Internet izdanje - 18. jun 2004.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Hajduk Veljkova br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Veroljub Radakovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicki uredio: Sasa Kovacevic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Predrag Markovic (drustvo), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Vesna Mrakovic - Jokanovic, Marina Miljkovic - Dabic, Rajko Saric, Milisav Radovanovic (fotoreporter). Sekretar redakcije: Anica Josifovic. Predsednik Upravnog odbora: Slavko Janosevic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa NIG DP “Svetlost”, Branka Radicevica 9, Kragujevac Tel: 034/ 333 - 111. Filmovanje: Graficka radnja „MAX GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Obezbediti podrsku
Nikolic je “realno” pobedio
Evropska Srbija dobila vecinu
Puna podrska Tadicu
Ustav pa izbori
Kao prave mame
Ibar protice ispod savskog mosta
Gubar opustosio vocnjake
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, kosarka, fudbal


NIKOLIC I TADIC U DRUGOM KRUGU - pise Slobodan Rajic
Obezbediti podrsku

   U opstini Kraljevo manja izlaznost - 42,9 odsto. Nikolic ubedljivo pobedio na seoskom i prigradskom, a Tadic na gradskom podrucju Kraljeva, dok je za razliku od Republike, Dragan Marsicanin u Kraljevu ispred Bogoljuba Karica. Moglo bi se reci da ponovljena mala izlaznost na izbore pokazuje da vise od polovine biraca nije zadovoljno kvalitetom kandidata i onim sto im su im oni ponudili i sto im nude, posebno licnim rezultatima koje su ostvarili u radu u politici, a da su oni koji su izasli u vecini poklonili poverenje vec vidjenom i ratnim i poratnim (politickim) profiterima.
   Drugi krug 27. juna sa dva najuspesnija kandidata, po istoj izbornoj proceduri.Povratak na vrh strane


MILJKO CETROVIC, PREDSEDNIK OO SRS - pise Slobodan Rajic
Nikolic je “realno” pobedio


   U Srpskoj radikalnoj stranci smo ubedjeni da nas predsednicki kandidat, Tomislav Nikolic, odnosi pobedu nad Borisom Tadicem u drugom krugu izbora za predsednika Srbije - rekao je Miljko Cetrovic, predsednik Opstinskog odbora SRS u Kraljevu, komentarisuci rezultate prvog kruga izbora za predsednika Srbije.
Podvlaceci da radikali od novembra 2003. godine u Kraljevu, ali i u celoj Srbiji, imaju stabilno biracko telo, Cetrovic je, na konferenciji za novinare, rekao da ce vreme do 27. juna, kada se odrzava drugi izborni krug, biti maksimalno iskorisceno za kampanju.
- Situacija je sada mnogo jasnija, smatra Cetrovic, jer se pred radikalima nalazi samo jedan protivnik, Boris Tadic. On nema sanse protiv Nikolica, kome ce veliku podrsku dati glasaci predsednickih kandidata koji nisu usli u drugi krug. Mi necemo traziti podrsku ni pojedinaca ni stranaka, na gradjanima Srbije je da odluce kome ce dati poverenje.
Prema oceni radikala, Kraljevcani su glasali mudro, bez rasipanja glasova, pa je tako predsednicki kandidat Vladan Batic dobio svega 216 glasova, iako u gradskoj skupstini njegova stranka ima pet odbornika. Ako se tome doda i cinjenica da je predsednicki kandidat vladajuce koalicije doziveo fijasko, onda je jasno, smatraju u OO SRS, da koalicija na vlasti u opstini Kraljevo nema podrsku gradjana i da ce biti uklonjena sa politicke scene na lokalnim izborima krajem godine.
- U predizbornoj kampanji koristili smo veoma malo lokalne medije jer mi nismo stranka koja moze da trosi drzavni budzet ili sredstva javnih preduzeca. Trosili smo onoliko koliko smo imali. Medjutim, nasi biraci su svesni od kolike je vaznosti da Tomislav Nikolic pobedi. znaju da ih samo on moze uvesti u Evropsku uniju i povratiti ugled i ponos Srbije kao drzave. Glavni cilj delovanja naseg kandidata, ako postane predsednik Srbije, bice kontrola rada Vlade Srbije i pritisak na nju da predlaze i donosi najbolje zakone - smatra Cetrovic.Povratak na vrh strane


KONFERENCIJA KRALJEVACKIH DEMOKRATA - pise Rajko Saric
Evropska Srbija dobila vecinu


    Kandidat Demokratske stranke za predsednika Srbije, Boris Tadic, usao je u druki krug predsednickih izbora ostavivsi iza sebe Dragana Marsicanina, Bogoljuba Karica, Ivicu Dacica i druge. Prema podacima koje su novinarima prezentovali clanovi Opstinskog izbornog staba DS-a, 15.796 Kraljevcana glasalo je za Tomislava Nikolica, za Borisa Tadica 11.631, Dragana Marsicanina 8.323, dok je Bogoljub Karic dobio poverenje 6.984 glasaca.
   - Raduje cinjenica da su demokratski kandidati Tadic, Marsicanin i Karic dobili poverenje 57,2 odsto gradjana koji su u nedelju izasli na biralista. U DS-u smo bili svesni da bi jedan demokratski kandidat pobedio jos u prvom krugu, ali lideri vladajuce koalicije, pre svih Vojislav Kostunica i Miroljub Labus, nisu zeleli da podrze takvog kandidata, odnosno Borisa Tadica. Ipak, pobedila je demokratska opcija, sto potvrdjuje da je Srbija za Evropu, za napredak i demokratiju. U drugom predsednickom krugu, 27. juna, dogodice se opsta pobeda Evropske Srbije sto ce biti najznacajnija pobeda demokratije posle petooktobarske pobede DOS-a 2000. godine - rekao je Slobodan Mihajlovic, predsednik OO DS u Kraljevu.
Sef izbornog staba demokrata u Kraljevu, Milan Vukovic, podvukao je da je prvo poluvreme predsednickih izbora zavrseno, sledi pauza i drugo poluvreme, koje ce odluciti konacnog pobednika.
   - Koliko smo bili svesni ulaska naseg kandidata u drugi krug, svedoci i cinjenica da smo ovu konferenciju za novinare zakazali jos u petak, dva dana pre izbora. Pred nama je jos desetak dana zestoke kampanje koja ce pretrpeti neke izmene kako bi bila upecatljivija - rekao je Vukovic i dodao da Srbija nema razloga da se vraca u proslost i da njena radikalizacija nije u interesu Evrope.
   Ivan Jovanovic i Ana Jerotijevic su konstatovali da su ostvareni izborni rezultati za sto posto bolji u odnosu na proslogodisnje parlamentarne i lokalne izbore. Da je demokratska opcija imala jednog kandidata, pobeda bi bila osigurana jos u prvom krugu, smatraju Jovanovic i Jerotijeviceva, apelujuci na mlade da u vecem broju nego sada izadju na biralista jer je u pitanju glasanje “za buducnost - kako mladih, tako i Srbije u celini”.
   Na ovoj konferenciji naglaseno je da su mnoge demokratske stranke koje cine aktuelnu vlast, posle kraha njihovog predsednickog kandidata, najavile podrsku Tadicu u drugom krugu.Povratak na vrh strane


DEMOHRISCANSKA STRANKA SRBIJE (DHSS)
Puna podrska Tadicu

   Protekli izbori bili su izbori iznenadjenja, pre svega zbog gubitka glasova SRS u odnosu na decembarske izbore i skoro dupliranih glasova kandidata DS - receno je na konferenciji Opstinskog odbora DHSS u Kraljevu.
   - Mi cestitamo najpre pobednicima iz prvog kruga: kandidatu SRS, gospodinu Tomislavu Nikolicu i posebno kandidatu DS, gospodinu Borisu Tadicu, na izbornom uspehu. DHSS je sa svojim kandidatom dr Vladanom Baticem dozivela katastrofalan poraz. Mi to priznajemo i preostaje nam da uzroke i dimenzije poraza tek sagledamo - rekao je prof. dr Predrag Stojanovic, predsednik OO DHSS Kraljevo.
   On je naglasio da DHSS daje punu podrsku Borisu Tadicu u drugom izbornom krugu jer on izrasta u modernog evropskog lidera u modernoj evropskoj Srbiji, nasuprot “veseloj Srbiji okupljenoj oko salate i turbo-folka“. Po njegovom misljenju, nije zabelezeno u novoj srpskoj i svetskoj istoriji da je kandidat vlade, poput Dragana Marsicanina, uprkos ogromnoj medijskoj i svakoj drugoj podrsci “spustio uspeh vladajuce koalicije za citava tri puta u odnosu na uspeh na parlamentarnim iborima“.
   Profesor Stojanovic je ukazao na znacaj svih buducih izbora i apelovao da gradjani u drugom krugu izadju na izbore u sto vecem broju, pogotovo mladi, koji su buducnost Srbije.Povratak na vrh strane


NARODNA DEMOKRATSKA STRANKA (NDS) - pise Slobodan Rajic
Ustav pa izbori

   Vladimir Bogavac, predsednik Opstinskog odbora NDS Kraljevo, na konferenciji za novinare te stranke odrzanoj u sredu, cestitao je Tomislavu Nikolicu i Borisu Tadicu na postignutom uspehu na proteklim predsednickim izborima. On je naglasio da NDS nije zadovoljna rezultatom koji je na tim izborima ostvario Dragan Marsicanin, kandidat vladajuce koalicije (DSS, G 17 plus, SPO-NS), iako je u opstini Kraljevo on bio na 3. mestu, ispred Bogoljuba Karica.
   - Ne bih ulazio sada u razloge neuspeha, ali oni sigurno nisu bili u losim rezultatima u radu Vlade Srbije. No, sta je tu je, pred nama je drugi krug predsednickih izbora. NDS nece uputiti poziv svojim pristalicama da glasaju za odredjenog kandidata, ali je Boris Tadic u ovom trenutku sigurno prihvatljivije resenje za Srbiju iz dva razloga. Prvo, on je izjavio da nece raditi na rusenju republicke Vlade. Drugo, to je stav Medjunarodne zajednice, koja je jasno stavila do znanja da ne bi bila odusevljena ako bi za predsednika bio izabran Tomislav Nikolic - istakao je Bogavac.
   Po njegovom misljenju, Vlada Srbije u ovom trenutku ne bi trebalo da da ostavku i raspise vanredne izbore, najpre zbog toga sto je do sada uspesno radila, ali i zato sto bi najpre trebalo doneti novi Ustav Srbije, pa potom raspisati izbore na svim nivoima.Povratak na vrh strane


DECIJEM SELU NA BERANOVCU POTREBNI SOS KADROVI - pise Rajko Saric
Kao prave mame

   Kada bude zavrseno, u septembru, Decje selo na Beranovcu, kao prvo selo ove vrste u Srbiji, moci ce da primi oko 90 malisana bez roditeljskog staranja • U toku su aktivnosti na prijemu i obuci SOS mama • Javnost zatrpana pogresnim informacijama

   Gradnja Decjeg sela na Beranovcu, kao 443. sela ovog tipa u svetu, pocela je maja 2003. godine. Gradjevinski radovi su pri kraju i vec krajem septembra svih 14 porodicnih kuca, kao i prateci objekti, bice u potpunosti opremljeni i useljivi. Odgovorni u SOS Kinderdorf Internacional-u, medjunarodnoj, nevladinoj, neprofitnoj i humanitarnoj organizaciji koja deluje u 131 zemlji na svim kontinentima, danas pred sobom imaju veliki i nadasve odgovoran zadatak - nalazenje i angazovanje SOS mama. Do sada je zavrsen prvi krug obuke za pet SOS mama i SOS teta, ali ce u septembru biti potrebno jos devet mama.
Verovatno zbog toga sto ovakav sistem zbrinjavanja dece u Srbiji do sada nije postojao, u javnosti su se pojavile i informacije o tome da je Decje selo klasicni dom za nezbrinute, a ne institucija, klasicna mreza hraniteljskih porodica, u kojima se SOS mame o svojoj deci brinu dvadeset cetiri sata, kao prave mame, a ne kao vaspitaci.
Vesna Mrakovic Jokanovic iz Kinderdorf Internacional-a kaze da je SOS Decje selo dobro resenje samo za decu kojoj je potreban dugorocan porodicni smestaj.
- SOS mame brinu o svojoj porodici - odrzavaju domacinstvo, raspolazu porodicnim budzetom, brinu se o zdravlju, obrazovanju i vaspitanju dece, o skoli i svim drugim potrebama malisana. Deca idu u obdaniste, najblizu osnovnu skolu, lece se u nasim zdravstvenim ustanovama, ukljucuju se u sportske, plesne i druge klubove i aktivnosti koje postoje u lokalnoj zajednici, a shodno licnim interesovanjima - kaze gospodja Mrakovic Jokanovic i naglasava da decje selo ni fizicki nije odvojeno, vec je deo naselja Beranovac, pa rodbina i drugovi malisana mogu doci u svako doba dana.
Za mame u Decjem selu mogu konkurisati sve zene od 27 do 45 godina, koje nemaju obaveza u svojoj porodici i spremne su da se presele u kuce u ovom selu. Imace solidnu zaradu, pravo na godisnji odmor i dr. Potrebna je najmanje srednja skola. One nisu same, u radu ce im pomagati SOS tete, a tu je i strucni tim SOS Decjeg sela koji cine psiholog, predagog, socijalni radnik, po potrebi logoped i specijalisti iz drugih oblasti. Nastojace se, prema recima nase sagovornice, da SOS mame budu registrovane u Centru za socijalni rad kao hranitelji. To znaci da moraju da ispunjavaju uslove u skladu sa nasim zakonom, da su fizicki i psihicki zdrave, da nisu osudjivane za krivicna dela ili da im je oduzeto roditeljsko pravo. SOS mame ce pre pocetka rada proci kroz kompletnu obuku i trening, a deo te obuke je i skola za hranitelje pri Centru za socijalni rad. Tu je i prakticni rad u verticima i skolama, kao sto je bio slucaj sa SOS mamama u Hrvatskoj, Bosni i Makedoniji.
- SOS mamama ce Centar za socijalni rad poveriti decu, a mi cemo im obezbedjivati novac za plate i pokrivati druge troskove za rad sela, kaze Vesna Markovic Jokanovic.
Bitno je da lokalna zajednica tu decu prihvati na najbolji moguci nacin jer nije rec o kriminalcima, maloletnim delinkventima koji su tu na izdrzavanju neke kazne, vec o deci koja su imala nesrecu da iz raznoraznih razloga ostanu bez roditeljskog staranja.
- To su deca iz cele Srbije koja su ostala bez roditelja ili koja imaju roditelje, ali nisu u mogucnosti da osete ljubav porodicnog doma. Svaka kuca u ovom selu bice dom za jednu SOS porodicu koju cini do sedam decaka ili devojcica razlicitog uzrasta. Obicno je rec o mladjoj deci, uzrasta do deset godina. Izuzeci su predvidjeni za biolosku bracu i sestre koji se nikad ne razdvajaju i uvek se smestaju u jednu porodicu. Nase SOS mame i porodice nisu osposobljene da primaju decu sa posebnim potrebama, kojoj je potrebna specijalna nega ili smestaj u ustanove - kaze nasa sagovonica.
Zadatak Decjeg sela je da omoguci svakom detetu da razvije sve svoje potencijale i da izraste u zrelu osobu, dobro uklopljenu u lokalnu zajednicu, sposobnu za samostalan zivot i rad. Za svako dete prave se posebni kratkorocni, srednjorocni i dugorocni razvojni planovi, uz postovanje njegovih sposobnosti, mogucnosti i zelja. U potpunosti ce se uvazavati verska i nacionalna pripadnost i kulturna tradicija sredine iz koje dolazi svako dete, a sve u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta.
- Kada napune 15 ili 16 godina, deca odlaze u kuce za mlade u kojima se pripremaju za samostalan zivot. Nas zadatak je da im pomognemo u odabiru profesije, da zavrse skolu, zaposle se, nadju stan i postanu korisni clanovi ovog drustva. Nasa deca nikada ne prekidaju kontakte sa svojom SOS mamom i SOS porodicom, jer nemaju drugu pordicu koja bi ih podrzala na putu razvoja.
Nazalost, u svakoj dobroj aktivnosti jave se i dezinformacije. Tako su se pojavile price da ce na Beranovcu biti otvoren klasicni Dom za mnogo napustene dece, da ce biti velikog zaposljavanja, da su nam potrebni vaspitaci, cuvari i portiri. Kruna u moru gluposti i dezinformacija bila je vest da ce se na Beranovcu stacionirati snage KFOR-a?!
Kako bi gradjani bili valjano informisani o Decjem selu, predstavnici SOS Kinderdorf Internacional-a odrzali su i sastanak sa lokalnim stanovnistvom i rukovodstvom mesne zajednice.Povratak na vrh strane


 "IBARSKE NOVOSTI" U POSETI PREDRAGU RADOVANOVICU - kolekcionaru - pise Ivan Rajovic
Ibar protice ispod savskog mosta

   Predrag Radovanovic je vlasnik privatne agencije "Gradi" koja je, pored ostalog, jedno od retkih privatnih preduzeca koje se bavi kulturom i umetnoscu u Kraljevu. Rodjen je u Podgorici, odakle i vodi poreklo po majci, a otac mu je rodjen u Zici, sto ga opet, na neki nacin, svrstava u kategoriju domicilnih zitelja ovoga grada, ma sta to u sirem kontekstu znacilo. Predrag se ovim poslom bavi vec sest godina, organizuje likovne izlozbe i susrete, ali, uglavnom van Kraljeva. Zbog lokal-patriotizma, kako kaze, ne moze da zove Kraljevcane, jer bi u tom slucaju morao da organizuje likovne kolonije i susrete samo sa slikarima ili pesnicima koji su Kraljevcani, upravo zbog ovog “nabedjenog" shvatanja lokal-patriotizma na ovim prostorima. Zbog svega toga, kako tvrdi, lakse je raditi van Kraljeva, pokazati svoj rad i napredovati.
   Naziv agencije potice od imena sela Gradi, koje se nalazi na Stolovima, i iz koga su potekli njegovi preci po ocu, kao i ostali koji zive u podnozju Stolova - u Zici, Janjicima, Krusevici, Gotovcu. Ono sto je zeleo Radovanovic, jeste da ljude podseti odakle su, da u ovo mesto dodje kultura, a sa njom i ostale vrednosti neophodne za zivot, pa i one elementarne, kao sto je struja - koje u Gradima nema.
Agencija iskljucivo funkcionise van Kraljeva jer su u Kraljevu ogranicene mogucnosti za ovu vrstu posla. "Za organizovanje jedne izlozbe slika u ovom gradu", kako kaze Radovanovic "u najboljem slucaju mozete dobiti samo salu. Za ostale stvari se morate sami pobrinuti".
   Ono na cemu Radovanovic trenutno radi jeste postavljanje izlozbe u Kotoru, Starom gradu, zajedno sa Udruzenjem likovnih umetnika iz Sremske Mitrovice.
   Pored ove delatnosti, bavi se kolekcionarstvom, proucavanjem istorije grada Kraljeva, sakupljanjem umetnickih predmeta, starina, starih fotografija, razglednica, pisama i svega ostalog sto je vezano za proslost Kraljeva i okoline. Ima jednu od najboljih zbirki pisama starog Karanovca, kao sto su ona iz daleke 1859. godine. Voli filateliju, pisana istorijska dokumenta, retke stare predmete velike umetnicke vrednosti. Ono sto je, po njegovom misljenju, vazno za ovaj posao, jeste to da je potrebno napraviti podelu u tri osnovna pravca: starine - koje predstvaljaju sve one stvari koje su stare, umetnine - samo umetnicko delo i antikvitet - koji predstavlja spoj dva prethodna elementa.
Na pitanje da li je u danasnje vreme visoke tehnologije i ubrzanog nacina zivota moguce preneti drugim ljudima znacaj i vrednost umetnina i starina, kao i zadovoljstvo koje one stvaraju kod kolekcionara, Radovanovic odgovara da za kolekcionara ove stvari svakako imaju posebnu vaznost i vrednost. Postoje ljudi koji to postuju, ali i oni koji im ne pridaju nikakav znacaj; cak i same institucije koje bi trebalo da zastite i sacuvaju ove vrednosti, ne obracaju dovoljno paznje na kulturno bogatstvo Kraljeva. Kolekcionari, ipak, predstvaljaju neku vrstu “brane" koja sprecava da ove stvari odu iz zemlje. U samom Kraljevu postoji mali broj kolekcionara, ali oni se bave i njihovom prodajom. "Sebe ne svrstavam u kolekcioinara, vec u zaljubljenika starih stvari. To podrazumeva obracanje paznje samo na one stvari koje imaju posebnu vrednost za mene licno", kaze Radovanovic.
Kolekcionarstvo zahteva veliko znanje, posedovanje odredjenog dijapazona, ali i ljubavi. Takodje, zahteva i veliki vremenski period u kome se ono izgradjuje - ponekad je to i pola ljudskog veka.
Postoje ljudi u institucijama koji se bave ovim poslom, ali koji nemaju potrebno znanje iz ove oblasti, jer, za razliku od kolekcionara, ne poseduju ljubav i pasiju prema umetnickim delima i starinama. Kraljevo je specificno po tome sto je steciste razlicitih mentaliteta, ovde zivi veliki broj ljudi koji nisu tu i rodjeni, a samim tim se znacaj ovog grada stavlja u drugi plan, njegova kulturna bastina i ljudi koji su ostavili trag u njegovoj istoriji. Ne pamti se, recimo, ko je bio Djordje Radic - prvi direktor i osnivac Poljoprivredne skole u Kraljevu, da je prvi zvanicni fotograf u Kraljevu bio Adam Ciric Erdoglija, cija se jedna od fotografija nalazi u restoranu “Pariz", da je most na Ibru zapravo savski most kralja Aleksandra koji je opstina kupila. Takodje, vecina Kraljevcana i ne zna da nas spomenik “Milutin" nije sasvim slucajno postavljen na Trgu srpskih ratnika, bas u tom polozaju, koji predstavlja pogled na bratski narod i drzave, a ne samo pogled ratnika.
"Velika bi Srbija bila da nije bilo 1944. i 1945. godine i pogresne ideologije, a ovaj narod bi bio mnogo bolji i pametniji i shvatio bi da se buducnost ne moze znati ako se ne poznaje istorija jednog naroda. Problem je u tome sto se istorija pise, a pisu je pobednici, tako da se veliki deo nje krije. Na primer, nepoznanica je da se u Sirci nalazila topionica olova pre Drugog svetskog rata, koja je za samo nekoliko dana rasformirana i rasturena kako je Nemci ne bi osvojili. Postojao je parni mlin u Ribnici, ciji temelji i dan-danas stoje. Takodje, ne zna se da je Janko Kusovac, koji je umro kao kraljev oficir u Juznoj Africi, bio poslednji oficir koji je 1941. godine napustio Kraljevo i digao u vazduh pola Fabrike aviona u Kraljevu, kako ne bi pala u ruke neprijatelja.
Ove i veliki broj drugih cinjenica, ostale su nepoznate siroj javnosti, pre svega zbog nezainteresovanosti ljudi da govore o njima, da ih sacuvaju, i pored toga sto u ovom gradu postoje dva zavicajna drustva, veliki broj kulturnih organizacija i sama opstina, a koje ne vode dovoljno racuna o istoriji grada Kraljeva, kaze Predrag Radovanovic.Povratak na vrh strane


POLJOPRIVREDA - pise Perdrag Markovic
Gubar opustosio vocnjake

    Gusenica gubara unistila je brojne vocnjake u selima kraljevacke opstine, posebno onim ispod planina Gledic i Kotlenik, zbog toga sto je izostala ovogodisnja zastita stabala prskanjem biohemijskim sredstvima i blagovremeno unistavanje jaja gubara.
Republicki inspektor za poljoprivredu i sumarstvo u Kraljevu, Zivka Lazarevic, kaze da je i pored toga sto je republicka Vlada izdvojila sredstva za nabavku biohemijskih sredstava, opstina Kraljevo zaobidjena u ovogodisnjem prskanju gubara, jer nije bilo dovoljno "foreja", sredstva kojim se voce stiti od gubara.
Lazareviceva tvrdi da je u valjevskom i lazarevackom kraju najezda gubara tri puta bila veca od one u kraljevackoj opstini, te da je i to jedan od razloga da se prvenstveno zastiti voce u ovim delovima Srbije.
Poljoprivrednici iz sela Pecenog kod Kraljeva su zajedno sa mestanima Drlupe, Sibnice, Petropolja, Gledica i Ravanice suoceni sa nezapamcenom najezdom gubara, koji je unistio vocnjake, sume, pa cak ugrozio i procvetalu travu. Oni smatraju da se u ovom trenutku moze govoriti o elementarnoj nepogodi.
Djordje Savic iz Pecenoga kaze da je gubar prekrio i izvorista vode, tako da je gotovo nemoguce napajati stoku.
- Zelena boja se pretvorila u braon. LJudi ne smeju da otvaraju vrata i prozore jer su gubareve gusenice prekrile i zidove kuca, tako da ulaze i u kuce, prica Savic.
Republicki inspektor Zivka Lazarevic tvrdi da i poljoprivrednici snose deo krivice za ovogodisnju najezdu gubara, jer na vreme nisu stitili voce biohemijskim sredstvima, a na poziv da skidaju gubareva legla - nisu se odazvali u dovoljnom broju.
Republicki inspektor tvrdi da je protiv pedesetak poljoprivrednika koji se nisu odazvali naredbi i nisu skidali gubareva legla, podneto pedesetak prekrsajnih prijava.
Djordje Savic iz Pecenoga kaze da je mesna zajednica sela Pecenog danas uputila pismo Ministarstvu za poljoprivredu i sumarstvo, u kome ga obavestava o razmerama ovogodisnje najezde gubara u kraljevackom kraju.
- Gubar je zahvatio daleko vece prostranstvo od onog koje se u Kraljevu pominje. Prema nasim proracunima, rec je o desetini hiljada hektara, tako da smo ubedjeni da ovogodisnja najezda gubara, koja je donela ogromnu stetu poljoprivrednicima, predstavlja elementarnu nepogodu, rekao je Savic.Povratak na vrh strane

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

REFORMA TEK REFORMISANE SKOLE: SKORO SAMO FORMALNE IZMENE - pise Jelena Petrovic
Ucenici nece primetiti razliku

   Umesto devetogodisnje, ponovo osmogodisnja osnovna skola, u drustvu sa Makedonijom i Albanijom - van evropskih normi o duzini skolovanja. Veca uloga lokalne samouprave u odlucivanju o obrazovnim prioritetima - smatra Marijana Semic, nacelnik Odeljenja u Kraljevu Ministarstva za prosvetu i sport

Najveca promena - iako i ona vise formalna nego sustinska - koju donosi najnoviji zakon o osnovnom obrazovanju, odnosi se na duzinu skolovanja u osnovnoj skoli. Umesto prosle godine usvojenog devetogodisnjeg osnovnog skolovanja, sve je vraceno na staro i na odavno u Evropi napusteno osmogodisnje skolovanje, koje postoji jos samo u Makedoniji i Albaniji.
- To je, prakticno, bila jedina "trauma" za roditelje i ucenike u novoj reformi reforme - kaze Marijana Semic, nacelnik Odeljenja u Kraljevu Ministarstva prosvete i sporta Srbije.
- Da bi se pomirila stara i nova praksa, jer i ucenici koji su upisali skolu po devetogodisnjem programu u stvari ce uciti po osmogodisnjem, samo se prvaci ocenjuju opisno, a ne i drugi razred, kao u proslom zakonu. Ova promena je usvojena jer se smatralo da nismo spremni za devetogodisnju skolu, jer mi imamo veoma razudjen sistem skola sa svim isturenim odeljenjima u kojima, ponekad, ima vise nastavnika nego ucenika. U situaciji kada je neophodna racionalizacija mreze skola, lokalna samouprava ce imati mnogo vise ovlascenja da iskazuje svoje potrebe, ali i mogucnosti. Takodje je i velika obaveza lokalne zajednice da gradjanima objasni sta dobijaju, a sta gube, ili ne gube, ukidanjem isturenih odeljenja u svakom zaseoku - nastavlja Semic.
Novina, takodje nedavno usvojena u Skupstini Srbije, zove se Nacionalni prosvetni savet. NJegova je duznost da vodi racuna o unapredjenju i razvoju predskolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja. Savet ima 42 clana, a bira se iz redova akademika, redovnih profesora sa svih univerziteta u Srbiji, iz strucnih nastavnickih udruzenja, zajednice srednjih strucnih skola, iz Srpske pravoslavne i ostalih tradicionalnih crkava itd. Ovaj Savet ima cetiri centra: za strateski razvoj, za razvoj programa i udzbenika, za profesionalni razvoj zaposlenih, kao i za strucno i umetnicko obrazovanje nastavnika. U stvari, sve ovo je postojalo i u prethodnom zakonu, samo su nazivi bili drugaciji. Zadrzana je i "licenca" za nastavnike, koja se dobija na pet godina, pod uslovom da se pohadjaju seminari za usavrsavanje, kao i da se pokazu rezultati u prakticnom radu. Rad nastavnika se kontrolise kao i do sada - upravni deo kontrolise inspekcija, a strucno-pedagoski - prosvetni savetnik, koji vrednuje kvalitet nastavnika i ustanove, ali i pruza svu strucnu pomoc za izvodjenje nastave.
Ni u nacinu finansiranja nema razlika: Ministarstvo obezbedjuje plate, a lokalna samouprava sredstva za strucno usavrsavanje zaposlenih, za izgradnju i odrzavanje zgrada, prevoz nastavnika i ucenika, opremanje skola i tako dalje. Nastoji se da se podstakne lokalna zajednica da ulaze u obrazovanje, odnosno da odluci da li je prioritet u opstini obrazovanje ili nesto drugo - istice Marijana Semic.
Skolski odbor je i dalje organ upravljanja u skoli, a i ucenicki parlament nastavlja praksu izrazavanja misljenja ucenika o nastavi, pravilima ponasanja u skoli i van nje, o vannastavnim aktivnostima, eventualnim strajkovima zaposlenih i slicno. Takodje, ucenici sa dve nedovoljne idu na popravni, a sa tri padaju godinu. Ucenici ponovo nemaju zavrsni ispit, kao sto je bilo do prosle godine.
- Nije bilo uslova za reformu skole, skola se mora reformisati, ali se najpre moraju stvoriti uslovi - smatra Marijana Semic.
- U mrezi osnovnih skola je velika usteda, ali se to na pravi nacin mora prezentirati gradjanima kako bi oni shvatili da je veca prednost da im dete, uz organizovan prevoz i druge uslove, pohadja skolu negde dalje i u drustvu vise ucenika, nego na kucnom pragu, a samo.


IZLOZBA DRAGANA PESICA U PANCEVU - pise Bojana Milosavljevic
Umetnost grafickog dizajna i pisma
   Akademski umetnik, graficar Dragan Pesic iz Kraljeva, upravo je u Gradskoj biblioteci u Pancevu priredio osmu samostalnu izlozbu nepretencioznog naziva - "Graficki dizajn". Reprezentativna postavka ovog izrazitog kreativca, preko odnosa prema grafickom dizajnu i pismu, pokazuje njegovu najsiru umetnicku poetiku i shvatanje umetnosti. U kataloskom prikazu LJubise Simovica ("Fonem kao viseslojni piktogram") stoji konstatacija: "Moc kompjuterske tehnike, vestina i dar umetnika dizajnera, odlucjuce ucestvuje u promeni slike grafickog oblikovanja danas. Pismo je u novije vreme ne samo povratilo onu neophodnu estetsku i dekorativnu odliku, vec kod nekih umetnika dobija i karakter gradje iz koje se iznose najdelikatniji likovni poeticki izrazi." Sa ovakvim uverenjem dizajnu i oblikovanju pisma pristupa i Pesic. NJegovi radovi nisu samo celine vanredno dobrog komponovanja vizuelnog materijala i pisma, vec i primeri dubljih simbolickih i znacenjskih odnosa u vizuelnoj umetnosti.
Dragan Pesic (44) zavrsio je Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu (graficki odsek). Bavi se kaligrafijom, grafickim dizajnom, slikarstvom i crtezom. Clan je ULUPUDS-a. Od prosle godine je docent Filolosko - umetnickog fakulteta u Kragujevcu, na predmetu pismo. Izlagao je na nekoliko desetina grupnih, domacih i medjunarodnih izlozbi. Medju vise nagrada i priznanja, koja je Pesic osvojio za gotovo dve decenije delovanja u likovnom zivotu Srbije, izdvajaju se "Zlatno pero Beograda" (1989) i Diploma na 22. Majskoj izlozbi ULUPUDS-a pre tri godine. Pesic je likovni urednik casopisa "Povelja" i stalni saradnik vise institucija u oblasti kulture.


POZORISTE IZ CUPRIJE GOSTOVALO U KRALJEVU - pise Slobodan Rajic
U slavu boginje Talije
   Velicanstvenom predstavom “Raspevana Ivkova slava“ prema delu Stevana Sremca, u izvodjenju Gradskog pozorista iz Cuprije, proslog ponedeljka u Kraljevu, pridodata je jos jedna kockica u mozaiku uspesne, a tradicionalne saradnje dva grada u oblasti (pozorisne) umetnosti.
   U izvanrednoj i po svemu zanimljivoj dramatizaciji i reziji Dusana Duke Jovanovica, njegovog saradnika Mila Lazarevica i muzickog saradnika Jovice Gavrilovica, sjajni glumci, pevaci i igraci iz Cuprije te veceri priustili su Kraljevcanima izuzetan dozivljaj. Punim sjajem blistali su Vladan Cvetkovic u ulozi Ivka, Slavoljub Prokic u ulozi Kalca, Dejan Acimovic (Neko), Stevan Kosovac (Vuk), LJubisa Stanojlovic (Kurjak), Mirjana Andjelkovic (Sika), Slobodan Simic (Predsednik), Marija Miladinovic (Mariola) i Natasa Milanovic (Todora). Andjeoskom pesmom i vilinskom igrom pridruzili su im se Ivana Andjelkovic, Jelena Lombauer, Sladjana Milosevic, Jelena Vasiljevic i Zeljko Marinovic svojom orfejskom pratnjom (gitara). Posao je izvanredno obavila tehnicka ekipa u sastavu Dragan Pajic, Predrag Savic, Aleksandar Petrovic i Jovanka Brkic.
Bila je to jedna od nezaboravnih teatarskih veceri, veceri posebnog nadahnuca, nevidljivog i jakog fluida izmedju umetnika i publike i pod “pokroviteljstvom“ boginje Talije, sto su kraljevacki ljubitelji umeli da nagrade dugotrajnim aplauzom.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

PREPORUCUJEMO
,,Ne logo" Naomi Klajn sa engleskog prevele Vesna Hadzic i Jelena Stakic (Beograd, Samizdat B92, 2003)

Prosarana ubedljivim izvestajima iz prve ruke, zasnovana na vise od sto intervjua s mladim aktivistima antikorporacijskog pokreta i reklamnim agentima, sa vodjama sindikata i rukovodiocima korporacija, knjiga Ne logo Naomi Klajn, nudi nam novo vidjenje naseg doba. Ova studija je istovremeno, kulturalna analiza, potrosacki dnevnik, politicki manifest i novinarski izvestaj. Pisuci kolumnu u novinama The Toronto star jos pre pet godina, autorka je razvila ideje i kontakte koji predstavljaju temelj knjige. Zasnovana je na brojnim istrazivackim pohodima, od “monstruoznih trznih centara u predgradjima do izvoznih fabrickih zona u Indoneziji".
Prvi deo knjige “Nema prostora" govori o predaji kulture i obrazovanja u marketingu. Drugi deo “Nema izbora" objasnjava kako je obecanje o povecanju spektra kulturnog izbora iznevereno pod dejstvom sila integracija. A treci, “Nema posla" razmatra preovladjujuce tendencije na trzistu rada koje slabe vezu velikog dela radnistva sa zaposlenjem.Povratak na vrh strane


AKTUELNI TRENUTAK ODBOJKASKOG KLUBA "RIBNICA GRADJEVINAR" - pise Aleksandar Daisevic
Potraga za korektorom,primacem… parama
• Odlazak korektora Ristovica jos nije nadomesten • Prelzni rok od 1.- 5. jula. • Potraga za primacem servisa, ali i za novcem kojim bi se pokrili troskovi protekle sezone


   U redovima kraljevackog odbojkaskog prvoligasa prividan mir, mada aktivnosti nisu prekidane.Pod nadzorom uspesnog trenera Dragan Djordjevica dva puta dnevno treniraju igraci koji su pof ugovorom kao i grupa mladih igraca (juniora i kadeta) od kojih ce neki i dobiti sansu u narednoj takmicarskoj sezoni. Proteklo kadetsko prvenstvo, koje je ocenjeno najvisim ocenama za organizaciju,posluzilo je da se vidi ima li "materijala" za prvi tim "plavih".
- Hteli ili ne mi cemo morati vise da se oslanjamo na nas kadar,jer to zahteva finansijska situacija. Ribnica je i protekle sezone bila "domaca" ekipa, sa samo tri igraca sa strane, ali je realno da za bolji plasman morate imati nekoliko pojacanja sa strane. Defic itrani smo na poziciji korektora, primaca servisa i to necemo uspeti da nedomestimo iz nasih redova.Ovi mladi igraci vredno rade, svesni su da od njih zavisi ko ce se nametnuti za prvi tim, ali ponavljam oni su jos mladi za prvoligaska iskusenja - kaze za "Ibarske Novosti" Dragan Djordjevic, trener Ribnice Gradjevinar.
Na poslednjoj sednici UO odluceno je da i naredne sezone cilj ekipe bude opstanak u ligi,a ako se ukaze sansa i ulazak u plej of. Iako je generalni donator kluba, preduzece "Gradjevinar" najavljivao borbu za Evropu, misljenje je prepakovano?
- Nije to nikakvo iznenadjenje i nema, verujte, nikakve veze sa klubom. Nas predsednik i finansijer Milos Radenkovic najbolje zna kakav je trenutak za veca ulaganjanjegovo razocarenje je vezano za grad, a ne klub. Ono sto je za nas najvaznije da cemo i u narednoj sezoni imati sponzora,a to je spas za kraljevacku odbojku. Verujem da cemo imati tim za ostvarenje postavljenog cilja,a ako dovedemo adekvatno pojacanje na poziciji korektora ili prijema servisa, plej of nam nece izmaci - uveren je sekretar odbojkaskog prvoligasa iz grada na Ibru Bosko Macuzic.
Ribnica Gradjevinar jos nije sravnila racune za proteklu sezonu.Igracima se duguju dve plate i premije za ostvareno sedmo mesto,sto je u klubu ocenjeno kao uspeh.Suma nije velika,ali ni mala,a uveliko se radi na prikupljanju polovine sredstava,jer druga polovina je u obavezi sponzora. Primakao se i prelazni rok (tradicionalno od 1.-5.jula). Klub je za sada napustio korektor Mirko Ristovic, koji planira povratak u Radnicki iz Kragujevca.Tomislav Popovic zeli u inostranstvo,ako se planovi izjalove,rado bi ponovo u Ribnicin dres. Macuzic je zavrsio sa aktivnim igranjem i posvetice se duznosti sekretara,a mozda ce i voditi jednu od mladjih selekcija.
- Ne krijemo da nam je prvi "pik" u prelaznom roku Marko Narandzic iz novosadske Vojvodine,koji je proteklu sezonu igrao u Putevima. Ipak, pita se Vojvodina,pa smo na cekanju. Ako to ne uspe pokusacemo da se dogovorimo sa Vedranom Vulicevicem iz Smedereva. Na poziciji primaca aktuelan je makedonski reprezentativac Hari Nakovski (prosle sezone u podgorickoj Buducnosti), ali jos nista nije realizovano. Nadam se da cemo sve zavrsiti u prelaznom roku - napominje Dragan Djordjevic.
Ribnici Gradjevinar predstoji vruce leto, ali tako je bilo i ranijih godina, a "plavi" traju vec punih 50. Nece biti iznenadjenje ako se neke stvari (citaj: igraci) za novu sezonu pojave u plavom dresu.Na odbojkaskoj sceni se mnoge stvari desavaju ne predvidjeno.


PROLECNI TURNIR OSNOVNIH SKOLA U KOSARCI "MECINA 2004" - pise Aleksandar Jovanovic
Osnovci odlicni “basketasi”

    U organizaciji Kosarkaskog kluba "Mecina" iz Kraljeva odigran je prolecni turnir osnovnih skola u kosarci. Na turniru je ucestvovalo deset skola sa podru!ja kraljevacke opstine, a za sest dana odigrano je 26 utakmica dok je terenom Sportsko- Rekreativnog centra "Sidji do reke" prodefilovalo oko 300 decaka. Turnir je odigran u dve starosne kategorije i to za sedme i seste razrede.
Posle izuzetno zanimljivih utakmica u grupama stiglo se do finala gde su se u obe kategorije plasirale Osnovne skole "IV Kraljevacki Bataljon" i "Cibukovacki Partizani". Prvo je odigrano finale sedmih razreda a decaci iz Osnovne skole " IV Kra;ljevacki Bataljon" su slavili pobedu rezultatom 55 - 47. U konkurenciji sestih razreda decaci Osnovne skole "Cibukovacki Partizani" pobedili su rezultatom 43 - 35. Tako je ovo finalno nadmetanje zavrseno rezultatom 1 -1.
Po zavrsetku finalnih utakmica usledilo je svecano proglasenje pobednika i urucivanje pehara najboljima. Prelazne pehare pobednicima urucili su predstavnici Kosarkaskog saveza Srbije Slobodan Urosevic i Bosko Bugarcic, a trajne pehare predstavnici Opstine Kraljevo Darko Vilotijevic i Bozidar Radovancevic.
Za najboljeg igraca sedmih razreda pehar je dobio Strahinja Dasic, ucenik Osnovne skole "Cetvrti Kraljevacki Bataljon", dok je kod "sestaka" najbolji bio Filip Veljovic iz Osnovne skole "Cibukovacki partizani". Nagradu za fer plej, dve kosarkaske table sa obrucima, dobila je Osnovna skola "Djura Jaksic" iz Konareva.
Turnir je na najvisem nivou organizovao Kosarkaski klub "Mecina", a kako je obecao zamanik predsednika kraljevacke opstine Darko Vilotijevic u planu je i organizacija zimskog turnira. na kraju sve pohvale i organizatoru ali i sjajnim decacima koji su prikazali vrhunsku kosarku.
REZULTATI:
POLUFINALE - 7. razredi
C. Partizani - B.Vilotijevic 39-29
4. Kraljevacki - S. Markovic 49-17
FINALE:
Cet. Kraljevacki - C. Partizani 55-47

POLUFINALE - 6. razredi
C. Partizani - D. Tucovic 51-35
Cet. Kraljevacki - S. Markovic 50-36
FINALE:
Cet. Kraljevacki - C. Partizani 35 - 43


PROMOCIJE - pise Stole Petkovic
“Fudbal” u klubu odbornika

   U klubu odbornika SO Kraljevo bilo odrzana je promocija “FUDBALA”, podlistka “Ibarskih novosti”. Na okupu fudbalski radnici - svih struktura, zatim sportski i politicki funkcioneri, fudbaleri, treneri, sudije, ljubitelji “najvaznije sporedne stvari na svetu”...
Promociji je prisustvovao Predrag Teofilovic, predsednik FS regiona Zapadne Srbeje, Slobodan Djerkovic, predsednik FS raskog okruga, Bozidar Radovancevic, predsednik FSO Kraljevo, Vladan Vicentijevic, generalni sekretar FS Raskog okruga, Veroljub Radakovic, direktor JP “Ibarske novosti”, Miroljub Stolovic, SO Kraljevo, Predrag Matic, predsednik Komisije za Molbe i zalbe FS SCG i Zoran Stamencic, predsednik FSO Vrnjacka Banja.
- Ovo je zaista pravi potez. Sportski podlistak je svakako ispunio svoju funkciju pa bi tako i mi u Cacku mogli da uradimo. Ako ste u fudbalu iza nas u ovome smo mi drugi odmah posle vas - rekao je Teofilovic koji je ujedno i predsednik FK Borac jednog od retkih prvoligasa van Beograda.
Svim gostima podeljen je primerak Ibarskih novosti, poklon FS raskog okruga.Povratak na vrh strane


Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2004. Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive