Internet izdanje - 2. jul 2004.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Hajduk Veljkova br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Veroljub Radakovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicki uredio: Sasa Kovacevic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Predrag Markovic (drustvo), Jelena Petrovic (obrazovanje) Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Rajko Saric, Milisav Radovanovic (fotoreporter), Vesna Jovicic (lektor),. Sekretar redakcije: Anica Josifovic. Predsednik Upravnog odbora: Slavko Janosevic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa NIG DP “Svetlost”, Branka Radicevica 9, Kragujevac Tel: 034/ 333 - 111. Filmovanje: Graficka radnja „MAX GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Tadic predsednik
Hvala biracima
Prekid zbog “tehnickih (TV) smetnji”
Ukus evropskog standarda
Vise raseljenih - donacije presusuju
Uslovi bez kojih se ne moze
Od opste bolnice do Dijagnostickog centra
Za oporavak socijalno ugrozenih
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: karate, paraglajding, kuglanje, atletika


REZULTATI DRUGOG KRUGA IZBORA - pise Slobodan Rajic
Tadic predsednik

   U opstini Kraljevo na izbore u drugom krugu izaslo nesto vise biraca: 48.492 biraca ili 43,57 odsto biraca • Za Borisa Tadica (DS), koji je ovog puta bio uspesniji i u opstini Kraljevo, glasalo 24.947 biraca (52,16 odsto), a za Tomislava Nikolica 22.881 (ili 47,84 odsto) • U Republici glasalo 3.110.000 ili 48,28 odsto biraca, Tadic dobio 1.665.000 ili 53,5 odsto, a Nikolic 1.403.000 ili 45,1 odsto • Na birackim mestima u opstini Kraljevo Tadic bio jos ubedljiviji u gradu, a Nikolic manje superioran na biralistima na selu • Glasanje proteklo korektno i regularno

   Srbija je konacno, posle skoro tri godine „v.d. stanja“ i tri neuspesna pokusaja u sest krugova izbora, dobila legalno izabranog predsednika Republike!? Na drugom krugu predsednickih izbora, odrzanom u nedelju, 27. juna, kandidat Demokratske stranke Boris Tadic dobio je veci broj glasova od svog protivkandidata Tomislava Nikolica iz Srpske radikalne stranke i tako u skladu sa Ustavom i Zakonom postao predsednik Srbije sa mandatom od pet godina.
Prema poslednjim podacima RIK-a (jer konacni jos nisu objavljeni u Sluzbenom glasniku), na izbore je izaslo oko 3.109.247 biraca ili 48,28 odsto, za Borisa Tadica glasalo 1.664.438 ili 53,5 odsto, a za Tomislava Nikolica 1.402.360 biraca ili 45,1 odsto.

OPSTINA KRALJEVO
   U drugom krugu izbora u opstini Kraljevo, za razliku od prvog kruga, pobedio je Boris Tadic (DS) za kojeg glasalo 24.947 biraca ili 52,16 odsto, dok je za porazenog Tomislava Nikolica ovog puta glas dao 22.881 birac ili 47,84 procenta od ukupnog broja vazecih glasova izaslih biraca. U odnosu na prvi izborni krug, kada je u opstini Kraljevo Tomislav Nikolic dobio 4.165 glasova vise od Borisa Tadica, ovog puta Tadic je dobio 2.066 glasova vise od Nikolica.
Boris Tadic dobio je cak 13.316 glasova ili 114,4 odsto vise nego u prvom krugu, a Tomislav Nikolic samo 7.085 ili 44,8 odsto vise nego na prvom glasanju.
   Na 129 birackih mesta u kraljevackoj opstini na drugi krug izbora 27. juna izasla su ukupno 48.492 biraca sto je 43,57 odsto od ukupnog broja upisanih (111.294). To je nesto vise od prvog kruga, kada je glasalo 47.738 biraca (42,89 odsto). U drugom krugu vazecih listica bilo je 47.828, nevazecih 664 i neupotrebljenih 62.786.

PO BIRACKIM MESTIMA
   Rezultati po birackim mestima (BM) pokazuju da je Tomislav Nikolic pobedio na 67, Boris Tadic na 59, dok je na tri mesta ishod bio neresen. Boris Tadic je pobedio u MZ “Zelengora“ (9 bir. mesta), “Centar“ (3 BM) i “Stara Carsija“ (5 BM), birackim mestima Cibukovac 1, Grdica 1, Ribnica 1, 2, 3 i 4, Vitkovac, Pecenog, Milakovac 2, Cukojevac, Ravanica, Godacica, Gledic, Dragosinjci 2, Sirca, Oplanici, Milocaj 2, Cvetke, Obrva, Ladjevci 2, Mrsac, Bapsko Polje, Bukovica, Lazac, Rocevici, Dedevci, Drakcici, Jarcujak 2, Zica 1 i 5, Mataruska Banja, Konarevo 1,4,5 i 6, Usce 3 i 4, Tepeci, Bare i Lozno.
   Tomislav Nikolic je pobedio na birackim mestima “Centar 4“, “Cibukovac“ 2, 3 i 4, Ribnica 5 i 6, Sumarice, Vitanovac, Milavcici, Milakovac 1, Zakuta, Sibnica, Petropolje, Stubal, Lesevo, Drlupa, Kovanluk, Ratina 1 i 2, Vrba, Zaklopaca, Dragosinjci 1, Metikos, Beranovac, Kamenica, Popovici, Milocaj 1, Ladjevci 2, Tavnik, M. Reka, Samaila, Adrani 1 i 2, Pekcanica 1 i 2, Vrdila, Jarcujak 1, Kovaci 1 i 2, Zica 2, 3 i 4, Mataruge, Konarevo 2 i 3, Bogutovac, Propljenica, Bresnik, Polumir, Usce 1 i 2, Studenica 1, 2 , 3 i 4, Mlanca, Orlja Glava, Milici, Savovo, Rudno, Reka, Bzovik, Borovo, Predole, Rudnjak i Gokcanica.
   Prve analize rezultata 2. kruga izbora pokazuju da je Boris Tadic u ovoj “rundi“ ostvario jos ubedljiviju pobedu u gradu, a da je imao i daleko bolji rezultat i na selu nego na glasanju 13. juna. Otuda i na prvi pogled nelogicnost da je Nikolic pobedio na 7 BM vise, a imao 2.066 glasova manje, jer je i ovog puta kandidat radikala pobedjivao na prigradskim i seoskim BM sa manjim brojem biraca. Tako je Tadic na prvih 20 gradskih birackih mesta pobedio na 18, a Nikolic na samo jednom - BM 14 Centar 4 (Lozionica). Na prvih 30 gradskih i delom prigradskih BM Tadic je pobedio na 23 i osvojio 13.506 glasova, Nikolic na samo 5 (uz dva neresena rezultata) sa samo 9.846 glasova. Na preostalih 99 (uglavnom seoskih) BM Tadic je osvojio 11.441 glas, a Nikolic 13.035 glasova. Na poslednjih 30 birackih mesta (po redu) Nikolic je pobedio na 21 BM sa 1.965 glasova, a Tadic na samo 8 (jedno nereseno) sa samo 1.336 glasova. Zapazeno je i da su tradicionalni glasaci za SPO i Novu Srbiju (Mrsac, Ravanica, Godacica...) ovog puta glas dali kandidatu DS Borisu Tadicu.
Iznenadjenje je nesto veca izlaznost nego u prvom krugu, cime su Kraljevcani pokazali vecu zainteresovanost i odgovornost za ishod izbora. Rezultat je pokazao vecinsku proevropsku, demokratsku i gradjansko-nacionalnu volju gradjana Srbije. Naravno, onih koji su na izbore izasli, iskoristili svoje ustavno pravo i izabrali svoj put i svoju sudbinu. Do sledecih izbora.

NERESENO
   Nereseno je bilo na birackom mestu (BM) 2 - Zelengora 2 (OS “Jovo Kursula”, 348:348), BM 25 - Grdica 2 (OS u Grdici, 394:394) i BM 105 - Tolisnica (16:16). U prvom krugu neresen rezultat zabelezen je u Bukovici (48:48), u kojoj je u drugom krugu pobedio Boris Tadic sa 99:67 glasova.Povratak na vrh strane


KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO DS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Hvala biracima


   Funkcioneri i clanovi Opstinskog odbora Demokratske stranke (OO DS) u Kraljevu na konferenciji za novinare, sutradan po zavrsetku drugog kruga izbora, na Vidovdan, cestitali su gradjanima opstine Kraljevo na izboru predsednika Republike. Oni su tom prilikom konstatovali da je Srbija posle prvog demokratskog predsednika Vlade dobila i prvog demokratskog predsednika Republike.
   - Ovo nije samo pobeda Borisa Tadica. Ovo je pre svega pobeda zdravog razuma, pobeda demokratske javnosti, pobeda evropskog puta u buducnost, kao i sveobuhvatnih reformi u nasem drustvu. Sve osobine jednog uspesnog predsednika poseduje nas novi predsednik Republike - Boris Tadic. Pre svega ima jasnu viziju nase buducnosti, sposobnost da ujedini sve demokratske snage u drzavi i konacno povede svoj narod kroz jedan stabilan sistem u normalan zivot, u drustvo razvijenih, u Evropsku zajednicu. Na ovim izborima gradjani Srbije su to prepoznali, jasno rekli sta hoce i sta ocekuju od novog predsednika Republike. Postavljena je brana daljoj radikalizaciji naseg drustva, kao i brana svakog oblika povratka u proslost. Zato su gradjani shvatili vaznost ovih izbora i u drugom krugu izasli u ovakvom broju i nedvosmisleno pokazali svoju volju - istakao je narodni poslanik Slobodan Mihajlovic, predsednik OO DS Kraljevo.
Mihajlovic je izneo konacne rezultate drugog kruga izbora u opstini Kraljevo, na osnovu kojih je Boris Tadic dobio 2.066 glasova vise od svog protivkandidata.
   - Tako se i nas grad prikljucio vecini demokratskih gradova u Srbiji gde je Boris Tadic pobedio. Cestitam demokratskom Kraljevu i ujedno zahvaljujem svim gradjanima koji su izasli na izbore. Posebnu zahvaljujem svim gradjanima koji su svojim glasom doprineli da se i u Kraljevu ostvari demokratska pobeda. Ovom prilikom bih iskazao zadovoljstvo zbog veoma korektne i fer kampanje kao i mirno i bez problema sprovedenih izbora. Zbog toga iskreno cestitam Srpskoj radikalnoj stranci. Na kraju bih zahvalio i svim clanovima i aktivistima Demokratske stranke koji su svojom upornoscu i verom izneli ovu kampanju do pobede - zakljucio je Slobodan Mihajlovic.
   Sef Izbornog staba DS u Kraljevu, Milan Vukovic, takodje je zahvalio na podrsci svim demokratski opredeljenim gradjanima Kraljeva koji su, kako je rekao, “kao i vecina gradjana Srbije pokazali spremnost za iskrenu odbranu tekovina 5. oktobra“. “Iskreno zahvaljujem na podrsci prijateljima iz drugih stranaka sa kojima smo se se u proteklih 15 godina zajedno borili da Srbija bude ne samo geografski, vec i ekonomski i politicki deo Evrope“ - naglasio je Vukovic.

Proslavljena izborna pobeda
    Clanovi i simpatizeri Demokratske stranke proslavili su prosle nedelje, iste veceri po zavrsetku predsednickih izbora u Srbiji, pobedu Borisa Tadica. U setnji od kancelarije DS-a do gradskog trga, kolona koju su predvodili funkcioneri stranke postajala je sve veca, jer su joj se na ulicama Kraljeva pridruzivali simpatizeri i biraci Borisa Tadica.
   Na Trgu srpskih ratnika, kod “Milutina”, veselje je potrajalo do duboko u noc. Proslavljala se pobeda, vijorile su se partijske zastave, igralo se i kolo.Povratak na vrh strane


PETA SEDNICA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Prekid zbog “tehnickih (TV) smetnji”


    Skupstinsko zasedanje prekinuto u toku rasprave o trecoj tacki dnevnog reda (izvestaji o poslovanju javnih preduzeca) zbog prekida, po Poslovniku obaveznog, direktnog TV prenosa • Usvojen novi Statut opstine i novi Poslovnik o radu Skupstine opstine Kraljevo • Polemicki tonovi o nacinu sazivanja sednice i njenog vodjenja • Dobar deo rasprave u znaku odrzanih predsednickih izbora i politicke kampanje za predstojece lokalne izbore • Nastavak sednice u ponedeljak

   U utorak, 29. juna, zapoceta 5. sednica Skupstine opstine Kraljevo prekinuta je tokom rasprave o trecoj tacki dnevnog reda, prilikom razmatranja izvestaja o radu i finansijskom poslovanju javnih i javnih komunalnih preduzeca. Razlog: prekid direktnog TV prenosa koji se tehnicki nije mogao brzo otkloniti, a Poslovnikom o radu Skupstine predvidjen je obavezan TV prenos zasedanja.
   Do tehnickih smetnji, pak, doslo je najverovatnije zbog nevremena, velikog pljuska pracenog grmljavinom, koje je tog trenutka zahvatilo Kraljevo. Kada je na monitoru u sali uocen prekid TV prenosa, predsednik SO Dejan Milovic dao je pauzu u toku koje su se sefovi odbornickih grupa dogovorili da se sednica nastavi u ponedeljak, 5. jula, u 9 sati. Odbornici su se, po kisi, mirno razisli. Ovo je svakako istorijski presedan, jer se u Kraljevu prvi put dogadja da sednica lokalnog parlamenta bude prekinuta iz “tehnickih razloga“ - zbog prekida TV prenosa!?

STATUT I POSLOVNIK
   Iako su sastali posle dva i po meseca i radili skoro puno radno vreme od 10.00 do 14.30, odbornici su imali slab ucinak jer su razmotrili samo dve od planiranih 20 tacaka dnevnog reda. Uzrok je svakako jalova rasprava o pitanjima van delokruga Skupstine, pracena cesto nepotrebnim polemikama, trzavicama i razmiricama.
Najpre je usvojen novi Statut opstine Kraljevo, cime je sprovedena odluka Skupstine, doneta 23. marta ove godine, da se pristupi tom vaznom poslu. Naime, kako je u kratkom obrazlozenju navedeno, Komisija za Statut i upravu pripremila je predlog novog Statuta kojim je on usaglasen sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i Zakonom o lokalnim izborima. Novousvojenim Statutom tako su detaljno regulisani: pravni status opstine i njene izvorne i prenete nadleznosti, izbor i delokrug rada opstinskih organa - Skupstine, predsednika opstine, Opstinskog veca, Opstinske uprave, glavnog arhitekte, opstinskog menadzera i gradjanskog branioca, neposredno ucesce gradjana u ostvarivanju lokalne samouprave (gradjanska inicijativa, zbor gradjana i referendum), finansiranje poslova opstine, odnosi sa Republikom, saradnja i udruzivanje sa drugim opstinama i zastita lokalne samouprave.
Odbornici su zatim usvojili novi Poslovnik o radu Skupstine opstine kojim je takodje izvrseno usaglasavanje tog dokumenta sa novim republickim propisima i preciznije i potpunije regulisan nacin rada Skupstine i njenih organa i tela, sa jasnim pravima ali i obavezama odbornika. Za razliku od Statuta, gde je bilo dosta primedbi na nacin pripreme i dostavljanja predloga tog “opstinskog ustava“, pre svega zamerki odbornika opozicije (SRS, DS), Poslovnik je usvojen jednoglasno, uz javno izrecenu pohvalu autoru Gordani Goci Bradic.

POLEMIKE
   Dosta polemike jos pre prelaska na dnevni red bilo je o nacinu sazivanja i vodjenja 5. sednice Skupstine opstine. Najostriji su bili odbornici Srpske radikalne stranke, koji su zahtevali odlaganje zasedanja zbog toga sto, kako su rekli, sednica nije blagovremeno sazvana i sto odbornicima nisu dostaljeni kompletni materijali za sve predlozene tacke dnevnog reda i to o veoma vaznim pitanjima. Odbornici Demokratske stranke stavili su primedbu da je povredjen clan Poslovnika kojim je predvidjeno da se obavezno saziva konsultativni sastanak sa sefovima odbornickih grupa pre slanja poziva za sednicu, a odbornici SPS-a da su pozivi sa meterijalima morali da stignu najkasnije pet dana pre pocetka sednice, ali da to nije ispostovano i predlozili da se odbornicke grupe sa predsednikom dogovore o prioritetima u radu Skupstine do kraja mandata. Odbornici “pozicije“ su sve primedbe odbacili kao neosnovane. Zbog toga je u vise navrata glasanjem, cak i prozivkom, utvrdjivano da li (ni)je Poslovnik povredjen (vecina je bila “protiv“), a bilo je i dosta primedbi na nacin vodjenja sednice. Bilo je polemika i oko Izvoda iz zapisnika sa 4. sednice, a predlog Odluke o dodeli na koriscenje poslovnog prostora ranijim vlasnicima nepokretnosti (11. tacka) skinut je sa dnevnog reda.
Dobar deo rasprave protekao je u znaku upravo odrzanih predsednickih izbora u Republici i pripreme za predstojece lokalne izbore u Kraljevu. Tako su pojedini odbornici zahvaljivali ”svojim“ biracima na podrsci “njihovom“ kandidatu, cestitali rivalima, iskreno ili ironicno, izricali razne aluzije na tu temu i “pretili“ da ce oni na predstojecim lokalnim izborima u septembru sigurno pobediti. To je bio razlog da najstariji odbornik Blagomir Kico Jovanovic prekori takve odbornike da ne opstruktuiraju i da “preko skupstinske govornice ne skupljaju stranacke i politicke poene“ vec da rade u interesu gradjana jer “kakvu kucu izgrade, u takvoj ce i ziveti“.
Rasprava o poslovanju javnih i javnih komunalnih preduzeca u prosloj godini zapocela je takodje u polemicnom tonu, a bice nastavljena u ponedeljak, kada ce biti reci i o preostalih 16 tacaka dnevnog reda, medju kojima su programi poslovanja javnih preduzeca za 2004. godinu, predlog Odluke o gradjevinskom zemljistu, predlog Odluke o izmenama Odluke o privremenim pravilima gradnje, predlog Odluke o nacinu drzanja pasa i macaka, imenovanje Izborne komisije i veci broj drugih kadrovskih pitanja.

“UOZBILJITE SE!”
   Tokom glasanja o povredi Poslovnika odbornici su se izjasnjavali i prozivkom, pa su zabelezene mnoge smesne situacije. Prozvani odbornici su jedno vreme uzvikivali “Povredjen!“, “Nije povredjen!“ i “Uzdrzan“! U jednom trenutku u salu je usao odbornik SRS i, ne znajuci o cemu se radi, rekao “Ja“ (“prisutan“, prim. nov.), na sta su mu kolege sugerisale da kaze “Povredjen!“, sto je on i ucinio. Predsednik SO Dejan Milovic je zamolio da se odbornici izjasnjavaju sa “Za“ i “Protiv“, ali kada je jedan prozvani odbornik uzviknuo “Ne znam!“, Milovic je to prokomentarisao: “Molim vas, uozbiljite se i budite prisutni ne samo telom nego i mozgom!“!?Povratak na vrh strane


BRITANSKI DAN U KRALJEVU - pise Predrag Markovic
Ukus evropskog standarda

   Politicki sekretar ambasade Velike Britanije u Beogradu, Dejvid Esli, rekao je danas u Kraljevu da ce se Srbija pridruziti izgradnji mreze uzajamnih odnosa i pomoci od koje ce i sama imati koristi.
"Kada jednog dana pristupite EU, usledice evropska pomoc kroz fondove kojima imaju pristup zemlje clanice EU, a koje koriste pre svega zemlje u kojima je opala industrijska proizvodnja i zemlje koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom", rekao je Esli na predavanju o Srbiji i evropskim integracijama.
On je rekao i da je od 2000. godine EU u SCG ulozila oko dve milijarde evra i da ce ta pomoc biti jos veca ukoliko SCG nastavi da se krece putem ka Evropskoj uniji.
Predavanje cija je tema bila "Srbija i evropske integracije" odrzano je u okviru manifestacije "Britanski dan u Kraljevu".Povratak na vrh strane


SKUPSTINA CRVENOG KRSTA KRALJEVO - pise Rajko Saric
Vise raseljenih - donacije presusuju

   Proteklog petka odrzana je treca redovna Skupstina Opstinske organizacije Crvenog krsta Kraljevo, kojoj je prisustvovalo 25 od 49 delegata. Gosti sednice su bili LJiljana Krstic, ispred Drustva Crvenog krsta Srbije i Crne Gore i Dragan Karic, ispred Crvenog krsta Srbije.
Obracajuci se prisutnim delegatima, LJiljana Krstic je kazala da je Crveni krst preziveo period velikog i napornog rada sa puno neizvesnosti, period rada sa mladima i rada na polju difuzije i delovanja u vanrednim okolnostima.
- Tu je i zdravstveno socijalni preventivni rad u skladu sa mogucnostima, uslovljen nedefinisanim nacinom finansiranja Crvenog krsta. U Skupstini Srbije uskoro ce se naci Zakon o igrama na srecu, i mi trazimo da se od sredstava prikupljenih tim putem Crvenom krstu uplati oko 51 odsto. U jesenjem zasedanju republickog parlamenta pred poslanicima ce se naci i nacrt zakona o polozaju i ovlascenjima Crvenog krsta Srbije, sto je od velike vaznosti za nas dalji rad - rekla je Krsticeva i jos jednom naglasila vaznost uloge CK u godinama velikih migracija stanovnistva izazvanih ratnim sukobima i raspadom SFRJ.
Podnoseci izvestaj o radu OO CK u prosloj godini, sekretar ove organizacije, Mirjana Lisanin Gostiljac, naglasila je da je 2003. godine evidentirano 293 nova lica sa podrucja Kosova i Metohije, tako da je sada u Kraljevu ukupno registrovano 25.236 raseljenih lica. Broj izbeglih iz BiH i RH isti je kao prosle godine, a njih 320 regulisalo je pitanje drzavljanstva.

DONATORI
Humanitarnu pomoc, prema kriterijumima donatora, preuzimalo je 4.800 lica sa podrucja Kosmeta i 850 izbeglih i prognanih koji stanuju privatno.
- Najveci donatori humanitarne pomoci i 2003. godine bili su Medjunarodni komitet Crvenog krsta, UNHCR, Svetski program hrane, Danski Crveni krst, Un Ponte Perr iz Italije, Norveski Crveni krst, Skotska humanitarna organizacija Blyfsnjood care, Save Serbian Childen, SPC i jedan broj kraljevackih firmi i pojedinaca. Kroz opstinski magacin Crvenog krsta u toku 2003. godine proslo je vise od 912.000 kilograma razne robe. Krajem prosle godine MKCK u saradnji sa CK i Komesarijatom za izbeglice i Ministarstvom za socijalna pitanja poceo je sprovodjenje programa finansijske pomoci za najugrozenije porodice sa Kosmeta. Mesecni iznos pomoci je 2.000 dinara, a OO CK je primila 590 zahteva, od kojih je 27 odbijeno. Pomoc lokalnom stanovnistvu pruzena je kroz program narodne kuhinje, koja je prosle godine pripremila 158.702 kuvana obroka za oko 500 korisnika - rekla je Mirjana Lisanin Gostiljac.
Tokom prosle godine nastavljen je proces zatvaranja kolektivnih centara u kojima borave izbeglice, pa su tako zatvoreni centri u Mrsacu, Stublu, Konarevu, Kamenici i Domu kulture u Ribnici. U preostalih 17 centara smesteno je 1.048 lica, najvise interno raseljenih sa Kosova i Metohije.

OTKAZI
Crveni krst je veliki deo svojih aktivnosti vezao i za raseljena lica romske populacije u kolektivnom centru “Satorsko naselje” na Starom aerodromu, gde je smesteno 142 lica, medju kojima i 71 dete.
Dragan Mijailovic je zamerio rukovodstvu OO CK sto su, posle zatvaranja Distributivnog centra, jednom broju radnika uruceni otkazi, dok su za njihove kolege u Novom Sadu i Nisu nadjena nova radna mesta. Pogorsanje medjuljudskih odnosa, prema Mijailovicevom misljenju, uzrokovalo je i pokretanje nekih tuzbi, pa su se humanitarni radnici nasli i pred licem pravde, cime je narusen ugled ove humanitarne organizacije.
Opstinska organizacija Crvenog krsta je 2003. godine bila aktivna i na polju dobrovoljnog davanja krvi. Brojnim akcijama za potrebe republickih rezervi i Zdravstvenog centra “Studenica” prikupljeno je 4.369 jednica krvi, sto je znatno povecanje u odnosu na 2000. godinu, kada je prikupljeno 3.297 jedinica.
Crveni krst u Kraljevu imao je i drugih aktivnosti, poput obelezavanja “Svetskog dana deteta”, Svetskog dana borbe protiv AIDS-a, Svetskog dana hrane pod motom “Za zdravu buducnost”, organizovanja radnog vikenda u jednom broju udaljenih sela kraljevacke opstine, u kojima su ucestvovali lekari Doma zdravlja, radnici Centra za socijalni rad i Apotekarske ustanove. Ovaj vid pomoci stanovnistvu naisao je na dobar prijem, posebno kod starije populacije.Povratak na vrh strane


STRATEGIJA TURISTICKOG RAZVOJA GOCA (2) - pise Slobodan Rajic
Uslovi bez kojih se ne moze

Za dalji turisticki i ekonomski razvoj Goca, prema viziji Mise Milenkovica, predsednika Smucarskog kluba “Goc“, pored saobracajne, veoma je vazan i razvoj ostale komunalne infrastrukture, bez koje nema ni modernog razvoja turizma.
Milenkovic predlaze pre svega izgradnju jedinstvenog sistema vodosnabdevanja za sve turisticke i druge objekte u naselju Dobre Vode. Sada se vodom snabdeva svako na svoj nacin i to nije racionalno, ni sa aspekta odrzavanja vodovodnih kapaciteta, ni sa aspekta potrosnje i kontrole ispravnosti vode.

RACIONALAN SISTEM
Neophodno je, prema njegovoj oceni, objediniti i sistem toplifikacije Goca, i to sa centrale Sumarskog fakulteta koja koristi strugotinu i otpadno drvo kao gorivo. Time bi se iz upotrebe izbacio ugalj, koji se sada koristi kao gorivo za grejanje u vecini objekata i dimom zagadjuje gocku atmosferu. Jedinstven toplovodni sistem na strugotinu i drvo bi visestruko smanjio i ekonomsku cenu grejanja i obezbedio racionalnu i kontrolisanu potrosnju i odrzavanje.
Slican predlog dat je i za kanalizaciju, koja bi bila modernizovana, umrezena i eliminisanjem septickih jama smanjeno bi bilo zagadjivanje okoline, a sistem odvoda otpadnih voda bio bi racionalniji i jeftiniji.
Veci broj predloga i sugestija Milenkovic je dao u vezi sa razvojem zimskih sportskih objekata, odnosno smucarske infrastrukture. Pre svega, predlozio je da se izgradi jos jedna savremena i dobro opremljena smucarska staza u duzini od 600 metara, za koju postoje uslovi na padinama ispod teniskih igralista.

OPREMANJE STAZA
Na postojecim stazama, sugerise Milenkovic, trebalo bi nabaviti ski-lift, tzv. “pecurkar“, u duzini od 500 metara, kao i jedan bebi ski-lift (za decu). Postojeca ski-staza pored Smucarskog doma bi bila produzena u gornjem delu i time bi, uz javnu rasvetu, bili omoguceni bolji uslovi za ljubitelje skijanja.
Pored toga, Gocu je neophodan i jedan tabac snega, novi ili polovan, jer bez njega nema dobro uredjenih staza, kako za skijanje, tako ni za prolaz, a ni za setnju. Naravno, tabac snega kao i ski-liftovi bi mogao da bude obezbedjen ili iz domacih izvora ili iz donacija, odnosno poklona.
Prema Milenkovicevim recima, Gocu je preko potrebna i savremena sluzba gorskog spasavanja, po ugledu na Maribor ili nas Kopaonik, koja bi ukljucivala ljude raznih profesija, od planinara do lekara, a bila bi opremljena savremenim sredstvima za spasavanje eventualno izgubljenih ili povredjenih u planini, i leti i zimi.
Razume se, pored navedenih predloga i sugestija, postoje i drugi nesto manje vazni. Ali, i o bazicnim i o onim manje vaznim svakako bi konacnu rec trebalo da kazu nadlezne planske institucije, Direkcija za planiranje i izgradnju Kraljevo, Opstinska uprava i Skupstina opstine Kraljevo, pre svega, kako bi i Goc najzad dobio relevantan Prostorni plan i strategiju dugorocnog razvoja.

(Nastavak u narednom broju)Povratak na vrh strane


 DESETOGODISNJICA BOLNICE “SVETI NIKOLA” U RATINI - pise Rajko Saric
Od opste bolnice do Dijagnostickog centra

   Na danasnji dan, pre deset godina, u Ratini kod Kraljeva pocela je da radi bolnica “Sveti Nikola”. Bila je to prva privatna specijalisticka hirurska bolnica u Srbiji. Tada su joj mnogi predvidjali losu buducnost i brz kraj. Medjutim, put bolnice “Sveti Nikola” poplocan je uspesima, pa je tako ova zdravstvena ustanova od hirurske bolnice opsteg tipa izrasla u moderno opremljen dijagnosticki centar sa sopstvenim i gostujucim elitnim kadrom.
   - Nasa bolnica je tako koncipirana da u svom ambulantnom, stacionarnom i kabinetskom delu pruza zdravstvene usluge iz oblasti opste medicine i opste hirurgije, ginekologije, ortopedije, reumatoloskih oboljenja, radiologije i lecenja hirurski tretiranih bolesnika iz oblasti abdominalne hirurgije uz obavljanje svih vrsta laboratorijskih analiza - kaze Vesna Radovanovic, direktor zdravstvene ustanove “Sveti Nikola”, povodom obelezavanja decenije postojanja i uspesnog rada ove bolnice.
   Od samog osnivanja bolnica u Ratini zauzima visoko mesto na lestvici zdravstvenih ustanova. U njoj se nista ne prepusta slucaju, sve je podredjeno postovanju zahteva pacijenata. Na povrsini od 700 kvadratnih metara nalazi se devet jednokrevetnih i dvokrevetnih apartmana sa sedamnaest lezajeva. U prizemlju bolnice su prijemna sluzba, laboratorija, kabinet za ultrazvuk, internisticka ambulanta sa EKG aparatom, hirurska ambulanta i previjaliste, neurohirurska ambulanta, ginekoloska ambulanta i jednodnevni boravak za primanje injekcija i infuzija, tzv. “dnevna bolnica”.
- Na spratu se nalazi operaciona sala gde se obavljaju najslozenije operacije, kao i laparaskopija u hirurgiji i ginekologiji. Tu su jos i stacionar i intenzivna nega. Apartmani su opremljeni telefonskom linijom, televizorom, kupatilom i imaju i poziv za medicinsku sestru - kaze Radovanoviceva i podseca da bolnica poseduje i sanitetsko vozilo za transport pacijenata na svim relacijama.
   Najbrojniji su pacijenti iz Nisa, Cuprije, Leskovca, Vranja, Novog Pazara, Krusevca, ali i Beograda, gde je period cekanja na pregled dug. Samo usluge stacionara bolnice u Ratini, za deset godina njenog rada, koristilo je vise od 2.900 pacijenata, dok je broj ambulantnih pregleda sestostruko veci.
   Ponos bolnice “Sveti Nikola” svakako je Dijagnosticki centar, otvoren u maju prosle godine, a cine ga rendgen aparat, mamograf, spiralni skener i nuklearna magnetna rezonanca marke “Philips”, radjeni po licnoj porudzbini vlasnika bolnice, Milosa Radenkovica. Preglede na magnetnoj rezonanci za sada obavljaju doktori sa Instituta za onkologiju i radiologiju iz Sremske Kamenice, a ostvarena je i veoma dobra saradnja sa Zdravstvenim centrom “Studenica” u Kraljevu.
Stalni konsultanti ove zdravstvene ustanove su prof. dr Milos Janicijevic, neurohirurg, prof. dr Radan DZodic, onkolog, prof. dr Predrag Djordjevic, endokrinolog i drugi strucnjaci poznati u svetu medicine. I konsultanti i 27 stalno zaposlenih u bolnici u Ratini imaju zadatak da u potpunosti izadju u susret pacijentima, da ispune sve njihove zahteve, jer, kako rece gospodja Vesna Radovanovic, samo zadovoljan pacijent je i u buducnosti pacijent ove ustanove. Cenovnik svih usluga diktiran je plateznom moci stanovnistva, sto je ovu bolnicu svrstalo u red najjeftinijih.
Namera rukovodstva bolnice je prosirenje dijagnostike i njeno snaznije povezivanje sa dijagnostickim centrom u Beogradu, kao i izgradnja Doma za stare.Povratak na vrh strane


JUBILARNI PETNAESTI "VESELI SPUST"
Karneval na vodi od Maglica do Kraljeva

    Zbog svog znacaja, ekolosko-sportsko-turisticka manifestacija “Veseli spust” uvrscena je u kalendar bitnih dogadjaja u Kraljevu i prvi put je delom finansirana iz opstinskog budzeta.
   Najveselija regata startuje u nedelju, 04. jula, u 9.00 casova, od srednjovekovnog grada Maglica do Kraljeva. Predvidjena je pauza u Mataruskoj Banji, gde je za ucesnike "Veselog spusta" obezbedjen rucak. Svaki ucesnik mora da ima "spust pas" i ulaznicu. Cena je samo 100,00 dinara i podrazumeva organizovan prevoz ucesnika i plovila, splavarenje, osiguranje i rucak u Mataruskoj Banji.
   Ovogodisnji "Veseli spust" pratice 15 televizijskih i novinarskih ekipa, i pored vec odradjenih promotivnih aktivnosti, bice do sada najbolje medijski propracena manifestacija u Kraljevu.
   U okviru "Dana Veselog spusta", vec je otvoren Mini sajam nauticke, lovne, ribolovne i sportske opreme. U "Vardar sali" hotela "Turist" posetioci jos sutra od 11.00 do 21.00 cas mogu da razgledaju ili kupe zanimljivu opremu, a bice organizovana i prezentacija motornih zmajeva sa mogucnoscu letenja.
   Za sutra u 21.00 cas zakazan je veliki koncert na Trgu srpskih ratnika. Sviraju “Prljavi Blaza i kljunovi” i “Bajaga i instruktori”. Bajaga ce premijerno izvesti i himnu "Veselog spusta", nakon cega ce biti organizovan i veliki vatromet.
Vec danas i sutra na repertoaru su i brojne sportske aktivnosti: kajak za najmladje, triatlon od Maglica do Mataruske Banje, mali fudbal, pecanje za osnovce i otvaranje medjunarodne staze za ribolov na ribnjaku u Zici.
   Kajak klub "Ibar", kao organizator "Veselog spusta", preduzeo je sve neophodne mere za bezbednost svih ucesnika, ali jos jednom apeluje na sve "spustase" da sami sebe mogu najbolje da zastite.Povratak na vrh strane

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

SINOC U KRALJEVACKOM MUZEJU - pise Bojana Milosavljevic
Arheoloska izlozba iz Starog veka

   "Kale - Krsevica, rezultati arheoloskih istrazivanja 2001 - 2003", naziv je naucne postavke u galeriji Narodnog muzeja Kraljeva, koju od sinoc mogu da vide sugradjani - postovaoci arheologije i istorije. Autori su Petar Popovic i Nenad Radojcic, a organizatori Arheoloski institut Beograd, Narodni muzej Beograd i Narodni muzej Kraljevo.
   Arheoloski lokalitet Kale - Krsevica (petnaestak kilometara juzno od Vranja i nedaleko od Bujanovca) zahvata izduzeni plato velicine cetiri hektara i prvi put je registrovan pocetkom sezdesetih godina proslog veka. Manja istrazivanja arheologa iz Vranja obavljena su 1966. godine i prvi rezultati su jasno pokazali da je rec o veoma znacajnom nalazistu koje ima sve elemente utvrdjenog naselja - akropole sa predgradjem.
   Pre tri godine zapoceta su sistematska istrazivanja (Arheoloski institut u Beogradu, u saradnji sa Narodnim muzejom i Filozofskim fakultetom u Beogradu i Narodnim muzejom u Vranju), ciji najnoviji rezultati pokazuju da najstarije naselje potice iz 13 - 12. veka pre n.e. U najmocnijim slojevima ostaci arhitekture i bogati arheoloski nalazi opredeljuju se u vremenski raspon od pocetka 4. do pocetka 3. veka pre n. e. i imaju sve karakteristike helenistickog doba (luksuzne posude, nakit, razni bronzani i gvozdeni predmeti, novac iz doba Filipa Drugog, Aleksandra Velikog i njegovih naslednika). Nacin gradnje i pokretni nalazi recito svedoce o visokom kulturnom nivou stanovnika ovog, za nasu zemlju, jedinstvenog naselja, koje, bez preterivanja, ima sve karakteristike antickog grada.
   Deo ovih izuzetnih nalaza, iako je do sada istrazena tek cetvrtina prostora, prezentovan je i na izlozbi otvorenoj sinoc u kraljevackom Muzeju. Od kolikog je znacaja za nauku lokalitet Kale - Krsevica pokazuje i podatak da istrazivanja finansiraju Ministarstvo kulture i medija Srbije, neke humanitarne organizacije, kao i Program za razvoj Ujedinjenih nacija.


SREDNJOSKOLSKA UPISNA GROZNICA JOS TRAJE - pise Jelena Petrovic
Vise bodova za zeljenu skolu

   Najvise interesovanja za medicinsku i ekonomsku, najmanje za masinsku i poljoprivrednu

Prvi upisni rok u srednjim skolama zavrsava se 7. jula, kada ce na oglasnim tablama svih osnovnih skola biti istaknute tabele sa rasporedom ucenika po srednjim skolama, koji se dobija na osnovu rezultata prijemnog ispita, broja bodova na osnovu uspeha u osnovnoj skoli, kao i spiska zelja, koji su ucenici predali u ponedeljak i utorak.
Marijana Semic, nacelnik Odeljenja u Kraljevu Ministarstva za prosvetu i sport, istice da ce ove godine biti potreban veci broj bodova za upis u zeljenu skolu s obzirom na veliki broj ucenika koji su polozili prijemni. Dakle, umesto proslogodisnjih 86, sada ce biti potrebno 90-92 boda da bi se upisala prva skola sa liste zelja.
   Najvece interesovanje i ove godine je za medicinsku i ekonomsku skolu, slede elektrotehnicka i gimnazija, a na zacelju liste su poljoprivredna i masinska.
   Za prijemni ispit u Raskom okrugu prijavilo se 1590 ucenika, ispitu je pristupio 1561 ucenik, a na prijemnom iz srpskog od 1 do 4 boda imala su 33 ucenika, dok je vise od 5 bodova imalo 1528 ucenika; iz matematike, od 1 do 4 boda imala su 235 ucenika, vise od 5 bodova 1325, a dva su pala. To znaci da ce svi moci da upisu srednju skolu, ali ne svi zeljenu, niti svi cetvororazrednu. Dovoljno mesta ima tek ako se racunaju i kapaciteti trogodisnjih srednjih skola.
   Drugi krug upisa zavrsava se 12. jula, a liste zelja se predaju 9. jula.
Tada se definitivno zavrsava srednjoskolska upisna groznica.


GALERIJA MARZIK - pise Bojana Milosavljevic
Veliki "urbani pejzazi"

   Mladi kraljevacki slikar Ivan Milunovic u utorak se domacoj publici predstavio trecom samostalnom izlozbom u galeriji ULUK-a "Vladislav Marzik". I ovoga puta umetnik je svoj kreativni poriv izrazio na desetak velikih formata, snazne sugestivnosti i uzbudljive svezine. U neformalnoj atmosferi otvaranja Milunoviceve postavke, istoricar umetnosti Suzana Novcic ustvrdila je da unazad nekoliko godina ovaj slikar "bitno utice na likovnu scenu Kraljeva, obogacuje je i pleni gotovo neverovatnom marljivoscu".
   Posle prvog samostalnog pojavljivanja, koje je, u stvari, bilo Milunovicevo pocetnicko preispitivanje, Novciceva smatra da je on sada definisao svoj cilj - da postane slikar. NJegove radove velikog formata oznacila je fascinantnim, jer oni deluju kao slike na zidovima i ubedljivo dokazuju da umetnik ne voli ogranicenja. Uz to, Milunoviceva koncepcija je veoma cvrsta, sustinska i utemeljena, a kolorit istancano reduciran, te stoga njegove slike podsecaju na "urbane pejzaze."
Ivan Milunovic je slikarstvo diplomirao na Fakultetu umetnosti u Pristini 2002. godine. Clan je ULUK-a i ucesnik nekoliko grupnih izlozbi. Postavka u "Marziku" ostaje do 6. jula.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

PREPORUCUJEMO
Viline raslje, Antologija nemacke poezije za decu (priredio Verner Kifner, prevela Gordana Timotijevic), Zmajeve decje igre, Novi Sad, 2004

U ovoj antologiji Vernera Kifnera nasla se izabrana decja poezija 19. i 20. veka sa nemackog govornog podrucja (Nemacka, Austrija, deo Svajcarske). Kao i kod nas, i ovde postoji citav repertoar stihova obaveznih u odrastanju svakog deteta. Mnogi od njih su postali deo narodne tradicije, a njihov autor je gotovo sasvim zaboravljen. Zastupivsi najcitanije, ali i najinovativnije nemacke, austrijske i svajcarske pesnike za decu, Verner Kifner stvara predstavu o tome koje su rime prisutne u decjoj poeziji nemackog govornog podrucja, koje od njih su najomiljenije, na kakvu se tradiciju oslanjaju i koji su aktuelni trendovi u savremenom poetskom stvaralastvu za decu.
Antologiju otvara Jozef fon Ajhendorf, a zatim slede Avgust Kopis, Hajnrih Hofman, Kristijan Difenbah, Johanes Trojan, Kristijan Morgenstern, Bertold Breht, Sara Kirs i mnogi drugi.
Izbor pesama je obogacen dragocenim uvodom priredjivaca i kratkim biografijama zastupljenih autora, a vesti prevodi Gordane Timotijevic uspesno priblizavaju ovu poeziju nasem citaocu.Povratak na vrh strane


KARATE - KUP U TORONTU
Za Zorana srebro iz Kanade

   Zoran Jakovljevic iz Kraljeva, clan Karate kluba Ribnica, osvojio je kasno sinoc po srednjoevropskom vremenu srebrnu medalju na Svetskom kupu u karateu koji se odrzava u Torontu, Kanada.
Ovaj mladi profesor fizicke kulture, osvojio je do sada medalje na mnogim znacajnim prvenstvima: na evropskom prvenstvu u Ukrajini prosle godine srebrnu medalju, na svetskom kupu u Temisvaru, Rumunija, bronzanu i na ovogodisnjem Evropskom kupu u madjarskom gradu Pecu, takodje bronzanu.
Zoran Jakovljevic se i na republickim i regionalnim takmicenjima u Srbiji i Crnoj Gori izborio za vise bronzanih, srebrnih i cetiri zlatne medalje.
Svetsko karate prvenstvo u Torontu zavrsava se 2. jula.


PARAGLAJDING: BALKANSKA I SCG LIGA - pise Stole Petkovic
Prvo kolo u znaku “Eola”

    Proteklog vikenda u Sicevu je odrzano drugo kolo balkanske lige i prvo kolo lige Srbije i Crne Gore u paraglajdingu disciplina prelet. Takmicar paraglajding kluba “EOL” iz Kraljeva, Zoran Petrovic, u zestokoj konkurenciji osvojio je peto mesto iza cetiri makedonska letaca.
   U prvom kolu lige Srbije i Crne Gore Kraljevcani su u pojedinacnoj konkurenciji osvojili drugo i cetvrto mesto, dok je PK “EOL” ekipno zavrsio na prvom mestu.
   Kup Kraljeva u disciplini prelet zakazan je za 10. i 11. jul na Stolovima. Polazak je zakazan za 9 casova. Naredno takmicenje balkanske lige odrzava se na teritoriji Bosne i Hercegovine u Mrkonjic Gradu.


KUGLAS JOVICA KRSTIC
Malerozni vicesampion

   • Srebrne medalje na Svetskom i Evro-pskom prvenstvu • Dva puta drugi i u domacem prvenstvu sa Rakovicom i Meta-lcem (Gornji Mila-novac) • U narednoj sezoni clan Mak Petrola (Skoplje)

Jovica Krstic (49) ima se zaista cime ponositi kada je sportska karijera u pitanju. Rodjeni Novosadjanin karijeru je zapoceo u kraljevackom Ibru, za koji je nastupao ravno 12 sezona.
- To je bila jaka druzina. U vreme kada su kuglanama vladali Beogradjani i ekipe iz Vojvodine, mi smo bili u samom vrhu. Bili smo strah i trepet - prica Krstic.
- Dalje, put je vodio u Rakovcu.
- Proveo sam dve sezone u ovom klubu. U prvoj godini Partizan je osvojio titulu, mi smo bili drugi iako smo ga mi dva puta dobili. Repriza se dogodila i u sledecoj sezoni, samo sto je tada prva bila Crvena zvezda.
Do skoro Jovica je branio boje Metalca iz Gornjeg Milanovca.
- Za Metalac me vezu lepe usppomene, iako i sa ovim klubom nisam imao srece da osvojim titulu prvaka drzave. Cak tri puta smo bili drugi.
Ipak jedno drugo mesto se pamti?
- To je ujedno bio i najveci uspeh jednog kluba. Na Evropskom prvenstvu u Presevu u Ceskoj osvojili smo srebrnu medalju. U cetvrtfinalu savladali smo favorizovane Nemce. Inace, do tada najveci uspeh ostvarili su kuglasi Kljajiceva osvajanjem trece pozicije.
- A onda dolazi slag na sve dobre rezultate?
- Na prvenstvu sveta za parove moj partner mladi Goran Calukovic i ja bili smo drugi u konkurenciji 17 parova sveta. Ja sam imao fantasticnih 672 oborena cunja i svi su verovali da nas tutula ovoga puta nece mimoici. Ipak, bili smo drugi: Hrvati ispred, Makedonci iza nas. Zanimljivo je da su za nase juzne susede “bacali” Hrvat Fucka i Slovenac Benedik!!!
Dobri rezultati se daleko cuju, pa ce tako Jovica Krstic u narednoj sezoni pojacati Mak Petrol iz Skoplja.
- Odlazim zajedno sa Calukovicem. Bilo je jos nekih ponuda ali mi smo odabrali bas ovu. Nadam se da nismo pogresili - rekao je na kraju Jovica Krstic, koji slobodno vreme provodi pecajuci na Ibru. Tako se, kaze najbolje odmara i priprema. Jer sigurna ruka trazi i potpunu koncentraciju.


VESTI IZ ATLETSKOG KLUBA “KRALJEVO”
Dobri rezultati Lake i Mirkana

   Atleticarka AK “Kraljevo” Laka Terzic ostvarila je svoj najveci uspeh na saveznim prvenstvima. Na prvenstvu Srbije i Crne Gore za juniore odrzanom proteklog vikenda u Novom Sadu, Laka je u trci na 100 metara bila druga sa odlicnim rezultatom 12,58, sto je njen najbolji ovogodisnji rezultat i drugo vreme u konkurenciji juniorki za 2004. godinu. I drugog dana takmicenja postigla je najbolji licni ovogodisnji rezultat i to u trci na 200 metara - 25,82 sek.
   Na istom nadmetanju Mirkan Planojevic iz AK “Karanovac” osvojio je drugo mesto u skoku s motkom, a u bacanju kugle ostvario je plasman na cetvrtu poziciju.
   Ovim rezultatima Laka Terzic i Mirkan Planojevic obezbedili su ucesce u reprezentaciji. Najpre ce od 5. do 15. jula biti na pripremama u Bajinoj Basti za prvenstvo Balkana za juniore koje se odrzava 24. i 25. jula u Banja Luci.
   Novu tartan stazu u Novom Sadu isprobali su i pioniri. U sredu, 23. juna na finalu Atletskog kupa Srbije i Crne Gore. U finalu je nastupilo sedam takmicara iz AK “Kraljevo”, a najuspesniji su bili Stevka Bacevic u disciplini koplje - 4. mesto, rezultat 21.15 m i Suzana Mijailovic u bacanju kugle - 9,58 metara.Povratak na vrh strane
Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2004. Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive