednom podvukao da je potrebno da se iz Ustava izbaci sve sto je neustavna materija, da se o tome poslusaju strucnjaci, da ocekuje zajednickog kandidata vladajuce demokratske koalicije na predstojecim predsednickim izborima i da ga raduje sto ce na tim izborima biti desetak kivalitetnih kandidata, ocekujuci da ce gradjani izaci masovno na izbore i izabrati nespornog predsednika Srbije. Markovic je takodje rekao da je nedavno usvojeni Zakon o pomoci porodicama haskih optuzenika mnogima naneo velike politicke stete, pre svega zbog neravnopravnog tretmana optuzenih gradjana.Povratak na vrh strane


PRIVATIZACIJA GVOZDJARA: GODINU DANA POSLE (2) - pise Marina Miljkovic Dabic
Kirija za kupljene lokale

   “Privreda moze da vuce jedan grad ili napred, ili nazad. Ako imamo privredu, sve moze da se napravi, ako je nema, propadamo svi. Ako ovom gradu nisu interesantni veliki poreski obveznici, pa i mali, srednji, nebitno - ko je interesantan? Kako misle da se puni opstinski budzet?" - pita se menadzment "Novog Gvozdjara".

   Ako prvi ljudi "Novog Gvozdjara" danas smatraju da privatizacija ovog preduzeca spada u jednu od najuspesnijih aukcijskih privatizacija u Srbiji, to je razlog vise da godinu iza sebe ocene i radnici ovog kolektiva. Dragan Vasiljevic je predsednik osnovne organizacije ASNS-a u "Novom Gvozdjaru".
- Kad su bili kontrolori iz Agencije za privatizaciju, rekao sam im isto: kao drustveno preduzece brojali smo 198 radnika, uslovno receno radnika, jer realno nije bilo zaposleno ni deset procenata; sada je uposlenost oko 90 odsto, eventualno jos deset procenata jos uvek ceka na neko rasporedjivanje. To, jednostavno, nije za poredjenje… Sto se samog licnog dohotka tice, tu se takodje osetio izvestan napredak, ne bas kao sto bismo mi zeleli, to je vec nesto drugo, ali to je zarada primerena nekim realnim okvirima. Dovoljno je reci da se platni fond koji je ranije deljen na 198 ljudi, sada (zbog prelazaka radnika kod clanica konzorcijuma ili penzionisanja) deli na 120 ljudi. Po osnovu prelazaka radnika u firme clanica konzorcijuma, preko 50 ljudi napustilo je "Gvozdjar" i mogu vam reci da, mozda, primaju vece licne dohotke tamo, nego sto bi primali ovde. Koliko ja znam, svi su zadovoljni - kaze nam Dragan Vasiljevic.
Da li ce sada, posle godinu dana (kada nije moglo da bude otkaza), ipak biti otpustanja?
- Postoji realna bojazan kod radnika. Razgovarali smo sa vlasnicima. Imamo cvrste garancije da toga nece biti i njihovu rec da niko ne treba da se boji. Imamo par kolega pred penzijom, ima ljudi koji bi radili nesto drugo, tako da ce proglasavanje tehnoloskog viska opet biti na dobrovoljnoj bazi ili na bazi vremenskog premoscavanja staza do penzije - kaze Vasiljevic.
Prica se da je pre godinu dana veleprodaja bila bez realizacije, a da je sektor maloprodaje u devet objekata imao zajednicki dnevni promet tek dvadesetak hiljada dinara, da su radnici u objektima "Gvozdjara" prodavali svoju robu.
- Realno receno, bilo je toga… Vodjen tim saznanjima, direktor je poostrio bas Sluzbu unutrasnje kontrole. Interesantno je da je postojalo ubedjenje da je toga bilo mnogo, medjutim - nije. Bili su to neki pojedinacni slucajevi. LJudi su radili sta su radili, tipicno za drustveni sektor. Radnici kao radnici: verujem da cete i sada naci neke koji su nezadovoljni, ali vecina je onih koji su uposleni, rade i primaju, u odnosu na ono od prosle godine - kudikamo vise. Imali smo srecu, ipak su ovo ozbiljni ljudi: nije da ja sada nesto laskam, ali njihove firme stoje iza njih, oni imaju neko ime - kaze Dragan Vasiljevic.
"Nasa iskustva, bilo u privatizaciji "Gvozdjara", bilo uopste kao privrednika, mogu puno da doprinesu da ovaj grad, ipak, krene. Moramo da priznamo da nam poslednje tri-cetiri godine grad stoji u mestu. Kao privrednici iz Kraljeva, mi smo dosta sebe i svog rada ulozili u ocuvanje "Gvozdjara" i radnika koji su ovde zateceni. Smatramo da smo na primeru "Gvozdjara" pokazali da smo uradili nesto za Kraljevo i spremni smo to i dalje da radimo." Ovako danas, godinu dana posle aukcije, govore dva prva coveka "Novog Gvozdjara", Miroslav Tlacinac i Milan Scepovic.
- Iznos obaveznih investicija koji je bio oko 250.000 evra (tokom prvih godinu dana), mi smo bili prinudjeni da premasimo za sest meseci. Sada smo u postupku registracije nasih ulaganja preko revizorskih kuca. To ce biti priznato u mnogo vecem obimu nego sto smo bili u obavezi da uradimo - kaze Miroslav Tlacinac, direktor "Novog Gvozdjara".
- Nismo imali problema sa Agencijom za privatizaciju, nismo sa radnicima, nismo imali neke probleme koje svi imaju. Nas osnovni problem je privredni ambijent u kojem radimo i koji je jako nepovoljan, a prema nekim informacijama iz Privredne komore i iz Vlade, smatramo da on nece biti bitnije nabolje promenjen ni ove godine. Vidite i sami da se ne menja, da je sve odlozeno, svi ocekuju izbornu godinu - procena je Milana Scepovica, zamenika direktora "Novog Gvozdjara".
Sagovornici "Ibarskih novosti" tvrde da imaju problem u komunikaciji sa gradskom vlascu. Jednostavno, nista licno, ali kazu - "nemate sa kim da razgovarate, non-stop se menjaju, smenjuju, verujemo da bi svi izasli u susret, ali ne mogu". Privreda moze da vuce jedan grad ili napred ili nazad, kazu. "Ako imamo privredu, sve moze da se napravi, ako nemamo, propadamo svi. Ako ovom gradu nisu interesantni veliki poreski obveznici, pa i mali, srednji, nebitno - ko je interesantan? Kako misle da se puni taj opstinski budzet?" - pita se menadzment "Novog Gvozdjara".

Miroslav TlacinacDUGOVANJA
- Prakticno, otkada smo dosli ovde, pokusavamo da sagledamo kako lokalna vlast i mi jedni drugima mozemo da pomognemo. Kada smo dosli ovde, bili smo suoceni sa ogromnim dugovanjima javnim preduzecima. Dugove "Elektrodistribuciji", "Vodovodu", Toplani", "Cistoci" mi smo, uglavnom, sanirali, ali nismo uspeli da uplatimo dug Direkciji za planiranje i izgradnju po osnovu obaveza poreza na imovinu i obaveza za gradjevinsko zemljiste. Prvo, zato sto je taj dug iz 2001. i 2002. godine i delimicno iz 2003. kada mi nismo bili ovde. Mi smo trazili, ne bezeci od tog duga, da lokalna samouprava otpise deo tog duga zato sto je nerealno obracunat, pogotovo kad je u pitanju porez na zemljiste. Bukvalno, u "Novom Gvozdjaru" je, prema aukcijskoj dokumentaciji, vrednost zemljista na skladistu bila jednaka vrednosti svih ostalih objekata. I posto je na tako nerealnu vrednost obracunat porez, on je iznosio ogromnu sumu. Ponudili smo, i danas ta ponuda stoji: da isporucimo robu javnim preduzecima, da nam se bar 50 odsto te robe plati, a da 50 procenata tog duga prema Direkciji i porezu na imovinu odradimo. Medjutim, kao da niko nema sluha da kaze: "Dajte da pomognemo ljudima zato sto to nije dug koji su oni napravili, jer su oni ipak obezbedili 150 radnika i doprineli da grad lepse izgleda, da bude snabdeven, da ljudi i u Kraljevu mogu da kupe robu kao u Beogradu, robu koju im nudi svetsko trziste! - kaze Miroslav Tlacinac, direktor "Novog Gvozdjara".
Pitamo: da li je dug bio prikazan u aukcijskoj dokumentaciji? Odgovaraju da jeste, ali da u trenutku kupovine oni nisu mogli da znaju da li je realan, kao i da su tek kasnije utvrdili da je, kako tvrde, u pitanju potpuno nerealna cifra.
- Poenta je u tome sto je aukcijska dokumentacija pripremana na osnovu nekadasnje procene vrednosti imovine "Gvozdjara", koju su radile strucne sluzbe pri kraljvackom "Autotransportu" 1998. godine. Da bi se izbalansirala realna vrednost "Gvozdjara", zbog kreditnog potencijala, "napumpana" je vrednost zemljista, jer se u tom trenutku nije placao porez na zemljiste. Kasnije je porez na zemljiste ubacen u porez na imovinu i onda je, na osnovu toga, izvrsena procena vrednosti zmljista. Dakle, mi ne sporimo dug, on je nominalno realan, ali smo trazili da se formira zajednicka Komisija koja bi utvrdila koja je trzisna vrednost tog zemljista i na osnovu toga da se na to zemljiste placa porez - objasnjava Milan Scepovic, zamenik direktora "Novog Gvozdjara".

"SPORNI" LOKALI
Decembra 2000. godine, SO Kraljevo ponistila je svoju odluku iz 1979. godine o dodeli cetiri lokala na trajno koriscenje i raspolaganje "Gvozdjaru": objekata "Tehnometal", "Metal" i "Hem-kolor" u Krljevu i "Tehnometal" u Cacku koji je zamenjen sa preduzecem "Prosveta" iz Cacka. NJihova vrednost uracunata je u pocetnu vrednost "Gvozdjara", a samim tim su je i novi vlasnici platili kroz prodajnu cenu. Posto se radi o problemu nacionalizovane imovine koji treba da bude resen u okviru Zakona o denacionalizaciji, predstavnici "Novog Gvozdjara" traze da, buduci da vlasnik ove imovine nije opstina, vec republika, SO ukine ovu pravno neodrzivu odluku.
- Radi se o apsurdu da nam drzava proda nesto, a da nam posle to oduzme. Mi samo trazimo da raspolazemo onim sto smo kupili. Ti lokali zaposljavaju 40-ak radnika. Nudili smo i drugu varijantu lokalnoj samoupravi. Rekli smo: "Kad vec insistirate na tim lokalima, s obzirom na to da je doneta vec druga presuda u vasu korist, onda uzmite i tih 40 radnika i zbrinite i njih! A ne da radnici i troskovi ostanu "Gvozdjaru", a da lokali pripadnu opstini i da onda jos trazi od nas da placamo kiriju za te lokale! - kaze Tlacinac.
Milan Scepovic- Opstina Kraljevo usla je u nesto u sta se nije upustila nijedna opstina u Srbiji. Sada se vodi sest sporova koji idu do Vrhovnog suda i koje nijedan sud ne moze da raspetlja. Bio sam u Republickoj direkciji za imovinu, u Republickom javnom pravobranilastvu, u Ministarstvu za lokalnu samoupravu i razgovarao sa najkompetentnijim ljudima u toj oblasti. Na kraju se sve svede na to da moramo da sacekamo Zakon o denacionalizaciji. Taj zakon mora da bude donet. Svi sad pricaju o povracaju imovine. U redu, povracaj imovine… Ali, sta raditi sa odrzajem imovine? "Gvozdjar" neke lokale koristi od 1957. godine. Svuda postoje zapisnici o primopredaji. Nakon toga su bila renoviranja. Niko ne moze da spori da je svako od renoviranja vredelo vise od pocetne vrednosti lokala, pa dodajte na to vrednost zemljista i doci cete da odrzaj zemljista sada nekoliko puta premasuje vrednost lokala. Vratite vi sada to kompletno u ovom stanju naslednicima bivseg vlasnika, ali sta cete sa pravima ovog koji je toliko ulozio i investirao u lokal? Onda ce on potrazivati od drzave. Sta je tu sad bolje? Kompromis mora da se nadje. Ima lokala koji su nekoliko puta bili predmet trgovine. Ne treba niko da bude ostecen, ali nemoj da iko misli da ce biti tako lako obestecen, ni mi koji smo kupili to, ni drzava koja nam je prodala, ni naslednici bivseg vlasnika. Svako ce morati da se odrekne ponecega, ali najgore je bezati od problema - ocenjuje Milan Scepovic.

OTETO I PROKLETO
Prvi ljudi "Novog Gvozdjara" pitaju se zasto sporna odluka vazi samo za deset, a ne i za ostale opstinske lokale:
- To je uradjeno samo protiv "Srbije", "Stoteksa" i "Gvozdjara". Moglo je da bude uradjeno protiv svih ostalih firmi. Sta bi bilo sada da imate zatvorene sve "Stoteksove", "Srbijine" i "Gvozdjareve" radnje? Sta je tu od interesa za grad? To je vec nekoliko hiljada porodica na ulici, zatvorena glavna ulica koja bi izgledala gore nego kasaba. Evo kako "Crvena zvezda" izgleda. Treba li tako da izgleda glavna ulica? Oteto je prokleto. Sta ce sad, neko da otme to od nekoga ko je posteno kupio, pa da vrati onom bivsem, pa se vrsi nova otimacina. Taj zakon nije jednostavan, ali ce morati da bude donet. Mi se samo pitamo: zasto nasa opstina strci ispred Republike? To je zakon koji se resava na drzavnom, a ne na opstinskom nivou.
- Gledano od spomenika: leva strana Omladinske ulice su bivsi vlasnici. A desna strana, sta je sa njom? I tu su nekada bili bivsi vlasnici ciji su objekti poruseni, izgradjene su zgrade i te zgrade stoje, sta sa njima? Mi se zalazemo da to drzava resi, da nadje neko resenje o pravilnom obestecenju bivsih vlasnika, a da nas pusti da radimo. A ne da nasa opstina resava problem drzave - samo nasa opstina i, koliko je nama poznato, u Srbiji jos opstina Smederevska Palanka i niko vise - kaze direktor "Novog Gvozdjara".
Ocenjujuci da je kreditna politika banaka na podrucju opstine Kraljevo nepovoljna, celni ljudi "Novog Gvozdjara" traze od lokalnih vlasti da uticu bar na one banke kod kojih je deponovan opstinski budzet da omoguce znatno povoljnije kredite za privredu Kraljeva.
- Predlazemo da se i u banke "Novog Gvozdjara" ili banke clanova Konzorcijuma deponuje deo sredstava opstinskog budzeta za koju bi opstina dobila kamatu, a nama bi bilo omoguceno lakse obezbedjenje povoljnih kredita - porucuju.

O MEDIJIMA I POLITICARIMA
- Osim lista "Ibarske novosti" i Televizije Melos, lokalni mediji jako malo paznje posvecuju privredi. Kad kazem paznje, ne mislim u smislu da mi vrsimo marketing, ali radio i televizija, kao dva jaca, snaznija i uticajnija medija od "Ibarskih novosti", malo ili nimalo ne prate privredu. Ako "Ibarske novosti" kao kuca ne shvate da moraju kriticki da prate privredu ovog grada, da istrazuju i da prozivaju sve sto ne valja, ne znam gde cemo stici. O problemima privrede se ne govori, a kad ne znas sta je problem, ne znas ni kako da ga resavas. Nasi lokalni politicari strasno malo poznaju privredu Kraljeva. Ako im vasi mediji ne pomognu, njihova zainteresovanost i dalje nece postojati. Oni nisu ljudi iz privrede! Pogledajte ko je tamo: predstavnici javnih preduzeca, "ljudi iz budzeta"… Koliko privrednika, procentualno, ima medju odbornicima? - pita Milan Scepovic.
IN: Ne mislite valjda da kazete da lokalni politicari o stanju privrede u svojoj opstini treba da budu informisani iz lokalnih medija?
- Znali bi malo vise kada bi im vas medij malo pomogao. Nema ozbiljnije televizije ni radija u Srbiji koji nema makar jednu emisiju nedeljno posvecenu privrednim tokovima u vlastitom gradu. Ako ste servis gradjana i ako imate deo budzetskog kolaca, morali biste da propratite i tu sferu. Toliko toga imaju privrednici da kazu i toliko toga ce biti jasnije svima. Tako cemo napraviti odgovornije politicare, jer cemo ih upoznati sa realnim problemima - kaze Scepovic.Povratak na vrh strane


PISMO IZ BAGDADA
Kraljevcanin u Sadamovoj fotelji

   Ponovo sam na internacionalnom aerodromu "Sadam Husein" u Bagdadu, samo dva dana posto sam stigao ovde. Zajedno sa sedmoro kolega cekam avion za Bejrut. Receno nam je da avion slece izmedju 12:00 i 14:00, a polece nazad nakon 20 minuta, sto znaci da treba da budemo spremni u svakom trenutku da krenemo. Ispostavice se da to i nece biti tako brzo. To pomalo lici na moj dolazak iz Jordana pre dva dana. Avion Air Serv-a, nekomercijalnog oficijalnog avio prevoznika UN koji se specijalizirao za prevoz ljudi u ugrozena podrucja, iz bezbednosnih razloga nije imao unapred odredjeno vreme poletanja.
Trebalo je na aerodrom doci oko 7 sati, a na licu mesta ce se videti kada avion polece. Moj kolega Daren, koji je vec putovao Air Servom, ubedio me je da odemo oko pola osam, jer osoblje nikada ne dolazi na vreme. Stigli smo oko pola osam i nikoga nije bilo tamo. Lik se polako dovukao na posao oko 8, uspeo da zagubi jednu od mojih torbi, iako je pored naseg aviona, koji prima 15 putnika, na celom aerodromu bio samo jos avion koji ide u Palestinu i koji prima ne vise od 30 putnika. Kakva je procedura kad vam se zagubi torba koju niste cekirali, i to kod avio prevoznika koji ne postoji?
Verovali ili ne, odvezli su me do palestinskog aviona, popeli u kargo deo i rekli: Trazi! Hehe... kako bi se u Palestini obradovali mojoj majici John Kerry for President!
E sad, sta mi se sve desilo u ta dva dana, od poletanja u utorak do sada...
Sletanje u Bagdad. Suludi manevar kojim se piloti ovih malih letelica sluze zove se corkscrenj, jer avion ponire putanjom spirale sa visine od 15.000 stopa. Ovo se radi zato sto je klasicno sletanje isuvise rizicno, “psi laju na karavane”...
Znaci, lik se obrusava sa 15.000 stopa, a u stomaku osecaj kao kada se spustate niz superbrzi tobogan (zeludac pritiska grlo), i traje jedno 20 godina (5 minuta valjda, ali nikad kraja). Najjaca fora je sto sam ja sedeo odmah iza pilota. Nije bilo nikakvih vrata izmedju nas, pa sam mogao da cas gledam njih, cas u crnu zemlju prema kojoj se obrusavamo. Piloti su za vreme tog manevra pritiskali sve moguce dugmice, kao kasirka u “C marketu”, na onim starim kasama. Likovi su bili mnogo profy, sleteli su, zakocili posle jedno 200 metara, otvorili vrata i rekli: Ladies and gents, njelcome to Baghdad!

SUKI
Aerodrom Sadam Husein je jedna ogromna fenomenalna gradjevina koju je sredinom 80-ih gradilo neko nase preduzece. E sad zamislite ogromni supermarket u koji dnevno udje pet kupaca. Spooky, nigde nikog.
Na izlazu nas ceka Suki s dvojicom vozaca i dva automobila. Zasto dva? Ako se jedan pokvari, drugi je tu. Navlace nam pancire i krecemo ka centru. Ko je Suki?
Aleksandar Sukiban - fenomenalno osuncani Indonezanin, ciji imidz odudara od prosecnog Indonezanina u dva aspekta: visok je vise od dva metra i govori klasicnim novobeogradskim akcentom! Suki je iz mesovitog srpsko-indonezanskog braka i uspeo je da od oba roditelja nasledi najbolje osobine. Izgleda kao fotomodel i sve zenske u firmi otkidaju na njega. Inace, on je glavni covek u D.C.-u za poslove logistike, bezbednosne procedure itd. Pre pola sata smo padali “u dert” uz Tomu Zdravkovica koga ima na hard disku!
Suki me je prvog dana uputio u situaciju, i poslao na spavanje jer sam izgledao kao avet. Vec sutradan je bilo previse rizicno da se ide na posao (verovatno ste culi da su se Suni i Sia ekstremisti udruzili protiv Amera, i to je sada nevidjena frka, zbog koje smo i evakuisani u Liban), tako da smo otisli u Green Zone da iskuliramo. To kuliranje je uistinu pravo kuliranje, jer se ta zona nalazi oko nekadasnje radne rezidencije Sadama Huseina i u njoj. Tu je njegov dijabolicni sin Udaj i ostala Tikritska mafija imala svoje haciende, dok bi bilo koji obican gradjanin smesta bio upucan pre nego sto uopste pomisli da kroci na posed. Mi smo uglavnom blejali pored bazena, Suki se kupao (temperatura je uveliko preko 30 stepeni), klopali dzaba klopu u ogromnoj kuhinji CPA i sopingovali u shopping mall-u (prodavnici koja ima americku robu po americkim cenama). Foto atrakcija je fotografisanje u Sadamovoj luks fotelji.


OTMICE
Vracajuci se nazad u hotel, polako smo se pripremali za ono sto nas ceka. Stizale su vesti o otmicama stranaca, o napadima koji se ocekuju sutra, u petak, nakon odlaska u dzamiju (petak je sveti dan, kao kod nas nedelja), a narocita paznja je posvecena suboti, kada Sia muslimani slave neki od svojih najvecih praznika. Sia zajednica je sada velika nepoznanica, jer su krenuli u napad na svoje saveznike i oslobodioce Amere, zato sto su Ameri krenuli da uhapse mladog imama Muktada el Sadra, zbog ubistva rivalskog imama koji je bio pro-njestern tip. Mladi Muktada se pametno zabarikadirao u najsvetiju dzamiju u Nadzafu, okruzen sa nekoliko hiljada svojih ratnika. Ameri su probali da ga uhite, ali je to rezultiralo pobunama u desetak gradova. Te pobune su se uglavnom zavrsavale povlacenjem okupatora. U toj bezaniji, narocito se istakao ukrajinski korpus, cuveni Kozaci, koji su predali neki mali grad za manje od pola sata.
Posto je postalo izvesno da je poceo lov na strance, resili smo da palimo negde. Suki i ja smo bili za to da se ide u Kurdistan, koji je slobodna i fino organizovana autonomna teritorija na severu Iraka. Do tamo se stize posle pet sati voznje. Medjutim, ostali su se plasili blokada na putu. S pravom, jer su svi stranci oteti upravo blokadom puteva. Suki i ja se nismo plasili iz dva razloga:
- Imamo srpske pasose. Niko nas ne bi otimao jer nemaju koga da ucene nasim pogubljenjem
- Suki mi je otkrio da imamo 2 kalasnjikova, u narodu poznata kao AK 47, tako da sam vec zamislio nas dvojicu u prvom autu u konvoju s dva kalasa na prozorima. 'De ste sad pobunjenici?!!
Na srecu (ili nesrecu), ekipa nas je odgovorila od ovog brilijantnog plana i odlucila da se danas za vreme molitve iskrademo iz Bagdada. Iskrademo je malo blaga rec za kretanje motornim vozilom brzinom od 160 kroz grad, ali ne moramo sad bas u sitnice. Akcija je za sada uspela, jer smo na aerodromu. Medjutim, poslednjih pola sata su detonacije jake i u blizini, pa postoji mogucnost da ce aerodrom biti zatvoren.
U ovom momentu avion kruzi iznad aerodroma dok se situacija malo ne smiri. Posto mi je baterija pri kraju, ovaj mail cu verovatno zavrsiti u Bejrutu.

***
P.S. Ovoj prici nema kraja. Pre pola sata ispaljena je raketa zemlja-vazduh na avion koji je kruzio iznad aerodroma. Naravno, nista ne moze da dohvati avion na 20.000 stopa, ali to je bilo dovoljno da se aerodrom zatvori do daljeg. Zato smo sada svi u hotelu "Bristol", zapravo grupaciji vojnih montaznih baraka u sklopu aerodroma. Cekamo da se nesto desi. Najverovatnije ce taj nas avion, koji je ipak na kraju sleteo (sta drugo), poleteti rano ujutro, dok banditi spavaju. Videcemo kakvo je zezanje uvece sa marincima. Znam sigurno da necu da obucem Marijinu majicu "Yankee stay home”.

Slobodan Milic,
Bagdad, 9. april 2004.
specijalno za Ibarske novosti

(Autor je Kraljevcanin. Trenutno je zaposlen u americkom NDI - Nacionalni demokratski institut.)Povratak na vrh strane


 KAKO DjACI BIRAJU ZANIMANJA - pise Vesna Mrakovic Jokanovic
Zarada nije presudna

    Najtrazeniji: ekonomska skola i pravni fakultet •Trecina studenata zeli da radi u inostranstvu •Najvise uticaja na izbor zanimanja imaju roditelji i prijatelji, a najmanje strucnjaci, nastavnici i mas-mediji

Jedna od najvaznijih zivotnih odluka je izbor zanimanja, a trenutak u kojem ce buduci srednjoskolci i studenti morati da je donesu, sve je blizi. Koliko je tesko pravilno odabrati, govori i podatak da na trzistu rada gotovo da nema deficitarnih zanimanja i da na posao, vec godinama, ceka veliki broj bivsih djaka skoro svih kraljevackih srednjih skola. Anketa, koju vec deset godina sprovode strucnjaci Nacionalne sluzbe za zaposljavanje, o profesionalnim namerama maturanata osnovnih i srednjih skola u Srbiji, treba da pomogne djacima pri izboru skole i zanimanja, ali i Ministarstvu prosvete prilikom planiranja upisne kvote u pojedinim obrazovnim profilima. Zbirni rezultati ove ankete govore da su danasnje generacije ucenika svesne realnosti koja ih okruzuje i da bolje procenjuju svoje mogucnosti.

OSNOVCI
Prema anketi u kojoj je prosle godine ucestvovao svaki deseti ucenik zavrsnog razreda osnovne skole, 98 posto djaka smatra da je izbor zanimanja vazan i da je o ovoj temi dobro informisano. Najvise podataka vaznih za izbor zanimanja (vise od 50 posto), deca dobijaju od roditelja i rodjaka. Na drugom mestu je skola (28 odsto), a 11 posto djaka je izdvojilo drugove, poznanike i svoje vrsnjake. Strucnjaci za profesinalnu orijentaciju se kao izvor informacija javljaju u samo pet posto slucajeva, a mas-mediji (stampa, radio, TV, filmovi) u manje od dva posto slucajeva. Za razliku od ranijih godina, vise od polovine ucenika zeli da upise cetvorogodisnju strucnu skolu, petina se odlucila za gimnaziju, a nesto manje od toga (18 odsto) za trogodisnju skolu. Ubedljivo najtrazenije zanimanje je ekonomski tehnicar, a daleko iza njega slede maturant gimnazije, elektrotehnicar racunara, policajac, medicinski, pa farmaceutski tehnicar i medicinska sestra. Zanimljivo je da je automehanicar ispred maturanta gimnazije jezickog ili drustvenog smera. Fizioterapeut, frizer i prodavac su ispred maturanta gimnazije matematickog ili prirodnog smera, a kuvar, veterinarski i turisticki tehnicar, ispred zubnog i pravnog tehnicara ili konstruktora i elektrotehnicara energetike.
Vecina djaka smatra da su zanimanje izabrali u skladu sa svojim zeljama i da je uspeh u skoli bio presudan. Polovina djaka se pri izboru rukovodila interesovanjem za odredjeno zanimanje, za petinu je najvazniji sklad sa njihovim znanjem i sposobnostima. Dobra zarada i lako zaposlenje su najbitniji za 15 posto ucenika, a zelja roditelja za 8 posto djaka. Dobro je i sto raste broj dece koja bi prihvatila stipendiju ili kredit za skolovanje u deficitarnom zanimanju (24 odsto) i sto ogromna vecina ima alternativno zanimanje. Na kraju, 71 posto djaka namerava da nastavi skolovanje posle srednje skole, a manje od trecine da potrazi posao.

SREDNJOSKOLCI
Najvise odlicnih i vrlo dobrih ucenika (67 odsto) ima u zavrsnim razredima gimnazije, u cetvorogodisnjim skolama ih ima 46, a u trogodisnjim 25 posto. Dok maturanti gimnazije i cetvorogodisnjih skola najvise informacija o izboru studija ili zaposlenja dobijaju od prijatelja i vrsnjaka i sadasnjih i bivsih studenata (roditelji su na drugom mestu), djaci trogodisnjih skola se najvise oslanjaju na roditelje, prijatelje, nastavnike i iskustvo zaposlenih. Mediji i strucnjaci za profesionalnu orjetaciju su i ovde zanemarljiv izvor informacija (oko 1 odsto). Skoro svaki gimnazijalac zeli da nastavi skolovanje, a svaki cetvrti djak cetvorogodisnjih i trogodisnjih skola planira da se odmah zaposli. Zanimljivo je i vrednovanje stecenog znanja. Djaci trogodisnjih skola su delimicno ( 26 odsto) ili potpuno (67 odsto) zadovoljni, a samo 7 posto je nezadovoljno stecenim strucnim znanjem. U cetvorogodisnjim skolama potpuno je zadovoljno 16 posto, delimicno 71 i nezadovoljnih je 13 posto ucenika.
Najtrazeniji su pravni, ekonomski, filoloski, prirodno-matematicki i filozofski fakulteti. Slede medicinski, tehnicki, uciteljski, politicke i organizacione nauke, elektrotehnika i visa poslovna skola, a pri dnu su bioloski, defektoloski i tehnicko-metalurski fakulteti. Gimnazijalci najradije upisuju pravni, ekonomski, filoloski, prirodno-matematicki i filozofski fakultet, a ostali maturanti ekonomski, poslovni, privatne fakultete, pravni i visu skolu unutrasnjih poslova. Pri izboru studija, za trecinu maturanata, najvazniji je sklad sa interesovanjima i sposobnostima, a gotovo isti broj djaka motivise dobra zarada. Mogucnost usavrsavanja vazna je za 16 posto srednjoskolaca, a za 10 posto je vazno da je posao stalan ili zanimljiv. Vise od trecine maturanata zeli da se zaposli u inostranstvu, gimnazijalci vise vole da rade u privatnim, a ostali djaci u drzavnim firmama.
Studija o profesionalnim namerama djaka zavrsnih razreda osnovnih i srednjih skola i gimnazija nije uradjena, ali se, kazu strucnjaci, ne ocekuju drasticna odstupanja.Povratak na vrh strane


LOKALNO EKOLOSKI AKCIONI PLAN KRALJEVA (procena trenutnog stanja buke) - pise Marko Slavkovic
Postepeno razaranje organizma

   Iako su gradjani sada, mnogo vise nego ranije, svesni svojih prava, buka se, kao problem, jos uvek potcenjuje, jer "od toga niko nije umro". Tacno je da buka ne ubija "na mestu", ali kod osetljivijih osoba doci ce vremenom do trajnih ostecenja, do secera u krvi ili cira na zelucu, ili necega slicnog, sto polako, ali sigurno, razara. Ako cak i iskljucimo zvucno razbojnistvo, ili teror buke - dovoljno je to svakodnevno zvucno smece koje zatrpava stanovnistvo u gradovima da kvalitet ljudskog zivota smanji i da zivot zagadi.
Osnovni izvor buke u gradovima je buka autosaobracaja, koju mozemo rangirati, zavisno od gustine saobracaja i strukture vozila, kao zvucno smece - u najpovoljnijem slucaju, i kao zvucni teror - u najgorem.
Gradjani su spremni da otrpe buku, ako je to cena zadovoljenja nekih opstih potreba, i ako su uvereni da vlasti cine sta mogu da se buka smanji. Medjutim, ako gradjani dozivljavaju buku kao posledicu nemara, ili bezobzirnosti - bilo o kakvoj buci da je rec - takvu ce buku smatrati nepodnosljivom, i takva buka ce im, sigurno, naneti najvise stete.

Zastarele masine i arogancija privrednika
Pocetkom devedesetih godina, problem buke u Kraljevu, kao sto je verovatno bio slucaj i u drugim mestima Srbije, naglo je dobio na znacaju. Bilo je to vreme teskog zivljenja, kada su mnogi gradjani videli svoju sansu u privatnom preduzetnistvu. Po pravilu, u biznis se kretalo bez dovoljno sredstava, pa su ljudi tako otvarali kafice i druge usluzne radnje u stambenim zgradama, servisne i proizvodne radionice u supama i garazama, a strugare, kamenorezacke radnje i stovarista - u stambenim naseljima. Umesto savremenih masina, dizajniranih prema strogim zahtevima zastite na radu i ocuvanja okoline, u pogon su neretko stavljane masine zrele za otpad, a ponajcesce masine zanatske izrade, napravljene u isto takvim ili slicnim radionicama. Naravno da su te masine bile bez ikakve tehnicke dokumentacije, a da o atestu u pogledu buke i ne govorimo. Ako se ovoj uznemiravajucoj slici doda jos i, skoro bi se moglo reci, uobicajena arogancija i bezobzirost novih privrednika, kojima je “krenuo posao”, sasvim je razumljivo da je problem buke morao da eksplodira, i da su prijave pocele da stizu ekoloskoj inspekciji sa svih strana.
Posao inspektora, koji u ovakvim uslovima radi bez potrebnog iskustva i bez znanja, jer nije imao gde da stekne ni jedno ni drugo - nimalo nije lak. Ovo utoliko pre sto inspektor ima sa jedne strane propise koji su daleko od striktnih uputstava sta u konkretnom slucaju valja uraditi, a sa druge strane mora da bude svestan cinjenice da je zemlja siromasna i da ljudi moraju da rade - i da se drasticne mere, kao sto je zabrana delatnosti, mogu izricati samo u onim slucajevima gde nema nikakve nade da se problem buke moze resiti u nekom razumnom roku. Naime, nikome nije izrecena mera zabrane delatnosti zbog nepostojanja zakonom propisane tehnicke dokumentacije vezane za buku sporne masine ili uredjaja, ili zbog nedostatka dokaza o zadovoljavajucoj zvucnoj izolaciji tavanice, odnosno pregradnog zida. Zahtevima da se takva dokumentacija obezbedi (a takva testiranja podrazumevaju izuzetno skupa merenja), moglo se samo pripretiti, kako bi se prekrsilac naterao da preduzme mere za sanaciju buke. Ali, tu se problem buke ne zavrsava, nego tek pocinje.
Resavanje problema buke pocinje uvidjajem. Ako se ostavi po strani cinjenica da ne postoji tehnicka dokumentacija o konkretnom izvoru buke, inspektoru preostaje jedino da zahteva merenje, kojim ce se ustanoviti da li je u datom slucaju prekoracen dozvoljeni nivo buke. Iskustvo pokazuje da strucni nalaz, tj. ocena situacije u pogledu buke, pa samim tim i inspektorova odluka u datom slucaju, u znacajnoj meri zavisi od toga koja je ovlascena organizacija vrsila merenje. Cinjenica je, naime, da svaka od tih organizacija ima neku svoju ustaljenu praksu merenja, a da se te prakse medjusobno razlikuju. Radi se o tome da procedura merenja nije striktno propisana, niti su dovoljo precizno formulisani osnovni pojmovi kao sto su: merodavni nivo, referentni interval, postojeci nivo buke i sl. Ako je u pitanju buka iz izvora izvan zgrade stanovanja podnosioca prijave, a procenat takvih prijava je oko 50 odsto, onda konacna ocena o tome da li je prekoracena dozvoljena granica buke zavisi od akusticke zone u kojoj se zgrada nalazi. Ako zoniranje nije izvrseno, nego se strucnoj organizaciji prepusta da, pored merenja, odredi i akusticku zonu date lokacije, mogucnost za proizvoljna tumacenja, pa i zloupotrebe, sasvim je ocigledna.

Masinski fakultet merodavan
U Kraljevu postoji Masinski fakultet, kao ovlascena organizacija za merenje buke, i u okviru te institucije postoji ekipa koja se bavi problemima buke. Jos 1995 godine, na naucnom skupu o buci i vibracijama u Nisu, ukazano je na nedostatke postojecih propisa, o kojima je napred bilo reci. Nazalost, propisi su i danas onakvi kakvi su bili pre deset godina.
Na inicijativu, i uz puno angazovanje Opstinske ekoloske inspekcije, na Masinskom fakultetu u Kraljevu uradjen je predlog opstinske odluke o merama za zastitu od buke, koja je usvojena pocetkom leta 1995. godine. U sklopu ovog poduhvata, izvrseno je i prvo sistematsko merenje buke na teritoriji opstine Kraljevo, koje je uradio Masinski fakultet u Kraljevu.
Glavna poglavlja te odluke su: merenje buke, akusticko zoniranje teritorije opstine i mere za zastitu od buke (ukljucujuci i kaznene odredbe).
“Mere za zastitu od buke” jeste poglavlje ciji je cilj da obezbedi neophodne instrumente za samostalan rad inspektora, tako da se u nizu slucajeva resenje moze donositi i bez merenja buke (u nekim slucajevima povremene isprekidane buke merenje ce biti cak “stetno”, jer moze posluziti kao osnov za legalizovanje neprihvatljive buke). Na primer, inspektor je ovlascen da zabrani rad sa otvorenim vratima/ prozorima za sve radionice u naseljenim mestima cija delatnost ukljucuje bucne radne operacije kao sto su: rezanje, brusenje, mlevenje, zakivanje i slicno, bez obzira na nivo buke. Znatan deo ovih mera odnosi se na regulisanje uslova pod kojima se moze izvoditi muzika u ugostiteljskim objektima; taj deo odluke je u medjuvremenu pretrpeo izmene i dopune, kako bi se za buku ove vrste obezbedila sto efikasnija kontrola.Povratak na vrh strane

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

SLAVNA MEKSICKA KNJIZEVNICA U KRALJEVU - pise Bojana Milosavljevic
Svi njeni dragi Srbi

   Marija Amparo Eskandon, meksicka hit - knjizevnica, u utorak uvece ucestvovala u promociji svoje knjige "Dragi moji sveci," u organizaciji kraljevacke Biblioteke "Stefan Prvovencani". Ovaj bestseler latinoamericke knjizevnosti, preveden na 18 jezika u 60 zemalja, kod nas objavila beogradska izdavacka kuca "Cepter buk". Knjizevnoj veceri prisustvovao i Karlos Rodrigez Inkesada, ambasador Meksika u SCG

Roman - prvenac "Dragi moji sveci" doneo je Mariji Amparo Eskandon, meksickoj knjizevnici koja zivi i radi u Los Andjelesu (SAD), medjunarodnu slavu i brojna domaca priznanja i nagrade (kao i istoimeni film snimljen prema ovoj knjizi). Do objavljivanja ovog romana 1999. godine, Eskandon je pisala kratku prozu, a jos u 17. godini objavila je, kao svoj prvi knjizevni rad, hroniku svoje porodice. Beogradska izdavacka kuca "Cepter buk" imala je sluha za autorku koja podjednako uspesno pise na spanskom i engleskom jeziku i upravo je za domacu citalacku publiku objavila njen bestseler (u prevodu Ivana Graca i Yeni Perdomo). Inace, ovo delo je do sada prevedeno na 18 jezika u 60 zemalja sveta. Ambasada Meksika u Beogradu, ceneci kulturni doprinos svoje sunarodnice u globalnim knjizevnim razmerama (sto je, svakako, primer za ugled i ostalima), bila je ovih dana pokrovitelj boravka Marije Amparo Eskandon u nasoj zemlji. Knjizevnica je vec imala nekoliko promocija i zvanicnih susreta u Beogradu, pretezno na sajmovima knjiga organizovanim povodom uskrsnjih praznika.
Roman "Dragi moji sveci" pisan je na engleskom jeziku, ali u potpunoj tradiciji nadaleko priznate latinoamericke proze koja cesto, objedinjena odrednicom "magicni realizam", preplice fikciju i realno. Size romana kazuje da udovica Esperanca (Nada) pod nejasnim okolnostima gubi malu kcerku - jedinicu. Ne mireci se sa tragedijom, ona uz pomoc religije (tako prisutne u svesti Meksikanaca, a olicene u pojavi svetaca) prolazi kroz pravi lavirint zivota, u nadasve bolnom traganju za nestalim detetom, za koje joj svetac - zastitnik dojavlja da nije mrtvo. Polazeci iz rodnog mesta u svet u najsirem poimanju, slikajuci na tom putu pojave i zivot pun kontrasta, Esperanca ce se sasvim izmenjena (i nepokolebana u nadi da joj je kci ipak ziva) najzad vratiti u zavicaj, pri cemu ce zastitnici - sveci sve vreme biti njena spona sa stvarnoscu. Ova knjiga, stoji u napomeni izdavaca, "ispunice vase duse tugom, setom, nasmejati u potpuno neocekivanim situacijama, ali, vise od svega, osvojiti prostodusnoscu i osecajem svetosti, rodjene iz istinske vere. Prateci glavnu junakinju na njenom putu u potrazi za cerkom, citaoci ce s osmehom na usnama, otkriti veru jednog posebnog ljudskog bica, sposobnog da zivi u svetu u kome se istinska cistota tesko pronalazi."
Knjizevni program posvecen romanu koji je izazvao paznju svetske javnosti, vodila je veoma odmereno bibliotekar "Stefana Prvovencanog", Jasna Obradovic, inace profesor spanskog jezika i knjizevnosti. Ona je znalacki napravila kratku sintezu savremene latinoamericke proze, posebno u delu u kojem je ona poznata i pristupacna nasoj publici, a u cijoj se najboljoj tradiciji javlja i pisac romana "Dragi moji sveci."
Posle uvodnicara, kraljevackim citaocima obratili su se i Zivadin Mitrovic, predsednik Udruzenja izdavaca, te Ivan Grac, jedan od prevodilaca knjige, kao i Sonja Bojic, urednik u "Cepteru." Glumica Biljana Kostantinovic procitala je odlomak iz ovog proslavljenog dela. Izuzetnoj atmosferi te veceri doprineo je i gospodin Karlos Rodrigez Inkesada, ambasador Meksika u Srbiji i Crnoj Gori, koji je sa malim (i veoma opravdanim) zakasnjenjem stigao na knjizevni program u cast svoje sunarodnice. NJegova ekscelencija, gospodin Inkesada, obratio se Kraljevcanima i domacinima vrlo kurtoazno i toplo, a o knjizevnici je govorio krajnje spontano, upravo kao postovalac njenog dela, ustvrdivsi da je, prema njegovom misljenju, gospodja Eskandon jedan od najtalentovanijih pisaca Meksika danas.

Marija Eskandon - pisac van klisea
Pravo iznenadjenje za ovdasnju publiku usledilo je kada je sama autorka uzela rec. Osim sto se g-dja Eskandon sve vreme drzala krajnje neusiljeno i prijatno, ova nadasve simpaticna osoba ucinila je jos nekoliko iskoraka iz klisea zvanog "popularni pisac." Ova odstupanja, koja su svakako manifestacija njene dobre naravi i poimanja uloge pisca, vec su dovoljan razlog da se u ruke uzme njena knjiga.
- Sa Esperancom, junakinjom mog romana, proputovala sam veliki deo sveta. Najpre je ona putovala po svetskim bordelima, a onda je na put poslala mene - kazala je te veceri kraljevackoj publici veoma simpaticna i srdacna knjizevnica iz Meksika - Veliko iznenadjenje me je docekalo u Srbiji. Srela sam se sa svojim ljudima. Imamo toliko toga slicnog i zajednickog.
Ovo priznanje gospodje Eskandon nije delovalo nimalo protokolarno, kao ni njena pohvala domacinu - Narodnoj biblioteci u Kraljevu. Uza sve to, nismo uopste navikli na takve izlive naklonosti od "zapadnog sveta" (a i Meksiko je, za nas, na Zapadu). Gospodja Eskandon se posetiocima obracala sa iskrenom toplinom, pa se stvorio utisak da je sa svakim od njih ponaosob zelela prisan susret i razgovor. Dokazujuci najzad svoju nekonvencionalnost naspram vecine pisaca, distanciranih od citalaca i sumorno ozbiljnih i zabrinutih nad vaznim "svetskim i zivotnim pitanjima," ova umetnica na glasu izdiktirala je u Kraljevu svoju adresu i, stavise, zamolila citaoce da joj svoje komentare na njen roman posalju elektronskom postom. Pre toga, nacinila je novi presedan, kada su u pitanju knjizevni stvaraoci: u dva navrata fotografisala je publiku, da bi je, kako je rekla, pokazalala svojoj deci i zadrzala kao dragu uspomenu na boravak u Srbiji ("Svakoga dana ljudima koji su procitali moju knjigu odgovorim na 30-ak pisama. To mi je prilicno naporno i oduzima mi dosta vremena, ali mi je i veoma dragoceno, jer knjizevnik nije nista bez citalaca. Volela bih da mi pisete o svojim utiscima. Mozete, na primer, da se potpisete kao "gospodja ili gospodin iz treceg reda").
I tako nas je za tog kratkog susreta u citaonici Biblioteke slavna i uspesna knjizevnica Marija Amparo Eskandon, makar na trenutak, priblizila svome Meksiku. Mogli smo da osetimo ono najpozitivnije i najprivlacnije iz te zemlje koja ima izvanrednu tradiciju i kulturu.
Uza sve ovo treba reci da tako uspesan knjizevni program i na takvom nivou nije tek prvi i jedini pod okriljem organizatora kakav je Narodna biblioteka u Kraljevu. Bio bi greh ne napomenuti kako "kraljevacki kulturni lobi" van grada ima sluha, volje i lokalpatriotizma da svoje sugradjane obdari nesvakidasnjim dogadjajima. U tom smislu, za ovaj poklon - dozivljaj u utorak u gradskoj Biblioteci, prema priznanju samog gospodina ambasadora, izuzetno je zasluzna nasa Kraljevcanka, "devojka Ivana, koja je zaposlena u ambasadi Meksika u Beogradu."


DUBOREZACKA SKOLA - pise Predrag Markovic
Duborezom do zaborava

   U duborezackoj skoli pri duhovnom centru “Nikolaj Velimirovic” u Kraljevu, namenjenoj raseljenim licima sa Kosova i siromasnim Kraljevcanima, ovaj zanat je do sada naucilo osamdesetoro polaznika. Destoro njih, od kojih sestoro raseljenih, vec se osamostalilo i privatno razvija posao. Obuku, koja po grupama traje tri meseca, finansira SPC uz pomoc organizacije “Covekoljublje”. Miroslav Srejic iz Srbice, naseljen u Kraljevu, vec iskusni duborezac i vodja grupe, kaze da mu je bavljenje crkvenim duborezom uveliko pomoglo da prebrodi raseljenicku krizu. Medju Kraljevcanima koji su ovde potrazili spas od stvarnosti ima i bivsih ratnika, nezaposlenih, ali i srednjoskolaca. Radoslav Corbic, kraljevacki umetnik sa iskustvom, naglasava da ikone nastale u poznatoj ikonografskoj radionici u manastiru Zica, krase ramovi iz ove radionice, a cena jedne je od 4.000 do 5.500 dinara.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove Knjige

PREPORUCUJEMO
,,Film i tehnologija" Tereza Ziro preveo sa francuskog Aleksandar Luj Todorovic (Clio, 2003)
Da li pojava novih tehnologija ugrozava film ciju smo stogodisnjicu proslavili 1995. godine? Da li projektovanje spektakla sacinjenog iskljucivo od racunarski generisanih slika, cak i kada se odvija na velikom ekranu, moze i dalje da se zove filmom? Da li prenos filmova preko Interneta ima ikakve slicnosti sa filmskom projekcijom? Na sva ova pitanja dobicete precizne odgovore filmskih stvaralaca od Grifita do Spilberga. Iz ove studije, saznacete i o prvim filmskim projekcijama brace Limijer, o kinematografiji Robera Bresona, Caplina, Drejera, Hickoka, Roselinija, o klasicnom filmu, filmskom jeziku i ostalim tajnama filma.

ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Tri coveka na biciklu" Paolo Rumic, Francesko Altan sa italijanskog prevela Tina Peric (Geopoetika, 2003)
Ova knjiga prati put trojice prijatelja, koji su u julu 2001. godine krenuli biciklama bez pratnje automobila, na putovanje dugo dve hiljade kilometara od Trsta do Istanbula. Ovo neverovatno putovanje do granice sa Azijom, zabelezeno je u formi putopisa, a avantura koja pocinje na kucnom pragu, u Trstu ,,etnickom teatru na otvorenom", nastavlja se preko Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bugarske, do Turske. Smisao ovakvog putovanja, kako navodi jedan od autora je ,, ogromna, infantilna, iskonska zabava i licno zadovoljstvo". Citaocima ce sigurno biti interesantno da procitaju vidjenje Srbije iz ugla jednog od najpoznatijih autora stripova u Italiji i jednog novinara.

ODELJENJE ZA DECU
,,Sedam cuda antickog sveta" Miodrag B. Sijakovic (Decja knjiga, 2003)
Takozvana ,,cuda" antickog sveta, hiljadama godina ostala su cuda u svim elementima u kojima nesto sto je stvorila ljudska ruka, odnosno um (monumentalsnost, simbolicnost, kreativnost, prefinjenost) cini neko delo vanserijskim, van svog vremena.
Knjiga je pisana popularno, citljivo, oslanja se na nauku i pruza nam uvid u dostignuca ljudskog stvaralackog duha antickog sveta, koja i danas predstavljaju nedostizne uzore smelosti ljudskog napora. To su: Egipatske piramide i sfinga, Viseci vrtovi Vavilona, Artemidin hram u Efesu, Statua Zevsa, Halikarnaski mauzolej, Kolos sa Rodosa, Aleksandrijski svetionik

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,Dragi moji sveci" Marija Amparo Eskandon (Zepter Book World, 2003)Povratak na vrh strane


FUDBAL - SUMADIJSKA ZONA - pise Stole Petkovic
Cetiri puta bez golova
• Pobede vodeceg vrnjackog tandema,Kraljevcanima po bod u gostima • U sredu odlozeno 20. kolo, u narednom 24. kolu lider gostuje u Mataruskoj Banji

Nedeljno 23.kolo u Sumadijskoj zoni ucvrstilo je vodeci tandem iz vrnjacke opstine na celnim pozicijama a posle nedeljnih rezultata se vec izdojio vodeci kvartet koji ce u buducim "tumbanjima" u ligama na podrucju Fudbalskog saveza Srbije imati najvece izglede da sacuva kakav-takav rang. Kolo odigrano uoci u vreme Vaskrsa obelezuili su nereseni rezultati, bolje reci utakmice koje su zavrsene bez golova. Najpoznatiji kraljevacki klub gostovao je u Konarevu a susret je zavrsen najnepovoljnijim rezultatom. Tako sloga na startu prolecnog dela prvenstva vredno pabirci bodove, uspela je da sacuva sopstvenu mrezu na martovsko-aprilskim utakmicama i ucvrstila se na cetvrtoj poziciji. Slicnim "stazama" koraca i Metalac Trgovacki koji je u nedeljnom kolu odoleo na gostovanju u Kragujevcu protiv Vodojaze i zahvaljujuci jesenjoj zalihi bodova jedini je u prilici da ugrozi ekipe sa samog vrha tabele.
   Minulo kolo donelo je ocekivane pobede Goca i Omladinca koji u ulozi domacina nisu propustili priliku da zabeleze rutinske pobede - Goc u komsijskom derbiju protiv Borca iz Vranesa a Omladinac protiv mataruskog Ibra. Cast strelaca spasili su napadaci Banje koji su kao domacini savladali Koloniju a jedinu pobedu za goste zabelezio je Sumadinac iz Natalinaca na gostovanju kod "fenjerasa" Susice.
   Posto je u sredu odigrano odlozeno 20.kolo za klubove Sumadijske zone ovog vikenda su na programu utakmice sestog prolecnog kola .Vodece ekipe ce biti na velikim iskusenjima, pre svega Omladinac koji gostuje kod Slavije u Kragujevcu a posebno zanimljiv bice okrsaj ekipa iz poznatih banjskih i turistickih centara ovog dela Srbije. Goc ce gostovati na uvek vrucem terenu pored Ibra u Mataruskoj Banji gde domaci Ibar vidi sansu da pobedom pobegne iz "donjeg doma".Sloga protiv Vodojaze vidi sansu da poveca bodovni ucinak u nedelju popodne, kao i Metalac Trgovacki dan ranije protiv Trepce iz Kosovske Mitrovice.
Rezultati 23.kola: Vodojaza-Metalac Trgovacki 0:0,Buducnost-Sloga 0:0,Banja-kolonija 4:0,Zastava - Kraljevo Hajduk 0:0,erdoglija - Rudar 3:1, Susica - Sumadinac 0:2, Goc - Borac 2:0 Trepca - Slavija 0:0
Raspored 24. kola: Slavija - Omladinac, Sumadinac - Erdogila, Ibar - Goc, Rudar - Zaastava, Kolonija - Buducnost, Kraljevo Hajduk - Banja, Metalac Trgovacki-Trepca, Borac - Susica, Sloga - Vodojaza.
Raspored 25. (vanrednog)kola (sreda 21.4.) Banja - Rudar, Buducnost - Kraljevo Hajduk, Sloga - Metalac Trgovacki, Erdoglija - Borac, Vodojaza - Kolonija, Omladinac - Trepca, Susica - Ibar, Zastava, Sumadinac, Goc - Slavija.


ODBOJKA-PRVA A SAVEZNA LIGA (7. DO 10. MESTO)
Smederevci u barazu preko Ribnice

• Poraz Kraljevcana u 22.kolu: Smederevo - Ribnica Gradjevinar 3:0 (25:23,25:20,25:22) • U pretposlednjem 23. kolu Ribnica gostuje u Ivanjici

Nikad kraja seriji poraza odbojkasa Ribnice u mini- ligi za plasman od 7.do 10. mesta. Kako su prakt-icno vec na startu doigravanja sa dva boda protiv Sme-dereva i teoretski obezbedili sedmo mesto na kraju sezone odbojkasi Ribnice su se opustili pa su usli u seriju poraza sa malim izgledima da je prekinu naredne sedmice. Posle Puteva i Borca i Smederevo je savladalo Ribnicu a ceta Dragana Djordjevica sa praznicnog (uskr-snjeg) vikenda vratila se iz grada na Dunavu potucena do nogu (0:3) a da nijednog trenutka Kraljevcani nisu kontrolisali igru pa je poraz bio neminovan. Posto su i na gostovanju u Kraljevu na startu mini -lige Smederevci osvojili bod sa nova tri na svom terenu prakticno su izborili baraz za opstanak u odbojkaskoj eliti. Pobedom nad Ribnicom Smederevo je ozvanicilo nadu da se i naredne godine moze naci u najvisem rangu jer je direktni rival Borac iz Starceva poklekao na svom terenu u susretu sa Putevima (2:3) prakticno vec u nizem rangu. Ova dva kluba su se na zacelju nasla jos na startu redovne lige a Smederevci su za nijansu uspeli da budu uspesniji angazovanjem dvojice iskusnih igraca posle prvog kruga takmicenja.
   Za Ribnicu ce poslednja dva kola biti puko odradjivanje posla a ovog vikenda idu na poslednje gostovanje. Protivnik su Putevi iz Ivanjice koje su dva puta savladali maksimalnim rezultatom da bi u doigravanju u Kraljevu Ivanjicani savladali sa ubedljivih 3:1. Zbog toga su ovoga puta Putevi favoriti pa je skoro izvesno ce ovogodisnji skor medjusobnih prvenstvenih okrsaja biti neresen - 2:2. Taj brek, medjutim, nece se igrati.

KAJAK NA DIVLJIM VODAMA
Jovanovic (po cetvrti put) prvak Balkana

   • Poznati kraljevacki kajakas trijumfovao jos jednom u C 1, njegov klupski drug Zoran Krumov drugi • Krajem aprila Svetski kup u Atini gde je poslednja sansa za vizu za Olimpijadu

   Clan KK Ibar iz Kraljeva Goran Jovanovic cetvrti put za redom postao je sampion Balkana u disciplini kanu jednosed (C 1) na Balkanskom sampionatu u kajak-slalomu koji je odrzan u Makedoniji. Reprezentativac SCG u ovoj atraktivnoj disciplini pokazao je jos jednom da je neprikosnoven na balkanskim prostorima i da ce sa velikim izgledima na uspeh startovati na predstojecem Svetskom kupu u Atini, koji je i poslednja sansa za odlazak na Olimpijadu ovog leta u Grckoj.
U vreme Vaskrsnjih praznika na Makadoniji je, pored Balkanskog prvenstva, odrzan i tradicionalni IKAS kup uz ucesce takmicara iz sest zemalja. Pored domacina nastupili su majstori vesla iz DZ SCG, Grcke,Hrvatske,BiH i Ukrajine. U izuzetno jakoj konkurenciji i drugi kraljevacki kajakas, Zoran Krumov, demonstrirao je visoku klasu i formu pa je u konacnom plasmanu zauzeo drugo mesto dok je reprezentacija SCG na Balkanskom sampionatu ekipno bila treca.
- Zadovoljni smo naravno, rezultatima koje su nasi takmicari postigli nastupima na stazama u Makedoniji. Goran Jovanovic i Zoran Krumov su, prema vec poznatom "rasporodu" produzili za Grcku gde ce narednih dana imati zavrsne predolimpijske testove. Vrhunac je Svetski kup u kajaku koji se odrzava 24. aprila u Atini a rezultati sa ovog takmicenja bice poslednja sansa da se overi viza za ucesce na Olimpijskim igrama ovog leta u Grckoj. Nadamo se dobrim vestima iz Atine za desetak dana, doneo je dobre vesti iz Makedonije i najavio uspehe kraljevackih kajaka dugogodisnji kajakaski radnik Zarko Maksimovic.

Uscani za K 1
Na smotri najboljih kajakasa Balkana na Matki kod Skoplja zapazen nastup imali su i takmicari KK Studenica sa Usca. U disciplini kajak-slalom, gde je konkurencija izuzetno jaka, Predrag Pavlovic je u seniorskoj konkurenciji zauseo 20 mesto, iako ima samo 12 godina. Predrag Pavlovic se, inace, priprema za odlazak na Svetsko prvenstvo za juniore u julu u Austriji.Povratak na vrh strane
Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2004. Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive