Internet izdanje - 11. jun 2004.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Hajduk Veljkova br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Veroljub Radakovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicki uredio: Sasa Kovacevic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Predrag Markovic (drustvo), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Rajko Saric, Milisav Radovanovic (fotoreporter). Sekretar redakcije: Anica Josifovic. Predsednik Upravnog odbora: Slavko Janosevic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa NIG DP “Svetlost”, Branka Radicevica 9, Kragujevac Tel: 034/ 333 - 111. Filmovanje: Graficka radnja „MAX GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Kroz civilno drustvo do Evrope
Srbija bira predsednika
Razgledaju i razmisljaju
Bezbedno rukovanje citostaticima
Bikovi rasterali goste
Selo slikano staroscu
Magija - prava rec za pozoriste
Necemo obveznice, hocemo imovinu u fizickom obliku
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: rukomet, fudbal, odbojka


KRALJEVCANI NA KONFERENCIJI O CIVILNOM DRUSTVU U SRBIJI - pise Slobodan Rajic
Kroz civilno drustvo do Evrope

  Ostvarivanje ljudskih prava kroz partnerstvo i konstruktivan pristup jedan je od osnovnih pravaca razvoja demokratije i ukljucenja Srbije u evropske integracije - receno je na dvodnevnoj medjunarodnoj konferenciji o razvoju civilnog drustva u nasoj zemlji, odrzanoj prosle sedmice u Kragujevcu. Na skupu pod nazivom “Civilno drustvo u Srbiji: struktura, stanje i perspektive za medjuresorsku saradnju i razvoj“ ucestvovali su i predstavnici nevladinih organizacija (NVO), lokalne samouprave, medija i profitnog sektora (preduzeca) iz opstine Kraljevo. Organizator ovog skupa bila je Evropska perspektiva, grcka nevladina organizacija, u saradnji sa 12 lokalnih NVO u Srbiji, medju kojima je bio i Forum NVO iz Kraljeva. Konferencija je deo realizacije projekta zapocetog pre dve godine pod nazivom “Promocija pluralizma jacanjem NVO i civilnog drustva u Srbiji“.
- Od sankcija imamo saradnju sa vlastima i civilnim drustvom u Srbiji i zajednicki konkretan program za razvoj demokratije i ljudskih prava. Veoma smo zadovoljni rezultatima projekta u 130 gradova Srbije, u koji je ukljucen veliki broj ljudi. Nadam se da su sada NVO u Srbiji sposobne da same izgrade svoje strukture i kapacitete, da ostvare bolje informisanje na nivou zemlje i unaprede odnose sa lokalnim vlastima. Put do integrisane Evrope je dug, a civilno drustvo je jedan od glavnih faktora integracije - rekao je pored ostalog g. DZefri Baret, sef Delegacije Evropske komisije EU u Srbiji i Crnoj Gori, pozdravljajuci na otvaranju ucesnike konferencije.
U ime organizatora i nosilaca projekta, ucesnike konferencije su pozdravili i g. Mikalis Spinalis, ambasador Grcke u SCG i g. Pantelis Sklias, predsednik Upravnog odbora Evropske perspektive, pozelevsi jos uspesniju saradnju dve zemlje, posebno u razvoju civilnog drustva, ocuvanju mira i razvoju Balkana. U ime domacina ucesnike i goste je pozdravio g. Vlatko Rajkovic, gradonacelnik Kragujevca.
U prvom delu konferencije prezentovani su ostvareni ciljevi i dosadasnji rezultati projekta “Promocija pluralizma...“. U raznim oblastima, Mreza sa 12 NVO i velikim brojem kopartnera ostvarila je, pored ostalog, 156 radio-emisija sa oko milion slusalaca, 145 TV emisija sa oko milion gledalaca, 184 sastanka budnosti sa 5.246 ucesnika, 51 trening-radionicu sa 1.180 ucesnika, izdala 12 biltena, obucila 60-ak NVO eksperata, osnovala 12 resurs-centara za razvoj NVO i civilnog drustva u centralnoj, zapadnoj i jugoistocnoj Srbiji.
Glavna aktivnost na konferenciji organizovana je u cetiri radionice. U njima su posebno obradjeno razvijanje partnerstva izmedju NVO, javnog sektora, lokalnih vlasti, medija i profitnih organizacija. Prilikom sumiranja rezultata radionica, posebno je ukazano na znacaj daljeg sirenja mreze NVO, njihovog organizacionog, materijalnog i kadrovskog osposobljavanja. Naglasena je potreba vece saradnje NVO sa lokalnom samoupravom, preduzecima i gradjanima u realizaciji pojedinih projekata i ciljeva, kao i cvrsce saradnje sa lokalnim medijima radi informisanja gradjana o svim bitnim pitanjima, od planiranja do prezentovanja rezultata svakog projekta, ali i sustine i ciljeva razvoja civilnog drustva. Ucesnici iz Kraljeva dali su veliki doprinos uspesnom radu konferencije, posebno Aleksandar Jovanovic, koji je ispred Foruma NVO ucestvovao i u neposrednoj organizaciji skupa i na zavrsnom dogovoru o daljem radu Mreze NVO.Povratak na vrh strane


U NEDELJU, 13. JUNA, PONOVO SE OTVARAJU BIRALISTA - pise Slobodan Rajic
Srbija bira predsednika


   Na listicu 15 predsednickih kandidata, 110.376 biraca u opstini Kraljevo imace pravo glasa na ukupno 129 birackih mesta • Novo biracko mesto samo u Popovicima • Glasanje od 7 do 20 sati • Procedura ista kao na proslim izborima, osim mogucnosti glasanja van birackog mesta za nepokretne i tesko bolesne • Ocekuje se brzo utvrdjivanje i saopstavanje preliminarnih rezultata izbora

Zahvaljujuci novom Izbornom zakonu prema kojem je ukinut cenzus izlaznosti (50 odsto+1), Srbija bi posle ovih izbora konacno trebalo da dobije predsednika Republike. Ako taj izbor bude ozvanicen posle eventualnog drugog izbornog kruga, cije odrzavanje analiticari predvidjaju, Srbija bi tako izabrala “prvog coveka“ drzave nakon ravno tri godine, pet meseci i 22 dana, posto je prethodnom predsedniku, Milanu Milutinovicu, “istekao mandat“ 5. januara 2001. godine “odlaskom u Hag“ (ova zemlja je jedna od retkih, ako ne i jedina u svetu i u istoriji covecanstva, koja nema tu instituciju tako dugo i nalazi se jos uvek u “v. d. stanju“).
U nedelju, 13. juna, na oko 8.500 birackih mesta nesto vise od 6,5 miliona gradjana Srbije (i dijaspore) sa birackim pravom birace predsednika Republike. Izbor nece biti nimalo lak jer se na glasackom listicu nalaze imena 15 predsednickih kandidata izmedju kojih se treba opredeliti. Kandidati su poredjani po azbucnom redu, od LJiljane Arandjelovic na prvom, do Borisa Tadica na 15. mestu.

U KRALJEVU SVE SPREMNO
U kraljevackoj opstini sve je spremno za pocetak glasanja - kaze Dragan Vukadinovic, predsednik Izborne komisije opstine Kraljevo, koja ce kao centralno izborno telo u opstini organizovati nedeljne izbore. Resenjima su odredjena biracka mesta i imenovani biracki odbori, biracki spisak je azuriran, dobijen izborni materijal, odrzana je instruktaza sa ljudima koji ce nadgledati glasanje...
Prema u zakonskom roku zakljucenom birackom spisku, u opstini Kraljevo za ove izbore ima tacno 110.376 upisanih biraca koji ce u nedelju moci da glasaju na 129 birackih mesta. U odnosu na poslednje (prethodno) odrzane izbore, vanredne republicke, 28. decembra prosle godine, broj biraca je povecan za 90 (tada bilo 110.286), a broj biralista za jedno (sa 128 na 129), jer je biracko mesto 128 Oplanici podeljeno na dva (odredjeno novo, posebno biracko mesto u Popovicima). Poredjenja radi, u ovom periodu broj biraca u Srbiji povecan je za (samo) 21.628 (28. decembra bilo ih 6.509.921).
Proces glasanja, pored opstinske Izborne komisije, nadgledace 129 birackih odbora u kojima su u stalnom sastavu predsednik, dva clana i njihove zamene, a u prosirenom i predstavnici predlagaca predsednickih kandidata.
Biralista ce biti otvorena od 7 do 20 sati. Biraci ce moci da glasaju samo na svom birackom mestu, ako su upisani u biracki spisak i ako se na predvidjeni nacin identifikuju pokazivanjem licne karte, vozacke dozvole ili pasosa. Radi pune kontrole izbora i ovog puta bice upotrebljen sprej, ultravioletne lampice, providne kutije, potpisi prilikom preuzimanja listica i paravani (radi tajnosti glasanja).
Procedura je ista kao na ranijim izborima, osim sto je ponovo vraceno “glasanje po kucama“ za nepokretne i bolesne birace, po njihovom zahtevu, i glasanje u inostranstvu za nasu dijasporu. Kao i ranije, pripadnici Vojske SCG glasace na najblizim odredjenim biralistima, a zatvorenici u pritvorskim i zatvorskim ustanovama (odnosno KPD), pred posebnim birackim odborima.

“BRZI“ REZULTATI
Po zatvaranju biralista, s obzirom na to da se glasa samo na jednom listicu, ocekuje se relativno brzo utvrdjivanje rezultata izbora, i po birackim mestima, i na nivou opstine, i Republike. Vazna napomena je da ce kao i do sada vaziti samo listici koji su ispravno “popunjeni“, zaokruzivanjem rednog broja kandidata pre svega, ali i svi oni na kojima se sa sigurnoscu, nedvosmisleno (bez ikakve dileme) moze utvrditi za koga je birac glasao.
Preliminarni rezultati izbora ocekuju se jos u toku noci 13. juna, konacni sutradan, a zvanicni po isteku roka za podnosenje prigovora i donosenje resenja po njima. Prema izbornom Zakonu, cenzus izlaznosti ne postoji, izabran je kandidat koji dobije vise od polovine glasova izaslih biraca, a ako nijedan ne dobije tu vecinu u drugi izborni krug, u roku od 15 dana (27. juna, najverovatnije), idu dva kandidata sa najvecim brojem glasova. Prema tome, glasanje moze da pocne. Srecno, jer pored razuma trebace nam bar malo i srece, zato sto i ovi izbori, kao i gotovo svi pre njih, imaju ogroman znacaj za sudbinu drzave, i onih koji biraju i onih koji ne biraju!? Traz!)ili ste, birajte.

Glasanje van biralista
- Procedura je ista, osim jedne novine. Ako su biraci nepokretni ili bolesni od teske bolesti, a zele da glasaju, obavezni su da najkasnije do 11 sati na dan glasanja o tome obaveste biracki odbor na “svom“ birackom mestu. U tom slucaju od clanova birackog odbora u prosirenom sastavu formira se posebna komisija, od predstavnika tri razlicita predlagaca kandidata, koja sprovodi glasanje kod takvih biraca, van birackog mesta. Takvi biraci potpisuju posebnu potvrdu o birackom pravu, tajno glasaju i glasacki listic stavljaju u jedan, pa zajedno sa potpisanom potvrdom u jos jedan koverat koji se pred njima pecati, a zatim odnosi i predaje birackom odboru, pojasnjava Dragan Vukadinovic, predsednik IKOK Kraljevo.Povratak na vrh strane


DELEGACIJA AMERICKE AMBASADE POSETILA KRALJEVO - pise Predrag Markovic
Razgledaju i razmisljaju


    Delegacija americke ambasade u Beogradu na celu sa Krisom Danetom, sefom odeljenja za ekonomiju, boravila je proslog utorka u Kraljevu. Tom prilikom predstavnici ambasade su razgovarali sa rukovodstvom kraljevacke opstine o njenim privrednim potencijalima i problemima. Predsednik SO Kraljevo, dr Radoslav Jovic, upoznao je goste sa kraljevackim prilikama, problemom koji je nastupio dolaskom velikog broja raseljenih i izbeglih lica u ovu opstinu, ali i razvojnim mogucnostima koje ona ima.
Jovic je kazao da se lokalna vlast, shodno svojim mogucnostima, trudi da popravi postojeci ambijent, kako bi strani investitori bili vise zainteresovani za ulaganja u kraljevacku opstinu.
Jovan Nesovic, menadzer opstine Kraljevo, upoznao je predstavnike americke ambasade sa razvojnim programima nase opstine, rekavsi da ocekuje da ce posle izbora Fabrika vagona ili Magnohrom, strateska preduzeca u procesu restrukturiranja dobiti i pravog strateskog partnera.
Gospodin Kris Danet, posle obilaska Magnohromovih proizvodnih pogona, u pratnji opstinske delegacije Kraljeva, izjavio je da se ne bi trebalo oslanjati samo na donacije, vec da se treba zalagati za to da investitori u Srbiju i Crnu Goru sto vise uloze svoja sredstva kroz ostvarivanje uspesne saradnje.
- O rezultatima nase posete Kraljevu obavesticu novoimenovanog ambasadora SAD-a u Beogradu, kome cemo predloziti da poseti Kraljevo, rekao je na kraju obilaska Magnohroma sef odeljenja za ekonomiju americke ambasade u Beogradu.
Delegacija americke ambasade u Beogradu svoju posetu Kraljevu iskoristila je za razgovore sa direktorima privatnih i drustvenih preduzeca u opstini Kraljevo.Povratak na vrh strane


STRUCNI SASTANAK SEKCIJE MEDICINSKIH SESTARA ONKOLOGIJE - pise Rajko Saric
Bezbedno rukovanje citostaticima

   Skupstina Srbije mora sto pre doneti zakone o lekarskim i sestrinskim komorama

Strucni sastanak Sekcije medicinskih sestara u onkologiji odrzan je proslog petka u Onkoloskom dispanzeru Zdravstvenog centra “Studenica”.
Centralna tema skupa bila je rastvaranje citostatskih koktela koje bi trebalo da rade farmakoloski tehnicari ili farmaceuti. O proceduri bezbednog rukovanja citotoksicnim lekovima govorio je Dragan Kodzo sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
- Prosle godine Ministarstvo zdravlja je oformilo radnu grupu za bezbedno rukovanje citostaticima i napravilo nesto nalik nacionalnom vodicu za ovu oblast. Jedan segment ovog projekta bio je kurs prema projektu Evropske unije, a pod pokroviteljstvom Evropske agencije za rekonstituciju. Cilj kursa je uvodjenje strucnog koncepta za rukovanje citotoksicnim lekovima, posebno kod medicinskih sestara i farmaceutskih tehnicara starosne dobi od 25 do 50 godina, sa najmanje pet godina radnog staza. Seminar se sastoji od teorijskog, prakticnog i rada kroz radionice, a po njegovo zavrsetku polaznici bi dobili sertifikat - rekao je Kodzo, dok je o efektima hemoterapije govorila Marijana Milosevic, takodje sa Instituta za onkologiju i radiologiju.
- Pacijentima treba objasniti do kojih promena dolazi u organizmu kada se javi maligna bolest, kao i faktore i rizike s kojima se moraju suociti. U tu svrhu, na Institutu za onkologiju i radiologiju sprovedeno je ispitivanje 20 pacijenata razlicitog pola i starosti, razlicitog uzrasta i obrazovanja. Cak 80 odsto ispitanika odgovorilo je pogresno na pitanja da li hemoterapija izaziva nezeljene efekte i od cega zavisi gubitak kose - rekla je Miloseviceva.
Tokom diskusije u vezi sa ovom temom iznet je i pokazatelj da se u zapadnim zemljama hemoterapijom ne bave medicinske sestre mladje od 25 godina, a da je kod nas sestrama u onkologiji koje primenjuju hemoterapiju omoguceno bolovanje odmah po otkrivanju trudnoce.
Ovi i drugi problemi mogli bi se resiti ako bi Skupstina Srbije donela zakone o lekarskim i sestrinskim komorama, a to bi bio i dobar osnov da novine, koje nauce na strucnim seminarima, sestre i primene u praksi.
Sastanku su prisusvovale sestre onkolozi iz dispanzera u Kosovskoj Mitrovici, Gornjem Milanovcu, Krusevcu, Prokuplju, Pancevu, Zrenjaninu, Velikoj Plani, Smederevu, Subotici, sa Bezanijske Kose, iz Nisa, Kragujevca, medicinske sestre sa VMA, iz Centra za radiologiju u Novom Sadu, iz Instituta u Sremskoj Kamenici, Instituta za radilogiju Beograd i Doma zdravlja u Novom Sadu.
Goste su pozdravili dr Zoran Pesic, direktor kraljevackog Doma zdravlja, Aleksandra Parezanovic, sef Onkoloskog dispanzera i Radojka Savic, direktor Turisticke organizacije “Kraljevo". Izvestaj o dosadasnjem radu Sekcije sestara onkologije podnela je Verica Mirkovic, koja je istakla cinjenicu da su onkoloske sestre Srbije jos od 1993. godine clanice Evropskog udruzenja, sto im pruza dobru priliku za razmenu iskustava i literature sa kolegama iz zemalja u okruzenju.
U kracoj diskusiji mogao se cuti i citav niz primera koji govore o dosadasnjem nerazumevanju nadleznih u republickom Ministarstvu zdravlja za potrebe i opasnosti sa kojima se medicinske sestre na odeljenjima onkologije suocavaju.
Po okoncanju strucnih predavanja, Sekcija medicinskih sestara onkologije Srbije odrzala je izbornu skupstinu na kojoj je izabrano nivo rukovodstvo.Povratak na vrh strane


SRPSKA POSLA ILI KO OMETA RAZVOJ TURIZMA NA GOCU? - pise Slobodan Rajic
Bikovi rasterali goste

   Planinska lepotica Goc ovih dana ima i jedan “ljudsko-stocni“ problem, koji bi se mogao svrstati u rubrike “Verovali ili ne“, “Srpska posla“ ili “I to se dogadja“.
   Vec pet godina neodgovorni vlasnik, ili vlasnici, iz sela Vukusica iz opstine Vrnjacka Banja doteruju svoju krupnu stoku u kompleks turistickog naselja na lokaciji Dobre Vode, gde je od marta do novembra besplatno napasaju. Na tzv. “slobodnoj ispasi“ imaju 70-ak grla goveda i konja. Stoka je bez cobana (jednom sedmicno im samo donese so), prepustena sama sebi i svojim “cudima“. Preko dana pase oko Smucarskog doma “Goc“, Decjeg odmaralista (“Skola u prirodi“), “Piramide“ i ostalih objekata Sumarskog fakulteta. Bikovi i krave, teski 700 do 1.000 kilograma, uznemireni napadima muva i obada, jure pored dece, sportista i ostalih gostiju na Gocu, plase ih i rasteruju. Nastavnici i roditelji cesto sklanjaju decu ispred razjarene stoke i prava je sreca sto do sada niko nije stradao!? Volovi i bikovi, tukuci se, vec su ostetili nekoliko automobila gostiju. Od govedjeg i konjskog izmeta smrad se siri na sve strane, a citave noci stoka muce ispred prozora, ne dajuci gostima da zaspe. Nezadovoljni posetioci i turisti negoduju i zahtevaju da se stoka ukloni jer zele da mirno uzivaju u prirodi i kazu da stoka i ljudi ne mogu zajedno. Uostalom, kako bi bilo da se ovakve stvari desavaju oko Granda i Konaka na Kopaoniku, na Zlatiboru, u Sloveniji, Svajcarskoj ili Austriji!? Od turizma sigurno ne bi bilo nista, ali bi problem brzo bio resen aktiviranjem nadleznih institucija.
   - Do sada smo preduzeli sve sto smo mogli. Najpre molili, kumili, zatim obavestili vrnjacku i kraljevacku policiju. Policija bila na uvidjaju i - nista!? Fakultet i Dom tuzili vlasnika sudu, sud presudio da se stoka ukloni i tako osigura bezbednost gostiju i - nista!? Veterinarska i komunalna inspekcija bile na uvidjaju i - nista!? Stoka je saterivana niz planinu dalje od objekata, ali se uvek vracala na Dobre Vode. Sumarski fakultet je zatvarao goveda u karantin, ali je vlasnik dolazio i preteci puskom (!?) oslobadjao je. Decje odmaraliste bilo je prinudjeno da svoje objekte ogradi bodljikavom zicom zbog cega su roditelji protestovali sto su im deca ogradjena kao u koncentracionom logoru. Deca i dalje beze pred krdom, mi svakodnevno cistimo baljegu, a roditelji i gosti protestuju i sklanjaju decu od opasnosti, trazeci zastitu od domacina koji vise nemaju resenje za ovaj problem - kaze Misa Milenkovic, predsednik Smucarskog kluba “Goc“.
   Posle skole u prirodi, tokom leta, na Gocu ce biti organizovani i kosarkaski i odbojkaski kampovi za najmladje, ovde su cesti gosti i mladi planinari, ribolovci i drugi ljubitelji prirode. I njih, kao i sve druge, treba zastititi od podivljale stoke. Zbog toga se Milenkovic, uz podrsku ostalih predstavnika turisticko-obrazovnih objekata na Gocu, jos jednom obratio za pomoc nacelniku SUP-a Kraljevo i predsedniku opstine Kraljevo, trazeci da se stoka ukloni, upozorivsi da nece snositi odgovornost ako, ne daj boze, neko dete nastrada u stampedu stoke! Samo da ne bude kasno!?Povratak na vrh strane


RADNI VIKEND U ROCEVICIMA - pise Predrag Markovic
Selo slikano staroscu

   U akciji “Radni vikend na selu” u Rocevicima pregledano oko 350 pacijenata
• Na svakom koraku oseca se starost i iznemoglost sela


Mesna zajednica Rocevici bila je prosle subote domacin akcije “Radni vikend na selu”, koju vec dugi niz godina organizuje Opstinska organizacija Crvenog krsta i Apotekarska ustanova “Kraljevo”, uz veliku pomoc Zdravstvenog centra “Studenica” i Centra za socijalni rad. Domacini brojnoj lekarskoj ekipi iz Kraljeva bili su Osnovna skola “Jovan Ducic” i osoblje ovdasnje ambulante, dr Marina Cirovic, lekar opste medicine i Dragica Lisanin, medicinska sestra.
U mesnoj ambulanti i ucionicama skole bile su smestene privremene ordinacije opste medicine, gde su pacijente pregledali - Vesna Milosevic, internista dr Srdjan Salom, psihijatar Dusica Spagovic, ORL dr Dragan Plavsic, pedijatar Marina Antonijevic, decji hirurg Aleksandar Milovanovic, onkolog Sanja Parezanovic, ginekolog dr Djordje Maric, ocni lekar dr Milos Jovanovic. Bile su tu i apotekar Jelica Miletic i nekoliko medicinskih sestara.

SELO SVE STARIJE
Mestani Rocevica, Dedevaca, Pekcanice i Lopatnice odazvali su se u velikom broju pozivu organizatora. Najvise je bilo starih, koji su i najbrojniji stanovnici ovih sela. Nazalost, postoji i 77 napustenih domacinstava.
O ugrozenosti srpskog sela svedoci i podatak da su zabelezena samo dva pregleda kod decjeg hirurga i pet pregleda kod pedijatra. Ocnom lekaru tog dana javila su se 83 pacijenta, internista je imao tri vise, dok se lekarima opste medicine za pomoc obratilo 110 pacijenata. Tokom “Radnog vikenda na selu”, pregledano je oko 350 mestana, a internisticka ordinacija radice i dodatno.
- Najstariji mestanin je Srecko Milosavljevic (1915), koji zivi sam. Dragoljub Koricanac (1919) zivi sa zenom, pa mu je, koliko-toliko lakse. Mladi se uglavnom krecu ka gradu, ka Kraljevu i dalje, a Rocevici ostaju da tavore na plecima staraca. Tesko se mogu setiti kada je u selu bilo veselje zbog rodjenja deteta. Uglavnom se cuje glas o smrti. U jeku predizbornih skupova, cujem ovih dana, svi obecavaju povoljne kredite za seljaka i oporavak sela. Nema od toga nista, krediti su optereceni visokim kamatama, a niko ne garantuje otkup proizvoda i isplatu na vreme. Selo je toliko bolesno da seljaci ni lekaru ne mogu da odu, sem kada je ovakva akcija u pitanju - kaze predsednik mesne zajednice Rocevici, Petar Pero Urosevic, kome je ovo drugi mandat i koji ne priznaje breme godina.

MUKE SELJACKE
Savo Nikolic (60), bio je na pregledu kod ocnog lekara.
- Naglo sam ostao bez vida, sad ni belu macku ne vidim. Evo, vidite, nosim dvoje naocari, jedne preko drugih, sa staklima kao za teleskop, i opet nista ne vidim. Jedva sam dosao do skole, gotovo da sam se smandrljao niz ove stepenice - prica Nikolic krepeci se u holu skole, zajedno sa drugima koji su dosli na pregled, sokovima, kiselom vodom ili “casicom rocevicke mucenice”.
Dusko Drazovic posetio je ocnog i usnog lekara, a nije zaobisao ni urologa.
- Svi su me toplo primili, pregledali i dali mi odgovarajuce recepte. Pre nego sto odem do apoteke po lekove, svraticu u kafanu da se okrepim, bole me nesto noge - kaze Drazovic.
U isto vreme patronazna sluzba u sastavu Andjelija Kapa, Vesna Djokovic i Jasna Dragojlovic, po kisi i hladnoci neprimerenoj za ovo doba godine, obavila je 22 posete, a 21 porodici uruceni su paketi humanitarne pomoci - higijenska sredstva i odeca.
Predsednik mesne zajednice, Petar Pero Urosevic, zamera sto zubar Vesna Plesinac u Rocevicu radi samo tri puta nedeljno, i dodaje:
- I apoteku su glavesine iz Kraljeva nameravale da zatvore, sto su mestani sprecili. Ipak, apoteka je slabo opskrbljena, tako da mestani iz Rocevica, Vrdila, Lopatnice, dela Progorelice, dela Kaone, Bukovice i Lasca izgube ceo dan dok odu u Kraljevo i nabave potreban lek. I ovako pesace po sest kilometara do mesne apoteke.
Ovdasnji lekar dnevno primi i po pedeset pacijenata, sto je iznad svih normi - smatra Urosevic.Povratak na vrh strane


 “IBARSKE NOVOSTI“ U POSETI MILU CVIJOVICU - NECU - pise Ivan Rajovic
Magija - prava rec za pozoriste

   - Da li mislis da trenutno u kraljevackoj kulturi zauzimas mesto koje ti pripada i da li uopste ovde neko zauzima bilo kakvo mesto, po kvalitetu ili po nekim drugim kriterijumima?
Mislim da imam svoje mesto u kulturi ovoga grada. LJudi znaju sta radim i to primecuju. Sad, da li svako ima svoje mesto u kulturi u Kraljevu, po znanju - mislim da nema. Postoje neki drugi razlozi koji tu dovode ljude, a koji su meni strani. Kako ti ljudi dolaze, cime se bave, zbog cega, meni nije jasno, ali, tu su, bave se, a nisu za taj posao. Zato, neki ljudi koji bi trebalo da se bave kulturom, nisu tu jer se ne namecu, kao sto ni ja sebe nikada ne mogu nametati i gurati. Ali, ljudi “od fele“ znaju moj posao, cene moj rad. A neki ne. Da li namerno ili ne, ne znam. Verovatno to rade iz nekih interesa.
- Sta je to sto te je privuklo pozoristu, kakva je to magija zbog koje si zapoceo rad bez ikakve nadoknade, samo zato sto volis pozoriste?
Upravo je rec magija prava rec za pozoriste. Ta stvarna nestvarnost izgovorenih reci, svetla, dekora, kostima, privukla me je u tom smislu da ja mogu da budem i neko drugi, sto omogucava izgovoreni tekst, odnosno sama gluma. Kroz glumu se covek najvise i moze iskazati.
Iako se za cetrdeset godina mnogo stvari promenilo, interesantno je da sam u svom veku u pozoristu imao samo dva direktora, dvadeset prvih godina - Vasa Tucakovic i Mile Nedeljkovic - sledecih dvadeset godina, tako da po tom pitanju nisam mogao da osetim neke velike razlike u rukovodjenju, jer su postojala samo dva nacina svojstvena njima samima.

Bilo je i drugih predstava koje je trebalo odigrati
- Kao legenda kraljevackog glumista, mozes li reci da li su u Kraljevackom pozoristu igrane one predstave koje je trebalo igrati ili je mozda trebalo prikazati neke druge?
Ima dosta dobrih predstava, ali i onih losih koje su nekim repertoarskim izborima dosle na scenu. Ali, ja se nikada nisam mesao u repertoarsku politiku jer postoje drugi ljudi koji su za to zaduzeni. Verovatno je zbog toga i moj opstanak u pozoristu dug, jer sam radio ono sto znam, a da sam bio u prilici da budem u nekim organima pozorista i da odlucujem, sigurno bih i predlagao i vrsio drugaciji izbor predstava, jer je bilo predstava koje je trebalo odigrati, a koje se nisu nasle na repertoaru.
U vreme amaterskog pozorista bilo je vise entuzijazma, vise ljubavi, a samim tim i boljeg prikazivanja. Pobornik sam izreke da “para kvari coveka“, pa je tako i kod nas. Sada smo poluprofesionalno pozoriste. Glumac za svoj angazman potpise ugovor i dobije odredjeni iznos novca za to sto odigra. Ja sam u stalnom radnom odnosu u Pozoristu od 1981. godine, tako da me honorari nisu mnogo ni interesovali, mada je i plata mala, ali sve se, opet, svodi na veliku ljubav i puko prezivljavanje.
Sada se primecuje napredak u glumi, zrelije se glumi, ali je u amaterskom pozoristu ipak bio veliki broj dobrih, cak vrhunskih predstava.
- Iz Kraljevackog amaterskog pozorista, jos od vremena Save Andjelkovica, iznikao je veliki broj ljudi koji se mogu svrstati u sam vrh srpskog glumista.
Da, pored profesora Save Andjelkovica, tu su Dana Krlja, koja je bila prvakinja tri srpska pozorista, Jeso, Biljana Kostantinovic, Pepi... Svi su oni ponikli iz naseg pozorista i poceli kao amateri. Najvaznije je imati dobrog saradnika, reditelja, scenografa, kostimografa. Oni predstavljaju glavne elemente pozorista. Sam reditelj pruza najvise znanja. Mi smo imali srecu da sedamdesetih godina angazujemo veliki broj profesionalnih reditelja: Peru Govedarevica, Milutina Jasnica, kasnije, Sinisu Rakica, Nebojsu Bradica, sto je imalo velikog doprinosa u razvoju glumaca naseg pozorista.

Duhovna korist je najbitnija
- Da li si zadovoljan onim sto se trenutno radi ovde u pozoristu, i da li mislis da moze da bude bolje, i reci mi nesto o prenosenju svog znanja na druge ljude.
Naravno da pozoriste moze da bude bolje. Ali, s obzirom na to u kakavim vremenima smo ziveli i kroz sta smo sve prosli, ja sam zadovoljan nasim pozoristem, dobro je da postoji i da radi.
Sve svoje znanje koje sam stekao tokom ovih godina i trudim se da ga prenesem na mlade, na svakoga koga to interesuje. Tehnika, dekor, ponasanje na sceni, osnovni su i veoma vazni elementi pozorista, koji i doprinose boljem odigravanju uloge. Volim to sto radim, i imponuje mi, i milo mi je kada mladi kazu da su to od mene naucili, sto sam mogao da uticem na njih, i prenesem im znanje i sustinu onoga cime se bavimo.
- Materijalna korist se od pozorista ne moze ocekivati?
Tacno, ali duhovna korist koja prozima moje bice je mnogo znacajnija od materijalne.
- Ostvario si i nekoliko filmskih uloga. Mozes li reci zasto svi ljudi koji su imali kontakta i sa filmom daju neprikosnovenu prednost pozoristu?
Igrao sam u sva tri filma koja su snimana na ovim prostorima: “Crvena zemlja“, “Orkestar jedne mladosti“ i “Kuca pored pruge“. Na filmu je vazno kako izgledas i koliko te kamera voli. Filmska uloga je po samoj svojoj prirodi nastanka nepovezana, odnosno sastavljena od delova koji se snimaju u razlicitim vremenskim periodima, dok je pozorisna magija sadrzana u liku u kome si neprekidno od samog pocetka predstave pa do njenog kraja.
- Sama transformacija u odredjenu ulogu zahteva veliki napor i odredjene promene u svesti, a samim tim i u ponasanju glumca.
U procesu stvaranja lika, bilo pozitivnog ili ne, glumac se pretvara u nekog drugog i svako ima i jednu i drugu manje ili vise ispoljenu stranu. Iako vise ispoljava svoju dobru stranu, postoji negde i ona druga, i obrnuto, sto omogucava postojanje lika. Lepo je uziveti se u ulogu, zaboraviti na sebe, svakodnevicu, ali, najvazniji je aplauz koji prijatno razbija i pozitivno vraca u svakodnevni zivot, pogotovu ako se vise puta cuje.

Mnogi nemaju sluha za kulturu
- Da li si zadovoljan odnosom prethodnih i sadasnjih vlasti prema kulturnim poslenicima ovog grada?
Svaka promena vlasti ostavlja posledice u svim oblastima zivota, a posebno se to ogleda u kulturi. U poslednje vreme, veliki je broj onih koji nemaju sluha za kulturu. Kraljevo sasvim opravdano zasluzuje svoje mesto u srpskoj kulturi. Imamo dobre pesnike, slikare, glumce, folklorne grupe. Radeci u kulturi cetrdeset godina znam da Kraljevo ima mogucnosti za napredak, da moze i vise i bolje, da ima kvaliteta u svim sferama, kako postojeceg, tako i neafirmisanog i neispoljenog, kome treba omoguciti da dodje do izrazaja.
- Cinjenica je da kultura jednog grada i ljudi koji su ostavili trag u njoj cine obelezje po kome ce nas pamtiti buduce generacije.
Oduvek je poznato da se istorija pise. Potrebno je zabeleziti i sacuvati tragove koji ce, pre svega, nama samima pokazati da postojimo, a koji ce ostati i buducim pokolenjima i pokazati sta se desavalo, a sta i kako bi trebalo raditi dalje.
Ono sto nedostaje nasem gradu jeste, svakako, novo pozoriste i Kraljevo to zasluzuje. Potrebno je ulagati vise sredstava u kulturu kako bi se pospesilo izdavastvo, a kao osnov sveopste kulture potreban je jedan univerzalni prostor u ovom gradu cija bi namena bila da objedini sve pravce i sva desavanja u kulturi naseg grada i koji bi omogucio nesmetan rad svim njenim stvaraocima.
- Posle cetrdeset godina rada i zivota u pozoristu, moze se reci da ono za glumca predstavlja drugu kucu.
Pozoriste je moja prva kuca, a stan u kome zivim, spavam i odmaram se, druga. Desavalo se da i po sezdeset i vise sati neprekidno budem u pozoristu kada se sprema predstava. To sam dozivljavao kao nesto lepo jer volim ono cime se bavim.
Poslednjih pet-sest godina razmisljam o tome da napisem knjigu o pozoristu, o radu u pozoristu i svim strukturama u njemu. Iskustvo koje posedujem, bez preterivanja, bice svakako dragoceno buducim pokolenjima koja ce se baviti pozorisnom umetnoscu.

Neco o sebi
Ove godine se navrsava cetrdeset godina mog neprekidnog rada u pozoristu. Tacan datum, 15. 02. 1965. godine pamtim jer sam ga zapisao u vojnu knjizicu, a ona se cuva dozivotno. To je dan kada sam usao u pozoriste, a nadam se da necu ni izaci do svoje smrti. Mogu samo reci: lepih cetrdeset godina provedenih u pozoristu, bar za mene. Bilo je tu uzbudjenja, tuge, radosti i svega sto zivot inace nosi.
Kraljevo je moj grad, i u njemu sam ostao iako sam u toku svog dosadasnjeg zivota imao dosta ponuda da radim negde na strani. Nisam rodjeni Kraljevcanin. Moj otac je posle Drugog svetskog rata, po direktivi raznih ministarstava, radio na raznim mestima, pa i u Osijeku, gde je bio upravnik Direkcije suma. Tu sam ja rodjen, ali sa tri godine dosao sam u Kraljevo. Mnogo sam ucinio za ovaj grad, a cini mi se da mi grad to nije vratio, ali i ne zalim za time. Jos davnih pedesetih godina ucestvovao sam kao pionir i omladinac u radnim akcijama praveci ulice, “Omladinsku“ i “Lenjinovu“, kako su se tada zvale kaldrme koje su se menjale.
U pozoriste sam dolazio i pre 1965. godine i gledajuci tu magiju moram da kazem da sam odmah primetio jednog coveka koji je u toj umetnosti ostavio na mene najveci utisak. To je bio Sreten Stepic, koga sam gledao i odusevljavao se tom magijom, da bih ga kasnije sreo u privatnom zivotu kako, recimo, na biciklu odlazi na Moravu da se kupa, a ja sam uzvikivao: Evo ga onaj glumac iz pozorista! On je odgovarao: Jeste! i vozio dalje. Ja sam video da je to obican i normalan covek, da nije kralj, car, princ, prosjak, gospodar dasaka, nego savim normalan covek. I u osnovnoj skoli me je privlacila magija glume, gde sam dosta igrao u dramskim sekcijama - bastovane, cicice, sto me je pratilo i kasnije u pozoristu. Godine 1965. sam sa svojim skolskim drugom Miodragom Savicem, ciji je otac Zivotije radio u pozoristu kao elektricar ali je povremeno bio i glumac, usao u pozoriste. Ja sam u njemu ostao do danasnjih dana, a on nije jer takav mu je bio zivotni put. Tada je glavni reditelj bio Mija Saric, novinar “Ibarskih novosti“. Primetio nas je i ponudio nam neke uloge u predstavi “Gospodja ministarka“, sto smo, srecni, prihvatili oberucke. Doduse, to su bile neke epizodne uloge ali, tako se i pocinje. Kasnije, Zivotije nas je zamolio da vodimo svetla u jednoj predstavi u pozoristu. To je bila “Osma ofanziva“ Branka Copica, predstava koju je radila tetka Ruzica. Posao smo dobro obavili pa sam kasnije radio i na pozorisnoj tehnici gde imam, cini mi se, vise uspeha nego u glumi.
Za svoj radni vek odigrao sam cetrdeset pet uloga u Kraljevackom pozoristu sa preko hiljadu predstava, a isto toliko predstava sam i tehnicki uradio. Pored toga, bilo je i gostovanja na strani. Inace, nema posla u pozoristu kojim se nisam bavio, pocev od cistaca, preko garderobera, rekvizitera, scenografa, majstora scene, gde sam i sam pravio dekore. Vodio sam i svetlo, ton, bio sam sufler, inspicijent. Bio sam kostimograf, reditelj, glumac. Mnogo mi je milo sto sam odlucio da se bavim ovim poslom jer, posle cetrdeset godina, ni za cim ne zalim, nemam nista propusteno, niti mi je sta promaklo, a da ja to nisam primetio.
Kazu da dugogodisnji rad verifikuju priznanja, sa cime se delimicno i slazem. Ali meni je najdraze da napravim ulogu ili da neku predstavu odvodim, da ta predstava uspe, da to dobro uradim i da to neko primeti, da mogu nekome da pomognem, kao sto su skole kojima sam dosta pomagao jer su znali da je Neco tu, da zna sta treba da uradi i svojim sugestijama pomogne u ostvarenju zelja. Sto sam i cinio na hiljade puta.
Sto se tice priznanja za dugogodisnji rad, dobio sam “Novembarsku nagradu“ opstine Kraljevo iz oblasti kulture, “Zlatnu znacku“ Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, veliki broj diploma. Ali, najdraza nagrada mi je ona sa Festivala dramskih amatera sela Srbije. I na Festivalu dramskih amatera sela Srbije u Malom Crnicu dobio sam nagradu za najbolju epizodnu ulogu. Uz to, postojala je i novcana nagrada u iznosu od trista dinara. Ova nagrada mi je jako draga, ne zbog novca, vec zato sto sam isao nekome da pomognem, a za to bio i nagradjen. Danas se sve radi za pare. Meni nije bilo tako. Mnogo puta uradim i bez novca, s razumevanjem, s ljubavlju, da nekoga edukujem, da nekome nesto prenesem od ovog svog silnog znanja.
Volim kada ljudi primete, mada, ne secam se mnogo da primecuju. Posebno bih pomenuo Knjizevni klub Kraljevo, koji je u svojoj ediciji predstavljanja umetnika grada mene predlozio kao prvog umetnika. Drago mi je da ljudi iz Knjizevnog kluba, tadasnjeg, a i sadasnjeg, ipak primecuju ko, sta, kako i zasto radi u ovome gradu, a takvih ljudi je malo. Da li oni ne umeju ili nece da primete, ne znam. Mada, da postoji veci broj kulturnih institucija u ovom gradu, mozda bi nam i kultura bila bolja i primetnija.Povratak na vrh strane


VRETITE NAM OTETU IMOVINU
Necemo obveznice, hocemo imovinu u fizickom obliku

   U toku predizborne kampanje 2000. godine, DOS je imao u svom programu, pored ostalog, i vracanje i konfiskovane i nacionalne imovine 1946, 1948. i 1958. godine. Mi, potomci vlasnika oduzete imovine, bili smo preserecni sto je dosao trenutak da se ispravi jedna retka nepravda u svetu. Osnovane su Lige za zastitu i vracanje nacionalizovane imovine, njeni clanovi su sa zabnjom ocekivali vracanje otetog. Medjutim, grdno su se prevarili. O vracanju imovine ni pomena. Pitanje izlaska predloga Zakona o vracanju nacionalizovane imovine pred Skupstinu Srbije odlagano je svaka tri meseca uz neka "jeftina" objasnjenja. Bivsa predsednica Skupstine Srbije, Natasa Micic, izjavila je jednom prilikom na televiziji da ce Zakon biti donet onda "kada se budu stvorili uslovi". Zar je trebalo da prodje tri godine da bi se stvorili uslovi? Sticemo utisak da imamo slabe pravne strucnjake, koji nisu u stanju da donesu jedan ovakav Zakon. Medjutim, nije tako. U pitanju je nesto drugo. To je bilo pravo zamajavanje.
U Milosevicevom rezimu prodavani su nacionalizovani stanovi i zgrade po vrlo niskoj ceni. Kupci tih stanova i zgrada znali su sta kupuju i po kojoj ceni. Niko ih nije terao da kupuju nacionalizovano. I sada se oni busaju u grudi i tvrde da su pravi vlasnici, a sa drge strane dobijaju podrsku nekih ljudi da bi vracanje tih stanova i zgrada bila nova nepravda i nova nacionalizacija. Mnogi prodaju otkupljene nacionalizovane stanove po mnogo vecoj ceni nego sto su ih platili. Cista trgovina.
Nekoliko hiljada gradjana Srbije i Vojvodine islo je na mitinge 2002. i 2003. godine u Dom sindikata u Beograd, pred Skupstinu Srbije, ne bi li ostvarili svoja prava. Zatim smo mi, clanovi Lige, u junu 2003. godine na ulicama nedelju dana skupljali potpise gradjana. Bilo je potrebno 15 000 glasova da bi Predlog Zakona bio pusten u proceduru Skupstine Srbije, ali ni to maltretiranje nije donelo uspeha.
Sve je palo u vodu, od Zakona nista!
Sada, kada se opet govori o donosenju Zakona o decantrelizaciji, nude nam se nekakve obveznice koje bi nam zamazale oci, a oni koji su kupili nacionalizovanu imovinu ostali bi pravi vlasnici. Mi necemo obveznice, mi hocemo imovinu u fizickom obliku, a ponudjene obveznice treba dati kupcima nacionalizovane imovine. Obveznice bi dosle u obzir samo tamo gde su poruseni nacionalizovani objekti.
Kada je pre dvadesetak dana u predizbornoj kampanji u Vrnjackoj Banji govorio gospodin Dragan Marsicanin, upitao sam ga da li ce ove godine biti donet Zakon o denacionalizaciji. Odgovorio mi je potvrdno. Da li ce obecanje biti ispunjeno, videcemo.

Tomislav Toplicic
Vrnjacka BanjaPovratak na vrh strane

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

LIKOVNO STVARALASTVO MLADIH - pise Bojana Milosavqevic
Decji majski salon i jubilej srpskog ustanka

   Ovogodisnja likovna izlozba radova ucenika osnovnih skola (Decji majski likovni salon), postavljena u Narodnom muzeju Kraljeva, protekla u znaku dva jubileja - tri decenije od prve manifestacije (konkursa) darovitih osnovaca i dva veka od pocetka Prvog srpskog ustanka (tema ovog takmicenja) • I na 30. Salonu odziv bio izuzetan (vise od cetiri stotine radova iz trinaest osnovnih skola sa podrucja nase opstine), a pobednik je Dragana Milosavljevic, ucenik OS "Sveti Sava" iz Kraljeva

Decji majski likovni salon po trideseti put afirmisao je svoje osnovno nacelo: afirmacija i prezentovanje decjeg vidjenja sveta, pomocu maste, rada i talenta u okviru likovne kulture. Ovaj cilj bio je evidentan u svih prethodnih 29 godisnjih izlozbi, ciji je inicijator i domacin bio Narodni muzej u Kraljevu. Tematski okvir za 30. Salon imao je 200. godisnjicu od Prvog srpskog ustanka. Ovaj istorijski dogadjaj likovno je prezentovan na vise od cetiri stotine radova, od kojih je ziri za postavku odabrao 115 iz 13 osnovnih skola kraljevacke opsine.
Dragana Milosavljevic, ucenica OS "Sveti Sava" iz Kraljeva, ponela je glavnu nagradu Salona "Milorad Mihailovic" (priznanje nosi ime prerano preminulog utemeljivaca Salona i dugogodisnjeg uspesnog direktora Narodnog muzeja u Kraljevu - p.a). Ovaj rad radjen je u tehnici tempera. Osam ravnopravnih nagrada Decjeg majskog likovnog salona pripalo je: Nikoli Marinkovicu, Ivani Radosavljevic i Snezani Kecman (svi iz OS "Sveti Sava", Kraljevo), kao i: Aleksandri Janicijevic (OS "Dragan Marinkovic" - Adrani), Vladimiru Nikolicu (OS "Djura Jaksic" - Bogutovac), Bojani Barlov (OS "Stefan Nemanja" - Studenica), Djordju Risticu (OS "Jovan Cvijic" - Sirca) i Filipu Mijailovicu (OS "Zivan Maricic" - Zica).
Istovremeno (i po tradiciji) za najuspesnijeg pedagoga Decjeg majskog likovnog salona proglasen je Zoran Savkovic, nastavnik OS "Sveti Sava." NJemu je nagrada dodeljena za najbolji odabir radova ucenika ove skole.
Nova postavka Decjeg likovnog salona, ciji je autor Suzana Novcic, traje u galeriji Narodnog muzeja i tokom ovog meseca. Povodom izlozbe stampan je i katalog u boji, sa imenima ucesnika jubilarne godisnje manifestacije. Ziri je pri odlucivanju bio jednoglasan, a radio je u sastavu: istoricar Mirjana Savic, pesnik Miloje Radovic, umetnik Milorad Vujasanin i istoricari umetnosti Suzana Novcic i LJubisa Simovic.


NOVA NAGRADA KNJIZEVNOG KLUBA KRALJEVO
Posrecila se "Prica iz rukava…"
   Kraljevcanin Dusko Domanovic (25), apsolvent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, dobitnik je nagrade "Bogdan Mrvos", koju je ovoga proleca ustanovio Knjizevni klub Kraljevo, sa ciljem da afirmise prve pokusaje mladih stvaralaca. Domanovicu, koji do sada nije objavljivao radove, priznanje (povelja i deset hiljada dinara) je pripalo za prozu "Prica iz rukava, ili iz klozeta, ili tako nekako".
Ziri u sastavu: Emilija Milovanovic, Veroslav Stefanovic i Ana Avic bili su jednodusni u oceni da se nagradjena prica Duska Domanovica "izdvaja svojom duhovitoscu, uplivom stvarnosti i sposobnoscu autora da vestim pripovedanjem drzi paznju citaoca." Inace, mladom pripovedacu, koji je saradnik novosadskog "Gradjanskog lista", nagrada ce biti urucena 25. jula, na dan slave Knjizevnog kluba Kraljevo.
Na prvi knjizevni konkurs "Bogdan Mrvos" pristigli su radovi 22 autora, pretezno poezija. Rec je o mladalackim ostvarenjima, pisanim ispovednim tonom, sa dominantnim osecanjima ljubavi i bola, ali i katastroficnim dozivljajem svekolike stvarnosti. Ziriju je ovom prilikom privuklo paznju jos nekoliko mladih literata, naglasenog talenta, ali koje rad i usavrsavanje tek ocekuju. Oni su: Milos Petrovic, Ivan Radovic, Tatjana Stajic i Nemanja Veljovic.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

PREPORUCUJEMO
Internet decja enciklopedija (naslov originala: The Usborne Internet - Linked Children's Encyclopedia), DIP MK Panonia, Novi Sad 2003

Izuzetno opremljena, bogato ilustrovana i po mnogo cemu zanimljiva, ova decja enciklopedija otkrice najmladjim citaocima tajne raznorodnih i mnogolikih svetova prirode i coveka. Provesce ga svemirom, upoznati sa suncevim sistemom i astronomskim recnikom, nasom planetom, njenim geoloskim karakteristikama, tajnama biljnog i zivotinjskog sveta, covekom i njegovim fizioloskim odredjenjima, drustvenim navikama, istorijom i naucnim dostignucima. Na kraju knjige nalaze se mape i karte pojedinih delova sveta, kao i najnovije zastave zemalja sveta. Posebno zanimljivom ovu enciklopediju cine uputstva najmladjima za izvodjenje svojevrsnih eksperimenata (npr. kako napraviti dugu, izmeriti kapacitet svojih pluca, ili kreirati vlastiti crtani film), kao i rubrika "Da li znas", gde se citaocima nude odgovori koji bi se lako mogli podvesti i pod "Verovali ili ne" (npr. da vecina ljudi moze da razlikuje vise od deset miliona nijansi boja). Tu su i raznovrsni rekordi: najvise planine, najduze reke, najveca mora, okeani, pecine, ali i najredje zivotinje (mali plavi makao - zivi samo jedan muzjak) i najredje biljke (kukova kokio, malo havajsko drvo crvenih cvetova - jedan primerak). Knjigu zatvaraju dva indeksa: jedan - mapa i drzava i drugi - pojmova, koji dodatno olaksavaju kretanje kroz ovu i tako preglednu riznicu znanja.
Iako je Internet decja enciklopedija i sama po sebi celovito i zavrseno delo, posebno je cini interesantnom cinjenica da u rubrikama "Internet link" upucuje na Usborne ljuicklinks veb sajt odakle dalji linkovi vode ka stranicama sa trazenim sadrzajima. Tako ce korisnik na Asbornovim kviklinkovima naci mnostvo slika, kvizova i sema koje moze besplatno da odstampa i koristi za kucnu zabavu ili rad u skoli.
Na pocetku knjige, kao i na ulaznoj veb stranici, nalaze se uputstva o koriscenju interneta, kao i saveti roditeljima i starateljima kako bi malisani izbegli cetovanja i stranice sa nezeljenim sadrzajima.
Ono sto je nedostatak ovog projekta i svojevrsna prepreka nasim korisnicima jeste cinjenica da iako je knjiga prevedena, to nije slucaj i sa veb sajtom. Tesko da je kod najmladjih poznavanje ponudjenih svetskih jezika, pa cak i najfrekventnijeg, engleskog, dovoljno za pracenje ovih, svakako, zanimljivih sadrzja ili resavanje ponudjenih kvizova.
Ipak, i sama enciklopedija zasluzuje svaku paznju, a poznavanje jezika i koriscenje interneta samo prosiruje saznanja koja ona nudi. Knjigu bi, svakao, trebalo preporuciti svim skolarcima, ali i onim starijim koji zele da obnove i prosire svoja znanja, a u poplavi TV kvizova ovo je jos jedna dobra provera i mogucnost za kucnu zabavu.Povratak na vrh strane


KVALITETNA RUKOMETNA LIGA SRBIJE GRUPA "SUMADIJA" - pise Zoran Bacarevic
Sampion bez poraza
METALAC - BELI ANDjEO (Prijepolje) 28-22 (14-10)


   Igraliste: Zelengora Sudije: Dragana Nikolic i Ana Milosevic (obe Krusevac) Gledalaca: 200 Sedmerci: Metalac 5 (4), Beli Andjeo 3 (2) Iskljucenja: Metalac 6 minuta, Beli Andjeo 4 minuta
METALAC: Milovanovic, Talic, Boskovic 1, Andric, Petkovic, Tipsarevic, Savic 5 (2), Arsic 4, Jovanovic 10 (1), Tokalic 2 (1), Stamenkovic 4, Starcevic, Simic, Kikovic 2
BELI ANDjEO: Jecmenica, Stikovic 5, Agencic 1, Huric, Causevic 4, Gluscevic 6, B. Barjaktarevic, E.Barjaktarevic 6 (2), Petric, Adilovic
Igrac utakmice: Milos Jovanovic (Metalac)
Promocija novog drugoligasa obavljena je na otvorenom legendarnom igralistu "Zelengora" u predivnom ambijentu. Metalac je svoju superiornost u ovom rangu takmicenja potvrdio i u mecu sa borbenom ekipom iz Prijepolja.Milos Jovanovic i drugovi su bez problema stigli do 12. prvenstvene pobede sto uz samo dva remija,bez poraza, govori o kvalitetu kraljevackih "plavih". Istovremeno bila je ovo poslednja utakmica u dresu Metalaca Branka Savica koji je zavrsio svoju igracku karijeru,a rukometasi iz grada na Ibru ce svoje utakmice naredne sezone igrati van svog rada.Opet G. Milanovac, Trstenik, ili … jer Kraljevo,grad sa 150 000 stanovnika, nema dvoranu u kojoj bi se igrao rukomet.


FUDBAL - SUMADIJSKA ZONA - pise Zoran Bacarevic
Zelena coja “skrojila” vrh tabele

• Utakmice Metalac Trgovacki -Goc i Omladinac -Ibar registrovane sluzbenim rezultatom za Kraljevcane odnosno Mataruzane • Pre poslednjeg 34.kola Metalac Trgovacki srpskoligas,Ibar blizi opstanku • U nedelju zavrsetak prvenstva- sve utakmice od 16,30

    Poslednja tri kola retko kada donose neocekivane rezultate a "iznenadjenja" su rezervisana samo za neupucene fudbalske naivce. Bodovi pripadaju uglavnom ekipama kojima su neophodni u borbi za visi rang ili spas od spadanja a tamo gde nema uslova za dogovoren rezultat bodovi pripadaju jacoj i spremnijoj ekipi. Po tom nepisanom scenariju proteklo je i 33.pretposlednje kolo Sumadijske zone ali je ono imalo svojevrsnu uvertiru dva dana pre njegovog odigravanja. Naime, Komisija za zalbe u petak je potvrdila prvostepene odluke pa su utakmice Metalac Trgovacki-Goc i Omladinac -Ibar registrovane sluzbenim rezultatom . Tako je Metalac Trgovacki poraz lidera iz Vrnjacke Banje na svom terenu od 0:1 pretvorio u pobedu od 3:0 dok je Ibar iz Mataruske Banje, posle usvojene zalbe, susret protiv Omladinca u Novom Selu dobio takodje sluzbenim rezultatom, dok je na terenu bilo 3:0 za Novoselce. Ove odluke (po zalbama zbog nepravilnog nastupa igraca Goca i Omladinca) prakticno su skrojile vrh tabele i odlucile o buducem srpskoligasu (Metalac trgovacki) dok je Ibar sa tri boda za "zelenim stolom" znatno popravio sanse u borbi za opstanak posto ce u nizi stepen takmicenja od jeseni morati druga polovina tabele Sumadijske zone. Na ove odluke,svakako usledice reakcije nezadovoljnih klubova a njima preostaje samo vanredni (fudbalski) pravni lekovi.
Pretposlednje 33.kolo donelo je ubedljive pobede Goca,Metalac Trgovackog i Omladinca u gostima. Vrnjcani su susret protiv Buducnosti u Konarevu resili prakticno u prvom poluvremenu kada su poveli sa 2:0 a sve je bilo reseno u 62.minutu kada su stekli nedostiznu prednost od 4:0. Ovim rezultatom ekipa iz Konareva, dojucerasnji srpskoligas, pada jos stepenicu nize na fudbalskoj hijerarhiji.
Metralac Trgovacki u Natalincima i Omladinac u Kragujevcu nista nisu prepustili slucaju. Konstataciju sa pocetka teksta demantovali su fudbaleri odavno otpisane Zastave koji su kao domacini igrali nereseno sa Erdoglijom pa se ekipa sa kragujevacke Erdoglije takodje nasla u opasnoj zoni. Bodove spasa odnela je i Trepca iz Kraljeva gde odavno demotivisana Sloga priredjuje pravu prolecnu rasprodaju bodova i ugleda.


ODBOJKA -KADETSKO PRVENSTVO DZ SCG ODRZANO U KRALJEVU - pise Stole Petkovic
Vojvodina u petom

U uzbudljivom finalu Vojvodina savladala Mladi radnik iz Pozarevca sa 3:2, Milos Vemic najbolji igrac. Ribnica Gradjevinar, posle dva poraza i dve pobede, konacno peta

Ovogodisnji zavrsni turnir Prvenstva DZ SCG u kadetskoj konkurenciji , odrzan od proslog petka do nedelje u Kraljevu, doneo je zanimljivu i kvalitetnu odbojku a takodje i neizvesno finale u kome je vidjen preokret tipican za ovaj sport. Vojvodina je u finalnom mecu savladala Mladi radnik iz Pozarevca sa 3:2 , i pored toga sto su puleni Gorana Kamasija imali prednost od 2:0 u setovima. Mladi "bambijevci" su uspeli da poravnaju na 2:2 a tek u taj breku pobeda je pripala iskusnijoj ekipi iz Novog Sada , koja je stvarana i u pionirskoj konkurenciji.
Trece mesto pripalo je Crvenoj zvezdi iz Beograda koja je savladala jedini tim iz Crne Gore na ovom turniru, Buducnost iz Podgorice sa 3:1. Ziri trenera jednoglasno je odlucio da za najboljeg igraca trodnevne revije u Hali sportova proglasi Milosa Vemica, odbojkasa novog prvaka u kadetskoj konkurenciji - Vojvodine iz Novog Sada . NJemu je prigodan pehar urucio selektor juniorske reprezentazije DZ SCG , nekadasnji igrac Ribnice a trenutno trener Partizana Milan Zarkovic.
Odbojkasi kluba Ribnica Gradjevinar bio je uzoran organizator finalnog turnira a takmicarski je Ribnica zauzela ocekivano peto mesto. U polufinalnoj grupi Kraljevcani su porazeni od Crvene zvezde sa 0:3 i Vojvodine sa 1:3 dok su u borbi za plasman savladali ekipu Kobesta iz Mladenovca sa 3:0 i FAP Livnicu iz Prijepolja sa 3:1. Ekipa iz Mladenovca je poslednja na turniru bez ijedne pobede dok je Prijepoljcima pripalo sesto mesto.Povratak na vrh strane
Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2004. Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive