Internet izdanje - 30. april 2004.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika Ljubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Veroljub Radakovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicki uredio: Sasa Kovacevic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Predrag Markovic (drustvo), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Rajko Saric, Milisav Radovanovic (fotoreporter). Sekretar redakcije: Anica Josifovic. Predsednik Upravnog odbora: Slavko Janosevic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa NIG DP “Svetlost”, Branka Radicevica 9, Kragujevac Tel: 034/ 333 - 111. Filmovanje: Graficka radnja „MAX GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" "Tri dana rada, cetiri dana nerada…"
Lako je rusiti, treba graditi!
Znacajna pomoc svajcarskih donatora
Principi umesto “reklama“
Na “mafiju“ celovitim merama
"Mostovi" za medjusobno postovanje i saradnju
Evro leci zdravstvo
Turizam i ekologija
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, odbojka, kosarka


KAKO SMO PRAZNOVALI PRVI MAJ - pise Marina Miljkovic Dabic
"Tri dana rada, cetiri dana nerada…"

   Lepo se ove godine rasporedili aprilski, a odmah za njima i majski praznici. Lepo smo obelezili Uskrs, par sedmica posle toga naisao je "zabljacki paraznik" (dan na koji je 1992. godine u Beogradu, usvajanjem "zabljackog Ustava", formirana drzava koja vise ne postoji - Savezna Republika Jugoslavija), a vec sutra - novo praznovanje. Kako je Praznik rada "pao" u dane vikenda, radni ljudi u Srbiji odmarace se i u ponedeljak, 3. maja. Malo li je?
Pitanje moze li privreda Srbije da izdrzi toliko neradnih dana, moze da bude samo retoricko: u dane praznika uglavnom se odmaraju oni sto plate primaju iz budzeta, radnici iz drzavnih i preostalih drustvenih preduzeca. U privatnim firmama odmora ima mnogo manje: neke su stigle do onih zapadnih standarda koji predvidjaju da se slave Nova godina, Bozic, Uskrs i porodicna slava (na Zapadu je cetvrti praznik obicno nacionalnog znacaja). I to je sve: nista manje, ali i - nista vise. I niko se ne buni. Praznik rada na zapadu koriste samo sindikati u pokusaju da skrenu paznju na sebe i prava radnika.
- Ko im je kriv kad ne znaju za bolje - kaze moj stariji kolega, podsecajuci da su se starije generacije, cak i u ono socijalisticko vreme, svim nasim "praznicima" podsmevale stihovima grupe "777", koja je pevala o "aprilskim temama udruzenog rada: tri dana rada - cetiri dana nerada…"

Svi uspesi radnicke klase (1953)…
Svecana akademija u Sali Narodnog pozorista, 30. april, u 19 casova. Sledi - narodno veselje sa vatrometom na Trgu marsala Tita. Fiskulturno takmicenje svih sportskih drustava grada na stadionu Metalca, 1. maja, u 14. casova. Drugog maja, u sedam casova: masovni izlet u Zicu, narodno veselje sa muzikom i programom trajace celog dana. Od 30. aprila do 3. maja, svake veceri, svirace muzika kod spomenika na Trgu marsala Tita…
P.S. Ako ste primetili da nesto ovde nije u redu, to je zato sto se radi o programu proslave Prvog maja 1953. godine. "Ibarske novosti" pisale su, izmedju ostalog, kako "zeleznicari Rankoviceva docekuju Praznik rada sa novim uspesima: utovar kola izvrsen je u prvom tromesecju za 100 procenata, a pretovar kola za 110 odsto, a bilo bi i vise da je bilo robe za pretovar"?!
Bila je to godina kada je, pisale su "Ibarske" - "nasa Partija izvojevala punu pobedu u borbi sa falsifikatorima socijalizma koji su pokusavali na razne nacine - obmanama i zastrasivanjem da nam naskode". Milioni nasih radnih ljudi ponovo su, kako se navodi, "radnih lica, uzdignutih cela i ciste savesti" dokazivali da smo mi "mozda jedini narod na svetu koji potpuno slobodno slavi Prvi maj, onako kako su zamislili prvoborci medjunarodne solidarnosti proletarijata".
U tu svrhu isla je ilustracija kako je Fabrika kiseonika "Goc" pred 1. maj svecano pustila u rad novu ledaru, koju je opremila iz sopstvenih sredstava, a skupstina kolektiva donela je odluku da se visak u fondu plata iz 1952. godine, na predlog Radnickog saveta, usmeri za izgradnju puta od glavnog druma do fabrike. Kolektiv "Kablara" dao je sto miliona dinara za komunalnu izgradnju. Visak fonda plata za prethodnu godinu u "Kablaru" bio je 119 miliona dinara ("Ibarske novosti" su kostale 10 dinara, pa ko voli, nek racuna). "Naslo se" nesto para i za Titovo Uzice kome je, pisu "Ibarske", dato 15 miliona dinara i za Cacak, kome je "dato dva miliona dinara".

Radnicka klasa jos odoleva (1973)…
Pred 1. maj 1973. godine "odlucno i uspesno smo se borili protiv antisocijalistickih snaga, bez obzira na to s kojih su neprijateljskih pozicija nastupale. O nase jedinstvo razbijali su se svi pokusaji spolja da skrenemo s puta kojim smo posli i idemo u srecniju buducnost na osnovama samoupravljanja, kojem je novu snagu dalo Pismo ( bas tako, veliko "P", pisu "Ibarske novosti") druga Tita i Izvrsnog biroa Predsednistva Saveza komunista Jugoslavije…"
Jos se podesilo da neki dan pre u Kraljevo stigne i stafeta mladosti. Ihaj, srece… "Omladinci, sportisti, poljoprivrednici, radnici… i samo jedna zelja da nam jos dugo, dugo zivi najslavniji sin nasih naroda, drug Tito."
Na udarnom mestu u prvomajskom broju "Ibarskih novosti": intervju sa sekretarom Opstinskog komiteta SK Kraljeva, najvaznije pitanje vezano za aktivnosti komunista na stabilizaciji privrede. U toku su, ocigledno, bile integracije radnih organizacija srodnih delatnosti, a od komunista se ocekivalo da "se za integracije zaloze izradama elaborata o tehnoekonomskoj opravdanosti tih procesa". Bila je, naravno, i tada prisutna "borba protiv kriminala, u okviru koje je povedena odlucnija akcija u primeni preventivnih mera, jer se videlo da su ljudi skloni da putem malverzacija dodju do sredstava na stetu drustva". Aktuelne su bile "skole samoupravljaca" i "marksisticki kruzooci", a sve sa ciljem da se "ne samo ucenicki, vec i nastavnicki sastav bavi marksizmom kao naukom i ideologijom radnicke klase". Bilo je i neposlusnih prosvetnih radnika, ali gospodin sekretar SKK odgovara da "nastavnik cije opredeljenje nije u skladu sa nasom socijalistickom samoupravcljackom ideologijom - ne moze biti vaspitac mladih generacija". Ovde se zamislih: bar su znali u koju partiju da udju, danas je mnogo teze…
U praznicnom izdanju "Ibarskih" jos i razgovori sa radnicima na radnim mestima pred Praznik rada: mini-intervju sa jedinom zenom - bravarom u "Fabrici vagona", prica jedne intelektualke, po jednog zeleznicara, KV kovaca, milicionera i zemljoradnika. "Najpotresnija" je, svakako, prica KV radnice "Jasena", kojoj je praznik rada "veseliji uz radnicke amandmane".
Na tradicionalnim majskim susretima 1973. godine bilo je oko 500 izvidjaca iz svih krajeva zemlje. Bratstvo i jedinstvo okupilo je u Krusevici mlade ljude iz Maribora, Bjelovara, LJubuskog, Cetinja, Skoplja, Novog Sada, Beograda, Kragujevca, Panceva, Vrsca, Bele Crkve, Krusevca, Pozarevca… Uranak, onda takmicenja u izvidjackim i sportskim disciplinama, obilazak kulturno-istorijskih spomenika i neizbezna - logorska vatra…

Teskoce, ustede i nestasice (1982) …
Da ne ide "kao po loju", jasno je vec iz povrsnog prelistavanja pretpraznicnog, prvomajskog broja "Ibarskih novosti" iz 1982. godine, ali "Bez obzira na teskoce, radni ljudi mogu biti zadovoljni postignutim rezultatima" (naslov u broju od 29. aprila). Bez Tita - nista, i posle NJega - On. Komunisti se spremaju za Deveti kongres: "Postignuto je epohalno mnogo, ali borba jos traje, da i ono sto je dobro bude jos bolje jer se… od pre dve godine na Praznik rada jos vise zavetujemo da cemo nastaviti revolucionarno delo coveka koji je sav svoj zivot, sav svoj genij posvetio radniku i njegovoj boljoj buducnosti - drugu Titu." Medjutim… Posle niza godina, zabelezile su "Ibarske novosti", to je bio prvi prvomajski praznik bez mladih krompirica, paradajza, prasetine, piletine, cokolade za mesenje… Kafe je bilo tek toliko da podmiri deseti deo potreba Kraljevcana, osecala se nestasica deterdzenta, mleka. Bas tih dana je, verovali ili ne, u Kidricevoj ulici broj 12, otvorena prva privatna prodavnica "Voce i povrce" u nasem gradu. A u njoj: narandze, limun ("otkad ih nismo videli u drugim prodavnicama kazu "gladne oci" reportera "Ibarskih novosti"), kupus, luk, krompir, kelj… I jos vlasnica Olivera Nesovic obecava da ce kasnije ovde biti i ostalih prehrambenih proizvoda, pa i kafe!
U svakom slucaju, Praznik rada 1982. godine obelezen je tradicionalnim urankom i koncertom u Mosinom Gaju. Neodvojivo od 4. i 25. maja i u znaku partijskih kongresa "sa trajnom porukom i zavetom nasih zbratimljenih radnih ljudi da ce i posle Tita biti -Tito". Kafopije su - morale da izvise, kofeinomanija nije bas bila u socijalistickom duhu…

Praznik u znaku strajkova (1992)…
Kad je prosla jos jedna decenija, vise ni novine nisu krile: "obelezavanje praznika rada ove godine ce, verovatno, biti najsumornije do sada, u periodu posle Drugog svetskog rata. Tome, svakako, doprinosi i sadasnje sirenje ratnih sukoba u zemlji. Za praznicno raspolozenje gotovo da niko nema razloga…" ("Ibarske novosti" od 24. aprila 1992. godine). Nedelju dana pre toga strajkovali prosvetni i radnici "Keramike", onda im se prikljucili radnici Zdravstvenog centra i konfekcije "Sloga". "Zbog nedostatka posla, gubitaka, niskih i neredovnih plata, nezadovoljni su i radnici mnogih drugih kraljevackih preduzeca i ustanova", pisu "Ibarske" navodeci da je "u skladu sa teskom politickom i ekonomskom situacijom planirano da obelezavanje prvomajskih praznika bude skromno, uz prigodan kulturno-umetnicki program na, sada, Trgu solunskih ratnika (Tito se, u medjuvremenu, preselio u istoriju).

I tranzicija jede svoju decu (2004)…
Dobri poznavaoci ekonomskih prilika, mada za takav zakljucak i ne morate da budete poseban ekspert, kazu da ce se armija nezaposlenih samo uvecavati. Zvanicnim podacima o broju nezaposlenih u Kraljevu treba prikljuciti i sve one koji "vec godinama nemaju posao, samo to nije imao ko da im kaze" (kako je govorio bivsi ministar za privatizaciju, Aleksandar Vlahovic: "Magnogrom" je gotovo prepolovio broj radnika, a o novim socijalnim programima koji idu uz otpustanja jos uvek se samo suska, "Fabrika vagona" ce u privatizaciju, ali sa kojim brojem radnika jos uvek nije jasno… Neka bude da su to modeli za pricu o kraljevackoj privredi u, jos uvek, drustvenom vlasnistvu.
Ako je, s druge strane, privatizacija postala nasa stvarnost, vredi pomenuti da je, na podrucju nase opstine, tokom prethodne dve godine, na aukcijama privatizovano 15 preduzeca. Cetiri preduzeca ("Janhari", "Stil", "Getaldus" i "Stari Jasen" ) privatizovana su tokom 2002. godine. Ostalih jedanaest: "Agrosrbija", "Solidnost", "Plan", "Gvozdjar", "Rekreaturs","Poljopromet", "Elektron", "Slovo", "Sigurnost", "Hladnjaca" i "Srbija", nove vlasnike dobili su tokom prosle godine. Od prodaje pomenutih 15 preduzeca, inkasirano je oko 330 miliona dinara, minimum investicija dostize skoro 52 miliona dinara. Svi oni jos uvek pokusavaju da se pozicioniraju na kraljevackoj privrednoj sceni. Ako i ove godine "plandujemo" na Praznik rada, neka nam ovde bude dozvoljeno da pomenemo kako prica u ovom delu mnogo zavisi i od toga kako rad i svoje radno mesto dozivljavaju danasnji radnici. Mozda nije najreprezentativnija, ali svakako jeste ilustrativna prica o nedavno privatizovanom preduzecu u kome je menadzment odradio sve: obezbedio posao u kontinuitetu, redovne i, za nase uslove, relativno velike plate, ali se prilikom svake isplate suocava sa gnevom zaposlenih koji "ne zele da budu ucenjivani: da platu cekaju do pola cetiri, kad im nije jasno - sta je toliko tesko nadredjenima da im obezbede da platu primaju kao i ranije, u deset sati?".

Kao bubreg u loju…
"Ovogodisnji Prvi maj nasao se kao bubreg u loju izmedju petka i utorka. Mnogo je to dokolice za praznik rada. Mnogi zaposleni i svi nezaposleni osetice potrebu da rade nesto i pre povratka na posao. Nista ne moze tako da razonodi kao malo posla u finom preduzecu, u veselom drustvu i sa pristojnom platom. Privilegiju da ne rade imaju samo zaposleni…"
Dusko Radovic napisao je ove redove pre vise od dve decenije, a ni danas im se - nema sta ni oduzeti, ni dodati.

Za nekoga sve, za svakoga ponesto…
"Kad burzoazija moze da ima sto svojih praznika, mozemo i mi da imamo jedan svoj!" Tako je, istorija kaze, pre vise od jednog veka, kada je pripremana prva proslava Prvog maja kod nas, glasio deo proglasa kojim su organizovani beogradski radnici "pozvali proletarijat Srbije da proslavi dan medjunarodne solidarnosti radnicke klase". U medjuvremenu, Srbija je od svega gore pomenutog izgubila ponesto: prvo burzoaziju, onda medjunarodnu solidarnost, na kraju - i obicaj da Medjunarodni praznik rada proslavlja "masovnim izletima, koncertima kulturno-umetnickih drustava i opstim narodnim veseljem".Povratak na vrh strane


DA LI JE NOVA LOKALNA VLAST U KRIZI? - pise Slobodan Rajic
Lako je rusiti, treba graditi!


   Na pitanje novinara o 100 dana nove lokalne vlasti i najavi „pucanja“ vladajuce koalicije u Kraljevu, dr Radoslav Jovic je na pres konferenciji odgovorio da je nova vlast posle pocetnih, razumljivih problema, uhvatila zamajac i da vladajuca koalicija, i pored nepostojanja formalnog sporazuma, u praksi postoji i efikasno radi. Uostalom, kako je rekao, izmedju raznih koalicija do sada su cesto postojali pisani sporazumi koji nisu postovani, tako da je najvaznije, vaznije od bilo kakvih papira, da postoji dobra volja, spremnost i odlucnost da se nesto zajedno promeni i uradi.
   On je izrazio posebno zadovoljstvo velikim jedinstvom u opstinskom rukovodstvu (Opstinsko vece, Skupstina, Uprava), koje cine celni ljudi, jer izmedju njih postoji visoka saradnja i dogovaranje o svim pitanjima, kao i zajednicki doprinos realizaciji dogovorenih zadataka. Dr Jovic je rekao da je to jedinstvo vece nego u vreme vlasti Koalicije „Zajedno“ i da je to garant jos uspesnijeg rada i konkretnih rezultata. Borbu stranackih misljenja, predloga i sugestija u Skupstini opstine on je ocenio kao normalan demokratski parlamentarni nacin rada.
   Mr Jovan Nesovic je takodje zadovoljan dosadasnjim radom nove lokalne vlasti u Kraljevu, uz ocenu da „moze i bolje, sto ce pokazati vreme“.
   - Lako je nesto srusiti, treba nesto i graditi! Imamo dosta iskustava sa rusenjem, ne ponovila se. U ovom trenutku ici sa izjavama da ne postoji demokratska vladajuca koalicija - neka je na savest onima koji to tvrde. Sto se tice skidanja 3. tacke dnevnog reda na poslednjoj sednici Skupstine opstine, DS je predlozila vise amandmana i da se umesto odlaganja uslo u raspravu, jedan broj njih bi bio usvojen i tekst Odluke poboljsan. Cudno je da SRS nije glasala „za“, pogotovo sto su pravila - koeficijenti za gradnju trebalo da budu privremeni dok se ne donese novi Zakon - naglasio je mr Nesovic.
Dr Jovic je posebno insistirao da se opstinskim odlukama na svaki nacin uvede osnovni red u investicionu izgradnju, ali i stimulisu investitori, domaci i sa strane, jer ce samo tako doci do povecanog zaposljavanja Kraljevcana, sto je najvazniji zadatak u ekonomski teskim vremenima.Povratak na vrh strane


KONFERENCIJA ZA STAMPU PREDSEDNIKA I MENADZERA OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Znacajna pomoc svajcarskih donatora


  U cetiri velika projekta u opstini Kraljevo svajcarska nevladina organizacija “MSP” ulaze 280.000 franaka, a svajcarska vladina organizacija “SDC” sredstva za izgradnju 30 stanova na Beranovcu za socijalno ugrozena lica • Opstina budzetom za ovu godinu planirala sredstva za udruzivanje sa donatorima, formiran poseban upravni odsek za takvu saradnju i uproscena procedura za gradjevinsku izgradnju • Sansa za privlacenje novih donatora i investitora

    Posle nedavnih prevremenih izbora po novim zakonima, veliki broj novina u funkcionisanju lokalne samouprave u Kraljevu je primenjen - istakao je dr Radoslav Jovic, predsednik opstine Kraljevo, na konferenciji za novinare pocetkom ove sedmice. Kao jednu od najvaznijih novina, dr Jovic je istakao formiranje posebne Komisije za budzetsku kontrolu, ciji je prvi zadatak ocena opravdanosti budzetskih zahteva i pravljenje liste prioriteta koja se privodi kraju. Izvestaj te Komisije dace presek stanja i ukazati na smernice, kako bi se preko stroge kontrole potrosnje, prevazilazila dosadasnja nedisciplina, kada nije postojala ni banka podataka pa su pojedini korisnici mogli da vise puta ponavljaju (dupliraju) iste zahteve, za nekvalitetne radove trose ogromna sredstva ili ih nenamenski trose u sprezi sa privatnicima i na druge nacine.
Znacajna novina, prema Jovicevim recima, jeste i opredeljivanje nove stavke u budzetu opstine i Programu uredjivanja gradjevinskog zemljista za udruzivanje sredstava sa donatorima. Naime, kako je rekao, donatori obicno traze ucesce lokalne zajednice u projektima, u iznosu od 25 do 30 odsto, pa da se ne bi, kao mnogo puta do sada, desavalo da zbog nedostatka i neplaniranja takvih sredstava donacije odu na drugu stranu, opstina je takva sredstva predvidela i to vec daje rezultate ili garantuje dolazak novih donatora.

VELIKA ULAGANJA
   A o najvaznijim trenutnim donacijama, pak, govorio je opstinski menadzer, mr Jovan Nesovic. On je najpre istakao da je Kraljevo, zajedno sa opstinama Pozega, Nis, Kursumlija, Cacak, Uzice i Novi Pazar, usao u program svajcarske nevladine organizacije za institucionalni razvoj lokalnih samouprava (“MSP”), koja bi u opstinu Kraljevo trebalo da ulozi ukupno 280.000 svajcarskih franaka, dok bi ukupno ucesce opstine iznosilo 100.000 franaka. U realizaciji projekta do sada su odrzani brojni seminari o prostornom planiranju i izgradnji, poboljsanju opstinske infrastrukture i javnim nabavkama. U toku su i cetiri investiciona projekta: rekonstrukcija skole u Godacici (50.000 franaka), rekonstrukcija Doma kulture u Ribnici (100.000), pomoc Lokalnom ekoloskom akcionom planu (LEAP-u, 50.000) i zavrsetak sportske sale na Gocu (80.000), rekao je Nesovic i dodao da se saradnja sa “MSP-om“ nastavlja, pre svega u oblasti turisticke ponude i izradi strategije razvoja opstine.
   Prema Nesovicevim recima, svajcarska vladina organizacija “SDC” obezbedila je sredstva za izgradnju 30 stanova za izbegla i socijalno ugrozena lica u Kraljevu. Ovi stanovi trebalo bi da budu izgradjeni na Beranovcu, preko puta Decjeg sela, s tim sto bi opstina, pored placa, obezbedila i infrastrukturu (struja, voda, kanalizacija...), a “SDC” projekat, gradjevinske radove i opremu, po principu „kljuc u ruke“. Izgradnja bi trebalo da pocne u junu, a stanovi bi trebalo da budu useljeni krajem godine, sa stanarima koje odrede Centar za socijalni rad i resorno ministarstvo. Veoma je vazno sto ce sve radove na stambenim zgradama izvoditi domace, kraljevacke gradjevinske firme - naglasio je Nesovic.

U SUSRET DONATORIMA
   Dr Radoslav Jovic je pored saradnje sa svajcarskiim organicazijama istakao i izvanrednu saradnju sa americkom NVO ”VOCA”, uz ciju pomoc su izvedeni mnogi infrastrukturni radovi u kraljevackoj opstini. Sa inostranim i domacim donatorima, osim toga, naglasio je dr Jovic, i za 2004. je ugovoren citav niz investicionih radova, a ocekuju se i novi ugovori i projekti. Pogotovo sto je tim povodom u organima uprave u opstini uproscena procedura dobijanja gradjevinske dozvole i formiran poseban Odsek za rad sa donatorima.
   Predsednik opstine ukazao je i na brojne druge zapocete aktivnosti u opstini. Pored ostalog, pomenuo je pripreme za osnivanje Umetnicke skole u Kraljevu, za koju jos nadlezna ministarstva (prosvete, finansija) treba da daju odobrenja, radove na zastiti i prosirenju postojecih ibarskih bunara i izgradnji cevovoda (bunari-rezervoar Panjevac) za prosireno vodosnabdevanje (u toku je resavanje imovinsko-pravnih odnosa), uklanjanje divljih deponija (akcija sredinom maja) i resavanje problema gradske Deponije (resenje u izgledu), radove na gasifikaciji Kraljeva (Direkciji dat rok od dva meseca za pripremu) i izradu novog Prostornog plana opstine Kraljevo.Povratak na vrh strane


KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO DSS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Principi umesto “reklama“

   Govoreci na proslonedeljnoj konferenciji za novinare o aktuelnoj politickoj situaciji u Kraljevu, novoizabrani potpredsednik Opstinskog odbora DSS Kraljevo, Sreten Simeunovic, rekao je da su gradjani, na osnovu dosadasnjih aktivnosti u Skupstini opstine (SO), mogli da vide da postoji jedna formalna i neformalna vladajuca koalicija koja funkcionise. Medjutim, na poslednjoj sednici SO Kraljevo, pojavili su se problemi koji su ozbiljno uzdrmali funkcionisanje opstinske vlasti, a ticu se predloga Odluke o izmenama i dopunama odluke o privremenim pravilima gradnje - istakao je on.
- Gradjani su svedoci da odredjene politicke grupacije reklamerski koriste pravo da se pojave u javnosti toboze napadajuci “urbanisticku mafiju”. Svesni smo toga da su problemi gradnje u Kraljevu vec dugo prisutni. Medjutim, na poslednjoj sednici SO, kada je na nas predlog trebalo raspravljati o pravljenju reda u toj oblasti, na predlog Odbornicke grupe DS-a, koja je u opoziciji, ta tacka je skinuta sa dnevnog reda i videlo se da gradjevinski lobi i dalje ima jak uticaj na odredjene odbornicke grupe koje, kada je potrebno resavati probleme, podrzavaju postojece stanje - rekao je Simeunovic.

PROBLEMI U KOALICIJI
Simeunovic je konkretno prozvao Odbonicku grupu (OG) SRS, koja je podrzala skidanje pomenute tacke sa dnevnog reda, zatim koalicione partnere - OG SPO i Nove Srbije koja je, kako je naglasio, takodje ucestvovala u glasanju protiv predloga ove tacke dnevnog reda, cime je omogucila da se u Kraljevu i dalje gradi po pravilima koja su i do sada bila vazeca. To, prema Simeunovicevim recima, znaci da za delovanje tzv. “urbanisticke mafije” jos uvek nema leka, nema ni nacina ni volje da se to spreci. Štavise, kako je objasnjeno, pre pocetka pomenute sednice prosirila se vest kako je grdjevinski “lobi” usao medju odbornike i mnoge od njih “kupio”, sto se i na samoj sednici potvrdilo.
To su problemi koji su, prema Simeunovicu, u velikoj meri uzdrmali odnose unutar koalicije i bice potrebno mnogo vremena da se oni prevazidju, kako bi lokalna vlast drzala proklamovanih principa i funkcionisala u interesu gradjana.
Osvrcuci se na opstrukciju Demokratske stranke, Simeunovic je rekao da ova stranka, i pored toga sto nastupa kao opozicija, u opstinskoj vlasti ucestvuje sa vise direktora javnih preduzeca (npr. “Javno stambeno”, DO “Goc”, Predskolska ustanova) i vise nacelnika organa uprave nego DSS i da se nada da ce gradjani znati da prepoznaju sta je “samoreklamiranje”, a sta su iskrena zalaganja i rezultati. Ipak, iako Skupstina i u novom sastavu funkcionise sa problemima, predstavanici DSS su se saglasili da bi do novih redovnih izbora, koji ce i u Kraljevu biti odrzani na jesen, trebalo uciniti sve kako bi i ovakva vlast funkcionisala u interesu gradjana.
Odgovarajuci na isto pitanje Misa Milosavljevic, novoizabrani potpredsednik OO DSS, rekao je da je stav OO DSS u Kraljevu da se vlast zadrzi, ali ne po svaku cenu i da ce, budu li se desavale slicne stvari, ova stranka preispitati svoje ucesce u koaliciji koja, kako je rekao, koliko-toliko funkcionise i u ovakvim uslovima.

INTERESI I IZBORI
Objasnjavajuci funkcionisanje lokalne vlasti, Vladimir Pavlovic, novi predsednik OO DSS, pojasnio je da nikakav pisani sporazum u vladajucoj koaliciji ne postoji, vec da je vlast u Kraljevu formirana na osnovu usmenog, “dzentlmenskog” dogovora vise politickih subjekata, a vodeci se prevashodno interesima gradjana Kraljeva, ali se ni taj dogovor ne postuje. Medjutim, sada je jasno da su nekim sudionicima u lokalnoj vlasti interesi gradjana na poslednjem mestu, a stranacki i interesi krupnog kapitala na prvom, naglasio je Pavlovic.
Inace, kako je istaknuto, na Skupstini DSS - ogranka u Kraljevu, koja je odrzana 26. marta, izabrani su novi clanovi Opstinskog odbora, a na konstitutivnoj sednici tog Odbora, koja je odrzana 8. aprila, i celni funkcioneri Opstinskog odbora DSS u Kraljevu. Novi predsednik je Vladimir Pavlovic, potpredsednik zaduzen za organizaciono tehnicka pitanja je Sreten Simeunovic, a potpredsednik zaduzen za marketing i informisanje je Misa Milosavljevic.
Odmah nakon konstituisanja Opstinskog odbora, kako je na pres konferenciji rekao Vladimir Pavlovic, formirana je nova mreza poverenistava i mesnih odbora sa zadatkom da identifikuju probleme na lokalnom nivou i da se upuste u resavanje tih problema, a u narednom periodu, u ocekivanju izbora na jesen, ova stranka ce pripremiti listu kandidata za odbornike.
Vladimir Pavlovic je, takodje, zahvalio clanovima, simpatizerima i predstavnicima opstinskih odbora NDS, NS, G 17 plus i SPO, koji su svojim potpisima (ukupno vise od hiljadu za dva dana) dali podrsku kandidaturi Dragana Marsicanina za predsednika Srbije, uz uverenje da takva podrska nece izostati ni na izborima i da ce tada Marsicanin ubedljivo pobediti.

Novi Odbor
Za nove clanove Opstinskog odbora DSS Kraljevo izabrani su: Srdjan Dragojlovic, Dusan Janjic, Sreten Simeunovic, Miljan Boskovic, Dejan Milovic, mr Miljan Marasevic, Vladimir Pavlovic, Dragan Novicic, Misa Milosavljevic, Jugoslav Timotijevic, Biljana Knezevic, Zoran Simovic, Dobrivoje Baltic, Rade Erac i Momcilo Aleksic.Povratak na vrh strane


OPSTINSKI ODBOR SRS KRALJEVO
Na “mafiju“ celovitim merama

   Na urbanisticku mafiju u Kraljevu treba krenuti sveobuhvatnim i trajnim, a ne parcijalnim i privremenim merama - receno je na konferenciji za novinare Opstinskog odbora Srpske radikalne stranke u Kraljevu, pocetkom ove sedmice. Po oceni OO SRS, neophodno je izvrsiti kompletnu analizu delovanja urbanisticke mafije i stambeno-poslovne izgradnje u Kraljevu, a ne samo stavljati pod lupu spratnost objekata i to privremenom odlukom o pravilima gradjenja.
   Na konferenciji je istaknuto i da su, posle dugotrajne stranacke kadrovske kombinatorike, budzet opstine i Program uredjivanja gradjevinskog zemljista za 2003. godinu doneti bez analize izvrsenja prethodnog budzeta i izvestaja o radu javnih i javnih komunalnih preduzeca i ostalih budzetskih korisnika, a nije udovoljeno ni zahtevu Odbornicke grupe SRS za reviziju i budzetsku inspekciju.
   Predstavnici OO SRS su posebno kritikovali manipulacije u vezi sa preispitivanjem i ukidanjem odluke o radu „Pauka“, tvrdeci da aktuelne opstinskle vlasti „nikoga ne treba da plase navodnim dnevnim stetama za opstinu od 50.000 dinara ako se ukine „Pauk“, i zapitali da li se zna koliki je prihod prijavio vlasnik „Pauka“!?
   Oni su posebno kritikovali i skidanje sa dnevnog reda imenovanja nove Izborne komisije opstine Kraljevo i zadrzavanje istoimene stare Komisije sto je, kako su podvukli, indikativno uoci predstojecih predsednickih i lokalnih izbora.
Najavljen je i veliki predizborni miting predsednickog kandidata SRS, Tomislava Nikolica, za 12. maj u Kraljevu.Povratak na vrh strane


SRBI U SLOVENIJI NA USKRS DOBILI SVOJE NOVINE - pise Marina Miljkovic Dabic
"Mostovi" za medjusobno postovanje i saradnju

   U Sloveniji, prema zvanicnom popisu, ima 39.000 Srba, ali prema nezvanicnim procenama, u Sloveniji zivi 60.000 gradjana srpskog porekla • Osim sponzora, novi mesecnik ce finansirati i Ministarstvo za kulturu Republike Slovenije

   U Sloveniji, koja ce od sutra i na papiru biti deo Evrope, postoji dvadesetak zvanicno registrovanih srpskih drustava. Deset srpskih drustava uclanjeno je u Savez srpskih drustava Slovenije, koji ima za cilj da ujedini sva srpska drustva u ovu krovnu organizaciju. Zadatak novog mesecnika "Mostovi" je da to objedinjavanje pomogne.
   Vec nekoliko godina pojedina srpska drustva u Sloveniji stampaju svoje novine na srpskom jeziku, i na cirilici, i na latinici. Iako u Sloveniji, prema zvanicnom popisu, zivi 39.000 Srba, a nezvanicne procene "idu" do cifre od oko 60.000 gradjana srpskog porekla, nije bilo dovoljno kvalitetnih novinara i dopisnika koji bi mogli da pokriju zahteve svih drustava i njihovih casopisa, sto se odrazavalo na kvalitet pojedinih listova. Zato su celnici Saveza srpskih drustava odlucili da izdaju svoj zajednicki list, koji bi udruzio najbolja "srpska pera" i sve intelektualce u Sloveniji. Na Uskrs (11. aprila), najveci hriscanski praznik, izasao je prvi broj mesecnika "Mostovi", koji ce imati informativni, kulturno-prosvetni i zabavni sadrzaj i koga ce, kako je naglaseno, "citati svi Srbi koji zive u Sloveniji". Zelja je urednickog odbora "Mostova" da pored srpskog zivlja, povezu i mnoge slovenacke gradjane koji pozitivno gledaju na rad srpskih drustava u Sloveniji.
Ivo Viskovic, ambasador Srbije i Crne Gore u Sloveniji, pozdravio je izlazenje "Mostova" objavljivanjem svoje reportaze, u kojoj je obecao veliku podrsku urednistvu i Savezu srpskih drustava. Mesecnik "Mostovi" finansijski je vec pomoglo Ministarstvo za kulturu Republike Slovenije ali se, kako je naglaseno, ocekuje i velika pomoc drugih sponzora.

Bez ignorisanja korena
   Za glavnog i odgovornog urednika izabran je Rade Bakracevic, potpredsednik Saveza srpskih drustava i pocasni konzul Kraljeva u Mariboru. Gospodin Bakracevic je vec godinama i urednik revije "Kontakt", koju izdaje Srpsko kulturno drustvo iz Maribora. U svom urednickom uvodniku "Uz pomoc Slovenaca bicemo jaci", Bakracevic je pozvao na sto vecu saradnju sa vecinskim narodom.
   - Pruzicemo ruku lojalnosti nasoj novoj domovini Sloveniji. Necemo zaboraviti, niti ignorisati nase korene. Uz pomoc Slovenaca, bicemo jaci i lakse cemo pruzati pomoc krajevima iz kojih smo dosli iz razlicitih razloga. Zaboravimo onu stvarnost koja nas je dovela do apsurda i besmisla, budimo zbog toga bolji, a ne losiji. Nikada nikoga nismo mrzeli, to nam nasa vera i ne dozvoljava. Trazimo ono sto nam pripada. Zajednicki rad u nasu korist i korist Slovenije mora da postane nacin zivota. Uskoro cemo biti u Evropi, a od naseg ponasanja zavisi hocemo li moci da pomognemo krajevima iz kojih smo dosli da bi i ti krajevi brze stigli do Evrope, kojoj su godinama pripadali... Nasim zajednickim novinama pokusacemo da postignemo taj cilj uz pomoc multidisciplinarnog tima naseg urednickog odbora - porucio je Rade Bakracevic.
"Mostovi" ce posebno biti usmereni na rad srpskih drustava i Saveza u celini.Osim sto je planirano da takvim delovanjem postanu deo razvojnog plana Slovenije u Evropi, danas je mnogo vaznije sto je mesecniku "Mostovi" promocija srpskog naroda u uzem i sirem evropskom prostoru - na prvom mestu.Povratak na vrh strane


 NAJNOVIJI POTEZI MINISTRASTVA ZDRAVLJA - pise Rajko Saric
Evro leci zdravstvo

   Zdravstvena ustanova je u obavezi da najmanje 90 odsto pacijenata, kojima je zakazan specijalisticko - konsultativni pregled, pregleda u roku od 30 minuta od zakazanog termina, s tim da nijedan pacijent ne sme da ceka duze od jednog sata na zakazani pregled • U ZC ,,Studenica” predstoji formiranje Komisije koja ce pratiti rad lekara i sluzbi u celini i o tome izvestavati direktora • Dok ce azurnost lekarima doneti deblji koverat na kraju meseca, “lenstinama” ce slediti otkaz ugovora o radu • Korupcija postoji, ali se tesko dokazuje

U Zdravstvenom centru ,,Studenica” u Kraljevu, u kome radi 2.163 radnika, promovisan je dokument unapredjenja kvaliteta rada zdravstvenih ustanova, odnosno zdravstvene zastite, kao sastavnog dela svakodnevnih aktivnosti zdravstvenih radnika, koji je ovih dana donelo ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Pracenje kvaliteta rada u zdravstvu, kriterijumi i metodologija za utvrdjivanje liste i vremena cekanja za zdravstvene usluge, upitnici za merenje zadovoljstva korisnika zdravstvene zastite, bili su teme radnog sastanka ministra zdravlja, dr Tomice Milosavljevica i direktora republickog zavoda za zdravstveno osiguranje, Svetlane Vukajlovic, sa ditrektorima zdravstvenih ustanova u nasoj republici.
- Do donosenja novih sistemskih zakona u oblasti zdravstvene zastite i zdravstvenog osiguranja, ovaj dokument ce posluziti kao polazna osnova za uredjenje nekih odnosa u zdravstvu, najpre odnosa izmedju lekara i pacijenata. Naravno, njime se regulise i vreme koje lekar mora da posveti pacijentu. Kvalitet u zdravstvu je i kada sestra povremeno obidje pacijente u cekaonici i vidi treba li mozda nekom hitna pomoc, kada pacijentu obrazlozi zasto je doslo do kasnjenja u prijemu kod lekara za pregled koji je zakazan, ali i kada pacijente opomene da je zabranjeno pusenje u nekim prostorijama i upozori na opasnost od pusenja i negativne posledice po zdravlje - kaze dr Dragan Arsic, direktor ZC ,,Studenica”, koji je pomenuti dokument prezentovao nacelnicima sluzbi i glavnim sestrama.

ODVAJANJE RADA OD NERADA
Govoreci o pozitivnim elementima dokumenta, dr Arsic kaze da se pracenje kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama odnosi na stalno unapredjenje rada u urgentnim sluzbama, specijalisticko - konsultativnim sluzbama, na listu cekanja, sticanje i obnovu znanja i vestina zaposlenih, na pracenje i evaluaciju kvaliteta rada zdravstvenih ustanova, na pokazatelje rada u primarnoj i stomatoloskoj zdravstvenoj zastiti, na rad u bolnici i rad na kardiohirurgiji. Ovim je znatno smanjeno i cekanje na lecenje, kao sto je ugradnja vestackog kuka, gde je period od tri godine cekanja sveden na svega par meseci, uz pojeftinjenje same usluge.
- Kao direktor, u obavezi sam da obrazujem Komisiju za unapredjenje kvaliteta rada, koja ce permanentno pratiti rad sluzbi i pojedinaca. Komisija koja ce biti formirana ovih dana, bice placena i redovno ce podnositi izvesatj rukovodstvu zdravstvene ustanove. Drugim recima, kaze dr Arsic, svi koji budu dobro radili, koji budu sebe zrtvovali na polju unapredjenja kvaliteta u radu ,,ljudi u belom”, imace stimulaciju. Svi koji ne budu radili kako treba, bice kaznjavani, uz mogucnost da dobiju i resenje o prestanku radnog odnosa. Trenutno su kod nas plate takve da jedva pokrivaju osnovne troskove zivota. Ipak, redovne su i daleko bolje u odnosu na period kada su iznosile 4 do 5 nemackih maraka. Odnos najnize i najvise plate je jedan prema cetiri, a u Sloveniji jedan prema osam. I to nije u redu.
Poseban kvalitet trebalo bi da bude angazovanje lekara na promociji zdravlja u primarnoj i sekundarnoj zdravstvenoj zastiti. Prevencija ce se odnositi na upoznavanje sa opasnostima od pusenja, usled prekomerne ishrane, a narocito na sistematske preglede kojima se, ako su blagovremeni, rano otkrivaju i uspesno lece maligna oboljenja, kao sto su karcinom pluca, rak dojke ili grlica materice. Tu je, svakako, i redovna vakcinacija dece. Ocekuje se da u najskorije vreme budu doneti sistemski zakoni poput Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji ce uvesti razlicite nivoe osiguranja, Zakon o zdravstvenoj zastiti, koji ce definisati odnos lekara i pacijenta, odnose sa osiguravajucim zavodima, odnos zdravstvenih ustanova i osiguravajucih zavoda, prava osiguranika i participaciju. Svakako je neophodno doneti i Zakon o lekarskim komorama, koje ce pratiti rad zdravstvenih ustanova, sto ce biti uslov za dobijanje licenci za rad.
Od 2000. do 2003. godine, u opremu i infrastrukturu zadravstva u Srbiji investiralo se mnogo. Samo iz humanitarne pomoci i donacija obezbedjeno je 110 miliona evra, dok je iz sredstava Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje i budzeta Srbije obezbedjeno 2,1 milijarda dinara, sto je utroseno za nabavku nove i zamenu amortizovane opreme. Tu su i sredstva u iznosu od osam miliona evra za nabavku opreme za radioterapiju, cetiri miliona evra za hitnu pomoc, tri miliona evra za angio -sale i 920 miliona dinara utrosenih za renoviranje, saniranje i popravku vise od 150 bolnica i ambulanti, u koje se deceniju i po nije ulagalo gotovo nista.

ZA BOLESNO ZDRAVSTVO 50 MILIONA EVRA
Imajuci u vidu najnovije poteze ministra Tomice Milosavljevica, planirana reforma u oblasti zdravstva nece se zavrsiti za godinu ili dve, vec ce kao proces trajati zbog teznje da se ide u korak sa novim tehnologijama. Raduje, stoga, i cinjenica da je Vlada Srbije, krajem prosle godine, sa Evropskom investicionom bankom potpisala ugovor o urgentnom unapredjenju srpskog zdravstva. Prema ugovoru, nase jos uvek ,,bolesno” zdravstvo treba da dobije dodatnih 50 miliona evra, sto je najveca kreditna linija u poslednjih dvadesetak godina. Kredit je, kako saznajemo, dat na rok otplate od 20 godina, a otplata glavnice pocinje po isteku perioda poceka, koji nije kraci od cetiri i duzi od pet godina.
- Kredit je namenjen rekonstrukciji 16 opstinskih bolnica regionalnog znacaja, dva klinicko - bolnicka centra, jedne specijalisticke klinike, jednog specijalistickog instituta, dok ce deo sredstava pripasti Institutu za imunologiju i virusologiju ,,Torlak”, koji godinama nije obnavljao proizvodni pogon. Projekat, cija bi realizacija trebalo da bude zavrsena do kraja 2005. godine, pokriva zdravstvene ustanove sa oko 42 odsto stanovnistva nase zemlje i omogucice unapredjenje stanja zdravstvenih ustanova na polju zamene stare i nabavke moderne opreme. Svoju sansu dobice i gradjevinska operativa - kaze dr Arsic i podseca da je po dolasku na drugi mandat zatekao veoma nepovoljan ugovor prema kome je Zdravstveni centar dobijao serdstva za plate 2.026 radnika, iako je u tom trenutku bilo oko 2.200 zaposlenih.
U poslednje dve godine, kaze dr Arsic, broj radnika u ZC ,,Studenica” smanjen je za oko 30, a broj plata povecan je za 76. Prirodnim odlivom, odlaskom u penziju ili u inostranstvo, upraznjeno je jos oko 50 radnih mesta, koja su popunjavana iz reda medicinskih radnika, lekara i sestara koji su, svojim angazovanjem tokom staziranja, zadovoljili visoke kriterijume nacelnika sluzbi.
- S ponosom mogu da kazem da je Zdravstveni centar u Kraljevu prepoznatljiv u celoj Srbiji, da ima najbolje preduslove da postane veliki regionalni zdravstveni centar. Trenutno imamo dva velika projekta - projekat ,,Izabrani lekar”, koji je u zavrsnoj fazi i za koji nam je priznanje odao i prof. Carls Norman iz Engleske, i projekat sa Svetskom bankom vredan 3,5 miliona dolara nazvan “Mali radovi” u Poliklinici. NJegovim zavrsetkom dobicemo jedan veoma dobro uredjen informaticki sistem. Naglasavam da nam je nuzno opremanje dijagnostickog sektora, radiologije i laboratorije, koji su danas slaba tacka. Imamo i plan da Decji dom zdravlja izmestimo u ATD, koji ce biti rekonstruisan “od temelja do krova”, dok bi u sadasnji objekat Decjeg doma zdravlja izmestili medicinu rada, jer sada Fabrici vagona placamo zakup prostora - podvlaci dr Dragan Arsic, ne krijuci zadovostvo sto je Zdravstveni centar otplatio 50 miliona dinara dugovanja iz ranijeg perioda.
Arsic posebno istice dobru saradnju sa svim sindikatima koji deluju u zdravstvenom centru.Povratak na vrh strane
LOKALNO EKOLOSKI AKCIONI PLAN KRALJEVA - pise Marko Slavkovic
Turizam i ekologija

   Kraljevo sa svojim prirodnim i stvorenim vrednostima: planinama, banjama, spomenicima srednjovekovne Raske drzave, ispunjava sve uslove da se uvrsti u vodece turisticke centre Srbije. U politici razvoja turizma Kraljeva, kao nezaobilaznog i znacajnog sektora, mora se napraviti snazan i kvalitetan zaokret prema novom pristupu turistickog razvoja, koji bi u potpunosti ispunjavao savremene zahteve aktivnog turizma, uz minimalno ugrozavanje zivotne sredine. U tom smislu, potrebno je jasno definisati integrisani turisticki proizvod kao "amalgam" razlicitih elemenata: atraktivnosti, prevoza, smestaja i okruzenja, uzimajuci u obzir siri spektar kulturnih, socioloskih i psiholoskih uticaja koje data destinacija moze da ima na turistu.
   Odrzivi kvalitet zivotne sredine predstavlja kljucni resurs turizma, jer je cista i zdrava zivotna sredina vazna pretpostavka uspesnog turizma. Kljucni procesi kretanja ka odrzivom razvoju turizma bi bili: obezbedjenje ocuvanja i funkcionisanja prirodnih pojava i procesa u uslovima odrzivog turizma, u oblastima pod rezimom zastite u ostalim oblastima; obezbedjenje kompatibilnosti razvoja turizma sa kulturnim i tradicionalnim vrednostima; korigovanje i usmeravanje ponasanja turista, odnosno izazivanje odgovornosti turista, putem podizanja ekoloske svesti; unapredjenje materijalne baze turizma (komunikacije, receptivni faktori, infrastruktura, supstruktura); resavanje problema odnosa lokalnog stanovnistva prema razvoju odrzivog turizma; usmeravanje privrednih delatnosti tako da budu u funkciji odrzivog turizma; ostvarivanje ekonomske efikasnosti odrzivog turizma; uskladjivanje aktivnosti drzavnih organa sa procesom razvoja odrzivog turizma, obezbedjenje optimalnog funkcionisanja lokalnih, regionalnih, kao i nevladinih organizacija u odnosu na razvoj odrzivog turizma.

Realni uslovi za turisticki razvoj
   Karakter teritorije opstine Kraljevo, uzimajuci u obzir prirodne i tradicionalno istorijske stvorene vrednosti, pruza sve pretpostavke za razvoj savremenog koncepta turizma u skladu sa prethodno navedenim, razmatranim i usvojenim od Vlade Republike Srbije, aprila 2002. godine. Na pitanje da li je taj koncept danas primenljiv, i da li u blizoj buducnosti to moze da bude, uzimajuci u obzir neki presek sadasnjeg stanja prilikom izrade Lokalnog ekoloskog akcionog plana, tesko se moze dati pozitivan odgovor. Da li sve turisticke destinacije, koje se tako bar vide, ili tek treba da budu, u opstini Kraljevo, poseduju osnovne infrastrukturne karakteristike za dobijanje statusa turistickog proizvoda? Komunalna infrastruktura potrebna za status turisticke destinacije: cista i kontrolisana pijaca voda, preciscene i kontrolisano distribuirane otpadne vode, cist i kontrolisan vazduh, uredjene komunalne deponije, zadovoljene norme zdrave i bezbedne hrane, uredjeni putni prilazi, trim i biciklisticke staze, ciste recne obale, i uredjeni sumski pejzazi, na osnovu saznanja dobijenih od kompetentnih i ovlascenih ljudi - daleko je od potrebnih i propisanih standarda. A da ne pominjemo turisticke objekte. Koji se turisticki objekat u nasim banjama ili planinama, moze pohvaliti preciscivacem otpadnih voda? Ne postoji nikakav Katastar na lokalnom nivou, a samim tim ni mogucnost, a ni zainteresovanost za adekvatna resenja. Cije su ovo ingerencije: opstinske ili republicke? I na ovo bi bilo vrlo tesko dati pravi odgovor. Ingerencije se preplicu. Ali, cinjenica ostaje. I Mataruska i Bogutovacka Banja i Goc su nasi, opstinski, i mnogo je logicnije da kompletne ingerencije budu nase.
   Sto se tice strategije razvoja turizma na nivou opstine, koja bi svojim pristupom i metodologijom morala da obuhvati segmente zastite covekove okoline, ostaje nam da se nadamo da ce neko na nivou lokalne samouprave imati sluha i za ovaj deo privrede koji, uzimajuci u obzir potencijal Kraljeva i okolnih banja i planina, kao turistickih destinacija, daje i otvara velike perspektive za nasu opstinu, a za njene gradjane mogucnost novih radnih mesta.Povratak na vrh strane

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

SVECANO OTVORENO DECJE ODELJENJE BIBLIOTEKE "STEFAN PRVOVENCANI" - pise Ivan Rajovic
Druzenje s knjigom po svetskim merilima

U sredu u podne u kraljevackoj Narodnoj biblioteci "Stefan Prvovencani" svecano je otvoreno novo decje odeljenje koje, sudeci po svemu cime raspolaze, predstavlja jedan od najlepsih i najbolje opremljenih prostora te vrste u Republici. Na blizu 530 kvadrata povrsine, pri cemu se vodilo racuna o razlicitim namenama vezanim za knjigu i ostale kulturne i umetnicke sadrzaje za mlade i odrasle, smesteno je oko 5000 naslova knjiga nesto manjeg broja autora za decu. Namera je, kako kaze Dragana Tipsarevic, direktorka Biblioteke, da se ovaj fond stalno uvecava i obnavlja s posebnim zalaganjem da se obogati takozvani prirucni fond koji podrazumeva enciklopedije, recnike i druge strucne publikacije koje ce deca koristiti i koje nece iznositi iz zgrade.
Ovaj prostor koji zauzima citav jedan sprat Biblioteke raspolaze i drugim prostorijama i opremljen je po svim svetskim standardima, sto podrazumeva i cetiri racunara koje je mladim kraljevackim citaocima poklonila Karic fondacija. Novo decje odeljenje vec ima i internet sa stalnom konekcijom, a deci su dostupne i elektronske knjige tipa sveznanja i klasicnih jezika. Namera je da se sadrzaji koji ce se odvijati u ovom prostoru ustale, a to, pored ostalog, podrazumeva, kreativne radionice sa najrazlicitijim tematikama i nacinima izrazavanja, od recitovanja pa do pravoslavnog azbucnika, a osnovna svrha je da se susrecu i druze deca iz razlicitih kraljevackih skola. Svi programi su namenjeni uzrastima od buducih citalaca, dakle predskolaca i prvaka, za koje je clanstvo besplatno, pa do adolescenata. Na odeljenju se, u skladu sa razlicitim ineresovanjima mlade populacije, osim knjiga, mogu naci casopisi i stampa, sto u potpunosti zaokruzuje ponudu kraljevacke Biblioteke za decu.
U svecanom programu koji je ovim povodom uprilicen ucestvovali su: Decji hor "Rime", Skola glume "Scena", Jelke i pesnici za decu: Dejan Aleksic, Dragan Grbovic, Milos Milisic, Gordana Timotijevic, Ivan Rajovic, Nada Tanaskovic i Miloje Radovic. Novo odeljenje je zvanicno otvorila Lana Cubric koja je procitala pesmu Zivorada Nedeljkovica pisanu specijalno za ovu priliku. Svecanosti u Narodnoj biblioteci, pored velikog broja gostiju i kulturnih poslenika, prisustvovao je i predsednik Opstine dr Radoslav Jovic koji je starim, a i novim citaocima, pozeleo da na najbolji nacin steknu nova znanja u novom prostoru i obecao da ce opstina pomoci u svemu sto bude potrebno da odeljenje za decu u potpunosti posluzi nameni za koju je i predvidjeno.


KRALJEVCKO POZORISTE GOSTOVALO U BEOGRADU - pise Bojana Milosavqevic
"Kamen" na sceni Narodnog pozorista

   Svojevrsni pozorisni fenomen, dugovecna predstava "Kamen za pod glavu," dramaturga Milice Novkovic, u reziji Dragana Jakovljevica (tada gostujuceg reditelja u Kraljevackom pozoristu), navrsila je deceniju izvodjenja na domacoj ali i brojnim srpskim scenama. Blizu jubileja "Kamena" (stotog prikazivanja, koje je predvidjeno za kraj narednog meseca u Kraljevu), ansambl ove predstave krajem prosle sedmice okupio se po 99. put i pobrao jos jedan profesionalni uspeh: drama je, naime, izvedena u beogradskom Narodnom pozoristu, na Sceni "Rasa Plaovic."
Gostovanje Kraljevcana u najvecoj srpskoj pozorisnoj instituciji, tom Parnasu glumackog dara i htenja, pocast je o kojoj mnogi mogu samo da sanjaju. Odziv beogradske publike bio je posebna prica. Osim sto je ona medijski dobro propracena, predstavu su u prepunoj sali ove kamerne scene odgledala i neka velika imena nase domace kritike. Posle svega, aplauz je trajao nekoliko minuta.
"Kamen za pod glavu" kao dramsko delo traje duze od tri decenije. U medjuvremenu je svrstan u deset najboljih srpskih pozorisnih dela svih vremena. Svojevremeno je bio prestizan, ali i kratkotrajan, izazov za mnoga pozorista sirom ondasnje Jugoslavije. Ova drama - tragedija koja izvanredno slozeno, a jednostavnim i cistim jezikom, pripoveda o pojedinacnom i univerzalnom zlu, postala je pravi glumacki zavet kraljevackih umetnika. Sa nesmanjenim elanom on traje vec citavu deceniju. Od stotinak izvodjenja do sada vise od polovine su bila - gostovanja. Poneka od njih cak i na takvim "scenama" kakve je tesko i zamisliti: na primer, u vocnjaku rascanskog planinskog sela, u prostranim dvoristima domacina - seljaka, domovima kulture, a sada, eto, i na pozornici najuglednijeg srpskog teatra - Narodnog pozorista u Beogradu. Vec sada je izvesno da ce 101. predstava "Kamena" biti iduceg meseca u Srpskom narodnom pozoristu u Novom Sadu.
Reditelj Dragan Jakovljevic iz Kragujevca, koji je u Beogradu bodrio ansambl, rekao je da te "daleke i nesrecne 1994. godine" niko, pa ni on sam, nije mogao da pretpostavi toliko dugi vek "Kamena za pod glavu." Cinjenicu da on toliko traje vidi u podudaranju teme dela i sadasnjih nasih drustvenih okolnosti, tacnije - nedaca. Reditelj je ansamblu odao priznanje ocenom da su "predstavu u proteklih stotinak izvodjenja znalacki nadgradili." Biljana Kostantinovic, prvakinja Kraljevackog pozorista i nosilac glavne zenske uloge u "Kamenu za pod glavu," posle odigrane predstave u Narodnom pozoristu, nije krila zadovoljstvo svojim i uspehom svih svojih partnera:
- Svako ko iole prati pozorisna zbivanja - kazala je Kostantinovic - moze samo da zamisli kakva je cast igrati pod krovom ovog teatra. Malo je reci da smo svi prezadovoljni vec tom cinjenicom koja je za istoriju naseg pozorista. Pratila su je i eminentna imena srpskog pozorista i kritike, a publika je, videli ste, bila prica za sebe - tako kultivisana i sa mnogo mladih, koji, sigurna sam, do sada nisu ni imali predstavu o tome kakva je drama "Kamen za pod glavu."
Vece potpunog trijumfa ansambla ove predstave u Narodnom pozoristu (koje je doslo kao "generalna proba" pred jubilarnu, stotu) ostvarili su: Biljana Kostantinovic, Mile Cvijovic, Mile Nedeljkovic, Zvezdan Andric, Predrag Pavlovic, Slavoljub Djordjevic i drugi. Scenograf "Kamena" je Velizar Srbljanovic, kostimograf Ivanka Krstovic, a lektor Radomir Knezevic. Muziku je komponovao i interpretirao Bora Dugic.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Autobiografija" Carli Caplin (Novi Sad / Stylos, 2003)
U ovoj knjizi, zivopisno i nepretenciozno, najveci komicar svih vremena, priseca se svog zivota. Bio je miljenik sveta, voleli su ga i mrzeli. Svet mu je dao ono nabolje, a malo i od onog najlosijeg. Knjiga nas upoznaje sa zivotom i sudbinom ovog umetnika, od njegovog rodjenja 1889. godine u siromastvu i boravka u prihvatilistu, do osvajanja publike i ogromne reputacije izgradjene njegovim ranim kratkim filmovima. Procitajte o Caplinovim susretima sa Gandijem, Vinstonom Cercilom, Pikasom, Gertrudom Stajn, H. DZ. Velsom i drugima, ali i o tome sta su ga naucili bogatstvo i slava. Ovaj jedinstveni komicar, stvorio je vise od osamdeset filmova i imao sposobnost kojom je publiku istovremeno terao na smeh i suze.

DECJE ODELJENJE
,,Pravopis srpskog jezika" LJubica Prcic (Novi Sad / Zmaj, 2002)
Ova knjiga nastala je iz uverenja, da bez znanja pravopisa ne moze biti dobre pismenosti, ali i saznanja da pravopisna pravila, kao i pravila bilo koje nauke, sama po sebi nisu privlacna i da se nerado uce i usvajaju. Zato je ovaj pravopis pisan u formi stripa koji kao tehnika, odnosno kombinacija likovnog i jezickog izrazavanja je vrlo popularan i kod dece i kod odraslih. Autorka je putem stripovnog dijaloga, vodjenog u realnim zivotnim situacijama, omogucila zabavno i spontano savladavanje osnovnih pravopisnih pravila.

PREPORUCUJEMO
,,Muzeji i etika" priredio Gari Edson (Beograd / Clio,2003)
Muzejska etika ne namece muzejima tudje vrednosti, vec omogucava razumevanje osnova muzeoloskih postupaka. S obzirom na znacaj koji etika ima za muzejsku profesiju, jasno je sa kolikom zebnjom je pisana knjiga.
Namenjena je svim ljudima koji rade u muzejima, da shvate znacaj etike kao rukovodece ideje. Prvi deo studije bavi se teoretskim osnovama muzejske etike a drugi sadrzi deset poglavlja o etickim problemima koji se javljaju u medjunarodnoj muzejskoj zajednici. Eticke stavove iznosili su muzealci iz raznih delova sveta. Namera je da knjiga na jednostavan nacin predstavi ono sto svi znamo, ali ne primenjujemo uvek.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,Jedanaest minuta" Paulo Koeljo ( Beograd /Paideia, 2003).Povratak na vrh strane


BARAZ ZA PRVU A SAVEZNU LIGU U KOSARCI - pise Zoran Bacarevic
Masinac ostaje u eliti
• U Lazarevcu, posle dosta uzbudjenja i preokreta Masinac-Lions (Vrsac) 93:88 (22:22, 24:19,23:29,24:18) Milos Markovic najubojitiji sa 27 poena • Velika podrska Kraljevcana, vise od 500 u Lazarevcu bodrilo mladjeg kraljevackog prvoligasa

   Kraljevo ce i naredne sezone (pored Beograda) biti jedini grad sa dva predstavnika u najvisem kosarkaskom rangu. Posto je Sloga to pravo izborila posle 22 kola "redovne" lige Masincu je to uspelo tek posle baraza koji je minulog ponedeljka odigran u Lazarevcu. Masinac je savladao ekipu Lions iz Vrsca, drugoplasiranu iz Prve B lige- (grupa Srbija) rezultatom 93:88 (22:22, 24:19, 23:29, 24:18).
   Utakmica baraza za opstanak-ulazak u Prvu A ligu imala je odlike tipicnog nokaut meca u kome nema prava na "popravni". Igralo se u grcu sa dosta obostranih gresaka, preokreta, dosta postignutih "trojki" a pobeda je na kraju pripala ipak kvalitetnijoj i iskusnijoj ekipi kraljevackih "studenata". Susret u dvorani SC Lazarevac poceo je u znaku Vrscana koji su na startu stigli do prednosti od 16:8 da bi tek na isteku 10 .minuta Marko Dimitrijevic obezbedio Masincu 22:22 na kraju prve cetvrtine. Druga je pripala Kraljevcanima a treca Vrscanima da bi se u poslednjoj, deset minuta uslo sa poravnatim rezultatom 70:69 za ekipu Lionsa. Masinac je imao vise snage i koncentracije, perjanica kraljevackih "studenata" Milos Markovic, uz pomoc Urosa Mirkovica, uspeo je da susret uspesno privede kraju za veliko slavlje na parketu u Lazarevcu. Markovic je sa 27 koseva bio najefikasniji i najbolji pojedinac susreta a velikog "pomocnika" imao je u Marku Dimitrijevicu (posebno u prvom poluvremenu) dok su Jovanovic, Knezevic i Bojinovic takodje dali pun udeo u ovoj velikoj pobedi. Vrscani su se, predvodjeni pre svega nekadasnjim igracima Sloge i Masinca Kusmukom i Razicem, predstavili kao cvrst protivnik ali su na kraju sportski cestitali uspeh boljem i iskusijem protivniku. U svojim redovima imali su takodje raspolozene Misanovica i Vukadinova - premalo da bi Vrscani zamenili Kraljevo na mestu centra "provincijske" kosarke. Ovako, Kraljevo ce i naredne sezone imati kosarkasko vece svakog vikenda u Hali sportova a iz Masinca najavljuju da iduce godine nece doci u situaciju da na ovaj nacin obezbedjuju opstanak u eliti, posto ce kostur ekipe ostati u klubu i u sezoni 2004/2005.
Masinac - Lions 93:88
(22:22, 24:19, 23:29, 24:18)
Hala sportova u Lazarevcu. Gledalaca 1500. Sudije: Belosevic (Beograd), Vojinovic (Niksic)
Masinac: Avalic, Dimitrijevic 17 (6-5), Deretic, Perak, Jovanovic 12 (5-4), Gicic 2, Bukumirovic 4 (4-4), Mirkovic 7 (5-2), Arsic, Bojinovic 10 (4-2) Knezevic 14 (9-6), Markovic 27 (10 - 6).
Lions: Tutuz, Vukadinov 19 (6-4) Stojakovic, Razic 19 (2-1), Pesic, Lekic 12 (4-1), Aleksic, Mirkovic, Mihajlovic 7, Kusmuk 11 (2-2),Misanovic 17 (6-5) ,Ivanovic 3 (2-1).


FUDBAL - SUMADIJSKA ZONA - pise Stole Petkovic
Vodeci venu u prolece

• Metalac Trgovacki bolji od Omladinca, Goc porazen od Trepce, Sloga ostavila bodove u Kragujevcu. Sutra u Vrnjackoj Banji okrsaj vodecih Goca i Omladinca, Metalac Trgovacki gost Kolonije

   Pokazale su se kao ispravne prognoze da ce zavrsnica prvenstva Sumadijske zone biti uzbudljiva i neizvesna i da ce ekipe sa samog vrha tabele gubiti bodove u sudarima sa klubovima sa zacelja, posebno kada igraju u gostima.Tako je u 26.kolu Goc ostavio bodove u Zubinom Potoku gde "davljenik" Trepca minimalnom pobedom otvara mogucnost boljeg plasmana na kraju sezone.
Derbi 26. kola odigran je u subotu popodne na terenu kraj kraljevacke Lozionice gde su se sastali vodeci Omladinac iz Novog Sela i treceplasirani Metalac Trgovacki. Pocelo je sok golom gostiju vec u 2.minutu (Gocanin) ali je to bio i konacan ucinak Novoselaca. Domacin je brzo dosao do daha posto je u 9.minutu Kundovic poravnao na 1:1 savladavsi nemocnog Vuckovica. Vrata pobedi koja Kraljevcane drzi trci za najvisi plasman otvorio je Dimitrijevic u drugom minutu nastavka (47.) a tacku na pobedu "plavih" sa Lozionice stavio je Milovic kada je u 61. minutu zatresao po treci put mrezu gostiju. Iskusni Batalo do kraja susreta ukrotio je sve atake Omladinaca.
Minulo kolo bice upamceno i po prvom porazu Sloge ovog proleca. Gostovanje u Kragujevcu ovoga puta nije bilo uspesno za cetu Mila Vuletica posto domaca Kolonija nije dozvolila da Kraljevcani i desetu prolecnu utakmicu zavrse bez poraza. Zanimljiv je i ishod susreta u Baljevcu gde godinama domaci Rudar ima kompleks-sopstvenog terena!
Ovoga puta sva tri boda odnela je Buducnost iz Konareva koja igra mnogo bolje u odnosu na sumornu jesen koja je najavljivala jos jedan prelazak ekipe iz Konareva u nizi rang. NJihove prve komsije iz Mataruske Banje i dalje vode zestoku borbu za beg sa zacelja pa su tako u nedeljnom kolu slavili protiv kragujevacke Erdoglije.
Naredno,praznicno,27.kolo donosi okrsaj vodeceg vrnjackog tandema na igralistu u vrnjackom "Raju" gde domacin Goc docekuje Omladinac.
Rezultati 26.kola: Metalac Trgovacki - Omladinac 3:1, Trepca -Goc 1:0, Slavija -Susica 2:0, Ibar-Erdoglija 2:0, Borac-Zastava 1:0, Sumadinac-Banja 3:2, Rudar-Buducnost 0:1, Kraljevo Hajduk -Vodojaza 2:2, Kolonija- Sloga 2:1
Raspored 27.kola: Kolonija -Metalac Trgovacki, Zastava-Ibar, Erdoglija- Slavija, Susica-Trepca, Sloga-Kraljevo Hajduk, Vodojaza-Rudar, Buducnost-Sumadinac, Banja -Borac, Goc - Omladinac


ODBOJKA-PRVA A SAVEZNA LIGA (7.do 10.mesto) - pise Zoran Bacarevic
Pet setova za zavesu

   • U poslednjem kolu Ribnica Gradjevinar se mucila protiv Borca - 3:2 za domacina. Ribnica konacno sedma, Starcevci u B ligi, u barazu za odbojkasku elitu Smederevo i VGSK u tri dobijena meca

Povratnicku sezonu odbojkasi Ribnice Gradjevinar zavrsili su na odavno obezbedjenom sedmom mestu a u poslednjem kolu zabelezili su i 11.prvenstvenu pobedu. Bila je to pobeda bez sjaja u mecu koji nije imao takmicarski znacaj. Kraljevcani su savladali vec, takodje odavno, buduceg B ligasa Borac iz Starceva sa 3:2 (25:19, 23:25, 25:19, 20:25, 15:13).
Na utakmicu u Kraljevu gosti iz Starceva doputovali su sa samo osmoricom igraca, sto se moglo i ocekivati od ekipe koja se vec pomirila sa prelaskom u nizi rang. Uz to, Borac je vec u prvom setu ostao bez jedinog tehnicara (Bojkovica,povreda) pa je do kraja utakmice njegovu ulogu preuzeo primac servisa Stevovic. Ni to nije bilo dovoljno da se domacin od svojih navijaca oprosti maksimalnom pobedom pa je usredila rezultatska klackalica, ukljucujuci i peti set. Opet su gosti bili na pragu pobede jer su imali prednost od 12:10 da bi Kraljevcani ipak uspeli da ovaj set dobiju na razliku (15:13) i osvoje dva boda za konacan ucinak u sezoni - 11 pobeda, 31 bod. U maratonskom mecu najvise poena za domacina osvojio je Mirko Ristovic (19) a posle njega Popovic (17) dok je kod Borca Vorkapic bio najubojitiji sa 21 - im poenom.
U Ribnici su svi, bez izuzetka, zadovoljili plasman na sedmo mesto i uopste ucinkom u 20.sezoni u najvisem takmicarskom rangu. Plasman je Ribnica Gradjevinar" overila" vec na kraju redovne lige dok je mini-liga samo potvrdila to solidno sedmo mesto. Povreda glavnog korektora Mirka Ristovica u jeku sezone i jednomesecno odsustvo sa parketa najverovatnije je uskratila Kraljevcanima bolji plasman i ucesce u plej-ofu. Ova generacija i naredne sezone takmicece se u eliti u kojoj ce od jeseni startovati i Radnicki iz Kragujevca dok ce Smederevo i VGSK iz Velikog Gradista igrati baraz za 10.mesto u Prvoj A ligi. To mesto izborice ekipa koja prva stigne do tri pobede.Povratak na vrh strane
Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2004. Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive