Internet izdanje - 9. jul 2004.godine

Mailbox
  Ibarske novosti - e-mail

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Hajduk Veljkova br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Veroljub Radakovic. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojevic. Tehnicki uredio: Sasa Kovacevic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Slobodan Rajic (politika), Predrag Markovic (drustvo), Jelena Petrovic (obrazovanje) Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Ivan Rajovic, Rajko Saric, Milisav Radovanovic (fotoreporter), Vesna Jovicic (lektor),. Sekretar redakcije: Anica Josifovic. Predsednik Upravnog odbora: Slavko Janosevic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa NIG DP “Svetlost”, Branka Radicevica 9, Kragujevac Tel: 034/ 333 - 111. Filmovanje: Graficka radnja „MAX GRAF“, Kraljevo. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Regata pesme, veselja i nezaboravnog druzenja
Najnovija gradnja na reviziji
Bez novih radnika
Ko sve muti Vrdilsku reku?
Sabor narodnog stvaralastva
Iz grada u prirodu
Necu izneveriti svoj narod
Kraljevo i Maribor ponovo zajedno
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: motociklizam, atletika, fudbal


NA OVOGODISNJEM "VESELOM SPUSTU" VISE OD 10.000 ZALJUBLJENIKA U IBAR - pise Predrag Markovic
Regata pesme, veselja i nezaboravnog druzenja

   Ispod srednjovekovne tvrdjave Maglic, niz Ibar, vec petnaest godina za redom krece mnostvo raznovrsnih plovila tokom turisticko-ekoloske i sportske manifestacije nazvane "Veseli spust"

   Za plovidbu Ibrom Kraljevcani, a poslednjih godina i mnogi ljubitelji reka sirom Srbije i Crne Gore, vec prvih prolecnih dana pocinju pripreme... Doteruju camce, zatezu stare i prave nove splavove, najcesce na podlozi traktorskih i automobilskih guma, osmisljavaju "stajling" svake posade ponaosob, smisljaju i ispisuju imena plovila, peglaju zastave...
- Ovo je jedini sport kojim mogu da se bavim i pored povisenog krvnog pritiska, kaze Aca Gajic, koji je prevalio pedesetu, sedajuci u camac sa svojim prijateljima.
   Kao pre pocetka kakvog velikog koncerta, na obalu Ibra ispod Maglica vece pre spusta, parkiraju se camci i razapinju satori, kako bi se na vreme rezervisala sto bolja mesta u veselom karnevalu na vodi. Sarenilo koje se prelije preko modre reke i zelenog pejzaza pokraj njene obale, muzika i zamor ucesnika, miris rostilja, mastovita plovila rucne izrade i jos mastovitije kape i majce, koje ce uskoro biti mokre, prateci su elementi "Veselog spusta".
   - Ovogodisnji spust je najveseliji i najveci do sada, tvrdi nam Zarko Maksimovic, predsednik kajakaskog kluba "Ibar", jedan od organizatora i ovog, kao i prvog, spusta niz reku Ibar, kada smo camce i automobilske gume mogali na prste da izbrojimo. "Ima ovde preko 10.000 ljudi", procenjuje Zarko.
   Umesto u 9 sati, zbog neobicno velike guzve, "Veseli spust" je krenuo malo ranije. Start su oznacila (za svaki slucaj) dva pucnja iz raketnog pistolja i himna koju je, specijalno za spust ove godine, komponovao i na gradskom trgu vece uoci spusta otpevao Bajaga. Vise od jednog sata je bilo potrebno camcima, splavovima, automobilskim i traktorskim gumama razlicitog "dizajna" da isplove sa startne pozicije ispod Maglica. Duz obala Ibra, sa "Ibarske magistrale", posmatraci su pozdravljali ucesnike ove neobicne regate, koju je predvodio ovogodisnji kapetan, predsednik opstine Kraljevo, dr Radoslav Jovic. NJemu je prethodne veceri, na tzv. "kapetanskoj veceri", bivsi ministar ekologije, Andjelka Mihajlov, predala "funkciju" i kapu kapetana "Veselog spusta".
   Iz jednog od camaca cule su se trube, na nekoliko camaca su bile rasporedjene ekipe novinara i fotoreportera, a na pojedinim splavovima se pusio raspaljeni rostilj ili okretalo prase na raznju. Kao i svake godine, paznju su privlacili brodici napravljeni od praznih plasticnih flasa, kao i hrabri decaci koji su put dug dvadeset pet kilometara prevaljivali na traktorskim i automobilskim gumama. Dolina Ibra je odzvanjala pesmom, muzikom, pozdravima, ali i upozorenjima: "Pazi, ovde je reka plitka! Nailazi brzak! Ne priblizavaj se camcu!”
   Solidarnost je, kao i na svakom spustu, bila na zavidnom nivou. Ukoliko bi neko izgubio svoj splav ili camac, u zelji da se rashladi u Ibru, neka od posada koje su nailazile primala bi ga na svoje plovilo.
   Posle tri sata plovidbe rekom, uz zaobilazak mnogobrojnih prepreka, ali i galona popijenih sokova i piva, karavan se domogao Mataruske Banje, gde je svakog ucesnika ocekivala porcija pasulja. Posle jednocasovnog odmora, "Veseli spust" je nastavio plovidbu prema Kraljevu.
   Na najveseliji karneval na vodi ove godine, kao i nekoliko prethodnih, zaljubljenici u Ibar su dosli iz NJu DZersija, Slovenije, Makedonije i tridesetak gradova iz Srbije i Crne Gore. Kraljevcanima su obale i brzaci Ibra, kako su se priblizavali gradu, postajali sve poznatiji i pristupacniji. Oko 16 casova na gradsku plazu poceli su da pristizu i prvi ucesnici velikog karavana na vodi.
   Nazalost, na ovogodisnji "Veseli spust" je pala i jedna senka. I pored mnogobrojnih upozorenja i mera opreznosti, prilikom neopreznog skoka u Ibar, Snezana Vinulovic (30) iz Golupca, zadobila je povrede vratnog dela kicme. Posle ukazane pomoci u ZC "Studenica", prebacena je na lecenje u Beograd.

Vise informacija o Veselom spustu na www.kraljevo.com/veselispust .Povratak na vrh strane


PETA SEDNICA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO PONOVO PREKINUTA - pise Slobodan Rajic
Najnovija gradnja na reviziji


   Ovog puta sednica prekinuta zbog nedostatka kvoruma • Dileme i odlaganje odluke o razresenju direktora Kraljevackog pozorista • Usvojeni izvestaji o radu i finansijskom poslovanju u prosloj i programi poslovanja javnih preduzeca u ovoj godini, uz „zamrzavanje“ plata i cena usluga • Izmenjena Odluka o privremenim pravilima gradjenja i usvojena nova odluka o gradjevinskom zemljistu i nacinu drzanja pasa i macaka • Nastavak sednice danas

   Po svojoj pripremi, toku i duzini, peta sednica Skupstine opstine Kraljevo ima sansi da postane „istorijska“, kao sto su to bile i pojedine sednice iz prethodna dva mandata. Naime, ovo skupstinsko zasedanje, sto zbog obimnog dnevnog reda, sto zbog predsednickih izbora, pripremano je dva i po meseca, ali su se ipak odbornici SRS zalili da nisu blagovremeno i u kompletu dobili pripremljene materijale. Takodje, neke tacke su stavljene na dnevni red sa velikim zakasnjenjem, kao na primer izvestaji o radu za 2003. i programi poslovanja javnih i javnih komunalnih preduzeca za 2004. godinu. Osim toga, sednica je sto zbog glomaznog dnevnog reda, sto zbog sirine rasprave, ali i zbog „dozvoljene“ parlamentarne opstrukcije, opet pre svih odbornika SRS, u ponedeljak, 5. jula, ponovo prekinuta, a nastavak zasedanja usledice u petak (danas), 9. jula, u 9 sati.

SMENA ZBOG UMORA!?
   Drugi nastavak sednice prekinut je zbog nedostatka kvoruma (33 prisutna odbornika u trenutku prekida), usred zucne rasprave o predlogu Resenja o razresenju direktora Kraljevackog pozorista, kako je naslovljena 11. tacka usvojenog dnevnog reda. Posto nije dato puno obrazlozenje predloga Resenja za ovo razresenje, a odbornici u raspravi su to trazili, mr Jovan Nesovic, sef Odbornicke grupe G 17 plus, objasnio je kako je do svega doslo. U najkracem, prema Nesovicevim recima, Milomir Nedeljkovic, direktor Kraljevackog pozorista, dosao je i u razgovoru sa njim (Nesovicem) rekao “da se umorio i da bi, umesto direktora Pozorista, zeleo da bude koordinator kulturnih aktivnosti u Kraljevu“, slozivsi se da bi racionalno i optimalno resenje bilo da njegov naslednik na duznosti direktora bude Aleksandra Kovacevic, ugledni mladi reditelj iz Kraljeva. Nesovic je naglasio i da OG G 17 plus smatra da je moguce da Mile Nedeljkovic dobije adekvatno mesto u Pozoristu i da bi to bilo najracionalnije, a da sistematizovanje radnog mesta koordinatora kulturnih aktivnosti u organima Opstinske uprave zavisi od drugih organa, a ne od G 17 plus.
   Posle rasprave u kojoj su odbornici uglavnom isticali velike i nesumljive zasluge Mileta Nedeljkovica za razvoj i ugled pozorisne umetnosti i razvoj kulture u Kraljevu, kao i da bi odnos prema njemu morao da bude primerniji, odbornici su odlucili da dozvole Nedeljkovicu da se obrati Skupstini. U kracem obracanju, Nedeljkovic je potvrdio da se “posle 37 godina rada u kulturi i 20 godina upravljanja u Kraljevackom pozoristu umorio, ali u najvecoj meri zbog vas“ (lokalne vlasti, prim. nov.). On je obrazlozio da ljudi u Pozoristu trenutno rade u katastrofalnim uslovima i da je on, zajedno sa njima, u prvoj polovini ove godine doziveo brojna neuvazavanja bas od lokalne vlasti, navodeci kao primere nedovoljnu podrsku i publicitet turneje Pozorista u Francuskoj (Lion), ucescu na “Joakim festu“ u Kragujevcu, jubilarnoj stotoj predstavi “Kamena za pod glavu“ (“Niko nam kafu nije ponudio“!?) i organizovanju pozorisne premijere takoreci bez ikakvih sredstava. Imajuci sve to u vidu, zatim jedan “pokusaj ilegalne smene“, “rvanje sa trezorskim nacinom poslovanja i brojnim drugim problemima“, Nedeljkovic je potvrdio da je jos 27. maja pokrenuo inicijativu za svoju zamenu na mestu direktora, ali da mu je tom prilikom data rec da ce mu biti obezbedjeno radno mesto koordinatora-savetnika za kulturne aktivnosti u opstini, ali da to obecanje nije ispunjeno. Zatrazio je da mu se obezbedi odgovarajuce radno mesto za preostalih 8 godina do odlaska u penziju.
   Posle rasprave, sednica je prekinuta i u pauzi su se predsednik SO i sefovi odbornickih grupa dogovorili da se rasprava o ovom pitanju odlozi, a da u medjuvremenu o tome predsednik Skupstine opstine obavi razgovor sa dr Radoslavom Jovicem, predsednikom opstine, predstavnicima G 17 plus i uprave Pozorista i iznadje optimalno resenje.

JP POD LUPOM
   U nastavku, odbornici su najpre usvojili izvestaje o radu i finansijskom poslovanju javnih i javnih komunalnih preduzeca “Toplana“, “Pijaca“, “Cistoca“, “Vodovod“, “Putevi“, Direkcija za planiranje i izgradnju “Kraljevo“, JP za stambene usluge “Kraljevo“ i “Ibarske novosti“ Kraljevo u 2003. godini. Prema izvestaju podnetom na samoj sednici, po zavrsnom racunu za proslu godinu, gubitke su iskazali Vodovod (27 miliona dinara), Cistoca (4 miliona) i Ibarske novosti (5 miliona dinara), dobit(ak) Toplana (4 miliona), Pijaca (milion), Direkcija (677.000) i Javno stambeno (137.000), dok su Putevi bili na (“pozitivnoj“) nuli.
   Zatim su vecinom glasova (37 “za“, 13 “protiv“, 2 “uzdrzana“) date saglasnosti na programe poslovanja istoimenih javnih i javnih komunalnih preduzeca za 2004. godinu. Uz datu saglasnost, na predlog nadleznih skupstinskih tela, usvojen je zakljucak da se u ovim opstinskim javnim i javnim komunalnim preduzecima cene usluga i zarade zadrze na nivou iz decembra 2003. godine. Usvajanju izvestaja o poslovanju u prosloj i programa poslovanja JP i JKP u ovoj godini prethodila je dugotrajna rasprava u kojoj je bilo dosta kritickih tonova, ali i korisnih predloga i sugestija. Najvise zamerki organizaciji i poslovanju javnih preduzeca uputili su odbornici Srpske radikalne stranke. Oni su kritikovali nedovoljnu organizacionu, materijalnu i kadrovsku osposobljenost i efikasnost JKP i JP i njihovo neracionalno i neplansko poslovanje. Ukazali su na neprihvatljivo povecavanje broja zaposlenih i neracionalno trosenje budzetskih sredstava na zarade, dnevnice za sluzbena putovanja u zemlji i inostranstvu i troskove reprezentacije u ovim preduzecima, u trenutku ekonomske krize i pukog prezivljavanja vecine gradjana. Posebno su ostro napali planirano povecanje naknada za rad upravnih i nadzornih odbora i, prema njihovom misljenju, losu uredjivacku politiku Ibarskih novosti, a, kao i jedan broj drugih odbornika, zahtevali da se brze resi problem nenaplacenih potrazivanja i u nekim preduzecima izvrsi revizija poslovanja.

RED U (IZ)GRADNJI
   Skupstina je usvojila Odluku o izmenama Odluke o privremenim pravilima gradjenja u Kraljevu. Osnovnom i dopunjenom Odlukom uvodi se vise reda u investicionu, pre svega stambeno-poslovnu izgradnju u opstini Kraljevo. Odlukom su pored ostalog regulisani rezim koriscenja i uredjenja prostora, stepeni struktura izgradjenosti prostora (placa), spratnost objekata prema velicini placa, udaljenost od drugih objekata, obavezna prateca infrastruktura (zelene povrsine, parking, igralista za decu...) itd.
   Na predlog OG DS usvojen je radni zakljucak da SO donese (zapocete) detaljne regulacione planove “Centar“ i “Cibukovac“ - prva faza u sto kracem roku. na zahtev OG SRS donet je zakljucak da se izvrsi revizija izdatih gradjevinskih dozvola, uporedjivanjem sa stanjem na terenu, uz utvrdjivanje odgovornosti za eventualne nepravilnosti od donosenja Odluke o privremenim pravilima gradjenja. Donosenju Odluke i zakljucaka prethodila je zestoka i duga rasprava u kojoj su odbornici SRS ostro napadali urbanisticku mafiju za nezakonito bogacenje “divljom“ (iz)gradnjom u strogom centru grada (Kej, “Milutinova ulica“...) i opstinske inspekcijske, upravne i druge organe za nepreduzimanje adekvatnih mera kontrole, nadzora i zastite interesa grada i gradjana. Milan Vukovic, sef OG DS, posebno je upozorio na moguce stetne posledice kasnjenja u izradi prostornog i urbanistickog plana grada i opstine (rok do 13. novembra ove godine)!?
   U nastavku rada odbornici su usvojili Odluku o gradjevinskom zemljistu kojom je istoimena, do sada vazeca Odluka, uskladjena sa novim Zakonom o planiranju i izgradnji na osnovu kojeg opstina svojom odlukom uredjuje postupak, uslove i nacin davanja u zakup na odredjeno vreme javnog neizgradjenog zemljista u drzavnoj svojini, donosenje programa davanja u zakup gradjevinskog zemljista i njegovo koriscenje na svojoj teritoriji. Sa ovom Odlukom, prema zakljucku Skupstine, na narednoj sednici uskladice se jos dve odluke iz oblasti uredjenja gradjevinskog zemljista.
   Doneto je i Resenje o imenovanju predsednika, sekretara i clanova (nove) Izborne komisije opstine Kraljevo, zatim Odluka o naknadi za rad clanova Komisije za planove opstine Kraljevo i Odluka o nacinu drzanja pasa i macaka koja vazi za Kraljevo, Matarusku Banju, turisticki centar Bogutovacke Banje, centar Usca i kompleks manastira Studenice, radi zastite zdravlja ljudi i sprecavanja bolesti zivotinja, uz novcane kazne za prekrsioce od 1.000 do 50.000 dinara. Vecinom glasova nije usvojeno resenje o imenovanju predsednika i clanova Komisije za planove opstine Kraljevo, pre svega zbog toga sto za predlog svojih clanova nadlezno republicko ministarstvo (za kapitalne investicije) nije dostavilo trazeno obrazlozenje.

IZBORNA KOMISIJA
   Za predsednika Izborne komisije opstine Kraljevo (IKOK) imenovana je Dragana Femic, za zamenika predsednika Mila Scepovic, za sekretara Zoran Tucakovic, za zamenika sekretara Aleksandar Ilic i za clanove: Avram Antonijevic (zamenik Milan Vukadinovic), Dragan Jezdimirovic (zamenik Bozidar Zupanjac), Dragan Bogdanovic (zam. Radovan Colovic), Milos Rakic (zam. Zoran Vukasanovic), Djina Stankovic (zam. Dejan Markovic), Miloje Kundovic (zam. Milica Zucovic) i Milan Tufegdzic (zamenik Danijela Gunjic).

   Za danasnji, drugi nastavak sednice preostalo je razmatranje jos osam tacaka dnevnog reda sa kadrovskom problematikom.Povratak na vrh strane


DONET NOVI AKT O UNUTRASNJOJ ORGANIZACIJI I SISTEMATIZACIJI U OPSTINSKOJ UPRAVI - pise Rajko Saric
Bez novih radnika


   Radnici Opstinske uprave, bez adekvatne tehnicke opremljenosti i klima-uredjaja koristi skucen radni prostor od oko 1.200 kvadrata dok na sale i potrebe republickih organa otpada 3.200 kvadrata • Nedostaju fakultetski obrazovani kadrovi, a plate ne prelaze 18.000 dinara

   Nacelnik Opstinske uprave, Zoran Raspopovic, uz saglasnost predsednika opstine, dr Radoslava Jovica, doneo je novi akt, privremenog karaktera, o unutrasnjoj organizaciji i sistematizaciji opstinske uprave prema kome je uvedeno nekoliko novina, a sve u cilju boljeg i efikasnijeg rada lokalne uprave. Ovim aktom, kojeg prati i Pravilnik, promenjene su osnovne organizacione jedinice u opstinskoj upravi gde, umesto dosadasnjih sekretarijata, imamo odeljenja, dok su sekretarijati, kao vise organizacione jedinice ostale opstinama gradskog karaktera kakve su Beograd, Kragujevac, Nis i Novi Sad. Jedna od novina je i ta sto je imovinsko-pravna sluzba, koja je bila organizovana u okviru Odeljenja za privredu i finansije, sada organizaciono locirana u okviru Odeljenja za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti.
Nacelnik Opstinske uprave, Zoran Raspopovic, u izjavi za Ibarske novosti istice brojne probleme sa kojima se susrece pstinska administracija.
   - Ovde bih prvenstveno istakao nepovoljnu kadrovsku i starosnu strukturu, kao i problem skucenog prostora za rad opstinske uprave. U Upravi je zaposleno 245 radnika na neodredjeno i 13 na odredjeno vreme, rasporedjenih u sedam organizacionih jednica. Kao osmi segment Uprave je Opstinsko javno pravobranilastvo. Pored toga sto je do sada bila prisutna neravnomerna rasporedjenost zaposlenih po odeljenjima, i odredjeni profili, poput diplomiranih pravnika ili ekonomista, radili su u nekim inspekcijama gde mogu da rade i lica sa visom strucnom spremom. Sa druge strane, Opstinska uprava naprosto vapi za diplomiranim pravnicima kojih imamo svega 24 ili 9,80 procenata od ukupnog broja zaposlenih. Ako se ima na umu da se lokalna uprava bazira na diplomiranim pravnicima, zatim diplomiranim ekonomistima, gradjevinskim inzenjerima i inzenjerima arhitekture, onda je jasno da ovakva uprava ne zadovoljava potrebe gradjana, a ne moze adekvatno da odgovori ni obavezama prema predsedniku opstine i Skupstini opstine - kaze Raspopovic.
   U skladu sa realnim potrebama i mogucnostima budzeta, u okviru nove sistematizacije, u toku je preraspodela postojecih radnika u skladu sa njihovom strucnom kvalifikacijom. Do eventualnog uposljavanja novih radnika moglo bi doci naredne godine. Od postojeceg broja zaposlenih, 74 su sa visokom strucnom spremom, 27 sa visom, 85 sa srednjom, a 13 su visokokvalifikovani ili kvalifikovani radnici. Cak 46 radnika Opstinske uprave nema nikakvu kvalifikaciju. Prosecna starost radnika Uprave je 47,5 godina, a prosecan staz 21 godina. Iz ovoga proizilazi zakljucak da se mora krenuti u podmladjivanje lokalne samouprave, tim pre sto se, na polju poboljsanja tehnicke opremljenosti sluzbe, zapocelo sa nabavkom kompjuterske opreme na kojoj, i pored dobre volje, stariji radnici ne mogu da rade.
- Lose je i to sto se nacelnici odeljenja brzo menjaju. Tako su od februara 1997. godine, kada je koalicija “Zajedno” preuzela vlast u Kraljevu, pa do danas, nacelnici odeljenja menjani svakih cetiri i po meseca. To je nedopustivo, jer se na taj nacin ne obezbedjuje kontinuitet u radu, a coveku se jednostavno ne da da udje u sustinu problema i da pocne da ih resava. Novina je i da ce nacelnik Uprave, kao i javna preduzeca, podnositi godisnji izvestaj o radu i plan rada za narenu godinu - kaze Raspopovic.
   Na problem koji se tice kadrovskog profila i starosne strukture, veliki problem za kraljevacku lokalnu upravu predstavlja i neadekvatan radni prostor. Od 4.500 kvadrata, kolika je povrsina opstinske zgrade, sale i Klub odbornika zauzimaju ukupno 800 kvadrata, tako da je Opstinskoj upravi na raspolaganju svega oko 1.200 kvadrata.
   - U istoj zgradi nalaze se i neki republicki organi: Raski okrug, Poreska uprava, drugostepeni organ za prekrsaje, republicki geodetski zavod, Sluzba za katastar nepokretnosti, Ministarstvo odbrane, Odeljenje republickog zavoda za statistiku, a tu je smesteno i nekolikoko stranih humanitarnih organizacija. Problem skucenog prostora za rad posebno se ogleda u dogradjenom cetvrtom spratu, gde nema ni najosnovnije izolacije i klima-uredjaja zbog cega, tokom letnjih meseci, radnici pre vremena odlaze kuci - kaze nacelnik Zoran Raspopovic.
   Raspopovic je demantovao carsijske price da se u opstini dele visoke plate jer, prema njegovim recima, prosecna plata opstinske administracije iznosi 14.955 dinara. Fakultetska dipoloma mesecno donosi 17.365 dinara, diploma vise skole 14.295, dok je plata zaposlenih sa osnovnom skolom 9.222 dinara. Sam nacelnik sa 31 godinom staza prima oko 36.000 dinara. Nacelnici odeljenja imaju mesecna primanja od oko 30.000 dinara, dok je u kovertama sefova odseka po 24.000 dinara.Povratak na vrh strane


TRAGOM JEDNE VESTI - pise Predrag Markovic
Ko sve muti Vrdilsku reku?

   Vest da je Vrdilska reka zatrovana i da njom pliva mrtva riba, odvela nas je u Vrdila. Kako je informacija ukazivala i na zagadjivaca reke, sa kojim je po dojavi kontaktirala policija, a zatim i republicki inspektor za vodoprivredu i zastitu zivotne sredine, ocekivali smo neljubazan docek ljudi koji truju reku, sakrivanje cinjenica, prebacivanje krivice na druge...
Medjutim, susret sa moderno opremljenom hladnjacom, sirom otvorena vrata i iskrena zelja ljudi sa kojima smo razgovarali da pruze prave informacije, a samim tim i pomognu da se prevazidje problem, kako se u zargonu kaze, oborili su nas s nogu.
U hol hladnjace, bez ikakvog cekanja, uveo nas je portir, a tu, ispred kancelarije izvrsnog direktora hladnjace “Mondi-Srbija", gospodina Gorana Krunica, sagovornik nam je bio, u ocekivanju direktora, glavni tehnolog Miroljub Polugic.
Umesto da zauzme odbrambeni “gard”, glavni tehnolog je odmah priznao gresku koja je obojila Vrdilsku reku u crveno i unistila nekoliko kilograma ribe.
- Mi smo, odmah po saznanju za akcident, obustavili ciscenje i ispiranje visanja, a preostale neoprane visnje zamrzli. Ocigledno je da je njihovo “meso”, ostalo delimicno i na kosticama ciji se jedan deo otkotrljao u reku, prilikom fermentacije najverovatnije oduzelo kiseonik iz vode. Ne radi se o klasicnom zagadjenju, vec o odsustvu kiseonika koji je pomorio par kilograma ribe, zbog cega nam je zaista zao. Medjutim, tvrdnja da u reci ne moze da se kupa, da voda iz okolnih bunara ne moze da se pije, nije tacna, tvrdi Polugic.
Glavni tehnolog pricu potkrepljuje cinjenicom da, prema eko-programu ove hladnjace, svi njeni dobavljaci, prilikom gajenja voca, ne smeju da koriste pesticide i vestacko djubrivo, cije se prisustvo ovde kontrolise i sprecava.
- Mi zaista, kao hladnjaca u probnom radu, nismo imali preciscivac. On bi nam bio potreban samo za visnje, koje do sada nismo zamrzavali. Bili smo u dilemi da li da otpustimo stotinak ljudi ili da pustimo vodu od pranja visanja u reku koja je imala visi vodostaj. Da je tako potrajalo, do fermentacije ne bi doslo, a samim tim i do gubitka kiseonika u reci, kaze Polugic.
I direktor hladnjace, Goran Krunic, koji je u medjuvremenu pristigao, kaze da niko u hladnjaci nije zeleo da do akcidenta dodje, kao i da ce belgijska korporacija, cije je hladnjaca vlasnistvo, kroz dva-tri dana poslati uredjaj za preciscavanje otpadnih voda u hladnjaci...

Druga strana medalje
Da bismo se uverili u valjanost price ljudi iz hladnjace, otisli smo do mesta gde je ispusten sok od visnje. Zatekli smo gomilu kostica, crvenilo na povrsini vode i penu nastalu fermentacijom.
Medjutim, sa druge strane obale, tik uz reku, cedila se velika kolicina stajskog djubriva iz jednog gazdinstva. Nesto iznad mostica, na levoj obali reke, iz sengrupa je oticao potocic... I tako redom. Obale Vrdilske reke, iznad i ispod hladnjace, delovale su stravicno, a reku, koja i nije tako velika, jer u ovo doba godine pre moze da se nazove potokom, pregradjivao je otpad na sve strane. Da li su upravo ti ljudi, koji i sami ne vode racuna o svojoj reci, prijavili jednog od njenih zagadjivaca, upitali smo se.
Odgovor smo potrazili u razgovoru sa mestanima Vrdila.
- Samo nekoliko ljudi je prijavilo akcident. Mnoge staje, mnoge fekalije se izlivaju u nasu reku, pa nikom nista. Zbog nekoliko mrtvih riba na mestu gde se izrucuje otpad od visanja, podigla se velika buka, kaze Jaroslav Zornic.
Marina Marinkovic tvrdi da mestani Vrdila ne vode racuna o svojoj reci, a da zbog izlivanja vode posle pranja visanja ne moze da dodje do trovanja. Dragan Draskovic nam rece da bi inspekcija, osim hladnjacom, trebalo da se pozabavi i drugim zagadjivacima Vrdilske reke.
Jedan ekoloski ispad, do koga, naravno, nije smelo da dodje, pokrenuo je nova pitanja. Jedno od njih je kako spreciti stalno zagadjivanje i prljanje Vrdilske reke, kao i mnogih drugih nasih reka i potoka, svojim ruznim navikama, nemarom, pa i primitivizmom.Povratak na vrh strane


NA PETROVDAN U ROCEVICIMA - pise Ivan Rajovic
Sabor narodnog stvaralastva

   Na Petrovdan, 12. jula, bice odrzan deseti Petrovdanski sabor u selu Rocevici kod Kraljeva. Ovo okupljanje je zamisljeno i zapoceto kao takmicenje za zlatnu harmoniku Pomoravlja, na kojem ucestvuju mladi harmonikasi iz okoline Kraljeva i drugih mesta. Medjutim, ove godine je predvidjen i festival izvornog stvaralastva, odnosno Sabor izvornih grupa Srbije. Do sada su ucesce najavile 54 izvorne grupe, a ocekuje se da ce ih biti preko sto ili oko 1000 izvodjaca. Takvu manifestaciju, kako kaze Zoran Jovanovic, nijedan od gradova u okolini Kraljeva nema. Cak se ni na poznatom Festivalu trubaca u Guci ne okupi toliki broj izvodjaca.
   Nazalost, iako je upucen zahtev, Ministarstvo za kulturu ove godine nije pomoglo odrzavanje festivala, ali organizatori ocekuju da ce opstina pomoci odrzavanje ovog velikog i znacajnog skupa narodnog stvaralastva, buduci da se radi o kulturnoj manifestaciji prvorazrednog znacaja, koja pre svega ima za cilj ocuvanje izvornog narodnog stvaralastva. Iza citavog ovog projekta stoji firma "Melos", koja se, kako kaze direktor Zoran Jovanovic, vec godinama bori da se izvorno stvaralastvo srpskog naroda podstakne i ocuva. Medijsku podrsku obecao je i direktor JP "Ibarske novosti" sa sva tri medija.
   Nedostatak novcanih sredstava je uslovio da se i ove godine citava manifestacija svede na nastupe izvornih grupa, a namera je da se vec naredne godine program prosiri nastupima izvodjaca na retkim muzickim instrumentima. Festival je takmicarskog karaktera, a pobednici, kako obecava Zoran Jovanovic, i u muskoj i u zenskoj konkurenciji, sticu pravo da snime i izdaju materijal za diskografsku kucu "Melos". Dolazak su najavili i izvodjaci iz Republike Srpske. Citav program ce direktno prenositi nekoliko televizijskih stanica iz Kraljeva i okolnih gradova, a postoji mogucnost da snimak bude prikazan i na nacionalnoj televiziji, kaze Jovanovic.Povratak na vrh strane


STRATEGIJA TURISTICKOG RAZVOJA GOCA (3) - pise Slobodan Rajic
Iz grada u prirodu

   Gocu je neophodan i plan dugorocnog razvoja telefonije, odnosno celokupnih modernih telekomunikacinih sistema. Prema recima Mise Milenkovica, predsednika SK “Goc“, stara, dotrajala telefonska centrala u Kamenici trenutno ima oko 200 brojeva, a potrebno je najmanje jos toliko. Zato je sa ovom planinom sada veoma tesko uspostaviti vezu, bilo sa staticnih, bilo sa mobilnih telefona!? Kako bez moderne telekomunikacije nema ni razvijenog turizma, potrebno je preduzeti hitne mere. Telekom Srbija u Kraljevu planira da postavljanjem odgovarajuceg antenskog stuba i premoscavanjem obezbedi novih 35 telefonskih prikljucaka odvojenih od centrale u Kamenici, a direktno povezanih sa Kraljevom (sa pocetnim brojem 3 umesto 8).
   Gocu, kao i drugim planinama, za razvoj turizma neophodna je i izgradnja heliodroma za helikopterski saobracaj, pre svega za gorsku sluzbu spasavanja. Sa turistickog aspekta posebno je zanimljiv Milenkovicev predlog o projektovanju i izgradnji dva jezera u sirem reonu Goca.
   - Predlazem da se na prostoru Zmajevca i kanjona Ribnicke reke izgradi vestacko jezero koje bi bilo gradsko kupaliste Kraljeva. Jos pre 30 godina uradjen je projekat za izgradnju recne brane na ovoj lokaciji, visine 15 metara, cime bi se uzvodno podigao nivo reke od 15 do jednog metra u duzini od oko 12 kilometara. Posto je to kameniti kanjon, novostvoreno jezero nikog ne bi ugrozilo, a kao ogromni rezervoar ciste planinske vode (za razliku od zagadjenih voda Ibra, Morave i jezera “Gruza“), bilo bi prava turisticka atrakcija. Duz 12 kilometara novog jezera bila bi izgradjena kompletna prateca infrastruktura sa raznim sportsko-rekreativnim, ugostiteljsko-trgovinskim, zabavnim i drugim sadrzajima. Jezero bi moglo da se poribi i da se na njemu odrzavaju takmicenja u sportskom ribolovu, kajaku i kanuu, splavarenje, skola plivanja i skokova u vodu - kaze Misa Milenkovic.
   On podseca i da je Goc imao prirodno jezero na nadmorskoj visini od 900 metara, ciji je projekat ciscenja i rekonstrukcije pre nekoliko godina nasilno i nepotrebno zaustavljen sa visestruko stetnim posledicama. Prema projektu Sumarskog fakulteta, tadasnji dekan tog fakulteta Dusko Jovic i Misa Milenkovic, uz saglasnost vlasnika Elektrosrbije i uz pomoc Vojske zapoceli su akciju uredjenja jezera, ali je po ispustanju vode iz njega Udruzenje ribolovaca uputilo protest tvrdeci da se time unistava zivotinjski vodni svet u slivu Gvozdacke reke, iako su, prema Milenkovicevim recima, Fakultet i SK “Goc“ pred TV kamerama to demantovali i dokazali suprotno. Ovaj projekat i danas je aktuelan. Prema njemu, najpre bi trebalo ocistiti osuseni jezerski mulj debljine 5 metara, za koji je naucnim ispitivanjem na Institutu u Beogradu dokazano da sadrzi humus i drugu kvalitetnu zemlju za parkovske povrsine, kojom bi se oplemenili svi parkovi u Kraljevu. Potrebno je izgraditi i jos jedno manje jezero sa sistemom za preciscavanje mutne i muljevite planinske vode, cime bi se omogucilo da glavno jezero, uz izgradnju peskovitog dna i kamenog zida po rubovima, bude uvek bistro i osposobljeno za kupanje. I ova dva jezera bi bila atrakcija poput Biogradskog ili durmitorkih jezera poznatijih pod imenom “gorske oci“.
   - Postepenom i planskom izgradnjom svih nabrojanih privredno-turistickih kapaciteta na Gocu, ovaj planinski biser bio bi dostupan tokom citave godine, a posebno vikendom, kada bi grad Kraljevo mogao da se preseli u prelepu gocku prirodu i maksimalno i jeftino uziva u njenim lepotama i carima. Tako nesto ne bi imao niko u Srbiji, a i sire!? (Kraj)Povratak na vrh strane


 "IBARSKE NOVOSTI" U POSETI SRPSKOM VITEZU I POCASNOM KONZULU KRALJEVA U GRACU - RADISAVU ZIVALJEVICU - pise Ivan Rajovic
Necu izneveriti svoj narod

  “Verujem da ce se svi prognani Srbi, na neki nacin, vratiti na svoja ognjista”

   Radisav Zivaljevic, veliki humanista iz Graca u Austriji, rodjen je 1937. godine u opstini Decani, u selu Maznik, na Kosovu gde je zavrsio, kako kaze, osnovnu pismenost, zatim gimnaziju, odnosno malu maturu. Put ga je 1957. godine odveo u Beograd, gde je zavrsio PTT tehniku kod generalne direkcije ovog preduzeca. Izvesno vreme je radio u Beogradu, a onda biva prebacen u Sarajevo. Potom se, kako kaze, nametnula individualna potreba da napusti Sarajevo i ode u Grac u Austriji.

Prvi Srbin u Gracu
U Gracu tada, seca se Zivaljevic, nije bilo nasih ljudi, pa je on bio "prvi Mohikanac" koji se ovde pojavio i na neki nacin bio preteca reci Srba i tadasnjih Jugoslovena koji su vec 1970. godine pohitali iz nerazvijenih delova nekadasnje nam domovine da u ovom gradu ostvare neke od svojih snova ili, jednostavno, omoguce sebi solidnu egzistenciju. Za vrlo kratko vreme, nepune cetiri godine, u pokrajini Štajerskoj je vec zivelo oko 16.000 Jugoslovena, a od toga samo u Gracu 8.000. Zbog neupucenosti ljudi, nesnalazenja, nepoznavanja jezika i drugih sasvim razumljivih okolnosti, mnogima poceci gastarbajterskog boravka u lepoj, bogatoj i srecnoj Austriji i nisu licili na blagostanje. Bar ne onakvo kakvo su ocekivali. Imajuci to u vidu, Zivaljevic je odlucio da bude inicijator osnivanja prvog kluba u Gracu koji se, kako je to tada bilo moderno, a danas kod mnogih sve cesce izaziva nostalgiju, zvao "Bratstvo i jedinstvo". Logicno je bilo da inicijator bude prvi, a i dugogodisnji predsednik, a onda se pocelo i sa osnivanjem klubova u mnogim drugim gradovima. NJihova svrha je bila da okupljaju gradjane, da organizuju sportske i kulturne dogadjaje, dopunsku nastavu za decu i mnoge druge stvari od zivotnog znacaja za ljude koji su se nasli u nepoznatom svetu. Smisao svega toga, kako kaze Zivaljevic, bio je u tome da se nasi ljudi integrisu u drustvo, ali ne i asimiliraju.

Tone humanitarne pomoci za unesrecene Kraljevcane
Zivaljevic je bio predsednik zajednice klubova Štajerske da bi na kraju, u vihoru rata u bivsoj Jugoslaviji, postao predsednik Saveza jugoslovenskih srpskih zajednica svih pokrajina Austrije. I pored svega toga, prica Zivaljevic, pre dvanaestak godina, nametnula se potreba osnivanja jednog internacionalnog humanitarnog udruzenja sa motivacijom da pomaze nasim ljudima koji su u nevolji, koji su proterani i izbegli sa svoje zemlje.
Mada je ranije radio i sa stajerskom "Narodnom pomoci", prva inicijativa humanitarnog karaktera novog udruzenja realizovana je bas u Decanima, 1994. godine, a prvi predsednik Udruzenja "Manastir Decani" bio je Cedo Zivaljevic. U vise navrata je pomagano ljudima iz ovog mesta, za koje Zivaljevica vezu uspomene iz detinjstva, ali i unesrecenim ljudima iz Prijedora, gde je obnovljena skola "Cirilo i Metodije". Zahvaljujuci inicijativi i pomoci ovih humanih ljudi, i u Banjaluci i u Prijepolju je obnovljena skola. Pomoc je upucivana i Crvenom krstu u Loznici, a sledeca velika akcija bice prikupljanje humanitarne pomoci za mestane Andrijevice, malog i zivopisnog mesta u Crnoj Gori. Medjutim, kako krv nije voda, prema poznatoj narodnoj izreci, Zivaljevica je posebno uzbudila situacija u Kraljevu, gde je, kako kaze, 30.000 ljudi locirano na lestvici socijalnog minimuma. A to je vec bilo dovoljno, a i preko toga, da se pristupi organizovanom dopremanju pomoci za Kraljevcane i sve one koji su ovde nasli svoje utociste. Tako se dogodilo da se Radisav Zivaljevic, humanista iz Graca, treci put nadje medju Srbima u Kraljevu. Ovoga puta je dovezao 11,5 tona humanitarne pomoci koja je, pre svega, namenjena zdravstvenim institucijama, invalidima i deci. Citav kontingent humanitarne pomoci vredan je oko 30.000 evra. U kontaktima sa predstavnicima kraljevackog Crvenog krsta, a pre svega sa sekretarom Mirjanom Lisanin Gostiljac, dogovorili su se da deca Kraljeva, ciji se roditelji nalaze u teskoj materijalnoj situaciji, budu gosti stajerske Vlade, odnosno grada Graca. Poseta ce biti organizovana preko Ferijalnog saveza, a potom ce i stotinak malih Austrijanaca uzvratiti posetu kraljevackim malisanima. Osim toga, odgovorni u opstini Grac su podrzali i Zivaljevicevu inicijativu da se u Centralnom parku u ovom gradu zasadi drvo zahvalnosti austrijskom narodu, vlastima i institucijama koje su podrzavale akcije Udruzenja Veliki Decani. Tim povodom, u Grac ce, kako najavljuje Zivaljevic, biti pozvana delegacija grada Kraljeva koju ce ciniti predstavnici lokalne vlasti i kulturni poslenici koji ce adekvatnim kulturno-umetnickim programom obeleziti ovaj dogadjaj.

Pocasni konzul grada Kraljeva
Tokom gostovanja Radosava Zivaljevica u Kraljevu, a zbog zasluga koje ovaj humanista ima prema ovom gradu, predsednik opstine dr Radoslav Jovic je izrazio inicijativu da se Zivaljevicu uruci titula pocasnog konzula grada Kraljeva u Gracu, sto je burno proslavljeno u srpskim klubovima u Austriji, ali i u svim mestima u dijaspori gde zive nasi ljudi. Sam pocasni konzul kaze da je izuzetno pocascen ovom titulom i da se radi o jednom od najvecih priznanja koje covek u dijaspori moze da dobije. Tim pre sto je Zivaljevic i Vitez srpskog naroda (priznanje koje je ustanovila Svetska srpska zajednica i koje, od 4 miliona Srba koji zive u dijaspori, ima samo njih sedam). Ipak, ovaj skromni covek kaze kako veliki deo njegovih zasluga, za sta je priznat, uvazen i nagradjen, zapravo pripada njegovim saradnicima, institucijama, sindikatima, ambasadi i drugim asocijacijama s kojima kontaktira.
Zivaljevic je i pocasni clan Austrijskog sindikata, gde, kako kaze, preko pravne sluzbe, radnicke komore i radnickog suda, stiti interese nasih ljudi kada se nadju u nevolji, kako bi se njihova problematika realizovala u praksi.
Sa suprugom, Slovenkom iz Ptuja, ima dvoje odrasle i vec situirane dece, koja su u Austriji i rodjena i imaju austrijsko drzavljanstvo, mada ni on ni supruga nisu menjali svoje drzavljanstvo. Na pitanje da li bi se, buduci da je u penziji, jednoga dana vratio u domovinu, iz koje je otisao pre skoro cetiri decenije, Zivaljevic odgovara:
- Ja bih se vratio, ali gde? Rodjen sam na Kosovu, a dole je pravo rasulo. Verujem da se status Kosova nece resiti u bliskoj buducnosti i da je takva nada samo zracak sunca na dalekom horizontu. Kad bi se status Kosova regulisao, ja bih se vratio. Ako nista drugo, bar na ono groblje nasih predaka gde su mi otac i majka sahranjeni. Ipak, ja sam optimista i negde duboko u sebi verujem da ce se to ipak na neki nacin dogoditi i da ce se svi prognani Srbi vratiti na svoja ognjista.
Na rastanku saznajemo da je citav Grac, odnosno Srbi koji tamo zive, do pet sati ujutru slavio titulu pocasnog konzula koja je Zivaljevicu dodeljena. A on skromno kaze:
- Ja cu tu titulu opravdati i ovaj narod necu razocarati niti izneveriti.
Tokom boravka u Kraljevu, Rade Zivaljevic je imao priliku da, mada sasvim slucajno i na inicijativu potpisnika ovog teksta, upozna i proslavljenog kosarkasa Vlada Divca, sto je na obojicu ostavilo jak utisak krunisan cvrstim stiskom ruke i pozom za zajednicku fotografiju koja ce, naravno, obici srpsku dijasporu, a samim tim i ceo svet.Povratak na vrh strane


SLOVENIJA - pise Dragan Bajovic
Kraljevo i Maribor ponovo zajedno

    Pred kraj prosle nedelje Radio Maribor i Radio Kraljevo su sa obale Drave u Mariboru direktno prenosili emisiju "Radijska radionica poznatih". Ova emisija najavila je akciju "Prijateljstvo za nova vremena", ciji je pokretac pocasni konzul Kraljeva u Mariboru, Rade Bakracevic.
Ovaj radijski poduhvat, koji su realizovali Radio Maribor i Radio Kraljevo, odrzan je na glavnoj pozornici “Lenta”, najveceg evropskog festivala. U programu koji je potrajao puna tri casa ucestvovalo je vise desetina izvodjaca tradicionalne i moderne slovenacke i srpske muzicke umetnosti. To je bila prilika da se pred publikom, koja je po kisnom danu ovde ipak dosla, porazgovara o partnerstvu Kraljeva i Maribora. Slusaoci Radio Maribora i Radio Kraljeva culi su, izmedju ostalog, dijalog gradonacelnika Maribora, Borisa Sovica i predsednika opstine Kraljevo, Radoslava Jovica. Sovic je tada bio u Briselu, a Jovic u studiju Radio Kraljeva.
Veze izmedju Maribora i Kraljeva bile su prekinute punih 10 godina. Pre cetiri godine doktor pravnih nauka Predrag Stojanovic, tadasnji potpredsednik SO Kraljevo, uz posredovanje Radeta Bakracevica, Kraljevcanina koji vec 30 godina zivi u Sloveniji, pocasnog konzula Kraljeva u Mariboru, obnovio je to prijateljstvo. Svi buduci opstinski rukovodioci podrzali su tu inicijativu, a sadasnji predsednik opstine Kraljevo, dr Radoslav Jovic, bio je specijalni gost Maribora 1. maja, kada je Slovenija i zvanicno postala clan Evropske unije.
Rade Bakracevic je 2. jula, u emisiji “Radijska radionica poznatih”, dobio priznanje od Drustva prijatelja radija za sve dobro sto je ucinio, a narocito za ponovno uspostavljanje veza izmedju Maribora i Kraljeva. U Povelji, koju je tom prilikom dobio, izmedju ostalog, pise: “Radetu Bakracevicu dodeljjemo castni znak radosti za vse kar je dobroga storil v zivljenju.”
Anton Petelinsek, glavni urednik RTV Maribor, prilikom urucivanja priznanja pocasnom kraljevackom konzulu, rekao je da "Rade Bakracevic pet godina, pa i vise, na svoj karakteristican nacin povezuje dva nekada pobratimljena grada - Maribor i Kraljevo. Povezuje zitelje ova dva sada partnerska grada i svojim poznatim karakterom trudi se vec decenijama da ljudima bude bolje, bez ikakve polarizacije interesa. Uspeo je da nadje izlaz u najtezim trenucima, kada su drugi dizali ruke. To radi kao ambasador dobre volje za dobro svih ljudi. Pravi je simbol saradnje sa svima, kako sa Zapada, tako i sa Istoka. Iz njega zraci aktivna pozitivna zivotna energija, koju mi, Slovenci, znamo da cenimo i zato mu poklanjamo priznanje koje je stvarno zasluzio. Rade je pravi simbol saradnje i prijateljskog druzenja. Ovo priznanje je prvi primio predsednik Republike Slovenije, Milan Kucan, a sada ga dodeljujemo Radetu Bakracevicu".
Ovom emisijom ponovo je najavljen dolazak najmanje 500 Slovenaca u Kraljevo. Oni ce ovde stici 9. oktobra, dva dana posle centralne proslave Kraljevdana, Dana Kraljeva.Povratak na vrh strane

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ANA KUZMANOVIC, NESVAKIDASNJI BALETSKI TALENAT - pise Bojana Milosavljevic
Sjajan uzlet malog labuda

   Kraljevcanka Ana Kuzmanovic (12) ide "preko trnja do zvezda." Latinska izreka je sasvim prikladan citat za nekoga ko se od prvih godina zivota priklonio takvoj jednoj umetnosti kakva je balet, iako njeni mama Snezana i tata Branko pomalo i danas u nedoumici kazu kako sami nista nisu znali o baletu, a nekamoli da su umetnost i lepotu igre mogli da prenesu svojoj Ani.
Prica o devojcici, koja je od pre dve godine ucenik Baletske skole "Lujo Davico" u Beogradu, u kojoj je, kao i u Osnovnoj "Skadralija", blistavi odlikas (sa velikim izgledima da u obe postane djak generacije) prava je urbana bajka o sudbinskom predodredjenju za ogromni izazov, nepojmljivo odricanje i asketski zivot, iz cega jedino i nastaje ta velicanstvena umetnost - balet.
Kao beba, Ana je imala ozbiljne probleme sa kukovima i pune dve godine hodala je sa kaisevima i utegama. Ali, decjem hirurgu nije promakao cudestan detalj za pricu o buducoj baletskoj zvezdi: pri jednom od prvih pregleda, ustanovio je da Ana ima jedan tako naglaseni misic nogu koji je tipican samo za balerine. I od tada, secaju se Anini roditelji, na svakom narednom pregledu devojcicu je zvao "nasa balerina." Kada se u trecoj godini uspesno oslobodila ortopedskih pomagala, nastavila je da se razvija kao i svako drugo dete, mada je njena drugacija interesovanja prva primetila baka po ocu:
- Jednoga dana - prica Anin tata - moja majka je sa mnogo ustezanja i zebnje supruzi i meni poverila kako se Ana ponekad ponasa cudno: naglo prekine igru sa vrsnjacima, izdvoji se i pocne da se okrece, prosto kao da u sebi cuje neku muziku. I posavetovala nas je da je svakako odvedemo decjem psihologu."
Nedoumicu roditelja mala Ana je slamala svakodnevnim pricama da ce biti balerina. Sa cetiri godine upisali su je u "baletsko zabaviste", u kojem je Dragan Micic, kraljevacki koreograf modernog plesa prvi zapazio ono sto su kasnije potvrdili i ostali.
Pre tri godine u Kraljevu je Baletski studio otvorio Denis Kasatkin, prvak baleta Narodnog pozorista u Beogradu. Ana, koja je u medjuvremenu pohadjala casove gimnastike i modernog plesa, ali stalno mastala o klasicnom baletu, upisala se u Skolu cuvenog igraca. Kasatkin je, takodje, bio zadivljen Aninim talentom i prirodnim predispozicijama za balet. Zbog njegovih prevelikih obaveza na domacoj i medjunarodnoj sceni, tu generaciju je preuzela Kosovka Radic, solista baleta Narodnog pozorista u Beogradu. Ova divna zena, kao balerina, pedagog i koreograf, malu Anu je konacno (i na pravi nacin) uvela u svet cudesne umetnosti. Posto se devojcica tako vidno izdvajala iz grupe vrsnjaka, Radiceva je odvela u Narodno pozoriste; koliko zbog toga da Ana oseti "dah" pravog baleta, toliko i da bi najveca imena u nasem baletu videla to divno cudo iz Kraljeva. Pred Visnjom Djordjevic, slavnom srpskom balerinom (sada direktorom baleta Narodnog pozorista), devojcica je izvela samo dva-tri pokreta. Sasvim dovoljno da bivsa cuvena primabalerina lakonski oceni Anu: "Zar je moguce da priroda moze da stvori takav talenat?"

Beograd kao usputna stanica
Na pocetku druge godine rada "Baletskog studija Denis Kasatkin" u Kraljevu, balerina Kosovka Radic predocila je Aninim roditeljima da bi njen prelazak u Baletsku skolu u Beogradu bio neophodan. Snezana i Branko ostali su zateceni: takav preokret u zivotu deteta! Kako bi mogla da podnese zivot u internatu, pakleni radni dan (manje od dva sata predaha izmedju nastave u obe skole)? Ana je pre dve godine sama donela odluku - otici ce u Beograd.
Nesrecna okolnost da je nesto pre toga mama Snezana, bankarski sluzbenik, ostala bez posla, sada se pokazala dobrom. Najvise zbog Ane, a onda uzgred i zbog sina Nemanje, studenta, gdja Kuzmanovic je privremeno postala Beogradjanka. Ima pune ruke posla, jer Anin radni dan traje i vise od dvanaest casova. Ponekad od umora ne moze ni da vecera, ali nikad ne propusti da pred spavanje zavrsi domace zadatke. Redovno zaspi sa knjigom u ruci:
- Cak i da sam imala priliku da u Beogradu nadjem neki posao - kaze Snezana - ne bih mogla da ga prihvatim. Anine obaveze su tako velike, a osim toga, ja je, uprkos svim pohvalama koje o njoj slusam, stalno motrim i procenjujem, jer sam uz nju nesto malo i naucila o baletu."
Materijalno odricanje bracnog para Kuzmanovic, koji skoluje oboje dece, ogromno je. Iznajmljeni stan i zivot u Beogradu zahtevaju gomilu novca. Posle dve godine pohadjanja nize Baletske skole, Ana je, prema opstem misljenju, prevazisla i nastavni program i nacin rada sa mladim talentima u nas. NJeni mentori i prijatelji, Kasatkin i Radiceva pre svih, "vide" je na daljem skolovanju u inostranstvu, za sta je, naravno, potrebna stipendija. Na molbe upucene republickim institucijama, stizali su odgovori u stilu: "Ona je iz Kraljeva, pa neka oni tamo vide sta ce sa njom." Anin tata glasno izrice nedoumicu: "Kako da joj sada kazemo - nema vise baleta? Ona moze da nas pita: Zasto, ako u obe skole imam sve petice?"
Ako drzavna administracija cak i promeni cud, mozda je dalja potpora jednom izuzetnom talentu prava prilika za Anino Kraljevo. Tim vise sto je ona tako redak spoj darovitosti, volje i zelje. Upitana da li joj je u skolama tesko, potvrdjuje. Na pitanje da li joj je naporno da hiljadama puta ponavlja isti pokret, kaze "jeste." A onda, da bi laiku predstavila taj svakodnevni pakleni rad u sali, prica:
- Jednom sam sedam dana imala na stopalima zuljeve od novih "spic-patika". Mnogo me je bolelo i ja sam sve vreme plakala i stalno vezbala, dok me to nije proslo."
Ana ovaj detalj prica sa bezazlenom vedrinom, kojom deca obicno prepricavaju anegdote. Za nju su suze, znoj, pa ponekad i krv, nesto tako podrazumevajuce u stvaranju umetnosti baleta. U tome je i dalje svesrdno, kao uzor i vise nego prijatelj, podrzava balerina Radic. Cestitku Ani za njenu prvu premijeru napisala je u stihovima: "Otvorice ti se nocas vrata cudesa, udji bez straha, sve ceka te tamo, u toj bajci prepunoj boja, sve je na poklon tebi dano…" Otuda i Anina odluka da bi bez razmisljanja otisla na dalje skolovanje u Francusku. Kad bi, naravno, dobila stipendiju. Zasto ne najpre od svoga Kraljeva, koje je imalo i ima toliko nadarene dece, ali prvi put ovoliki baletski talenat?
Prica o buducoj primabalerini i onima koji u nju veruju nije potpuna bez njene bake po majci, Nade Rakic. To je ona neumorna teta koja na "maloj pijaci" drzi "udarnu" tezgu sa najboljim povrcem i vocem. NJeni verni kupci i ne slute da to obilje jestiva u velikoj meri utire zivotni put jednoj gracioznoj devojcici, malom labudu gvozdene volje, kojeg cekaju baletske scene sveta.


ZAVRSEN PRVI UPISNI KRUG U SREDNJE SKOLE, DANAS DRUGI - pise Jelena Petrovic
Svuda ima mesta u trogodisnjim skolama

Od 1561 ucenika, koliko je polagalo prijemni ispit za srednje skole u kraljevackom okrugu, ostalo je nerasporedjeno 34 ucenika: 21 u Kraljevu, 12 u Vrnjackoj Banji i jedan u Raskoj. Oni nisu imali dovoljan broj bodova da bi bili upisani u skolu koju su zeleli i ostaju za drugi upisni krug, koji je 9. juna.
U kraljevackim skolama ostalo je jos dosta slobodnih mesta, ali vise u trogodisnjim nego u cetvorogodisnjim.
Na prirodno-matematickom smeru Gimnazije u Kraljevu ima jos 3 slobodna mesta. U Masinskoj skoli ima mesta za jos 13 masinbravara, 13 bravara, 12 limara i na oglednom odeljenju za operatere masinske obrade jos 16 mesta. U Poljoprivrednoj skoli za zanimanje izradjivaca hemijskih proizvoda ima 24 mesta, za sito-stampara 10, za vrtlara 13, preradjivaca mleka (ogledno odeljenje) 10 mesta, za mehanicara poljoprivredne tehnike 25 i za mesara 21 slobodno mesto. U Sumarskoj skoli za zanimanje zidara-fasadera ima jos 14 mesta, za tesara 15, za tehnicara za finalnu obradu drveta 3 mesta, za proizvodnju finalnih proizvoda od drveta 13 mesta.
Sva mesta u srednjim skolama Vrnjacke Banje (Gimnazija i Ugostiteljska) popunjena su.
U Raskoj je ostalo 26 slobodnih mesta na priorodno-matematickom smeru u Gimnaziji i 23 mesta na drustveno-jezickom smeru. Takodje, u Masinskoj skoli za zanimanje instalatera ima 13 slobodnih mesta, auto-limara 14, auto-mehanicara 23, za kuvara 2 i konobara 6 mesta.
Sto se Kraljeva tice, u prvom krugu popunjena su sva mesta u Medicinskoj, Ekonomskoj, Elektrosaobracajnoj skolim i Gimnaziji. U prve tri skole, svi ucenici su imali broj bodova preko drugog praga, dakle, vise od 5 plus 5, a u Gimnaziji su mesta popunjavana i ucenicima koji su imali vise od 1 plus 1 boda na prijemnom ispitu - istice Miroljub Senicic, koordinator za informatiku Ministarstva za prosvetu i sport za Raski okrug.
Drugi upisni krug je 9. jula, a u njemu mogu da ucestvuju samo nerasporedjeni ucenici, ali ne i oni koji su povukli dokumenta - kaze Miroljub Senicic.


DA LI JE PROSVETNIM RADNICIMA SKRACEN GODISNJI ODMOR? - pise Jelena Petrovic
Izjednaceni sa ostalima

   "Raspust je za djake, a nastavnicki godisnji odmor odredjen je po zakonu, kao i za sve ostale radnike", kaze Marijana Semic, nacelnik Odeljenja Ministarstva za prosvetu i sport za Raski okrug

   Prosvetni radnici ce se ovog leta odmarati od 12. jula do 15. avgusta. Mnogi su iznenadjeni ovako kratkim odmorom, ali odgovor je u zakonu, kaze nacelnik za prosvetu Raskog okruga:
   - Radnici koji imaju do 30 godina staza imaju pravo na godisnji odmor od 25 radnih dana, a oni sa vise od 30 - na 30 radnih dana. To je po zakonu za sve radnike u ovoj zemlji i nema izuzetaka ni u prosveti - kaze Semiceva.
Na pitanje ima li razlike u odnosu na prethodnu praksu, Marijana Semic kaze da nema nikakvih promena i da su raspusti za djake, a da se prosvetni radnici moraju upravljati po zakonu i dolaziti u skolu i obavljati radne zadatke i u dane kada za djake traje raspust, a njima je istekao ili jos nije poceo godisnji odmor.
   Nastavnicima, medjutim, sve ovo izgleda drugacije nego ranije, kada su odlazili iz ucionice gotovo odmah posle djaka. Nastavnicke ferije od dva ili tri meseca sada su samo proslost.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

PREPORUCUJEMO
,,Moc i pohlepa" Filip DZajgentes (prevela sa engleskog Mila Matijasevic), Moc knjige, Beograd, 2003.

   Knjiga koja nosi podnaslov Kratka istorija sveta, pokusaj je da se objasni zasto se istorija odvijala onako kako jeste, da se iznese redosled dogadjaja, da se istaknu mocni, cesto razuzdani muskarci i zene koji su obelezili svoje i nase doba. DZajgentes umesto termina: patriotizam, hrabrost, vladarska mudrost, ocevi nacija i ostalih postapalica svojstvenih mnogim autorima, koristi prave reci za vecite pokretace ljudske istorije, a to su moc i pohlepa.
   Sve od vremena Mojsija, Solona, Isusa, Muhameda i njihovih naslednika, pa preko Rimskog carstva, Vizantije, krstasa, Napoleona, Staljina i Hitlera do dogadjaja od 11. septembra, DZajgentes nas vodi kroz razlicita razdoblja, ironicno pokazujuci da se dinastije menjaju, drzave radjaju i umiru, a moc i pohlepa ostaju veciti pokretaci zbivanja. Za citaoce sa ovih prostora bice interesantno autorovo vidjenje prilika na Balkanu, Srbije i naseg naroda.Povratak na vrh strane


MOTOCIKLIZAM - “NAGRADA KRAGUJEVCA” - pisu Stole Petkovic, Zoran Bacarevic
Malec prvi, Perisic povredjen

   • Na autodromu Beranovac jedinoj nasoj pisti za motocikliste vozena je treca trka za sampionat Srbije i Crne Gore • Organizator trke pod nazivom “Velika nagrada Kragujevca” je AMKK “Divlji” iz grada na Lepenici

Vozene su tri trke a u drugoj “diviziji” po pravilniku bile su dve klase: 600 super sport i 600 super prodaksn. U prvoj kategoriji bili su vozaci na motorima do 125 kubika a u trecoj trci 1000 kubika super sport. NJih cetrdesetak odmerilo je snage po idealnim uslovima za voznju I gledanje. Petar Bircanin ima puno razloga za slavlje jer je u neizvesnoj zavrsnici stigao na cilj ispred Almira Sabanagica i Zvonka Perisica. Arandjelovcanin Dragoslav Perisic je u klasi 600 super sport bio najbrzi za sobom ostavio Parocija i Stankovica. Tim trijumfom vec je ostvario veliki uspoeh - titulu sampiona za ovu godinu u ovoj klasi.
Ipak, Perisic je i veliki tragicar. Naime, odmah posle starta imao je nevolja sa svojim motorom ali je ipak sa velikim zaostatokom kao veliki sportsmen nastavio da vozi. U osmom krugu posle nesporazuma sa pobednikom Malecom pao je sa motora i dobro se ugruvao. Odmah mu je ukazana pomoc i nema sumnje da Ce ovaj as vec na narenoj trci izaci na pistu.
U klasi 600 Super prodaksn jos uvek nista nije izvesno jer Veljko Vidic i Nebojsa Radisavljevic, ovim redom su i ulazili u cilj tek treba da odluce ko je najbolji. No, i ostali nece sedeti i mirno posmatarati rasplet dogadjaja.
Trke je na najbolji nacin organizovao AMKK Divlji iz Kragujevca a kraj staze je bilo preko 5.000 gledalaca medju kojima mnogo mladih. Imali su ovoga puta sta da vide.
Rezultati: 125 kubika
1. Petar Bircanin (Spin reising Obrenovac)
2. Almir Sabanagic (Markos - Kikinda)
3. Zvonko Perisic (Dijamant - Arandjelovac)
600 super sport
1. Dragoslav Perisic (Dijamant - Arandjelovac)
2. Aleksandar Paroci (Markos - Kikinda)
3. Dragan Stankovic (Mi Moto Beograd)
600 super prodaksn
1. Veljko Vidic (Markos - Kikinda0
2. Nebojsa Radisavljevic (BTC - Beograd)
3. Nikola Buljic (Dijamant - Arandjelovac)
1000 kubika super sport
1. Marijan Malec (Mak Motors - Beograd)
2. Milan Milovanovic (Mak Motors - Beograd)
3. Zoran Jovanovic (Divlji - Kragujevac.


ATLETIKA - MLADjI JUNIORI - pise Stole Petkovic
Dobri rezultati Nikole i Nenada

    Na pojedinacnom prvenstvu u atletici za mladje juniore odrzanom u Novom Sadu ucestvovala su i dva takmicara AK “Kraljevo”.
Prvog dana Nikola Jeftic je u disciplini 110 metara sa preponama osvojio trece mesto uz rezultat 16,14. To je njegov najbolji rezultat u ovoj disciplini, iako ga je vetar onemogucio da ostvari vreme ispod 15 sekundi. Jeftic je nastupio i u bacanju koplja - rezultat 43,64 m bio je dovoljan tek za cetvrto mesto. Isti plasman ostvario je i drugog dana nadmetanja na 300 metara sa preponama.
Nenad Mitrovic je u ukupnom plasmanu u trci na 300 metara bio cetvrti sa vremenom 37,50, a prvi u svojoj grupi.
Za dve nedelje u Kragujevcu ce se odrzati Prvenstvo Srbije i Crne Gore za mladje juniore i eto prilike da Nikola i Nenad jos jednom potvrde svoj veliki talenat i izbore mesto u reprezentaciji koja ce ucestvovati na Balkanijadi.
- S obzirom na to da je Kragujevac blizu, AK “Kraljevo” ce biti jedna od najmasovnijih ekipa na ovom takmicenju - kaze trener Predrag Peca Cvijovic.


SRPSKOLIGAS METALAC POCEO PRIPREME
Pravac Bogutovac

   Trener Metalac Trgovackog Milutin Marusic izvrsio je prozivku igraca kod Lozionice i vec odredio plan i program rada za naredni period.
- Odmah krecemo sa dva treninga dnevno. Na okupu imamo 26 igraca koje u narednim danima ocekuju testiranja, pregledi ali i prva faza priprema sticanje kondicije - kaze Marusic.
U ponedeljak sledi put na sedmodnevne pripreme. najverovatnije ce baza biti Bogutovacka Banja.
- I tamo nas ceka pakleni rad, red i disciplina pre svega. Tamo cemo raditi tri puta dnevmno a to je osnov za ulazak u dobru formu. Vec 14. jula imacemo prvu i nizu kontrolnih utakmica - prica Marusic, koji jhen zacrtao 50 treninga do pocetka prvenstva u Srpskoj ligi uz sedam dana parcijalnog odmora.
Sve se planira i programira prema dogovoru postignutom po zavrsetku trke za bodove u Sumadijskoj zoni kada je Metalac bio ubedljiv i prvi prosao kroz cilj.
- Po dolasku sa priprema treniracemo na nasem stadionu i uz prijateljske meceve cekati pocetak prvenstva. Do tada cemo znati i kostur tima - porucuje Marusic, koji uz stare snage koje su ostvarile veliki uspeh u tefteru ima Ivanovica (Jedinstvo - Ub), Jankovica, (Buducnost), Josifljevica (Sloga), I. Nikolica (Majdanpek) i Slovica (Palilulac).Povratak na vrh strane
Mailbox  Ibarske novosti - e-mail

Copyright 1997-2004. Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive