Internet izdanje - 23. april 2004.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Veroljub Radakovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicki uredio: Sasa Kovacevic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Rajko Saric, Milisav Radovanovic (fotoreporter). Sekretar redakcije: Anica Josifovic. Predsednik Upravnog odbora: Slavko Janosevic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa NIG DP “Svetlost”, Branka Radicevica 9, Kragujevac Tel: 034/ 333 - 111. Filmovanje: Graficka radnja „MAX GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Poklon prvorodjenoj bebi
Projektima do boljeg zivota u lokalnoj zajednici
Boris Tadic najozbiljniji kandidat
Kraj „koalicije“?
Ombudsman u redakcijama
Blagi ali odlucni
Dva sela za Holivud
Novine u izucavanju sumskih ekosistema
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, odbojka, kosarka


IMENDAN KRALJEVA - pise Vesna Mrakovic Jokanovic
Poklon prvorodjenoj bebi

   U spomen na 19. april 1882. godine, kada je ukazom kralja Milana nas grad - dotadasnji Karanovac, dobio danasnje ime, Zavicajno drustvo ,,Kraljevo" organizovalo je niz manifestacija.
   Obelezavanje imendana Kraljeva pocelo je svecanim otvaranjem izlozbe slika 17 razlicitih autora i mermernih reljefa znamenitih licnosti, autora Milana Pavlovica, u holu Doma drustvenih organizacija. Istog dana, organizovan je sahovski turnir, a uvece je KUD ,,Zeleznicar" odrzao koncert.
   Na sam imendan, clanovi Zavicajnog drustva polozili su vence na Spomenik srpskim ratnicima na centralnom gradskom trgu i na Spomen-groblju streljanih.
   Prigodni pokloni uruceni su Mariji Bakic, majci bebe koja je 19. aprila prva dosla na svet u kraljevackom porodilistu, i Luki Sljivicu, koji je tog dana proslavio svoj prvi rodjendan.
   Na svecanoj akademiji odrzanoj u sali Narodnog pozorista, goste su pozdravili vladika zicki Hrizostom, dr Radoslav Jovic, predsednik opstine Kraljevo i Milan Matijevic, potpredsednik Zavicajnog drustva. U prigodnom programu ucestvovali su glumac Momir Bradic, ansambl KUD-a ,,Zeleznicar", frulasi, guslar Radovan Pekovic, Dragana Djokic iz Muzicke skole ,,Stevan Mokranjac" i Natasa Bekcic, pijanistkinja iz Beograda.Povratak na vrh strane


GRADJANSKI SAVET OPSTINE SVE PRISUTNIJI U KRALJEVU - pise Predo Markovic
Projektima do boljeg zivota u lokalnoj zajednici


    Prisustvo Gradjanskog saveta opstine Kraljevo, foruma koji okuplja nevladine, nestranacke organizacije i pojedince, sve je zapazenije u nasem gradu i opstini. Osnovan 2. avgusta prosle godine, Gradjanski savet, okupljanjem gradjana i predstavnika razlicitih organizacija demokratske orijentacije, afirmise i ostvaruje ideje civilnog drustva, ljudskih prava i demokratije, kao i resavanje pitanja od znacaja za ovu lokalnu zajednicu, unapredjenje lokalne samouprave i izgradnju poverenja izmedju gradjana i lokalne samouprave.

Gradjanski savet opstine Kraljevo broji 36 clanova, okuplja lidere 12 nevladinih organizaija i ljude iz razlicitih ustanova i institucija. U njemu su strucnjaci iz razlicitih oblasti (pravnih i poltickih nauka, informatike, sociologije, ekonomije, medicine, sociologije, kulture, arhitekture, informisanja, etnologije...), saradnici raznih organizacija civilnog sektora, te ljudi sa razlicitim vestinama i iskustvima.
Koordinator Gradjanskog saveta opstine Kraljevo, Vuk Konjikusic, odgovarajuci na pitanje koje se odnosi na dosadasnje aktivnosti Gradjanskog saveta, naveo je nekoliko aktuelnih programa na kojima ovaj savet radi. Najpre je pomenuo zajednicki program Centra za slobodne izbore i demokratiju i GSOK-a - modernizacija lokalne samouprave, uvodjenjem elektronske uprave u opstini Kraljevo.
- Ovaj projekat upucuje gradjane da lakse dodju do potrebnih dokumenata. Na primer, ukoliko imate racunar kod kuce, iz knjige rodjenih mozete da dobijete izvod i sl, kaze Konjikusic, govoreci o projektu ciji je donator Svajcarska agencija za razvoj i saradnju - SDC, u okviru Programa podrske opstinama.
U zavrsnoj je fazi i realizacija Programa razvoja izvornih kapaciteta lokalne zajednice formiranjem kooperative sumskih plodova i ruralnog turizma u opstini Kraljevo. Kod ovog projekta ocekujemo da cemo sa donatorom, Tavolo Trentino za Srbiju, ovih dana regulisati te zavrsne, finalne delove, naglasava koordinator Gradjanskog saveta opstine Kraljevo, dodavsi da je u okviru saveta osnovana Organizacija kraljevacke omladine koja bi trebalo da pokrene “Omladinski bilten” uz pomoc donatora ACDI/ VOCA.
Gradjanski savet je organizovao i niz sastanaka sa lokalnom samoupravom opstine Kraljevo radi izgradnje zajednicke strategije civilnog sektora i SO Kraljevo, a za ovu godinu su planirani seminari “Stratesko planiranje”, “Kultura organizacije” i “Izrada predloga projekata”.
U naredne dve i po godine, Gradjanski savet opstine Kraljevo ucestvovace u programu “Promocija civilnog drustva na Balkanu”, koji ima za cilj da osnazi saradnju i razvoj civilnog sektora Balkana, uz pomoc italijanskog donatora Oseravtorio Balkani - Roverto.
Odgovarajuci na pitanje o saradnji sa lokalnom vlascu u Kraljevu, Konjikusic kaze za “Ibarske novosti” da “lokalna vlast Gradjanski savet shvata dosta ozbiljno, ali ga ne prihvata kao nevladin sektor, kao saradnike koji okupljaju 12 nevladinih organizacija i 23 pojedinca koji su se dokazali u desetinu godina koje su iza nas u tom civilnom sektoru svojim zalaganjem da dodje do nekih demokratskih promena i da zivimo kao ljudi”.
Komentarisuci cinjenicu da postoji jedan broj javnih preduzeca koja su formirala nevladine organizacije, Vuk Konjikusic kaze:
- Postoje i takva javna preduzeca koja su formirala nevladine organizacije i izlaze sa projektima takve vrste koji predstavljaju njihovu normalnu obavezu. Na taj nacin oni sami sebi konkurisu preko tih projekata, sto nije posteno, dodaje Konjikusic.
Koordinator Gradjanskog saveta pominje jos jedan problem koji je uocljiv u delovanju pojedinih nevladinih organizacija.
- Dok se u Gradjanski savet ulazi samo sa preporukama i uz biografiju iz koje se vidi da se osoba od 90-ih godina zalagala i ucestvovala u demokratskim promenama, imamo situaciju da se u pojedinim nevladinim organizacijama pojavljuju kao nosioci nevladinih projekata ljudi koji nisu nikada intervenisali u odredjenoj struci.Povratak na vrh strane


KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO DS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Boris Tadic najozbiljniji kandidat


   „Najozbiljniji kandidat u predstojecim izborima za predsednika Srbije je Boris Tadic, ne samo zbog toga sto je predsednik Demokratske stranke, vec zbog toga sto je najkompletnija licnost za tu odgovornu funkciju“, receno je na konferenciji za novinare Opstinskog odbora Demokratske stranke (OO DS) u Kraljevu.
   - Boris Tadic je garant nastavka i kontinuiteta procesa reformi, zapocetih krajem 2000. godine. On je svojim autoritetom takodje garant dobrog polozaja i hvatanja koraka Srbije u medjunarodnoj zajednici, koji je u poslednje vreme poljuljan - rekao je Slavisa Vojinovic, clan Izvrsnog odbora Demokratske stranke.

DEMOKRATSKA SRBIJA
   Vojinovic je zahvalio gradjanima Kraljeva koji su svojim potpisom dali podrsku zahtevu DS da se ukine sramni Zakon o pomoci porodicama haskih optuzenika, a koji je kao opravdan, pre svega zbog postovanja principa jednakosti pred zakonom, svojom odlukom potvrdio Ustavni sud Srbije. On je ukazao i na pravljenje istovetne koalicije sa SPS-om i drugim snagama Milosevicevog rezima vladajucih stranaka (DSS, G 17 plus, SPO-NS) i na „saveznom“ nivou, prilikom izbora ministara (Draskovic, Davinic) u Savet ministara u Skupstini Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora. „Gradjani su mogli da vide da je vecinska izborna volja biraca promenjena, jer su predizborna obecanja tih stranaka bila drugacija“ - naglasio je Vojinovic i dodao da jos nije jasno sta se iza saradnje sa SPS-om krije: da li se „radi o nekakvim ucenama ili povratku snaga za koje smo verovali da su posle 5. oktobra proslost“.
   - Verujemo da ce izbori 13. juna ipak pokazati da je volja gradjana u Srbiji vecinski demokratska i da nema povratka na staro i odstupanja od zapocetih demokratskih reformi i pristupanja Srbije Evropskoj uniji - zakljucio je Vojinovic.

„DOVOLJNO“ NESNALAZENJA
   A Milan Vukovic, potpresednik OO DS i sef Odbornicke grupe DS u SO Kraljevo, istakao je da je „neformalna vladajuca koalicija u Kraljevu pokazala „dovoljno nesnalazenja“ u pripremama i radu Skupstine opstine, posebno na poslednjoj sednici, kada je bilo cak i nepreciznosti u utvrdjivanju vecine brojanjem glasova, namernog prekidanja TV-prenosa i drugih nepravilnosti, zbog cega OG DS s nestrpljenjem ceka izvod iz zapisnika sa te, cetvrte sednice“.
   - Iako nasi predlozi za poboljsanja u vezi sa vodosnabdevanjem i saobracajem nisu prosli, bitno je da je donet budzet opstine za ovu godinu, ako nista drugo, jer ce moci da se bar prati i kontrolise trosenje sredstava. Svoje „kadrove“ su izabrali pa cemo videti da li ce uspeti da se zadrze na nivou ili poprave u odnosu na prethodni period? Neshvatljivo je, medjutim, da jos nije donet novi Poslovnik o radu Skupstine opstine, iako je Statut opstine promenjen i dobrim delom uskladjen sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, pa tako, recimo, predsednik opstine, prema sadasnjem Poslovniku, ne bi mogao ni da ucestvuje u radu Skupstine - upozorio je pored ostalog Vukovic.

Zakon i izbori
   U odgovorima na novinarska pitanja, na pres konferenciji OO DS Kraljevo istaknuto je i da „DS kao drzavotvorna stranka nije sporna kada je u pitanju donosenje novog Ustava konsenzusom i o svim ustavnim temama ima konstruktivne predloge“. Sto se tice decentralizacije i novih lokalnih izbora, prema oceni predstavnika OO DS, i pored odrzanih lokalnih izbora po novim zakonima, u Kraljevu je nastavljena „stara“ praksa, obecana decentralizacija nije ni zapocela (na primer, nije ostvareno finansiranje primarne zdravstvene zastite u lokalu), a prema „slovu“ i logici Ustava i Zakona, redovni lokalni izbori moraju da budu odrzani i u opstini Kraljevo u septembru ove godine.Povratak na vrh strane


DR LJUBISA JOVASEVIC, VISOKI FUNKCIONER DSS-a NA TV KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Kraj „koalicije“?

   „Nikakva neformalna ili neprincipijelna koalicija u Kraljevu ne postoji, postojao je samo „dzentlmenski sporazum“ izmedju grupe stranaka, ali je i on na poslednjoj skupstinskoj sednici prekrsen, a najbolje resenje za taj problem najverovatnije ce biti redovni lokalni izbori koji ce biti odrzani u septembru“ - rekao je dr LJubisa Jovasevic (DSS), poslanik u Skupstini SCG i Parlamentarnoj skupstini Saveta Evrope u Strazburu, bivsi predsednik SO Kraljevo, ucestvujuci u kultnoj emisiji „Otvoreno o svemu“ TV Kraljevo.
   Kao dokaz „pucanja“ vladajuce „koalicije“ u Kraljevu, dr Jovasevic je naveo glasanje o predlogu Programa uredjivanja gradjevinskog zemljista i „skidanja“ sa dnevenog reda rasprave o radu „Pauka“ na podlednjoj sednici Skupstine opstine Kraljevo, na kojoj su zajedno glasali i odbornici pozicije i opozicije. Dr Jovasevic je izrazio posebno nezadovoljstvo radom Upravnog odbora Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“, koji predstavlja kontinuitet sa zloupotrebama u ovoj instituciji iz prethodnog perioda, kada su opstinske pare, kako je podvukao, trosene za razna „projektovanja“, pre svega sa izvesnim Draganom Zdravkovicem, bivsim „strucnjakom“ Instituta „Jaroslav Cerni“ iz Beograda, a sada vlasnikom privatne firme, umesto na konkretne radove u vodosnabdevanju Kraljeva!?
   Protekli rad nove „opstinske vlade“ u Kraljevu dr Jovasevic je uporedio sa „krpljenjem rupa“ na kolovozu umesto izgradnje novog puta sa cvrstom podlogom, ivicnjacima i kvalitetnom asfaltnom masom, ili sa previjanjem hirurski neobradjene rane, podsetivsi na englesku poslovicu „Nisam toliko bogat da kupujem jeftine stvari“. On je naglasio da je „rak-rana“ Kraljeva upravo Direkcija „Kraljevo“, koja neopravdano i nezakonito trosi ogromna budzetska sredstva, ali da to izgleda ne razumeju ni gradjani ni javna komunalna preduzeca.
- Proslo je vreme „prodavaca magle“, samo sto to nisu shvatila ni javna komunalna preduzeca ni korisnici njihovih usluga. Ti kadrovi bivseg DOS-a ili su pod istragom, ili su pred osudom ili pred zatvorom. Ko nije shvatio - shvatice - rekao je dr Jovasevic.
   Govoreci o najnovijim kadrovskim „cistkama“ u Kraljevu, dr Jovasevic je rekao da kadrovi koji su na odgovorna mesta dosli prema kriterijumu „moralno-politicke podobnosti“ treba da ocekuju da na taj nacin moraju i da odu. Medjutim, podsetio je on, iako je u opoziciji, Demokratska stranka u Kraljevu izgleda da je jos na vlasti jer jos uvek ima direktore u vise javnih preduzeca i ustanova, kao sto su Javno stambeno preduzece, Predskolska ustanova „Olga Jovicic“, Decje odmaraliste „Goc“...
   Prema njegovom misljenju, umesto da policija komanduje „Pauku“, ta „sprava“ i njen vlasnik komanduju policiji. Kako je istakao, Kraljevo bi planskim razvojem moglo da ima dovoljno parking-prostora, ali za to su potrebni „pored civilizovanih gradjana i civilizovani opstinski funkcioneri u organima uprave“, jer su neki od njih dozvolili da „u gradu ima vise taksi-stanica nego taksi-vozila, a manjak patrking-prostora“!? Dr Jovasevic je ostre kritike uputio Opstinskom javnom tuzilastvu koje, kako kaze, „masu krivicnih prijava nije resavalo, cekalo da dodje nova Vlada Srbije pa da to pocne“, a i postojeci Zakon o krivicnom postupku je nakaradan, kao i kritike Policiji u Kraljevu koja, prema njegovim recima, ima nepokriven dug od 12 miliona dinara, koristi donacije (sukob interesa) i vrsi nenamenske nabavke, uputivsi novinare da o tome traze od SUP-a konkretne podatke!? Na novinarsko pitanje o radu Raskog okruga, dr Jovasevic je rekao da on sigurno nece biti nacelnik tog Okruga, a da trenutni nacelnik Koricanac i druge sluzbe („osim neke Bilje“) ne obavljaju svoje duznosti.Povratak na vrh strane


PROFESIJA NOVINAR: LJILJANA SMAJLOVIC,SPOLJNO-POLITICKI KOMENTATOR NIN-A - pise Stevan Kostic
Ombudsman u redakcijama

   Diplomirala je na Fakultetu politickih nauka u Sarajevu. Pocela je od gradske rubrike, bila je skupstinski izvestac, urednik unutrasnje politicke rubrike, a zatim i dopisnik iz Brisela sarajevskog "Oslobodjenja”, u to vreme, po mnogima, najboljeg lista u Jugoslaviji. Pred raspad SFRJ, LJiljana Smajlovic dobija stipendiju i odlazi u Ameriku, gde saradjuje u klivlendskom listu Plane Dealer i stice ogromno novinarsko iskustvo. Po izbijanju rata u Bosni, zaposlila se u nezavisnom beogradskom nedeljniku “Vreme”. Devedeset osme godine prihvata poziv Slavka Curuvije i postaje sef spoljno-politicke rubrike “Evropljanina”. Od 1999. je spoljno-politicki komentator nedeljnika NIN.
IN: Da li ulogu novinara shvatate kao prenosioca i tumaca informacija ili kao neku vecu, prosvetiteljsku ulogu?
- Posao novinara je prvenstveno da posteno prenese sve informacije. Oni nisu pametniji od citalaca, samo su bolje informisani. Oni su duzni, ne da uticu na to kako neko misli, nego da mu obezbede ono sto saznaju. Po temperamentu i po poimanju profesije nikada mi se nije svidjao osecaj misionarstva kod novinara i njihovo misljenje da su savest i moral drustva. Stoga je prosvetiteljsko u poslu novinara samo to da budu oci i usi ljudi, koji nemaju hiljadu ociju i usiju.
IN: Verujete li u nezavisno novinarstvo, liseno, ne samo uplitanja drzave, vec i kompanija, lobija i drugih drustvenih autoriteta, ali i autocenzure?
- Ne. Takvo savrseno novinarstvo, koje je liseno svega, jednostavno ne postoji. Niko od nas nije svega lisen, svi imamo svoja politicka uverenja, redakcija je pod pritiskom raznih sila. Teza o nezavisnom novinarstvu vezivala se za one medije koji, za vreme rezima Slobodana Milosevica nisu bili pod uticajem drzave. To ne znaci da nisu bili ni pod cijim uplivom, buduci da su dobijali donacije iz inostranstva, ali nije bilo zahteva da se pise na neki odredjeni nacin. Svaki novinar kome je to bila vokacija, a ne usputna stanica u zivotu, morao je, bez obzira na politicka opredeljenja, da dodje u sukob sa vlascu. U periodu od 1987 do 1990, kao urednik "Oslobodjenja", tada, po mnogima, najboljih novina u Jugoslaviji, osetila sam veci stepen slobode medija nego u Milosevicevom rezimu. Tada se vise plasilo Predsednistvo CK SK BiH mene, nego ja Predsednistva.
IN: Koje su najvece neprijatnosti koje ste u novinarskoj profesiji doziveli?
- Najveca neprijatnost mi je bila kada me je dan posle sahrane Slavka Curuvije, na kojoj sam govorila, pozvala policija kako bih dala iskaz. Rekli su mi da oni vrse istragu zlocina, "a jasno ce vam biti zasto vas zovemo, vi ste juce govorili na sahrani. "Kasnije me je Goran Matic, sa mesta ministra informisanja, u dnevniku RTS-a nazvao agentom CIA. Dodatna neprijatnost je bila ta sto je u pripremi bio i antiteroristicki zakon, koji je direktno bio usmeren na delikt misljenja.
IN: Da li bi novinarska udruzenja trebalo da se distanciraju od nekih novina koje otvoreno krse odredjene profesionalne standarde i eticki kodeks?
- Novinari bi, u nekim drasticnim situacijama, trebalo samoregulacijom da neke stvari kaznjavaju i da posteno prijave javnosti da "ovo" u nasim redovima nije to kako bi profesija trebalo da izgleda. U nasim redakcijama bi trebalo da postoji neka vrsta ombudsmana (kao u zapadnim redakcijama), koji bi kritikovali novinarske tekstove. Takve kritike bi mogle biti zastupljene kao poseban zanr. Kolegijalnost moze da dovede do slucaja da se, kao kada tuzite lekara zbog stete koju vam je naneo, njegove kolege pre solidarisu sa njim, nego sa vama kao pacijentom.
IN: Na debati o medijima, odrzanoj u Novom Sadu, jedan ucesnik je napomenuo kako u nekim danasnjim medijima postoji svojevrsni "kanibalizam". Koje su granice privatnosti u koje ne bi trebalo zalaziti?
- Kod nas u drustvu je dopusteno vise nego u drugim, dopusteni su ostriji vicevi, moze se reci da smo mi pomalo surovo drustvo. Ne bi bilo u redu preneti pravila politicke korektnosti sa tudjeg tla, ali bi nase drustvo trebalo da bude obavesteno kako ti standardi funkcionisu u drugim zemljama. Zato kod nas postoji kanibalizam. A sta je tu cudno? Posle 10-15 godina rata, stradanja, ljudi su postali imuni na nesto suroviju stvarnost.
IN: Da li je nepripremljenost nasih novinara i neusavrsavanje znak da kod nas trziste jos ne funkcionise na pravi nacin?
- Pocelo je da funkcionise trziste. Ali pojavljuju se ljudi sa dosta novca kojima se isplati da imaju i nerentabilne novine, kako bi ostvarivali bilo kakav drustveni uticaj. To nije trziste u pravom smislu, jer novine ne postoje zato sto donose profit svom vlasniku, ali one obezbedjuju nesto vise od profita, nesto na duze staze. To je "divlji" kapitalizam.
IN: Pokazuju li transferi funcionisanje tog mehanizma trzista koji u prvi plan izbacuje najbolje?
- Ne mislim da to uvek izbacuje najbolje. Na zapadu kazu da ako postoji potraznja za morskim sirenama, morskih sirena ce biti na trzistu, ipak, one u stvarnosti ne postoje. Ako nesto ima dobru prolaznost u javnosti, ne znaci i da mora biti kvalitetno.
IN: Koji su vasi glavni izvori informacija?
- Vremenom se sticu razni diplomatski i privatni kontakti, tu je naravno i internet. Medjutim, sa godinama se stekne sposobnost da se prepozna vrednost informacija i da se zapazi nesto sto nekom drugom ne bi delovalo kao narocito vazno. Morate biti u stanju da prepoznate potencijalni znacaj nekog podatka, a sve to dolazi sa iskustvom.
IN: S obzirom na to da su novinari usmereni na proucavanje sirokog spektra drustvenih oblasti, koliko se plase svog (ne)znanja i koliko je potrebno stalno usavrsavanje?
- Nije dovoljno ni stalno usavrsavanje, nego se mora upoznati sa samom oblascu. Bilo bi bolje da imamo specijalizovane novinare, koji dobro poznaju odredjene oblasti, ali mi ih, uglavnom, nemamo. Cesto su, medjutim, novinari, pod pritiskom urednika, i prinudjeni da pisu o stvarima o kojima ne znaju mnogo, a nije ni lako upoznati se sa nekom drustvenom oblascu.
IN: Koje su najvece prepreke ozbiljnog istrazivackog novinarstva kod nas?
- Kod nas je glavna prepreka dostupnost informacija. U Americi se, na primer, istrazivacko novinarstvo svodi na to da novinar procita sto vise dokumentacije i da u njoj nadje neki znacaj. Ali svi javni spisi su dostupni, treba samo znati "kopati" kroz informacije, tumaciti ih i uloziti trud. Ne morate imati specijalne veze, dovoljno je da samo cestito obavljate svoj posao. Ideal mi je da jednog dana covek ne mora da bude spreman na rizik da bi bio dobar novinar, da mu nije potrebna ni jaka moralna ni fizicka snaga, da bi uspeo u novinarstvu.Povratak na vrh strane


SKOLA ZA RODITELJE - pise Vesna Mrakovic Jokanovic
Blagi ali odlucni

   Dvadeset roditelja dece koja pohadjaju kraljevacke vrtice, svakog petka posecuje Skolu za roditelje koju vode Dragica Aleksic, psiholog Predskolske ustanove ,,Olga Jovicic Rita" i Emilija Romanic, socijalni radnik. Cilj ovih radionica je podizanje roditeljske kompetencije, razmena misljenja i iskustava vezanih za vaspitanje dece i porodicne odnose uopste. Skola je pocela 10. marta. Prva dva ciklusa o porodici i braku bice zavrsena do kraja juna, a druga dva, posvecena detetu i roditeljstvu, trajace od septembra do kraja godine.
- Skola ima preventivni karakter - namenjena je zdravim porodicama i treba da doprinese da se teskoce u porodicnim odnosima razrese, umesto da se pretvore u probleme koje zahtevaju pomoc strucnjaka. Program je i razvojni jer traga za zdravim snagama u porodici, pokusava da ih osnazi i razvije kako bi same postale generator napretka jedne zdrave porodice. Vestina dobrog roditeljstva je u pravoj meri izmedju slobode i granica koje treba postaviti detetu - biti blag ali odlucan roditelj. Neprikosnoveni autoritet ogranicava razvoj detetove licnosti, a prepustanje deteta samom sebi, bez ikakvih medja, moze naneti jos vecu stetu - kaze Dragica Aleksic.
Roditelji se najcesce zale na agrasivnost ili plasljivost, povucenost i ljubomoru deteta. Tada se prvo trazi uzrok takvog ponasanja.
- LJubomora je normalna u nekim razvojnim fazama i proizilazi iz straha od odvajanja od roditelja. Agresivnost je najcesce vezana za inteligentnu ali sputanu decu, za koju roditelji nemaju dovoljno vremena, pa malisani nemaju priliku da se dovoljno istrce ili izigraju sa vrsnjacima. Deca cesto tako privlace paznju, narocito ako im je dosadno. Hiperaktivnu decu treba zaposliti, otkriti sta ih interesuje, poveriti im lakse obaveze, posvetiti im paznju. Pri tome, nagrade i kazne su mocno oruzje odraslih i sa njima treba biti oprezan i uvek dosledan. Fizicka kazna moze da izazove strah kod deteta, a cesto je neodmerena i nedosledna, nepravicna i uslovljena losim raspolozenjem roditelja. Ima dosta i fizickog zlostavljanja dece. Svaka kazna mora biti obrazlozena, da dete zna u cemu je pogresilo - savetuje psiholog Aleksic.
Roditelji se za savet mogu obratiti i strucnom timu Predskolske ustanove koji cine psiholog, pedagog, socijalni radnik, logoped i pedagog fizicke kulture.Povratak na vrh strane


 PISMO IZ JORDANA
Dva sela za Holivud

    Ovo je drugi deo bliskoistocne sage. Nas sugradjanin Slobodan Milic u proslom broju “Ibarskih” pisao je o svojoj evakuciji iz Bagdada. Sada je u Jordanu...
   Dramaticne dane u Bagdadu smenili su hedonisticki tripovi u kraljevini Jordanu. Opustam se kao nikada do sada, mislim, nikad nisam bio bolje placen da ne radim nista!
   Za desetak dana sam uspeo da obidjem nekoliko fantasticnih mesta u Jordanu. Bio sam u crkvi u kojoj je sahranjen Mojsije, na jednom brdu sa kojeg se vidi Mrtvo more i iza njega Obecana Zemlja (Izrael, u stvari, Palestina). Obisao sam nekoliko fenomenalno ocuvanih krstaskih utvrdjenja, odakle su braca hriscani sirili hriscanstvo ubijajuci domace stanovnistvo i paleci njihova sela. Video sam i fenomenalne ostatke rimskog carstva, palate, pozorista, crkve, ali za ovu priliku opisujem samo dva mesta, oba dovoljno magicna za vasa istancana cula.

Petra (stena)
(Petra na grckom znaci stena.) To je jedan mali grad cije su gradjevine isklesane u ogromnim stenama. Nesto kao manastir Ostrog, samo sto je takvih gradjevina jedno 200. Na fotografijama se vidi da su to vanredne gradjevine, a ono sto se na njima ne vidi, to je jedan jako dobro osmisljen vodovodni sistem, koji omogucava da ovaj grad i pod opsadom neometano dobija i vodu za pice i za irigaciju. Pored toga, sve ove stene su nekada bile morsko dno, pa se razliciti slojevi razlicito presijavaju, u zavisnosti od fosilnih naslaga. E sad zamislite zalazak sunca, kada je svetlost sama po sebi cudne boje, kako cela Petra zasija bojama profesora Baltazara.
U Petri je sniman jedan poznati film - Indijana Yons! Mozda cete se sa fotografija prisetiti nekih scena iz filma. Inace, svi u Petri maksimalno iskoriscavaju imiy Indijane Yonsa. Mnogo kafica i butika se tako zovu, prodaje se garderoba u njegovom stilu, a svim vodicima, vlasnicima kamila i magaraca, mobilni zvoni melodijom iz filma.
Petra je inace bila prestonica Nabatejaca, jednog pustinjskog arapskog plemena, poreklom iz Jemena i Saudi Arabije, koje je u Petru doslo krecuci se ka zapadu. Petra je tako strateski ususkana medju stenama da je prakticno neosvojiva, mada je kasnije ipak padala u ruke Egipcana, neizbeznih Rimljana, krstasa i Turaka.
Jedan jos poznatiji film je snimljen na drugom istorijskom mestu koje sam posetio. Wadi Rum je selo na pocetku jedne velike pustinje i bilo je omiljeno mesto jednog velikog avanturiste - Lorensa od Arabije. Slika ovog avanturiste izgleda totalno drugacije iz ugla arapskih plemena.
   U Wadi Rum smo ujahali na kamilama. Kamile su super zivotinje, vrlo su graciozne i mirne.
I dobro su se pokazale kad je pocela pescana oluja. To je tek zabava. Vetar duva toliko jako da se kamila jedva krece, a pesak se bolno zabada u delove tela koji su ostali otkriveni. Tada sam ukapirao zasto se beduini zavijaju u dish-dash (beduinsku haljinu) od glave do pete.
  Sreca nasa te moderni beduini imaju i dzipove, pa smo se istim uspeli izvuci iz oluje. Bilo nam je zanimljivo da gledamo kako na yipu usred pustinje rade brisaci i farovi.
   Beduini su, inace, ovde organizovani u neku vrstu sindikata. To je njihov dogovor sa vladom, da cene prevoza turistima naplacuju po jedinstvenoj tarifi, a o ceni se dogovaraju sa vladom. To je dosta prakticna stvar, imate jasno istaknut cenovnik, i ostaje vam samo da izaberete da li cete uzeti kamilu sa koznim sedistem, klimom, CD plejerom i alu felnama.
Za kraj jedan kuriozitet. Tinejyer koji radi u prodavnici u kojoj kupujem vodu pita me odakle sam, i ja, pomalo ravnodusno, odgovaram da sam iz Srbije. Ravnodusno, jer ne ocekujem da je ikada cuo za Srbiju. Stariji Jordanci jako dobro znaju Jugoslaviju, i Juga je dobar brend i dan-danas, ali mladji nemaju pojma. Medjutim, decko rasiri osmeh oko glave i kaze: "Srbija, Beograd, pa nas kralj je 80-ih studirao u Beogradu! Dobrodosao u Jordan!" Malo sam se zbunio, otkud sada on tako mali zna gde je kralj studirao, ali sam ukapirao da je verovatno tih dana u skoli ucio i najsitnije detalje iz kraljevog zivota, posto je kralj veliki brend ovde, njegove slike su u svakoj prostoriji i svi ga vole. Ovo vam zvuci poznato?

Slobodan Milic
specijalno za Ibarske novosti.Povratak na vrh strane
LOKALNO EKOLOSKI AKCIONI PLAN KRALJEVA - pise Marko Slavkovic
Novine u izucavanju sumskih ekosistema

   U vezi sa danasnjim mogucnostima tehnike i tehnologije, u svetu i kod nas postoje nejasnoce kada je u pitanju zastita sumskih ekosistema, kao dela prirode i njene okoline. Zato su se pojavile nove tendencije u izucavanju ove problematike: preispitivanje ravnoteze u sumskim ekosistemima, preispitivanje uloge ljudi u odnosu na sume, kao i novi pogledi na izucavanje sume i njene okoline.
Sto se tice ravnoteze u sumskim ekosistemima, konstatovano je da je doslo do smanjenja udela jele u mesovitim sastojnama sa bukvom u odnosu na prvobitno stanje (1909. godine). U slivu Sokolje udeo jele je smanjen za sesnaest procenata, u slivu Gvozdacke reke za trinaest, a u delu Goca (Vrnjacka Banja) udeo jele je smanjen za osam odsto. Pored toga, smanjio se i udeo mesovitih sastojna bukve i jele u odnosu na povrsinu za 27 odsto, a povecao se udeo cistih bukovnih sastojna za 15 procenata. Ovo smanjenje uslovnjeno je, pre svega, ekoloskim promenama. Neke od njih su: pojava susnih perioda, pojava odredjenih bolesti koje su desetkovale fizioloski oslabljenu jelu, masovna pojava imele na jeli (od imele je ugrozeno 30.000 stabala jele u slivu Gvozdacke reke - 1961) i antropogeni uticaj.

ULOGA I UTICAJ COVEKA
Izgradnjom kosovskih elektrana, ali i termoelektrane iz pljevaljskog i kolubarskog podrucja, dolazi do talozenja depozita iz vlazne faze atmosferskih padavina na sumskoj vegetaciji na ovim podrucjima. Ove konstatacije ukazuju da je doslo do ekoloskih promena u nekoj prirodnoj ravnotezi u mesovitim sumama bukve i jele.

Uloga ljudi u odnosu na sumu, kao dela prirode i njene okoline, moze se posmatrati iz dva pravca: prvi je da se ljudi okrivljuju za ono sto su uradili sa sumom i njenom okolinom (da su uljezi koji remete vecne prirodne ritmove sume i njene okoline); drugi pravac je da se ljudi okrivljuju za ono sto nisu uradili sa sumom i njenom okolinom.
Vreme u kome zivimo, i vreme koje dolazi, period je promena i prelaska iz mehanickog doba u doba kompjutera, cipova, kosmosa, genetskog inzenjeringa... Postepeno se udaljavamo od mehanickog shvatanja u odnosu na sumu i njenu okolinu i priblizavamo se drugacijem skupu shvatanja i pretpostavki, koji ce povezati organsko i neorgansko. Danas nemamo alternativu u odnosu na promene, moramo da ih prihvatimo i razdvojimo dobro od onog sto nije dobro.
Danasnje mogucnosti nauke, tehnike i tehnologije dovode se u vezu sa zastitom sumskih ekosistema i njihove okoline. Nova shvatanja uloge ljudi, u odnosu na sumu, bitno se menjaju, iako definisu ne samo da ljudi nisu uljezi koji remete vecne prirodne ritmove, vec su sastavni deo prirodnog poretka sume i njene okoline. U vezi sa tim moze se zakljuciti da vise nema uskih ciljeva koji se odnose na jedan kapacitet dometa, savrseno nepromenljiv sumski ekosistem "u klimaksu" i maksimalno odrzivu proizvodnju.
Nedostaci novih tendencija u izucavanju sumskih ekosistema i njihove zastite, ogledaju se u tome da nema ujedinjujuce vizije i koherentnog zbira zakona, koji vise objasnjavaju dinamiku, a manje strukturu sumskih ekosistema.Povratak na vrh strane

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

GOSTOVANJA: GRADSKA GALERIJA POZEGA U MUZEJU KRALJEVA - pise Bojana Milosavljevic
Izlozba neostvarenih umetnickih ideja

Moja ideja - moj grad, pise u naslovu napomena, povodom izlozbe "Ideja - Ne - Realizacija", Sladjana Varagic, clan Umetnickog saveta Gradske galerije Pozega, u predgovoru (dvojezicnog) kataloga (srpski i egngleski), koji prati istoimenu izlozbu, otvorenu u utorak uvece u galeriji Narodnog muzeja Kraljeva. Ovu postavku, koja obuhvata projekte razlicitih umetnika, a koji su ostali nerealizovani, videla je premijerno krajem prosle godine likovna publika u Pozegi, a posle Kraljevcana, moci ce da je pogleda i publika u Beogradu i Nisu. Selektori izlozbe bili su Darka Radosavljevic iz Pozege i LJubisa Simovic, kustos i rukovodilac Umetnicke zbirke Narodnog muzeja u Kraljevu.
Dajuci tako primamljivu, a utopijsku sliku svoje provincijske Pozege na globalnoj mapi kulturnih centara, Sladjana Varagic, krajnje uverena u pozitivan ishod kreativnih ideja ljudi radoznalog duha, kakvih, srecom, svugde ima, kaze da koncepcijom izlozbe "Ideja - Ne - Realizacija" autori i ucesnici pruzaju "potporu razvoju inovativnih umetnickih formi i dajemo retku mogucnost da nerealizovani umetnicki projekti postanu dostupni publici, da postanu eksponati ravnopravni gotovim delima i udju u galerijske prostore, bas takvi kakvi jesu, nedovrseni, nerealizovani; kao zamisli, ideje, skice, makete ili cak ciste utopije".
Pokretacki motiv ovog dobrog i originalnog pokusaja jeste teznja i zelja da lokalna zajednica u sirokim okvirima prokrci sebi put i tu nadje svoje mesto. U tom smislu, ideji Gradske galerije Pozega odazvali su se neki veoma inventivni domaci i strani umetnici (Bugarska, Turska, Hrvatska, Francuska, Slovenija). Uz konstataciju da se iza nerealizovanih ideja u svakom pogledu krije pravo bogatstvo duha, cemu je dokaz i ova gostujuca izlozba u kraljevackom Muzeju, Darka Radosavljevic pojasnjava ideju vodilju za ostvarenje jedne ovakve postavke: "Koncept izlozbe zasnovan je na opravdanoj pretpostavci da veliki broj umetnika svoju kreativnost izrazava uprvao kroz osmisljavanje projekata koji su iz razlicitih razloga u trenutku osmisljavanja neostvarivi. Svako se individualno nosi sa svojom idejom, neko je zadovoljan razradjenim nacrtom, drugi ce i dalje izgarati da mu projekat bude realizovan, ma koliko to izgledalo nemoguce, a ima i slucajeva kada ce autor uglavnom predstavljati upravo ideje koje ce i u svom javnom obliku biti nerealizovane, ostavljajuci zbunjenu publiku da sama zamislja kako bi sve to u stvari trebalo da izgleda, samo da je moguce."

Umetnicka imaginacija - bogatija u proslosti
Postavka nastala od umetnickih ideja koje su ostale nerealizovane, a ostvarena zahvaljujuci inventivnosti grupe kreativaca iz jednog relativno malog mesta na kulturnoj mapi Srbije, kakvo je Pozega, ipak je redji primer prodora svezih ideja u sferu vizuelnih umetnosti u nas. I Darka Radosavljevic smatra da se danas u ovome nekako posustalo. Uzroci su kompleksnije prirode. O javnom konkursu, koji je prethodio ovoj realizovanoj ideji o neostvarenom, ona kaze da su ga mnogi umetnici shvatili kao potez - odgovor "na prvu loptu" i dodaje: "Predlagali su projekte koji nisu ostvareni jer sami autori nisu imali vremena, odbijeni su sa nerazumevanjem od strane nekog zirija, nastavak su vec realizovanog i samo im fali malo novca (kojeg je moguce sakupiti)… kao da je presusila masta i sve se svelo na trazenje sponzora." Ona smatra zabrinjavajucim cinjenicu da na ovoj izlozbi vecinom ucestvuju autori starije i srednje generacije, po pravilu vec afirmisani i ostvareni. Ako se zanemari problem nacina organizacije ovakvih dogadjaja (sto bi vremenom moglo da postane resivo), onda uzrok postaje dublji. Mozda je "u zamorenom drustvu, u trci za egzistencijom, u povrsnosti uzrokovanoj brzinom i kratkorocnim ciljem."
U propratnom katalogu izlozbe "Ideja - Ne - Realizacija" njen selektor, LJubisa Simovic, opsteprihvacenoj konstataciji da je "istorija umetnosti istorija realizovanih ideja umetnika", suprotstavlja (za ovu priliku) hipoteticku definiciju suprotnog: neka istorija umetnosti bude istorija umetnickih ideja koje nisu ostvarene (iz razloga utopijskih i megalomanskih, a iskrenih; hrabrosti u suprotstavljanju, a koja je nemocna; "sumanutoscu", te samim tim i obelezenoscu, a sto je slobodno i buntovno; konvencije, kompromisi, racionalizacija, cenzura, autocenzura, strahovi…). "Naviknuti na izlozbe ostvarenih dela (mnogi ce pomisliti: pa zar postoje drugacija dela i izlozbe), pokusacemo da se otvorimo za sasvim drugaciju postavku - poetski duh umetnika, u obracanju poetickom u posmatracu. Ideja ce tako biti realizovana na najbolji i naprimereniji nacin, upravo kako je i nastala, putem skice, zabeleske, aluzije na delo, kroz imaginaciju onoga kome je namenjena, dakle sredstvima kojima nikakva tehnologija i vestina ne raspolazu." Doticuci se nekih okolnosti koje su bila najcesca prepreka u realizovanju ideje, Simovic istice da neke od njih danas deluju banalno i neverovatno: kao, na primer, strah upravnika i kustosa oficijelne galerije, kao dokaz lojalnosti nekadasnjem rezimu. Nasuprot tome, otvorena zainteresovanost umetnika za koriscenje (i potrosnju) ideoloskih i politickih simbola, po pravilu je sprecavala mogucnost realizacije i prezentovanja takvih dela (cak i kada su iziskivala neznatna materijalna sredstva).
U opstoj nemastini, do ivice minimuma egzistencije, smatra Simovic - tesko se ostvaruju tehnicki i tehnoloski slozeniji i zahtevniji koncepti kulturnih programa. Mnogi dobro osmisljeni radovi ostaju samo na nivou maketa ili kompjuterskih animacija. Uza sve to "otkada je umetnost iskoracila iz klasicnih medija i osvojila sredstva iz domena industrije, novih tehnologija… problem realizacije dela je zaostren. Od umetnika se trazi da bude istovremeno naucnik, inzenjer ili bar solidan poznavalac i saradnik u timu strucnjaka" - ocenjuje selektor ove izlozbe, koja ce i narednih dana gostovati u Narodnom muzeju Kraljeva. Vredi da bude zabelezena i, svakako, posecena, makar i kao, za sada, redak iskorak iz necega sto se uslovno zove klise vizuelnih umetnosti. Za kraljevacku publiku dodatni motiv bio bi i ucesce dvojice nasih sugradjana u ovom zanimljivom izlozbenom projektu: svoje zanimljive ideje izlozili su, naime, Slobodan Marinkovic i Milorad Vujasanin Cujo.


OSNOVNA SKOLA U STUDENICI DOBILA NOVE KOMPJUTERE - pise Rajko Saric
Nedostaju djaci

   Osnovna skola ,,Stefan Nemanja” u Studenici nedavno je dobila 15 kompjutera od Americke organizacije VOCA, sto je omogucilo da u odeljenja osmog i devetog razreda budu uvedeni predmeti iz oblasti informatike.
Tomislav Pesic, direktor skole, kaze da u maticnoj skoli i isturenim odeljenjima u Bzoviku, Rudnom, Reci, Orljoj Glavi i Mlanci nastavu pohadja 203 ucenika.
- U maticnoj skoli u klupama je 150 ucenika, a u isturenim odeljenjima svega 53 ucenika. Zalosno je da smo proteklih nekoliko godina odeljenja u Savovu, Djakovu i Brezovi morali da zatvorimo jer nema dece. A samo dvadesetak godina ranije u ovim skolama bilo je oko stotinu ucenika - kaze direktor Pesic.
U okviru iste akcije, VOCA je poklonila i 30 kompjutera osnovnim skolama u Uscu i Gokcanici, sto ce kvalitet nastave u ovim ruralnim sredinama podici na visi nivo. To je preduslov za nastavak skolovanja u srednjim i visim skolama.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
Ana Vuckovic: Epoha lipsa juce, Narodna knjiga / Alfa, Beograd, 2003
Roman prvenac, dvadesetogodisnje Ane Vuckovic, inace dobitnice nagrade "Borislav Pekic" 2000. godine za kratku pricu "LJuljaska", preporucuje sebe vec cinjenicom da je usao u uzi izbor (sedam najboljih) za prestiznu NIN-ovu nagradu. Moderno isprican, pun filmskih asocijacija i "ljubavi prema onom altmanovskom stilu", u biti ekspresionisticki, nadahnut autorkinim putovanjima po Spaniji, invevtivno i u jednom dahu prica o mladima u danasnjem svetu, njihovim zivotima, odustajanjima, ali i nadanjima, o medjuljudskim odnosima, usamljenosti, razlicitim socijalnim i vazda istim ljudskim problemima.

DECJE ODELJENJE
Rasa Popov: Bio sam srecan konj, Jov, Beograd, 2003
U ovoj duhovitoj i pomalo nostalgicnoj knjizi, Rasa Popov, cuveni Rasa Pronalazac iz Rsumovih "Fora i fazona", seca se svoga ranog detinjstva, rodnoga Mokrina i dragih mu Mokrincana, pocetaka danas nadaleko cuvenog uskrsnjeg turnira u tucanju jaja, svojih igara sa bracom Duskom i Lazom ("Ako gledam sta smo bili kad smo bili deca, odgovaram: bili smo igraci. Nije meni najvaznija bila, tada u tom mom ranom zivotu, neka igracka. Najvaznije mi je bilo igranje."). Tu su i zabaviste, "zabavilja" i prvi, neuspesni javni nastup, kolaci od blata, "zalosna knjiga - bukvar", "tuvljenje" u glavu, susret sa knjigom i cudima bioskopa. Ovaj "roman za velike i male" prosto vas vuce da citate Rasine dogodovstine, a arhaicni i pomalo vec zaboravljeni jezik nasih baka, donosi boje i mirise nekih vec davno proslih vremena.

PREPORUCUJEMO
Putevima Meksika, 15 savremenih knjizevnika (prevod: Marija Zuzic, Svetlana Veljkovic), Interpres, Ambasada Meksika, Beograd, 2002
U zelji da nasoj citalackoj publici priblizi zivot i kulturu Meksika, Meksicka ambasada u Beogradu je pre par godina pokrenula brojne aktivnosti kojima promovise svoju knjizevnost. Jedan od tih projekata jeste i poseban izdavacki program koji treba da ovdasnju javnost upozna sa raznovrsnoscu i bogatstvom meksicke pisane reci. "Putevima Meksika" je jedna u nizu knjiga objavljenih u okviru te posebne edicije, a njen prvenstveni cilj jeste upravo predstavljanje onih meksickih autora koji u trenutku njenog pojavljivanja jos uvek nisu bili prevodjeni na srpski. Specificnost ove "antologije" jeste u cinjenici da se u njoj ne nalaze najafirmisaniji knjizevnici i najistaknutija ostvarenja, vec oni koje su nasi prevodioci do sada zaobilazili. Na taj nacin, ova knjiga upotpunjuje nasa saznanja o meksickoj knjizevnosti od pocetka dvadesetog veka do danas, a zajednicki imenitelj pisanja generacijski raznorodnih autora mogao bi se naci u motivu potrage za nacionalnim identitetom i vlastitim osobenostima.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
Vladimir Nabokov, Lolita, Vecernje novosti, Beograd, 2004.Povratak na vrh strane


KOSARKASI MASINCA U PONEDELJAK IGRAJU ZA OPSTANAK U PRVOJ A LIGI - pise Zoran Bacarevic
Protiv Vrscana u Lazarevcu
• Mec odluke o buducem statusu Masinac - Lions (Vrsac) u ponedeljak od 19 casova u Hali sportova u Lazarevcu

U uzbudljivoj i neizvesnoj zavrsnici odredjen je konacan poredak u Prvoj B ligi kosarkasa - grupa Srbija. Cacanski Borac je ubedljivo najuspesniji i vraca se u najvisi rang takmicenja dok je ucesnik baraza odnosno protivnik Masinca u borbi za mesto u eliti naredne sezone, odlucen u poslednjem kolu. To je ekipa Lionsa iz Vrsca koja je “za prsa” bila uspesnija od beogradske Avala Ade. I Vrscani i Beogradjani su porazeni u poslednjem 26. kolu od ekipa koje se bore za opstanak pa je skor medjusobnih susreta prevagnuo u korist Lionsa koji je zauzeo drugo mesto. Baraz susret Masinca i Lionsa odigrace se u ponedeljak 26. aprila u Lazarevcu sa pocetkom u 19 casova. Petonedeljnu pauzu, posle zavrsetka Efes Prve lige, kosarkasi Masinca iskoristili su da serijom treninga i prijateljskih utakmica sacuvaju formu pred mec odluke. U medjuvremenu kuburili su sa povredama nekolicine standardnih prvotimaca ali su svi, medju njima Dusan Knezevic i Uros Mirkovic uspeli da ih saniraju i spremno ce docekati susret sa Vrscanima. Kostur Lionsa cine iskusni igraci a medju njima se isticu nekadasnji igraci kraljevackih prvoligasa Sloge i Masinca Bojan Kusmuk i Nikola Razic. Tu su takodje iskusni plejmejker Aleksic, pa Vukadinov, Tutuz, Misanovic... Ekipa iz Vrsca je u sezoni dozivela sest poraza. U poslednjem mecu u Novom Sadu poraz je naneo Signal sa ubedljivih 75:89. Rezultat koji moze dosta ali ne i mnogo da govori.
- Vise puta smo gledali naseg rivala, kao i nesudjenog protivnika Avala Adu. Spremni smo za okrsaj pod kosevima na neutralnom terenu . Iza sebe imamo, ipak, jednu celu (skracenu) sezonu u Efes ligi gde smo se ravnopravno borili sa vrhom Srpske kosarke. Nadam se uspehu u Lazarevcu cime cemo nadoknaditi propusteno u protekloj sezoni. Nadam se, dakle, da ce Masinac i naredne sezone biti u elitnoj ligi - kaze pred baraz mec Milos Pejic trener Masinca.


U PONEDELJAK ISPRED DOMA DRUSTVENIH ORGANIZACIJA
Karavan (besplatnih) autobusa
Kopsarkasi Masinca ce u ponedeljak u SC “Kolubara” u Lazarevcu moci da racunaju na veliku podrsku svojih vatrenih navijaca. Rukovodstvo kluba obezbedice dovoljan broj autobusa, zavisno od interesovanja, koji ce besplatno voziti LJubitelje kosarke na baraz mec. Polazak karavana je u 15.30 ispred Doma drustvenih organizacija.


FUDBAL - SUMADIJSKA ZONA - pise Stole Petkovic
Metalac u poteri

• Vrnjacki Goc zaustavljen i u Mataruskoj Banji, Omladinac preuzeo vodecu poziciju, Metalac Trgovacki ceka novi kiks vodecih • Sloga primila gol posle 575 minuta • Sutra kod Lozionice derbi prvenstva Metalac Trgovacki - Omladinac (Novo Selo)

   Fudbalerima Goc iz Vrnjacke Banje ocigledno ne odgovaraju kraljevacki klubovi pa makar oni bili iz sredine pa i sa samog zacelja tabele. Na dva uzastona gostovanja Goc je izgubio pet bodova pa je posle poraza od Hajduka u vanrednom kolu u proslom ostao i bez dva boda u Mataruskoj Banji igrajuci sa dom-acim Ibrom bez golova - 0:0. Tako su fudbaleri iz Vrnjacke Banje, inace neprikosnoveni u najvecem delu sezone, vode-cu poziciju prepustili komsi-jama iz Novog Sela kojima gostovanje u Kragujevcu i susret sa domacom Slavijom nije smetalo da slave jos jednu pobedu koja je izbacila na sam vrh tabele Suma-dijske zone. Omla-dinac sada ima dva boda prednosti od najavljujuceg ri-vala Goca ali mu je takoreci za petama mladji kraljevacki zonas koji se priblizio na svega cetiri boda. Metalac Trgovacki je usao u seriju odlicnihrezultata ovog proleca a prvenstvo moze da bude odluceno vec ovog vikenda. Na igralistu kod Lozionice sutra se igra mec "za sest bodova" posto Metalac Trgovacki docekuje u 26.kolu Omladinac iz Novog Sela. Istina, igrace se jios punih osam kola, bice jos iznenadjenja i "iznenadjenja" ali svi su izgledi da prvaka Sumadijske zone treba trziti izmedju ova dva kluba.
   Minulo 24.kolo bice upamceno i po tome sto je cuvar mreze kraljevacke Sloge Samardzic savladan prvi put ovog proleca, posle tacno 575 minuta. Poslo je to za nogom kragujevcaninu Obradovicu u 35 minutu susreta Sloga-Vodojaza, posto je domacin golovima Dejana Levajca u 17. i 27. minutu vec vodio sa 2:0. Do kraja susreta rezultat nije promenjen i pored toga sto je Obrdaovic u 78.minutu imao veliku priliku da jos jednom savlada Samardzica a Sloga propustila jos par izglednih prilika da obezbedi ubedljivu pobedu.
Valja napomenuti da je Kraljevo Hajduk sa dve vezane pobede nacinio skok u "zlatnu sredinu" sto se ne moze reci za Buducnost iz Konareva koja je u susretu sa Kolonijom dozivela neugodnu "petardu" pod nogama.

   Rezultati 24.kola: Metalc Trgovacki -Trepca 3:0, Slavija -Omladinac 0:2, Ibar - Goc 0: 0, Borac - Susica 0:2,Sumadinac -Erdoglija 1:2, Rudar-Zastava 2:1, Kraljevo Hajduk - Banja 3:1, Kolonija - Buducnost 5:0, Sloga - Vodojaza 2:1

   Raspored 26. kola: Metalac Trgovacki - Omladinac, Kolonija -Sloga, Ibar - Erdoglija, Trepca -Goc, Borac - Zastava, Rudar -Buducnost, Sumadinac - Banja, Slavija - Susica, Kraljevo Hajduk - Vodojaza


ODBOJKA-PRVA A SAVEZNA LIGA (7.do 10.mesto) - pise Zoran Bacarevic
Odron “puteva” u Ivanjici

   • Na poslednjem gostovanju u sezoni Ribnica Gradjevinar sa maksimalnih 3:0 savladala Puteve u gostima • Veceras u poslednjem 24.kolu Ribnica domacin buducem B ligasu Borcu iz Starceva

   Punom merom revansirali su se Kraljevcani Ivanjicanima za poraz na kraljevackom parketu u 2.kolu mini lige za plasman od 7.do 10.mesta . Posle 2:0 u pobedama za Ribnicu Gradjevinar u ligi od 10.ekipa (oba puta bilo je po maksimalnih 3:0 za cetu Dragana Djordjevica) Ivanjicani su pre tri nedelje nacinili iznenadjenje savladavsi Ribnicu u Kraljevu sa 3:1. Pouceni tim porazom kraljevacki odbojkasi su na poslednje ovogodisnje gostovanje otisli sa namerom da vrate milo za drago i sprece Puteve da poravnaju skor u pobedama. U tom su u potpunosti uspeli jer su usred gradica na Moravici savladali sa 3:0, po setovima 25:20, 25:17, 25:17 pa tako konacan rezultat u medjusobnim prvenstvenim okrsajima Ivanjicana i Kraljevcana u sezoni 2003/2004. glasi 3:1 za Ribnicu Gradjevinar.
   U poslednji ovogodisnji okrsaj i gosti i domacini usli su sa nesto izmenjenim postavama pa su tako Kraljevcani nastupili bez Macuzica i Todorovica a sansu su dobili Usiljanin i Aleksic. NJima se u nastavki meca pri-druzio i Zekavica. Putevi su, takodje, poceli bez iskusnog LJubicica koji se povredio na zagrevanju i nije ulazio u igru a Jeknic je odigrao samo pocetak meca da bi ostatak presedeo na klupi pa su i kod Ivanjicana sansu za daleko vecu minutazu od uobicajene dobili igraci sa klupe.
   Za Ribnicu se ovogodisnja povratnicka sezona u eliti zavrsava veceras kada ce u Hali sportova gostovati Borac iz Starceva. Borac se nedeljnim porazom od Smedereva na svom terenu (1:3) i zvanicno oprostio od Prve A lige pa ce u mecu koji nista ne odlucuje sansu u obe ekipe dobiti igraci sa klupe . Susret poslednjeg 24.kola Prve A savezne lige Ribnica Gradjevinar-Borac pocinje u 19 casova.Povratak na vrh strane
Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2004. Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive