Internet izdanje - 11. maj 2007. godine

  Ibarske novosti - e-mail

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" - klik za vecu sliku! Mandatar ili novi izbori - na vidiku?
Nagomilani problemi zahtevaju češća skupštinska zasedanja
„Serbianit fest”, renesansa i povratak korenima
Prinčevi u Dečjem selu na Beranovcu
Radovi i na putu Ravni gaj - Kraljevo
Knjige u magacinu, radnici bez zarada
Duhovno okrepljenje na izvoru srpske istorije
Proleće je, a mi u Srbiji!
Beskrajno carstvo dečjih igračaka
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, atletika, tenis, fudbal


POSLE IZBORA TOMISLAVA NIKOLIĆA ZA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE SRBIJE - piše Slobodan Rajić
Mandatar ili novi izbori - na vidiku?

   U nastavku konstitutivne sednice Skupštine Srbije, početkom ove sedmice, posle burne i polemične celodnevne (i „celonoćne”) rasprave, većinom glasova, za predsednika republičkog parlamenta u novom sazivu izabran je Tomislav Nikolić, narodni poslanik i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke. Od ukupno 244 prisutna narodna poslanika, za Nikolića je glasalo 142, a za Milenu Milošević, kandidata Demokratske stranke za tu funkciju, 99 narodnih poslanika, dok su tri poslanika bila uzdržana. U skladu sa izraženom polarizacijom tokom rasprave, za Tomislava Nikolića su glasali poslanici SRS, DSS, Nove Srbije i SPS, a za Milenu Milošević poslanici DS, G 17 plus, koalicije okupljene oko LDP i jedan broj poslanika nacionalnih manjina. Posle izbora Nikolića zasedanje su napustili poslanici DS-a, G 17 plus i LDP-a, ne saslušavši njegov završni govor. Skupština Srbije je u utorak popodne nastavila da radi, izborom Nataše Jovanović (SRS), Radojka Obradovića (DSS) i Milutina Mrkonjića (SPS) za potpredsednike Skupštine (DS, LDP i G 17 plus nisu dali predloge kandidata), kao i skupštinskih odbora i drugih radnih tela.
   Polarizacija oko izbora Tomislava Nikolića za predsednika republičkog parlamenta, međutim, dovela je do velike polarizacije, ne samo u Skupštini, već i na političkoj sceni Srbije u celini i mnogih nepovoljnih posledica za razvoj političkih i društvenih odnosa i procesa u ovoj zemlji. Najveća je svakako mogući prekid pregovora o formiranju nove Vlade Srbije između predstavnika stranaka „demokratskog bloka” - DS, DSS-NS i G 17 plus. Zbog Nikolićevog izbora na čelo Skupštine i podrške tom izboru koji je dala koalicija DSS-NS, Mlađan Dinkić, predsednik G 17 plus, izjavio je da G 17 plus napušta pregovore o novoj Vladi, a LDP pozvao Tadića da raspiše nove izbore. Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je u utorak i zvanično pismo predsednicima parlamentarnih stranaka „nove skupštinske većine” (SRS, DSS, NS i SPS), kojim traži da predlože mandatara za sastav nove Vlade do petka, 11. maja, uz napomenu da će u suprotnom da pristupi donošenju ukaza o raspuštanju Skupštine i raspisivanju novih izbora.
   Iako je evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio da i pored ocene o lošem razvoju događaja „još veruje u mogućnost formiranja prodemokratske i proevropske Vlade Srbije”, a Dušan Proroković, poslanik DSS-a, u emisiji RTS-a tvrdio da pregovori „demokratskog bloka” o novoj Vladi još traju, velike su mogućnosti da do konačnog dogovora ovog „bloka” ne dođe, pogotovo nakon što je G 17 plus napustio pregovore. Pod znakom pitanja je i mogućnost da kandidata za mandatara predlože SRS, DSS-NS i SPS, s obzirom na izjavu upravo Tomislava Nikolića da SRS trenutno nije zainteresovana za učešće u formiranju nove Vlade Srbije. Tako se zaista može dogoditi da posle skoro četiri meseca od izbora (21. januara) i tri meseca od verifikacije poslaničkih mandata (14. februar) Srbija ne dobije novu Vladu i da budu raspisani novi parlamentarni izbori u skladu sa zakonskom procedurom.
   Pored mogućeg održavanja novih parlamentarnih izbora koji bi, kako smo pisali u prethodnim brojevima, direktno finansijski koštali oko 20 miliona evra, brojne su i ekonomske i druge štete po Srbiju sadašnje političke krize. Pre svega, zahlađenje odnosa sa Evropskom unijom, čiji zvaničnici upozoravaju da su izborom Nikolića i kašnjenjem u formiranju demokratske vlade dobili „zabrinjavajuće signale iz Srbije”, pre svega u pogledu nastavka prekinutih procesa o asocijaciji i pridruživanju. Tu su i vesti o smanjenju direktnih inostranih investicija, padu cena akcija na berzama, početak slabljenja dinara i opasnosti od inflacije, nerealizacija NIP-a, zastoji i problemi u privatizaciji društvenih i javnih preduzeća, zaustavljanje reformi u upravi, policiji, vojsci, zdravstvu, prosveti i ostalim oblastima društvenog života... O štetama od mogućeg novog neuspeha novih parlamentarnmih izbora da i ne govorimo!?
   Sve u svemu, najnovija zbivanja u parlamentu Srbije mogla bi u narednim danima da, formalno-pravno posmatrano, dovedu do dramatičnog raščišćavanja na političkoj sceni Srbije. Pre svega, postoje dva moguća raspleta: ili da se do 15. maja odredi mandatar i formira nova Vlada Srbije, ili da, ako do toga ne dođe, predsednik Republike raspusti Skupštinu i raspiše nove parlamentarne izbore? U svakom slučaju, u trenutku kad bi trebalo da što pre počnemo da sprovodimo dogovorenih pet principa u pregovorima „demokratskog bloka”, odnosno najvažnijih pitanja Srbije, kao što je rešavanje kosovske krize, saradnja sa Haškim tribunalom i Evropskom unijom, mere za brži ekonomski i socijalni razvoj kroz povećane investicije i zapošljavanje i nastavak svih društvenih reformi, ma kakav rasplet da se dogodi, ogromna šteta građanima Srbije je već načinjena i trebaće mnogo vremena da se nadoknadi. Novo izgubljeno vreme u našim životima i razvoju Srbije sigurno nikada nećemo nadoknaditi, ali smo na takvu sudbinu, da li svojom ili tuđom krivicom - nije ni bitno, izgleda jedini u Evropi (na njen Dan) osuđeni i nikako da kao narod i država iz toga konačno izvučemo i primenimo istorijske pouke.

ZAKONSKA PROCEDURA
   Kako objašnjava Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda Srbije, po našem Ustavu i zakonu, krajnji rok za određivanje mandatara nove Vlade Srbije je 15. maj u ponoć. Predsednik Republike (Boris Tadić) do tog roka mandat za formiranje nove Vlade može da poveri kandidatu za premijera parlamentarnih stranaka koji za izbor Vlade obezbedi potrebnu skupštinsku većinu. Ako se to ne dogodi u navedenom roku, predsednik Republike donosi ukaz o raspuštanju aktuelne Skupštine i raspisuje nove parlamentarne izbore koji se održavaju u roku od 60 dana (dva meseca), odnosno do 15. jula 2007. godine, s tim što datum održavanja izbora ne može biti određen pre roka od mesec dana od dana raspisivanja. Drugim rečima, nove izbore bismo mogli da očekujemo najranije 15. juna, a najkasnije 15. jula.


PORUKE I POUKE JELENE ANŽUJSKE:
Kada braća žive zajedno


   „Mili moji, vrata vašeg doma ne zatvarajte, nego dajte od svega toga u ruke ništih i nemoćnih. Jer, onaj koji čini dobro ništemu, on Bogu pozajmljuje, a Bog je bogat u milosti i vratiće stostruko, opet na svoje mesto. Ja kažem: Ne žalite, ne štedite, jer čemu trud da sabiramo na zemlji blago, koja nam je korist od toga? Sve to, slično senci, prolazi. Jer, vrednost, veličina stvari, nije izražena samo u spoljnom izgledu, sjaju, ukrasima zlata, dragog kamenja, već u njihovoj unutrašnjoj snazi koja ih prožima. I najlepše ljudsko telo, bez treptaja snažnoga duha, malo vredi! Jer, čemu priča ako nama ne greje srce, čemu taj put ako ne vodi do hrama!?
Slušajte razumno reči ove, čeda moja. Ne odbacujte pouke vaše matere. Sećajte se da ste porod, da ste vaspitanje hrištanske vere, naroda blagovernoga, od mladosti vaše vođeni i krepljeni duhom svetim, od onih koji vam čine zlo krsnim znakom ograđivani. Brinite o onome što je od koristi dušama vašim. Vi to možete. Možete, mili moji, osim ako nećete.
Koliko je samo krasno, koliko je samo dobro kada braća žive zajedno. Jer, priča jedna kaže: Kao što roj pčela radi medni sat, tako ljubav bratska carstvo nebesko. Brat koji se deli od brata sličan je ptici koja je izletela iz svog gnezda i koja leti na druga mesta i koju lako može uloviti svaki ptičar, svaki lovac. Brat koga brat pomaže je kao visok i tvrdi grad. Bolje je zajedno, nego sam. Samome je, mili moji, teško i preteško. Dajem ovaj blagoslov i zapoved da ljubite brat brata, nemajući pred sobom nikakve zlobe. Držite se učenja božanstvenih knjiga i pouka i s radošću ispunjavajte savršene zakone Božje, da i savršenu nagradu stečete. Ustavljajte jezik vaš od kletve, ustavljajte usta vaša od prevare da vam dobro bude. A mir Božji koji prevazilazi svaki razum ljudski, neka vas utvrdi da jednim ustima, jedinim srcem slavite ime presvete Trojice: Oca, i Sina, i Svetoga duha, amin.”
(Završni monolog u izvođenju glumice Vesne Pavlović na „Danima jorgovana”)Povratak na vrh strane


KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA DS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Nagomilani problemi zahtevaju češća skupštinska zasedanja


   Građani Kraljeva i odbornici ne treba da informacije o rešavanju problema u opštini dobijaju putem medija, već je pravo i najvažnije mesto za njihovo rešavanje Skupština opštine Kraljevo, koja je najvažnija lokalna institucija, ali se njena zasedanja održavaju veoma retko - rečeno je na redovnoj konferenciji za novinare Opštinskog odbora Demokratske stranke Kraljevo, održanoj krajem prošle sedmice. Skupštinska zasedanja u Kraljevu, kako je istaknuto, u poslednje vreme po pravilu se održavaju na isteku zakonskog i statutarnog roka od jedne sednice u tri meseca, a kompletna lokalna aktivnost je prepuštena izvršnim organima - Opštinskom veću i predsedniku opštine. Za kraljevačke demokrate je to nedopustivo, jer nagomilani komunalni, ekonomski i socijalni problemi u opštini zahtevaju češća zasedanja i ozbiljnije rasprave uz donošenje konkretnih odluka i njihovu efikasnu realizaciju u praksi.
- Sa ovim problemima i veličinom opštine i visinom budžeta koji je planiran za 2007. godinu neozbiljno je da zasedanja Skupštine imamo jedanput u tri meseca. To mora brže i efikasnije da se radi - naglasio je Milan Vuković, predsednik Opštinskog odbora DS Kraljevo.
Nabrajajući neka od najvažnijih aktuelnih pitanja koja su već morala da se nađu na dnevnom redu Skupštine opštine, Vuković je najpre pomenuo razmatranje izveštaja o poslovanju opštinskih javnih preduzeća i ustanova, posebno Predškolske ustanove, čiji izveštaj o poslovanju u prošloj godini nije usvojen na sednici „opštinske vlade”, kao i izveštaj o radu Opštinske uprave na prethodnoj sednici Skupštine. Prema njegovim rečima, posebno je bitno da se razmotri realizacija „impresivnog” budžeta opštine od 24,5 miliona evra i programa uređivanja građevinskog i ostalog javnog zemljišta, prvenstveno u oblasti izgradnje komunalne infrastrukture. To su pre svega pitanja završetka započetog paralelnog mosta na Ibru i pristupnih saobraćajnica, rekonstrukcija postojećeg mosta i Ulice vojvode Putnika, izgradnja (polu)obilaznice od Kamidžore prema Ratini, izgradnja i rekonstrukcija gradskih i prigradskih ulica i seoskih, lokalnih puteva, zatim problemi privatizacije „Magnohroma” i nekih drugih privatizovanih preduzeća. Upozoreno je i da je blaga zima omogućavala veće aktivnosti u prvom kvartalu ove godine, a da se bliži i sezona letnjih gorišnjih odmora „koje bi ove godine trebalo skratiti da bi se nadoknadilo propušteno”.
Kako je istaknuto, brojni lokalni problemi i pitanja zahtevaju čak i vanredno skupštinsko zasedanje, ali odbornička grupa DS u SO Kraljevo, iako je trenutno najveća sa 11 od 70 odbornika, ne može da obezbedi trećinu potpisa za njeno održavanje, već zahteva da se ti problemi sagledaju kroz redovan skupštinski rad, ali i formiranje posebnih institucija u okviru postojećih.
- Smatram takođe da su nagomilani problemi po mesnim zajednicama i dosta loša realizacija budžeta i programa uređenja građevinskog zemljišta koje smo usvojili još u decembru 2006. godine razlog da se možda i na sednici Skupštine opštine pokrene inicijativa za formiranje zasebnog preduzeća koje bi se brinulo o zahtevima mesnih zajednica i svakog pojedinca sa teritorije opštine Kraljevo za rešavanje ovih komunalnih problema. To bi zapravo bio deo današnje Direkcije za planiranje i izgradnju koji bi bio formiran kao direkcija za izgradnju po mesnim zajednicama, pre svega infrastrukturnih objekata. To nije nagomilavanje nove administracije, povećavanje broja zaposlenih, to je jednostavno samo operativniji rad... Ovo je i uspešna praksa iz okolnih opština, Kragujevca, Čačka, tako da mislim da bi i kod nas sigurno bila bar bolja situacija u brzini realizacije tih potreba mesnih zajednica u izgradnji infrastrukturnih objekata - predložio je Vuković, naglasivši da velika površina i razuđenost opštine Kraljevo zahtevaju i daleko veću aktivnost na razvijanju lokalne, ali i regionalne i magistralne putne, telekomunikacione i druge infrastrukturne mreže, i veće zahteve u tom smislu sa lokalnog prema republičkom nivou.
Vuković je ukazao i na značaj predstojećih izbora za organe mesnih zajednica na području opštine Kraljevo i s tim u vezi apelovao:
- Ovom prilikom bih takođe pozvao sve građane opštine Kraljevo s pravom glasa da 20. maja, kada su zakazani izbori u mesnim zajednicama opštine Kraljevo, u što većem broju izađu na zborove građana i biraju pre svega ljude koji su pre svega spremni da odvoje deo svog vremena za rešavanje najvažnijih komunalnih problema svake mesne zajednice pojedinačno. Što se tiče DS-a, to je zaista životno, a nikako političko pitanje, a ukoliko je potrebna nekakva tehnička podrška, pa i u smislu onog javnog poziva, DS stoji na raspolaganju opštini Kraljevo.
Odgovarajući na novinarsko pitanje o mogućnostima uticaja DS u SO Kraljevo, Vuković je podsetio da je po Statutu i Poslovniku o radu SO neophodno da inicijativu za vanredno zasedanje potpiše najmanje trećina od ukupog broja odbornika i da to sama DS sa svojih 11 odbornika ne može da učini, pa je ranije apelovala na vladajuću koaliciju da ona sazove vanredno zasedanje.
- Mi bismo svakako to učinili da imamo potreban broj, ali, s obzirom da smo opoziciona stranka, a da su opozicione stranke SPS i SRS sa kojima DS ne želi ni u dobro ni u zlo, ne tražimo niti očekujemo njihovu podrušku u toj inicijativi. Drugi moj komentar je da vladajuća koalicija i pripadnici njenih odborničkih grupa, kada god DS krene sa konkretnom kritikom, sa jasnim dokazima itd. i uđe u skupštinsko zasedanje sa polarizovanim stavovima po pojedinim pitanjima, svojim otvorenim nastupom napravimo koheziju među njima i oni jednostavno donose odluke koje nisu u skladu ni sa zakonom ni sa Statutom opštine. To smo u par navrata u prethodne tri godine i institucionalno dokazivali i prosleđivali, ali, podsećam, Ministarstvo za lokalnu samoupravu je pod DSS-om i u principu pod Vladom koja je odslikavala stanje ovde u opštini Kraljevo, osim što oni ovde imaju i DHSS, a gore su imali SPS koji ih je manjinski podržavao. Tako sada institucionalni mehanizmi nisu na strani Demokratske stranke, već na njihovoj, ali to može da bude razlog da građani na narednim izborima koji moraju da se održe do kraja godine, bar po Zakonu o sprovođenju Ustava, i te kako odmere i ocene tu njihovu neodgovornost u obavljanju vlasti.


SAOPŠTENJE
Ne likujemo što smo bili u pravu


   Povodom izbora noćnog predsednika Skupštine Srbije i svih posledica koje su već počele - od enormnog rasta evra do zastoja na evropskom putu - podsećamo građane Kraljeva da je Liberalno demokratska partija ukazivala na ovakav razvoj događaja ako građani ne prepoznaju kuda vodi Koštuničino zbližavanje sa Novom Srbijom, radikalima i socijalistima. Upozoravali smo predsednika Tadića da Demokratska stranka Srbije nije stranka demokratske orijentacije i pozivali na bojkot malog noćnog ustava, koji je bio generalna proba za scenario koji je realizovan one kobne noći kada su povampirene aveti srpske tragične prošlosti zasele u fotelje iz kojih će nas ponovo vući u ponor.
Ne likujemo što smo bili u pravu, jer opasnost u koju smo svi dovedeni ne dozvoljava bilo kakavu radost i optimizam.
   Opštinski odbor Liberalno demokratske partije u Kraljevu opominje građane da isti vetrovi i ovde duvaju i nagoveštavaju i opštinski uz državni krah. Kraljevo je puno investicija od peska i magle, predizbornih građevina kod kojih će manja šteta biti ako ne budu završene: most bez dolazne i odlazne saobraćajnice; pružni prelaz u Staroj čaršiji koji je opasniji sa rampom koja je stalno u kvaru nego što je bio bez nje; sa brigom za Kosovo i Srbe sa Kosova, kojima se, na primer u Vitanovcu, ne dozvoljava priključak na vodu pa im ne preti, već sedam godina žive u humanitarnoj katastrofi... Vladajuća elita u Kraljevu peče vola i plaća pevače sumnjivih kvaliteta negujući najniže strasti kod građana Kraljeva, umesto da se pobrine za dve umetničke škole, muzičku i likovnu, koje daju izvanredne rezultate, a nemaju školskog prostora. Zbog nesposobnosti da donese prave odluke radi kontrolisanja broja napuštenih pasa njihovom sterilizacijom i kažnjavanjem nesavesnih vlasnika, opština Kraljevo daje silne milione građanima kao naknadu za ujede i time novac poreskih obveznika baca u bunar bez dna. Diletantskim potezima u privredi, hiljade i hiljade radnika ne prima plate mesecima, pa i godinama. Na svim, i na sitnim i na krupnim stvarima, opštinsko rukovodstvo pokazuje da ne zna šta mu je raditi, ili zna - ali za sebe, a ne za građane.
   Opštinski odbor Liberalno demokratske partije u Kraljevu ističe da je članovima ove partije uvek bila čast što su na strani istine, hrabrosti i progresa, a da je ta čast naročito ovih dana izašla na videlo, jer se obistinilo sve što je iz LDP-a poručivano. Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da je ovih dana Liberalno demokrataska partija dobila dosta novih članova, pa pozivamo i vas da nam se pridružite u borbi za novu i bolju, za evropsku Srbiju.
Opštinski odbor Liberalno demokratske partije u Kraljevu


U HRAMU SVETOG SAVE U KRALJEVU
DS proslavila Đurđevdan


   Članovi Demokratske stranke, pored centralne proslave Đurđevdana, održane u Zrenjaninu, slavili su svoju slavu i u Kraljevu. U hramu Svetog Save, u nedelju, 6. maja, članovi DS i Demokratske omladine, uz domaćinstvo Ljubiše Simovića, potpredsednika Opštinskog odbora DS Kraljevo, sa svojim gostima, tradiocionalno su proslavili Đurđevdan, uz sečenje slavskog kolača i ostale slavske običaje.


AKCIJA OMLADINE DSS KRALJEVO POVODOM DANA EVROPE
„Sa Kosovom u Evropu”


   Povodom 9. maja, Dana Evrope, omladina kraljevačkog Opštinskog odbora DSS-a organizovala je akciju druženja sa sugrađanima. Na štandu na centralnom gradskom trgu prolaznicima je deljen propagandni materijal, a aktivisti Omladine DSS objašnjavali su prednosti uklaska Srbije u Evropsku uniju. Osnovna poruka mladima je da podrže integraciju Srbije sa EU, jer to znači veće mogućnosti za njihovo obrazovanje i zaposlenje, brži privredni razvoj i viši životni standard stanovništva.
   - Evropa za sve nas predstavlja integraciju u neki bolji život i za nas mlade posebno mogućnosti za veće zaposlenje, studije u inostranstvu - istakla je Lidija Knežević, predsednik Omladine OO DSS Kraljevo.
   Akcija Omladine DSS je u čitavoj Srbiji organizovana i pod sloganom „Sa Kosovom u Evropu” i, prema rečima Lidije Knežević, na ovaj način podmladak DSS-a daje punu podršku odbrani „prava na bezbedan život Srba na Kosmetu” i da ova južna srpska pokrajina kao „srce Srbije” ostane i dalje u sastavu Republike Srbije.Povratak na vrh strane


ODRŽANA PETNAESTA KULTURNO-TURISTIČKA MANIFESTACIJA „DANI JORGOVANA” - piše Slobodan Rajić
„Serbianit fest”, renesansa i povratak korenima


   Tradiconalna kulturno-turistička manifestacija „Dani jorgovana”, koja se održava u slavu vekovnog srpsko-francuskog prijateljstva i u čast francuske princeze i srpske kraljice Jelene Anžujske, uz svoju jubilarnu, 15. godišnjicu postojanja, ove godine je prvi put prerasla u svojevrsni festival renesansne i etno muzike pod nazivom „Serbianit fest”. Manifestacija je održana u subotu, 5. maja, a centralni program priređen je u srednjovekovnom gradu-tvrđavi Maglič u Ibarskoj klisuri - Dolini jorgovana. Pred većim brojem posetilaca iz Kraljeva, Beograda, Smedereva, Čačka, Kragujevca i drugih gradova Srbije, muzički deo programa maestralno su izveli ansambl „Renesans” iz Beograda, etno (pevačke i folklorne) grupe iz Ratine, Žiče, Ušća, Mrčajevaca, Čačka i Muzičke škole iz Kraljeva, solisti Ljuba Manasijević, melod i pojac iz Beograda, Svetlana Stević, narodni pevač iz Beograda, frulaš Srećko Perčević iz Aleksandrovca (pobednik festivala frulaša u Preljini), Slobodan Dimitrijević, narodni gajdaš iz Gadžinog Hana i Radovan Peković Peko, narodni guslar iz Kraljeva.
U dramskom delu programa goste su i ovog puta zadivili Vesna Pavlović (u ulozi Jelene Anžujske), Momir Bradić (Stefan Nemanja), Nebojša Vranić (kralj Uroš Prvi) i Mile Nedeljković (arhiepiskop Danilo Drugi). Nastupio je i pesnik Gradimir Jovović Jovo Gružanin iz Čikaga, učenici Srednje umetničke škole iz Kraljeva uradili su izvestan broj slika među zidinama Magliča, dok su program uspešno vodili Ana Jerotijević i Predrag Pavlović, glumci Kraljevačkog pozorišta. Čitav program su kao scenaristi i režiseri osmislili Milan Glišović i Momir Bradić.
Centralni program na Magliču najpre počasnim plotunom iz drvenog srednjovekovnog topa, a zatim i prigodnim govorom, otvorio je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, koji je pored ostalog istakao:
- Okupili smo se danas da se još jednom poklonimo senima naših predaka koji su se ovde sklanjali pred najezdom turskih osvajača. Zub vremena nije mnogo naudio ovom srednjovekovnom utvrđenju i ostavio nam je na dar da se sećamo ko smo i čiji smo i da pokušamo da vratimo sjaj ovom mestu. Sa malim ulaganjima možemo napraviti opet da zablista crkva Svetog Đorđa, da ove tvrđave umesto vojnika sada budu pune turista koji će se diviti lepotama opštine Kraljevo, Ibarskoj dolini, odakle puca pogled na stari Carigradski put, i da se jedanput okrenemo onome što je krasilo Srbe kroz vekove i na ovim vremenskim vetrometinama ih očuvalo. Drago mi je i mislim da bi naši preci bili ponosni da vide danas ovoliko ljudi među ovim zidinama koje su mnoge očuvale u životu, a čiji smo danas i mi potomci. Možda, da nije bilo ovih zidina, ne bi bilo i nekog od nas. Ovo je jedna od najvećih balkanskih i evropskih misterija. Sem što se zna da su se ovde sklanjali nejač i srpski ratnici pred nadmoćnim osvajačima, ne zna se tačno ko je ovo srednjovekovno utvrđenje podigao. Kada želimo da se podsetimo kralja Uroša i njegove supruge Jelene Anžujske i njihovih sinova Dragutina i Milutina, koji su najveći zadužbinari i ktitori Nemanjića i podigli najveći broj manastira i crkava u našoj zemlji, onda je logično da ovaj prvi festival renesansne i etno muzike napravimo ovde i da se trudimo da svake godine dodamo po jedan novi „kamenčić” i da svaki novi festival bude lepši i veličanstveniji.
U ime Žan Fransoa Terala, novog franscuskog ambasadora u Beogradu, skupu u Magliču obratio se njegov izaslanik, pomoćnik i koordinator za kulturu Bernoa Šnajder, koji je pored ostalog izrazio svoje divljenje lepotama Magliča, manastira i čitavog kraja i naglasio da je ovo veličanstven događaj koji zaslužuje da postane evropski i da će Francuzi, u znak vekovnog prijateljstva sa Srbima, da sa svojim stručnjacima pomognu da Maglič preraste u fantastičan spomenik koji će na festivalu, ali i stalno, okupljati turiste i kulturne radnike. Predsednik opštine dr Miloš Babić predao mu je u znak sećanja na ovaj događaj sliku Magliča kraljevačkog slikara Stevana Arsića Stiva i knjigu o Jeleni Anžujskoj.
Naravno, nije izostao ni turistički deo manifestacije, jer su brojni učesnici mogli da razgledaju pored Magliča i okolne manastire (Žiču, Studenicu, Gradac...), predivnu Ibarsku klisuru, da uživaju u srpskim kulinarskim specijalitetima, posebno Miluna Tošića iz Mrčajevaca (kupus i pasulj iz zemljanog lonca), da nabave pokoji suvenir i da se dive vratolomijama na talasima Ibra rafting kluba „Splavari iz Doline jorgovana”.
Inače, ovogodišnja manifestacija „Dani jorgovana” započela je na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, gde su u prepodnevnim satima publiku i goste oduševili mališani iz Predškolske ustanove „Olga Jovičić Rita”, koji su u prekrasnoj nošnji i sa vencima oko glave izveli program pod nazivom „Đurđevdan”, posvećen istoimenom verskom pravoslavnom prazniku. Tom prilikom predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić, kao i prisutne delegacije, položili su cveće na Spomenik srpskim ratnicima, a ansambl „Renesans” izveo deo programa iz svog bogatog repertoara.
Na putu prema Magliču, karavan „Dana jorgovana” svratio je u manastir Žiču, gde su se brojni gosti, među kojima su bili i Šarl Filip de Orlean, počasni princ od Anžuja, i knez Aleksandar (Pavlov) Karađorđević, upoznali sa istorijatom i predivnim izgledom ovog našeg, jednog najlepših spomenika srednjovekovne kulture, koji upravo slavi osam vekova postojanja.
Manifestaciju su uspešno organizovali Društvo „Sveta Jelena Anžujska” i Skupština opštine Kraljevo koji, pored obnove i dogradnje Magliča, raznim drugim sadržajima, planiraju da iduće godine „Serbianit fest” preraste u međunarodni festival.

NOVE SADNICE JORGOVANA
Izaslanik francuske ambasade Bernoa Šnajder i Vukica Đurđevac-Grujić, književni prevodilac i predstavnica Akademije „Ivo Andrić”, zasadili su u dolini ispod Magliča, u blizini mesta gde bi trebalo da bude postavljen spomenik Jeleni Anžujskoj, nove sadnice jorgovana. To simbolično treba da predstavlja nastavak tradicije i vekovnog srpsko-francuskog prijateljstva kroz manifestaciju „Dani jorgovana”.

POKUŠAJ ZLOUPOTREBE
Na ,,Danima jorgovana” dogodio se i skandal, kada je Vesna Jugović, direktor Agencije „Miss YU”, za nastup svojih „missica” i proglašenje miss ove manifestacije pisanim putem tražila 600.000, a usmeno 1,1 milion dinara, dok je za troškove čitave manifestacije sa 100 učesnika opština odobrila nešto više od 300.000 dinara!? Nezadovoljna odbijanjem, Jugovićeva je, mimo protokola, umesto na Maglič, posle posete Žiči, prinčeve Šarla Filipa i Aleksandra (Pavlovog) Karađorđevića odvela u Progorelicu i manastir Gradac.Povratak na vrh strane


POSETA NA VISOKOM NIVOU - piše Anđelka Milošević
Prinčevi u Dečjem selu na Beranovcu


   U okviru projekta „Obnova Doline jorgovana”, prošlog petka su SOS Dečje selo na Beranovcu posetili prinčevi, nj. k. v. Aleksandar (Pavlov) Karađorđević i nj. k. v. Šarl Filip od Orleana, počasni vojvoda od Anžuja, sa suprugom, i drugi brojni gosti. To je bila prilika za druženje, ali i da visoki gosti saznaju kakvu pomoć oni mogu da pruže SOS Dečjem selu. Zajedno sa decom goste je dočekala i upoznala ih sa organizacijom života i rada u ovoj instituciji Vesna Jokanović, direktor SOS Dečjeg sela. Ona je istakla da „kao i sva deca, tako i ova Beranovca uvek vole goste, a kad su to prinčevi i princeze, onda je to više nego interesantno”.
I njihova kraljevska visočanstva Aleksandar Karađorđević i Šarl Filip bili su obradovani dočekom jer su mališani SOS sela za njih priredili zanimljiv kulturno-umetnički program.
- Ovo je divno mesto gde ima puno dece kojoj je trebalo pomoći, ali znam da ima još mnogo dece kojoj je pomoć neophodna. Zato smo mi došli u Srbiju da pomognemo, ne samo deci, već i drugim ljudima kojima je pomoć potrebna - izjavio je princ Šarl Filip.
I srpski princ Aleksandar (Pavlov) Karađorđević je ukratko izneo utiske o ovoj poseti:
- Dolazim ovde već dve godine i svaki put vidim da ima neki novi put, most koji se popravi, mada je na ovom starom sada strašna gužva. Deca su divna, ljudi su divni i zadovoljni smo ovom posetom.
Domaćin brojnoj delegaciji, u kojoj su bili i Vesna Jugović sa svojim „YU missicama”, načelnik Raškog upravnog okruga dr Ljubiša Jovašević, rekao je da ova poseta našem gradu ima višestruki značaj.
- Ove posete su u svakom slučaju značajne sa nekoliko aspekata. Jedan od tih aspekata jeste humanitarna pomoć i podrška određenoj populaciji. Drugi značaj je dosta širi, s obzirom na to da je ovde i predstavnik „Simensa”, koji pruža mogućnosti uspostavljanja poslovnih veza i kontakata. Naravno, tu je i kulturno-umetnički sadržaj uz podršku nj. k. v. kneza Aleksandra, koji je i pozvao svoje prijatelje, uključujući i naslednika francuskog prestola, smatrajući da i oni sa svoje strane, svojim kontaktima u Parizu, mogu da ubrzaju uspostavljanje tih kontakata i saradnje - naglasio je dr Jovašević.
Posle upoznavanja sa decom i načinom rada u SOS Dečjem selu gosti su obišli njihove domove, odnosno porodice sa kojima žive.


NA RASKRSNICI VREMENA
Rekvijem za Jelenu Anžujsku


   Ibar huči i probija se kroz ždrelo klisure.
Kao orlovsko gnezdo na strmoj steni, iznad ušća Brveničke reke u Ibar, zgrčio se mali grad Brvenik. Njegov gospodar, zahumski knez Vojislav Vojinović, lagano uzjaha na konja i sa svojim slugama krenu uskom stazom prema gradačkoj crkvi. Meki udar kopita i razigrani vetar kao da uporno ponavljahu mukli šapat uznemirenog monaha iz manastira Gradca. Njemu se mrtva kraljica Jelena beše javila u snu i naredila da joj telo izvade iz blata, da ga polože u ćivot i postave pred oltar njene zadužbine. Veliki se strah beše uvukao među Srbe, i to sada, tri godine nakon njene smrti.
Vojislavu pred očima, kao vatre nebeske, planuše slike prošlosti...
On beše odani ratnik Jeleninog muža, kralja Uroša Prvog. Ovaj je stupio na presto 1243. godine, a 1244. je došla Jelena iz vladarske porodice Napulja u Francuskoj, i to kao njegova treća žena. Prva žena mu je bila Katarina, kćer sicilijanskog kralja, a druga, takođe Jelena, kćer bugarskog kralja Mihajla. Uroš Prvi, zvani Hrapavi, odnosno Sopoćanski i Veliki kralj, od Jelene je stvorio prvu srpsku kraljeicu u istoriji nemanjićke države.
Ali, Velikog kralja je stalno mučio nemir saznanja da njegovu kraljicu prožima duboka čežnja za morem, letom galebova i visokim čempresima. Kraljica o tome nije govorila mužu, ali se u njemu uvrežio nemir da dragoj Jeleni bar nekako nadoknadi ljubav prema moru. I dok je kraljica brižno negovala Milutina i Dragutina na dvoru u Brnjacima, Uroš podiže sva sela u donjem toku Ibra, u predelu Ukletih strana. Srbi su se jedva odlučili da zađu u strmine koje se skoro uspravno dižu iz korita stešnjene reke. Tu, među ove strane, nekada je noću zalutao odred rimskih legionara, a vojnici, priterani nečastivim mračnim silama, strmoglavili su se u hladne talase Ibra. Još ponekad su Srbi u gluvoj noći slušali nemoćan urlik vojnika. Ali, Kralj je morao da se sluša! Samo Srbi nisu mogli čudu da se načude zašto on tako nešto ludo radi. Krčio je grabovu šumu na Ukletim stranama da bi zasadio nekakvo šiblje koje nikada to tada nisu videli.
Posle toga prođoše tri zime i zaboravi se težak rad u Ukletim stranama. A četvrte godine, tek što proleće zaiskri u dolini oko Ušća, pronese se glas da Kralj i Kraljica dolaze da zahvale ljudima na predanom radu. I zaista! Jednog sunčanog dana dok se dolina kupala u raskošnoj svetlosti, dojaha na konju Jelena Anžujska i pozdravi sve Srbe. Uroš Hrapavi je povede nizvodno Ibarskom klisurom. Odjednom, pred zbuljenom kraljicom, planuše Uklete strane. Behu prepune plavetnila rascvetanog jorgovana s mestimično belim grozdovima cveća, kao da galebovi kruže nad pučinom! Jelena je zanemela, a dvorani zastali pred veličanstvenim prizorom. Samo se kralj smeškao:
,,U Raškoj nema mora!”
Očarana kraljica jedva progovori:
,,Ove strane su lepše od svih mora na svetu. Hvala ti, moj kralju. Ovo više nisu Uklete, već Dobre strane!”
I Vojislav Vojinović se priseti da su i danas grozdovi belih jorgovana, kao nemirni galebovi, leteli nad plavetnilom Dobrih strana. Tako je bilo i 1276. godine, kada je Uroš Prvi pokorio Dubrovačku republiku, a Jelena Anžujska zastupala Dubrovnik u pregovorima sa svojim suprugom, Velikim kraljem. Iste te godine njegov sin Dragutin, uz pomoć ugarskog kralja, na Gatačkom polju pobedio je oca Uroša i zbacio ga sa prestola. Tada ga je Vojislav primio u svoje Zahumlje, gde se kralj zamonašio i sledeće godine umro kao monah Simeon. Dragutin je toliko daleko otišao da je na Deževskom saboru 1282. godine podelio Srbiju na dve kraljevine, njegovu i Milutinovu. Milutin je još bio maloletan, pa je Jelena Anžujska od Sabora dobila dužnost njegovog regenta. Vojislav je ostao uz kraljicu i postao njen veliki vojskovođa.
Ipak, ove tople majske večeri, leta gospodnjeg 1317, ostareli Vojislav se prisećao mnogih dvorskih tajni prohujalog vremena.
Znao je da se Jelena Anžujske nije zamonašila kad i njen suprug Uroš Prvi, što je bio običaj u vladarskoj porodici Nemanjića. Učinila je to mnogo kasnije i to u benediktanskom manastiru Svetog Nikole u Skadru, na imanju svoje porodične loze. A ti rimokatolici behu zakleti neprijatelji pravoslavaca i njihovu crkvu nazivahu šizmatičkom. Arhiepiskop srpske pravoslavne crkve Danilo Drugi se toliko trudio da katolicima preotme Jelenu Anžujsku, pa je i govorio da je ona pred samu svoju smrt primila pravoslavnu veru u svom dvorcu Brnjacima kod Zvečana. Ipak, Vojislav je večeras shavatio da je Jelena uvek bila i ostala monahinja katoličkog monaškog reda.
Jer, stvarno, Jelena beše pokopana u zemlju pored manastirske crkve Gradac, koju je pripremila za svoju grobnicu. Ta grobnica beše napravljena za dva ležaja i pri vrhu tako izdubljena da glave pokajnika mogu da leže jedna pored druge. Jelena je to uradila u želji da se do nje sahrani kralj Uroš. Vojislavu je bilo jasno da crkva tu njenu posmrtnu kombinaciju nije odobrila s obzirom na to da je Veliki kralj ostao da leži na odoru u Sopoćanima, a ona u blatu pored svoje zadužbine. I sada on treba da donese mir Srbima koje unespokoji kazivanje gradačkog monaha...
U beskraju tame neočekivano planuše baklje. Svetlost iscepa tvrdi mrak i pred Vojislavom puče blistavi hram. Povorka, vođena modrim plamenovima luča, zaustavi se. Tu je već bio arhiepiskop srpski Danilo i Sveti Sinod igumana, sveštenika i monaha. Stari ratnik se primaknu bliže. Raški mitropolit Pavle je nad telom Jelene saborski služio, iz groba ga izvadio i položio u ćivot ispod Hristove ikone pred oltarom gradačke crkve. Još je rekao da je telo prepodobne, svete i blažene Jelene mirisalo mirisima, da je celokupno, posvećeno, neukaljano i svetačko!
Prekaljeni ratnik Vojislav Vojinović nije verovao svojim očima i ušima... Obuze ga strah... Ova neobična, gluva noć leta Gospodnjeg 1317. sigurno će mu doneti posvećenje! Ili, užas greha! On uzjaha i ponovo sklopi mrak za sobom.
U vrhovima visokih smrča zlokopno fijuknu noćni vetar.
Nekada kasnije, neko i nekuda neznano je odneo mošti Jelene Anžujske.
Vo vek i vekov vekova! Amen!
Zoran MilenkovićPovratak na vrh strane


REKONSTRUKCIJA PUTNE INFRASTRUKTURE NA MAGISTRALNIM PRILAZIMA - piše Ljubiša Lešević
Radovi i na putu Ravni gaj - Kraljevo

   Osim rekonstrukcije deonice starog puta Kraljevo-Čačak, u toku je i kompletna sanacija deonice Ravni gaj - Kraljevo na magistralnom putu Kragujevac-Kraljevo. Saobrađaj se odvija otežano, a vozila se naizmenično propuštaju jednom saobraćajnom trakom, uz zastoje od po desetak minuta.
Ekipe Preduzeća AD „Putevi” Užice na ovom putnom pravcu rekonstruišu deonicu dugu 34 kilometra, a radovi se izvode po fazama. Kako kažu izvođači radova, prva faza je trenutno u toku i obuhvata proširenje kolovoza na 6,60 metara, druga je skidanje asfalta postojeće kolovozne konstrukcije koja je u lošem stanju i tamponiranje, a treća novo asfaltiranje.
   Radovi se istovremeno obavljaju na više lokacija. Kroz Vitanovac se proširuje kolovoz, kroz Vitkovac grade proširenja na mostovima, a na deonici od Pečenoga do Guberevca već je skinut i površinski sloj i za desetak dana bi trebalo da počne i asfaltiranje.
   Projektnom dokumentacijom predviđeno je da se asfaltiranim proširenjima urede i sva autobuska stajališta na ovoj deonici puta Kraljevo-Kragujevac. Rekonstrukciju izvodi više od 150 radnika na terenu, pedesetak u asfaltnim bazama, i više od 60 vozila teške mehanizacije. Putari su na ovoj deonici radili i za prvomajske praznike, rade i subotom i nedeljom i noću, da bi se ispoštovao predviđeni rok za završetak radova - 30. septembar 2007. godine.
Inače, vozačima se zbog radova na ovoj deonici preporučuje da koriste alternativni pravac Kraljevo - Adrani - Mrčajevci - Ravni gaj - Kragujevac.
   Kao što smo u prošlom broju pisali, u toku su radovi na rekonstrukciji starog puta Kraljevo- Čačak, od podnožja Ružića brda do Samaila, u dužini od osam kilometara. Trenutno se radi na deonici Bukovički most - Samaila. Putari upozoravaju vozače da su zbog ovih radova mogući kraći, ali i višečasovni zastoji, pa im se takođe preporučuju alternativni pravci.

ASFALTIRAN DEO OBILAZNICE
Ovih dana završeno je i asfaltiranje dela buduće kraljevačke obilaznice na levoj strani Ibra, od Kamidžorskog mosta do novog mosta na Ibru.
Radovi na obilaznici na desnoj strani obale Ibra prema Ratini se nastavljaju.


POLJOPRIVREDA
Padavine pogoduju usevima


   Kiša koja je obilno padala prošle nedelje i ponedeljka od velikog je značaja za zasejane useve, ali i nezavršenu prolećnu setvu u okolini Kraljeva. Prema podacima Meteorološke stanice, samo u nedelju u noć na području Kraljeva palo je šest litara, u ponedeljak još dvanaest litara vode po kvadratnom metru, a prethodnih dana četiri litra.
   Poljoprivredni stručnjaci ocenjuju da će ova vlaga u zemlji pomoći nalivanju biljne mase i roda pšenice i drugih strnih žita i doprineti nicanju već zasejanog kukuruza. Agronomi upozoravaju da je poslednji trenutak za setvu kukuruza. Voćarski zasadi su u nešto boljem stanju zbog dubljeg korenovog sistema, ali generalno, zbog blage zime i prethodne prolećne suše, vegetaciji nedostaje još vlage. Povoljno je što meteorolozi najavljuju da će se i narednih dana zadržati nestabilno vreme sa mogućom kišom.
   Grad koji je u nedenju posle ponoći probudio mnoge Kraljevčane, prema informacijama sa terena, padao je samo na gradskom i prigradskom području i nije naneo veće štete poljoprivredi na seoskom području.Povratak na vrh strane


ŠTRAJK ZAPOSLENIH U KRALJEVAČKOM „SLOVU” - piše Slobodan Rajić
Knjige u magacinu, radnici bez zarada


   Radnici kraljevačkog preduzeća „Slovo” od prošle sedmice su zbog neisplaćenih višemesečnih zarada, po kom osnovu im preduzeće duguje 22 miliona dinara, u generalnom štrajku.
„Slovo” je privatizovano 2003. godine i do prošle godine, kako kažu radnici, radilo se u tri smene „punom parom”. Međutim, tada su nastali problemi u poslovanju i poslednja zarada isplaćena im je za prvi deo juna 2006. godine!? To je bio razlog da 3. maja 2007. godine zaustave mašine i prestanu da rade, jer im data obećanja za isplate zarada u aprilu nisu ispunjena. Sindikat je organizovao generalni štrajk do isplate zaostalih zarada, ali sa poslodavcem još nema pravih pregovora, a radnici više nikom ne veruju, čak sumnjaju da on želi da „kupi vreme dok se firma ne proda”, a to može da traje u neizvesnost, možda godinu ili dve.
S druge strane, poslodavac, Narodna knjiga” iz Beograda, koja je kupila ovo preduzeće, tvrdi da je došlo do raskoraka između proizvođača i kupaca, da su se obaveze prema dobavljačima gomilale, knjige proizvodile, a žiro-račun došao u blokadu.
- Očekujem da ćemo ove probleme razrešiti, ali da bi se sve to razrešilo, treba nam dva-tri meseca. Pokušavamo da preko naših poslovnih banaka obezbedimo neke bankarske kredite, tako da makar u jednoj meri saniramo postojeće stanje i da stvorimo neke preduslove za dalji normalan rad - kaže Ljubomir Vujović, direktor „Slova”.
Za to vreme radnici „Slova” pokušavaju da isplivaju iz dugova i kredita u koje su ušli dok je firma dobro poslovala i da nekako prežive i obezbede golu egzistenciju. Da paradoks bude veći, u magacinima „Slova” skladišteno je više od milion primeraka kljnjiga koje, nažalost, nisu stigle do čitalaca. Zbog velikog broja lagerovanih knjiga, osnovne i srednje škole u „Slovu” mogu da kupe kvalitetne knjige u tvrdom povezu po najpovoljnijoj ceni od samo 99 dinara. U međuvremenu, štrajk u „Slovu” će trajati sve do ispunjenja zahteva, kažu radnici.


,,MAGNOHROM” - piše Dragan Vukićević
Agonija se nastavlja


   Oko 2.200 radnika „Magnohroma” i dalje je u štrajku. U ponedeljak je predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić, shodno prvomajskom dogovoru sa delegacijom radnika, u Beogradu obavio niz razgovora, a već u utorak o tome izvestio „magnohromce”. Doneo je nimalo ohrabrujuće informacije, jer su njegove mogućnosti limitirane, a sva nadležnost je u rukama Agencije za privatizaciju.
U utorak je na račun preduzeća uplaćeno 500.000 evra za isplatu 60 odsto plata, pošto je poslednja isplata u visini 40 odsto bila uoči Vaskrsa. U utorak je radnike posetila i delegacija Agencije za mirno rešavanje sporova, koja je utvrdila da su radnici u pravu i, kao rezultat toga, uslediće niz tužbi radnika na adresu vlasnika „Magnohroma”, ali i menadžmenta, sadašnjeg i bivšeg, pošto su se radnici radi boljitka preduzeća svojevremeno, a pre privatizacije, odrekli potraživanja.
Za četvrtak je u Beogradu bio zakazan razgovor tri sindikata i predstavnika štrajkačkog odbora.
Inače, slavina za gas je odavno zavrnuta, a dugovanja za utrošak električne energije i vode narasla u toj meri da „Magnohromu” predstoje nova isključenja.
Poslednje pare koje su dobili zaposleni isplaćene su i to 40 odsto od plate, uoči Vaskrsa, tako da su „magnohromci” „proslavili” i Praznik rada praznih džepova.
Naš sagovornik upozorava da se odnosi između samih radnika pooštravaju i ne isključuje mogućnost i većeg ekscesa od svakodnevnih svađa ili tuče koja se dogodila pre desetak dana.
Dodatnu pometnju unosi i podatak da su dva postojeća sindikata dobila po 40.000 evra na ime zaostale sindkalne članarine, pa se podeljeni radnici pitaju kako je moguće da ta dva sindikata dobiju istu svotu novca, uprkos razlici u broju članova. U međuvremenu, formiran je i treći sindikat, UGS „Nezavisnost”, koji već ima oko 300 članova, uglavnom radnika koji su napustili ona dva reprezentativna.Povratak na vrh strane


SINDIKAT ,,NEZAVISNOST” “IBARSKIH NOVOSTI” U POSETI STUDENICI - piše Ivan Rajović
Duhovno okrepljenje na izvoru srpske istorije

   • Uoči prvog maja, mada sasvim nevezano za ovaj diskutabilni datum, stekli su se uslovi da Sindikat “Nezavisnost” JP ,,Ibarske novosti" u delo sprovede svoj dugo planirani naum, da organizuje izlet za svoje članove i članove njihovih porodica, kao u neka stara dobra vremena, kada je bilo mnogo manje netrpeljivosti, a mogo više zajedništva, zajedničkih akcija i druženja, dakako. Sve je organizovano dosta brzo, zahvaljujući našim prijateljima, neću reći sponzorima, koji su nam izašli u susret sa toliko razumevanja kao da su samo to čekali, da im se obratimo. Dobar početak i dovoljan razlog da povratimo izgubljeno uverenje da u ovom gradu još uvek ima onih koji su zadržali neke od najlepših ljudskih osobina - ljudskost i razumevanje

   Krećemo dosta rano mini-busom kojim nas je, sa sve vozačem, ,,častio" ,,Autotransport”. Vozilo je izvanredno, moderno, udobno i lepo, a vozač Mošo Dugalić, sjajan momak, odmah postaje, i do kraja ostaje, sastavni deo ekipe, na svoje i naše zadovoljstvo. U prtljažniku imamao nešto provijanta i pečeno prasence od dvadeset pet kila, poklon našeg regionalnog poverenika Milana Trikoša. Sve to obećava sasvim prijatan i sadržajan dan.

DORUČAK U RESTORANU “JADRAN”
Već u Ušću kod poznatog buka ,,Grmčić" u kafani ,,Jadran" zastajemo da predahnemo, po dogovoru. Tu nas dočekuje delegacija Sindikata ,,Ibarskih rudnika” sa predsednikom Goranom Nikolićem, lično. Osoblje restorana je ljubazno, neusiljeno i raspoloženo. Naravno, ni nama ne manjka dobrog raspoloženja, naročito posle izvrsne tepečke rakije, domaćeg specijaliteta koji konzumiramo kao aperitiv, uz Odmenjsku vodu. Stiže i prvoklasni roštilj u zavidnim količinama. Sve sami ušćanski brendovi. Postaje nam jasno da će naš izlet, pored rekreativne, imati i turističku, a možda i još neku novu dimenziju. No, to samo doprinosi uživanju.
U pozdravnom govoru, ili zdravici, Goran Nikolić, koji je sve ovo organizovao, ističe neobično dobru i dugogodišnju saradnju ,,Ibarskih novosti" i rudarskog Sindikata iz Baljevca, naročito u trenucima kada je rudarima bilo najteže i kada su, uglavnom ostavljeni od svih, od Vlade tražili svoja zagarantovana prava na rad i život. Tada su ih samo ,,Ibarske novosti" zdušno podržavale, stajale na njihovoj strani, a pojedini novinari su, čak, i na sebi primerene načine pomagali opravdane rudarske pobune. I to prijateljstvo, tada začeto, koje se raznim jubilejima i prigodama svake godine obnavlja i učvršćuje, traje već godinama, i to je razlog što smo eto, tu nadomak ,,Grmčića” ponovo zajedno u mnogo više svečanoj nego radnoj i revolucionarnoj atmosferi. Ipak, ne ostajemo dužni predsedniku Sindikata rudara i uzvraćamo nepobitnim činjenicama da je i Sindikat ,,Ibarskih rudnika" uvek među prvima stajao u odbranu naših novina i novinara. Što jeste - jeste.

U STUDENICI
Odatle do Studenice nema mnogo, a raspoloženje je na vrhuncu. Smeštamo se na terasi hotela da, uz vrhunsku uslugu i uvažavanje ljubaznog osoblja, osmislimo jednodnevni boravak. Svakome je dopušteno da uživa kako zna i ume u lepotama i duhovnosti čitavog kraja, uz jedinu ,,obavezu" - da prisustvuje zajedničkom ručku u određeno vreme. Štapovi, reketi, lopte, crvići, samo su neki od sportskih rekvizita kojima su novinari zamenili tastature. Ipak, kako stvari stoje, većina je za to da se neizbežno upriliči obilazak Savine isposnice, koja predstavlja jednu od najvećih duhovnih i istorijskih znamenitost u Srbiji.
Odlazimo i do starešine manastira, oca Tihona. Međutim, i pored upornosti, ne uspevamo, iz, kako nam je rečeno, opravdanih razloga, da dobijemo pratnju jednog od monaha, a ni ključ od isposnice. No, to nikoga nije niti obeshrabrilo, niti odvratilo od namere. Naprotiv. U međuvremenu nam se pridružuju i aktivisti Crvenog krsta, sekretar Mirjana Lišanin-Gostiljac sa svojom gošćom, Škotlanđankom En. Sa njima je i Predrag Radovanović, direktor preduzeća ,,Gradi". Sve su to naši stari prijatelji i dugogodišnji saradnici.
Posle desetak kilometara vožnje živopisnim predelima, gde je na svakom koraku poneki znak, simbol, legenda ili bilo kakav drugi dokaz o Savinom boravku, izlazimo iz minibusa i krećemo uzbrdo. Za ovakav poduhvat zaista je potrebno imati volje. Uspon je neobično veliki, a tačka do koje smo se uputili nalazi se na 922. metru nadmorske visine. No, to kao da dodatno uzbuđuje članove ekspedicije, naročito ženski deo ekipe: Bojanu, Leposavu, Dobrilu, Kaću, Danu, Miru i En, koje prosto jurišaju u osvajanje planine. Nakratko zastajemo u Donjoj isposnici, da se osvežimo vodom sa Savine česme, a onda stazom kojom je i Sava svojevremeno išao, nastavljamo ka odredištu. Nije nimalo lako, ali baš ta težina, taj napor koji na momente postaje nadljudski, daje još veću čar čitavom izazovu. Isto raspoloženje se da videti i na licu En, koja ne zna srpski, sumnjam da zna suštinu i pravi značaj svetinje ka kojoj idemo, ali ipak i ona zrači nekim neobičnim raspoloženjem koje već samo ovo mesto nameće. Sam susret sa isposnicom dovodi do ushićenja, i to reči više nisu u stanju da dočaraju. To se mora doživeti. Umivamo se vodom iz bunara u steni nad kojom je isposnica i podignuta. Lekovita je za oči, bar tako kažu. I mada gunđamo što zatvorena vrata kroz koja se stiže u samu isposnicu mogu da nam posluže samo za fotografisanje, ne žalimo trud koji smo uložili da budemo tu. Utisak za pamćenje, za čitav život, u tome smo svi saglasni.

POVRATAK
Vraćamo se bogatiji za jedno divno iskustvo. Silazak nije nimalo lak, ali to niko ni na koji način ne pokazuje, pogotovu ne En, za koju mi se čini da je tek sada prosto nosi neka neobična snaga doživljaja koji niko od njenih poznanika i zemljaka nije imao prilike da iskusi. Imaće šta da priča kada se vrati u Škotsku.
Umorni, izgladneli, zadovoljni i opaljeni prolećnim suncem, ručamo na terasi hotela. Ljubazno osoblje se trudi oko nas, srdačni su, uslužni, brzi i vredni svake pohvale, tako da obed postaje svečanost na najvišem nivou. To mi godi i ulepšava dan, ta činjenica da u Srbiji, a naročito na ovakvim mestima, još uvek ima ljudi na koje možete da budete ponosni i koji na najbolji mogući način reprezentuju sve nas.
U Kraljevo se vraćamo kasno i sa samo jednom nerešenom dilemom: Kuda da pođemo sledeći put? Oko toga da to mora biti što pre, svi smo saglasni. Međutim, imajući u vidu materijalni položaj novinara i našeg sindikata, svega ovoga ne bi bilo da nam nisu pomogli naši dragi prijatelji, kojima na ovaj način najiskrenije i od srca zahvaljujemo, uz obećanje da ćemo im se kroz svoj rad na najbolji mogući način i odužiti. Naše putovanje u Studenicu pomogli su: ,,Autotransport”, Prirodno lečilište i odmaralište ,,Mataruška i Bogutovačka Banja”, Diskont ,,Virdžinija”, Hendikep centar, Ibarski rudnici, hotel ,,Studenica”, koordinator UGS ,,Nezavisnost” za Raški okrug Milan Trikoš i, naravno, naša firma.Povratak na vrh strane


   KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović
Proleće je, a mi u Srbiji!

   Još jedna ponoćna sednica, na kojoj se okupila sva srbijanska politička elita, donela je burna dešavanja na srbijanskoj političkoj sceni i oko nje. Neprospavana noć celokupne srbijanske javnosti iznedrila je novo prolećno jutro u kojem se, konačno, nazire svetlo na kraju srbijanskog tunela. Mnogi su tog istorijskog dana osvanuli sa glavoboljom, bolovima u stomaku, dijarejom (na srpskom - proliv) gađenjem, dezorijentacijom i mnogim drugim simptomima teškog mamurluka i patološkog straha pred dilemom: šta sad. No, bilo je i onih koji su se u kolonama provozali gradom sve mašući stranačkim obeležjima, ne bi li svima pokazali kako je, konačno, opet došlo njihovih pet minuta, da završe ono što su započeli pre petnaestak godina.
Jedan deo Srbije je u šoku, neverici, panici, a drugi u egzaltaciji, jedni su ludi, drugi zbunjeni, svako prema svojim sklonostima, mentalnim sposobnostima, političkoj orijentaciji i interesu. I svi su u pravu. A baš smo, nesrećnici, pomislili da je našim mukama došao kraj i da je Srbija bez Vlade, bez Parlamenta sa Borkom na čelu, bez ikakve vizije o svojoj sudbini, ona krajnja tačka do koje smo došli posle koje bi, kakve li zablude, trebalo da počnemo sa usponom, sa otrežnjenjem, sa okupljanjem oko zajedničkog nacionalnog interesa koji bi nam omogućio da budemo deo takozvanog civilizovanog sveta. Ali ne. Parlamentarna većina je odlučila da domaćinska Srbija bude naša sudbina, pa koliko traje, nek traje. Nažalost, za sve ovo vreme, ni ona proevropska i takozvana demokratska opcija nije pokazala neku naročitu sposobnost, pa se moglo očekivati da domaćini domaćinski uzmu stvari u svoje domaćinske ruke i domaćinski, uz ,,Udri, grome moj” i ,,Žuto pile”, reše problem. I tako su, vrativši se sa svadbe jednog od svojih čelnika, posle telefonskih konsultacija sa jednim od haških optuženika, odlučili da bude ovako kako jeste. Dakle, moglo bi se zaključiti da jedan čovek, direktno iz haškog pritvora, uz saglasnost svatovske bratije, čitavu Srbiju drži u šaci i odlučuje o njenoj sudbini. Uostalom, Srbija i ne bi bila ovo što jeste, ne bi bila nebeska, da to nije tako. Oni koji su godinama priželjkivali da dođu ovi i pokažu šta znaju onima koji se nisu baš najbolje snašli na vlasti, sada mogu da odahnu. Došli su im njihovi. Oni koji nisu neki veliki simpatizeri domaćinske političke opcije, već pakuju kofere da krenu za svojim rođacima, svojom decom, srpskim trbuhom za belosvetskim hlebom.
   A kada se malo bolje pogleda, moglo bi se reći da sve i nije tako crno kao što se čini u prvim jutrima nove etape srbijanske drame. Objektivnim analitičarima političkih dešavanja sve je ovo bilo jasno i mnogo, mnogo pre nego što se zaista i dogodilo. Kako se meni čini, konačno imamo situaciju u kojoj su svi skinuli svoje maske i bez foliranja zaigrali svoje prave uloge. Svako je na svom mestu i sa onima koji su mu srodni. I, umesto osamnaest političkih opcija na srbijanskoj političkoj sceni, danas imamo samo dve, levu i desnu, bez obzira kakve im dodatne etikete stavljali. Danas, konačno, hteo to neko da prizna ili ne, imamo dve Srbije, dva potpuno suprotna pogleda na svet i dva putića od izvora, koji nas mogu odvesti onamo kuda se budemo zaputili. A na nama je da se opredelimo, da sagledamo situaciju i možda prvi put odlučimo u svoju korist,u korist svoje dece i države koja nam, valjda, svima podjednako pripada. Jer, brzo smo zaboravili vreme kada smo se o svojoj budućnosti izjašnjavali za džak umjetnog gnojiva. Vreme je da se prisetimo da je život samo jedan, sada i ovde, a ne sa neizmernom gorčinom da konstatujemo ono već do suza bolno i ponižavajuće: Proleće je, a mi u Srbiji!

LIČNI STAV
Mislim, dakle, rizikujem


   Kakav je osećaj kada se jednog (naizgled) nevinog jutra probudite i shvatite da su se vaši noćni strahovi i more obistinili? Kakav je osećaj kada u osvit dvadest prvog stoleća saznate da je vaša mala i sve manja društvena zajednica još jednom u samo dve decenije uronila u potpuni mrak, mrak koji više ne može asocijacijski da se poveže ni sa onim u srednjem veku? Jer, ruku na srce, uprkos preovlađujućem neznanju i sujeverju, taj je period ljudske istorije bio period velikih inovacija, napretka i umetnosti, dok je ovaj ,,novi srednji vek” naše Srbije pre nalik na povratak u kameno doba, pošto smo pokazali tendenciju ka degradaciji do samog dna. Možda, pomisliće neki, ali zar se nismo već preklali u nemaštini, izolaciji, sankcijama, strahovladi, nepravdi, mržnji, kriminalu i ratovima? Zar nećemo opet uspeti da izvedemo nekakvu narandžastu revoluciju kad shvatimo da je svaka solucija bolja od naginjanja ka tvrdo nacionalističkim, dakle, netolerantnim i nefleksibilnim političkim strujama? Ka kakiokratiji i samouništenju? Ne, odgovor je odrečan, jer ovo što nam se sada piše, gore je i beznadežnije od onoga kroz šta smo devedesetih već prošli.
   Dobro - u čemu je razlika? Razlika je u tome što smo onda još verovali u svoje snage i potencijale, što smo imali jednu demokratski orijentisanu većinu spremnu da se odlučno suprotstavi teroru koji je dolazio od dobro nam poznatih vladajućih ličnosti, ništa drugačije istorijskih nego što su to bili Staljin ili Čaušeski, a sada skoro da se može staviti znak jednakosti između dobrog dela građana Srbije i onih poslovičnih muva bez glave. Gde se to dela želja za demokratizacijom ovog društva? Treba li da je oličava tek davno osvešćena manjina jednih te istih ogorčenih boraca za boljitak i pravdu, onih dežurnih istinozboraca koji svoje glave stavljaju u torbu svaki put kada ovo društvo izabere put koji vodi u propast? Na ovo pitanje prosto je suvišno davati odgovor!
   Nikada se do sada nisam ovoliko plašila za budućnost svih nas. Nikada do sada nisam doživela tako oštro i kristalno jasno saznanje da je s Đinđićem sve otišlo u nepovrat. Do pre samo nekoliko dana bila sam zakleti protivnik teze da Srbiji treba da se desi ovako nešto da bi se (verovatno posle par dekada ropstva i poniženja) otreznila i odlučila da se izbori za građanske slobode i elementarna, Ustavom zagarantovana ljudska prava. Sada, dok gledam prenos Skupštine, osionost i nadobudnu mizantropiju onoga ko se ne može i ne sme zvati čovekom, a kamoli političarem, i dok slušam laži i govor mržnje, prvi put u životu stvarno želim da odem odavde - dok i to ne postane fizički i tehnički neizvodljivo.
Nataša AndrićPovratak na vrh strane


OTVORENA “FANTAZIJA” I U KRALJEVU
Beskrajno carstvo dečjih igračaka


   • Rada Pandrc je pratila aktuelne trendove, poznaje vodeće svetske brendove, poznaje dečju psihologiju i uspela je da konačno deci ponudi nešto što verovatno niko od njih do sada još nije video, niti osetio. A osećaj je kao da su u Diznilendu, kaže Rada. I jeste. A ko ne veruje, neka se uveri sam. Vredi, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog bar kratkotrajnog povratka u detinjstvo, jer toliki broj igračaka na jednom mestu nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. A ponekad vredi malo podetinjiti, pa će ovo mesto, verovatno, vremenom postati i svojevrsno duhovno svratište u kojem će i odrasli i deca nalaziti zadovoljstvo i duhovni mir, daleko od realnog sveta

   Prošle subote je, zvanično, u Kraljevu otvorena jedna od najvećih, najmodernijih i najopremljenijih prodavnica dečjih igračaka u ovom delu Srbije. Prodavnica se nalazi u novom tržnom centru na mestu bivše Direkcije ,,Kablara” u najužem centru grada.
   Duško Delić, vlasnik ,,Fantazije” iz Čačka, svojevrsne trgovine igračaka koja je sada već sistem koji se koncentrično širi oko Čačka, za ,,Ibarske novosti” kaže kako je prodavnica u Kraljevu peta. Prva je napravljena u Čačku, potom u Užicu, Milanovcu, Kragujevcu, sada u Kraljevu, a slede Kruševac i Mladenovac.
   Prostori u kojima su smeštena ova prava mala carstva igračaka su ,,nešto" veći od onih koje su naše trgovine do sada praktikovale. Ovo su trgovine koje su, prevashodno, okrenute deci, ali ima i onoga što se zove sitno pokućstvo i galerijski program, koji je dodatak svemu tome. To su, kaže Delić, programi koji, po pravilu, imaju mnogo artikala, i sve ove radnje imaju oko 7-12.000 artikala u proseku u svakom momentu. Ova u Kraljevu, mada najprostranija, u trenutku otvaranja ima oko 5.000 artikala, ali će ubrzo biti popunjena, prvo do minimuma od oko 7.000, a onda i više. Ovo je sada firma koja ima uvoz i proizvodnju, i veleprodaju i maloprodaje, i već predstavlja svojevrstan mali sistem specijalizovanih radnji, uglavnom za decu. Prevashodi zahtev za pravljenje ovakvih radnji jeste prostor, koji za grad poput Kraljeva podrazumeva od oko 400 do 600 metara kvadratnih. ,,Fantazija” do sada ima pet ovakvih radnji sa oko 2.300 metara kvadratnih u maloprodajama i oko 1.500 kvadrata u veleprodaji.
   Što se kvaliteta robe tiče, ima igračaka za sve ukuse, potrebe, ali i džepove, a postoji namera da se, u dogledno vreme, osim prodaje igračaka ovde upriliče i drugi sadržaji namenjeni deci, ali to za sada nije izvodljivo, mada će nekih kraćih programa za decu već uskoro biti.
Nosilac i organizator posla u Kraljevu je Rada Pandrc, koja ima viziju kako bi ovaj posao najbolje mogao ovde da se radi, na osnovu sopstvenog proverenog i dokazanog iskustva, kaže Delić.
   Radmila Pandrc je generalni zastupnik DND ,,Fantazija" iz Čačka. Ranije je imala svoju specijalizovanu radnju za decu, koja je radila dosta uspešno. Bila je vlasnik STR ,,Borac" u Hajduk Veljkovoj ulici, ali san joj je bio neki ovakav i tako opremljen prostor. Godinama je planiran ovakav zajednički poduhvat i budući da je Rada u ovoj oblasti, za naše pojmove, već bila ekspert, nije bilo teško da Duško sa njom uđe u posao koji je relativno brzo doveden do kraja, na njihovo zadovoljstvo, ali i zadovoljstvo dece i roditelja koji će tek imati prilike da vide ovo neobično kraljevstvo sveta iz mašte u vidu nebrojenih igračaka. Rada je pratila aktuelne trendove, poznaje vodeće svetske brendove, poznaje dečju psihologiju i uspela je da konačno deci ponudi nešto što verovatno niko od njih do sada još nije video, niti osetio. A osećaj je kao da su u Diznilendu, kaže Rada. I jeste. A ko ne veruje, neka se uveri sam. Vredi, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog bar kratkotrajnog povratka u detinjstvo, jer toliki broj igračaka na jednom mestu nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. A ponekad vredi malo podetinjiti, pa će ovo mesto, verovatno, vremenom postati i svojevrsno duhovno svratište u kojem će i odrasli i deca nalaziti zadovoljstvo i duhovni mir, daleko od realnog sveta koji se, sve u svemu, i nije pokazao nešto naročito ljupkim i maštovitim. Uostalom, ,,Fantazija” zato i postoji, da se pobegne od realnosti i doživi ushićenje kakvo se samo ovde i može doživeti.


ROTARI KLUB KRALJEVO U POSETI ROTARI KLUBU ROČESTER - JEDNOM OD NAJSTARIJIH ROTARI KLUBOVA VELIKE BRITANIJE
Saradnja u oblasti zdravstva i kulture


   • Posebno je u pripremi niz akcija predviđenih za septembar, kada Zdravstveni centar ,,Studenica" u Kraljevu slavi veliki jubilej - 800 godina postojanja. To će biti lep povod da se analiziraju postignuti rezultati na polju planirane saradnje i ugosti veći broj članova bratskog kluba Ročester

   U Kraljevu već pet godina postoji Rotari klub, koji svojim uspešnim radom i mnoštvom humanitarnih akcija s ponosom može da ponese epitet ozbiljnog i uspešnog kluba. To je rezultiralo i bratimljenjem sa RK Ročester, koji predstavlja klub sa velikom tradicijom u Rotari Iternational, kako zbog 80 godina svog postojanja, tako i zbog niza aktivnosti i postignutih rezultata širom sveta.
   Ovogodišnji Uskrs, deset članova RK Kraljevo, na poziv gospodina Phila Shorthousea, predsednika RK Ročester, provelo je u poseti bratskom klubu u Velikoj Britaniji. Izuzetno ljubazni i gostoprimljivi domaćini maksimalno su se potrudili da ova poseta protekne u vrlo prijateljskoj atmosferi. Osim neobaveznih aktivnosti razgledanja grada Ročestera i kulturnih spomenika i dvoraca u oblasti Kent, od velikog je značaja pomenuti i niz sastanaka na kojima su postignuti dogovori i isplanirane zajedničke akcije članova ova dva kluba.
Tako je dogovoreno da se uspostavi profesionalna saradnja između zdravstvenih radnika i ustanova Ročestera i Kraljeva. Tu saradnju, naravno, koordiniraće lekari, članovi klubova. Posebno je u pripremi niz akcija predviđenih za septembar, kada Zdravstveni centar ,,Studenica" u Kraljevu slavi veliki jubilej - 800 godina postojanja. To će biti lep povod da se analiziraju postignuti rezultati na polju planirane saradnje i ugosti veći broj članova bratskog kluba Ročester.
Osim u zdravstvu, predviđen je i niz akcija u domenu kulture. Tim povodom je dogovorena akcija s ciljem da se prikupi znatna pomoć u vidu scenskih rekvizita i rasvete za Dečje pozorište u Kraljevu. Zatim treba pomenuti značajnu ponudu da Kraljevo na poklon dobije veći broj skulptura istaknutih japanskih vajara.
Na Predsedničkom balu, kome su prisustvovali predsednici i članovi klubova Ročester i Kraljevo, uvaženi gost bio je i gospodin Milan Varadinović, konzul Republike Srbije u Velikoj Britaniji.
Ovakvi kontakti, kao i planovi koji bi trebalo da se realizuju u narednom periodu, od velikog su značaja i ulivaju nadu da će sličnih projekata biti još više.
Tanja Premović, portparol RK KraljevoPovratak na vrh strane


UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ŠKOLSKI JUBILEJI: TRIDESET PET GODINA “BRAĆE VILOTIJEVIĆ” - piše Bojana Milosavljević
Trajna iskra prosvetiteljstva


   • Na Dan pobede, 9. maj, Osnovna škola “Braća Vilotijević” proslavlja i svoj praznik. U sredu gostima prezentovan školski časopis “Iskra”, ali i ostala dostignuća kolektiva koji je upravo obeležio tri i po decenije postojanja

   ,,Dođite, učite kod nas, jer je pre vas 35 generacija izašlo iz škole. Svojom pričom i uspesima kazivali su o nama. Zauzmite i vi njihova mesta u našim klupama” - pozvala je na kraju prigodnog intervjua u zajedničkoj ,,Iskri” Slavica Simović, direktor škole, buduće učenike ,,Braće Vilotijević.” Tako bi kontinuitet ove obrazovne ustanove sa Ratarskog imanja bio nastavljen za mnogo narednih godina. Prvih 35 je obeleženo u sredu prezentacijom škole, njenih rezultata i statusa u okruženju, u kome zauzima značajno mesto, poslednjih godina i zbog unapređene infrastrukture koja pruža nepouredivo bolje uslove za nastavni i vannastavni rad sa učenicima.
   Do zrele mladosti ,,Braće Vilotijević” stiglo se Odlukom SO Kraljeva davne školske 1972/1973. godine, kada je osnovana kako bi se rasteretile od prekobrojnih odeljenja tri najbliže osnovne škole u gradu. Iako je glavni problem bio nedostatak radnog prostora, formirano je 14 odeljenja. Nekoliko njih bilo je ,,podstanar” u neuglednim prostorijama susedne Poljoprivredno-hemijske škole. Trebalo je mnogo vremena i truda da se škola ,,Braća Vilotijević” konačno osamostali u zgradi u kojoj je i danas. Uz matičnu školu, sada su i tri izdvojena odeljenja (Grdica, Jarčujak, Drakčići).
   Najveća vrednost svakog vaspitno-obrazovnog kolektiva su sami đaci. U ovoj školi ih je mnoštvo uspešnih, talentovanih i savesnih. ,,Braća Vilotijević” ima, kao što se zna, izuzetne literate, sportiste, takmičare republičkog ranga iz srpskog jezika, matematike, tehničkog... Osim toga, važe i za vrsne organizatore raznih manifestacija, te su ove godine, na primer, od Kluba tehničara dobili Zlatnu plaketu. Pozitivna atmosfera u ovom kolektivu odgajila je najbolje iz današnjeg učeničkog sastava. Laskavu titulu ,,đak generacije” nosi Milomirka Dimitrijević. Slede je osmaci: Petar Prekić, Ana Lazić, Marina Marković, Jovana Borzanović, Ana Đurić, Mihailo Kaplarević, Nataša Podgorac, Stevan Dmitrović, Anđela Vesković, Nevena Marinković i Anđelka Veljović.
Koliko na aktuelne odlikaše i superđake, škola je ponosna i na - nekadašnje učenike. U toj plejadi je na desetine intelektualaca i stručnjaka, od kojih su neki sa visokim naučnim titulama. Niko od njih ne zaboravlja svoje prve korake ka vrhu, načinjene baš u ,,Braći Volotijević”. Reklo bi se da u ovom kolektivu ,,praznog hoda” uopšte nema. Deca se vrlo uspešno motivišu raznim takmičarskim i nagradnim tematima. Škola se, što je prilično neuobičajeno, svojevremeno oprobala i u izdavaštvu, štampanjem prvog romana svoje darovite učenice Nataše Podgorac. Najzad, i godišnji časopis ,,Iskra”, koji izlazi još od 1976. godine, događaj je svoje vrste. U ovom broju, sa posebnim naglaskom na veliki jubilej manastira Žiče, nalaze se vrlo sadržajni i kvalitetni tekstovi - iz nauke, ali i lepe literature. U redakcijskom kolegijumu ravnopravno učestvuju nastavnici i učenici.



NOVE KNJIGE NAŠIH AUTORA - piše Ivan Rajović
,,Pesma Karanovca" u Zelenoj laguni

   Još jedno u nizu predstavljanja dela iz Kolekcije ,,Domazet”, našeg sugrađanina Miroljuba Domazeta, održano je u Zmajevcu u Zelenoj laguni, svojevrsnom kulturno-rekreativnom centru koji je do sada bio nepoznat Kraljevčnima i koji će tek zablistati u svom punom sjaju i ekološkom značaju. Idejni tvorac ovog ambijenta koji predstavlja pravu oazu netaknute prirode na samoj ivici civilizacije je slikar Milorad Vujašanin Cujo i sugurno je da će se o ovom mestu i onome što će se ovde dešavati tek govoriti. Ovoga puta stotinak ljubitelja pesničke reči odvažilo se i pristiglo u Lagunu na promociju ,,Pesme Karanovca", još jedne od nekoliko objavljenih knjiga u Kolekciji ,,Domazet”. Uz muzičku pratnju, frule i nezaobilazne gusle, koje, sve se više čini, iako postaju nezaobilazni deo Domazetovih promocija, deluju sasvim anahrono i suvišno, pesme pesnikinja iz pomenute knjige čitala je, sjajno, glumica Ana Jerotijević, dok je sam priređivač pročitao pesme petorice mrtvih pesnika. O samom delu govorio je književni kritičar Golub Jašović, profesor savremenog srpskog jezika na Prištinskom univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici. U programu su nastupili i Dimitrije Jovanović, Veroslav Stefanović, Ljubinko Dugalić, Zoran Nedeljković, Gradimir Cvetković, Veroslav Stefanović i Miroljub Domazet.

DOMAZETOVA IZNENAĐENJA
U izdanju Kolekcije ,,Domazet” pojavile su se istovremeno dve knjige koje je izdao i štampao gornjomilanovački ,,Grafoprint”. Ovaj podatak možda i ne bi bio od nekog naročitog značaja da se ne radi o knjigama kojima je Kraljevo bogatije za još dva dela čija vrednost može biti glorifikovana ili osporavana, ali koje, u svakom smislu, nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim budući da su na jednom mestu, po samo Domazetu znanim kriterijumima sabrani svi, ili gotovo svi, kraljevački pisci i oni za koje priređivač smatra da to jesu. U ,,Pesmi Karanovca" zastupljena su 32 pesnika od kojih bi, za pojedine, zaista bilo teško utvrditi kakve veze imaju sa Kraljevom, a o Karanovcu da i ne govorimo. No, to je samo još jedno u nizu iznenađenja kojima je Domazet sklon, a za koje on ima logično objašnjenje. Prvi na spisku je ,,poznati Kraljevčanin” Ismet Rebronja, čije pesme i otvaraju vrata ove neobične pesničke riznice. Ima tu i zaista pravih, priznatih pesnika, ali i isluženih novinara, rezervnih oficira, svestranih ličnosti iz najrazličitijih oblasti života, ali i tako dubokih anonimusa za koje je prosto fascinanto pretpostaviti kako ih je i gde priređivač ,,iskopao". Ipak, osim u jednom slučaju, sve pesme su već bile objavljivane, uglavnom u ,,Povelji”, ili manje ili više poznatim izdavačkim kućama. Nažalost, moram da priznam da mi ni autoritet prof. dr Danice Andrejević, recenzenta ove antologije, do ovog puta nije bio poznat, kao što mi ni njena logika odabira pesama nije sasvim razumljiva. No, kako to već biva, ovakva dela više govore o onima koji ih priređuju nego o samim autorima koji su u njima zastupljeni, pa je to slučaj i sa ,,Pesmom Karanovca". Osim toga, uz ovakve knjige, a uz ovu naročito, ide i objašnjenje autora čemu sve ovo, ali i recenzenta, tako da je doživljaj kompletan, a bilo kakav kritički odnos suvišan.
Zapravo, ako je knjiga i etiketirana kao deo Kolekcije ,,Domazet”, ma šta to značilo, onda bi je kao takvu i trebalo prihvatiti. Ona zapravo i jeste kolekcija priređivača i čoveka koji je iz samo njemu znanih razloga došao na ideju da uloži trud i pare i po samo sebi svojstvenim kriterijuma sačini ovaj pesnički zbornik.
I mada ima i onih koji ni po kakvim merilima ne bi mogli da uđu u bilo kakvav ozbiljniji pregled pesničkog stvaralaštva na ovim prostorima, mora se priznati da ima i onih drugih koji su, bez obzira na kvalitet svoje poezije, nekakve tragove iza sebe ostavili, ali njih ovde nema. To mu dođe kao nekakva kazna zbog nedoličnog ponašanja, mada je očigledno da se radi o gestu kojim je priređivač sebi dao oduška uzimajući na sebe pravo da ovoga puta on odlučuje o tome kakav će odnos prema kome imati.

KNJIGA PO NAJVIŠIM SVETSKIM STANDARDIMA
I sam broj pesama kojima su pojedini autori zastupljeni u knjizi prosto iritira i zbunjuje onoga koji iole drži do sebe i svog poimanja poetskog umeća. Znamo da broj pesama ne mora da govori o kvalitetu pesnika, ali ne znamo šta govori veći broj pesama minornih stvaralaca u knjizi koja je, u tehničkom i estetskom smislu, urađena po najvišim svetskim standardima. Uzmimo da je i to jedna od karakteristika Domazetove ličnosti, koji, svesno ili ne, čini neke stvari koje ne samo da nisu uobičajene, već su daleko od bilo kakvih i bilo čijih očekivanja i uvek će iznenaditi onoga ko im pristupi. Međutim, ni samoga sebe priređivač nije zastupio sa više pesama do jedne jedine, a mogao je da je kvantitet bio ono što ga je vodilo u naglašavanju vrednosti pojedinih autora. Sve je kod Domazeta neobično, pa i ova knjiga koja sama po sebi ne može biti loša i koja može poslužiti u mnoge svrhe. Na svakom čitaocu je da joj sam pronađe svrhu koja mu odgovara, primereno njegovom senzibilitetu, trenutnom raspoloženju, mestu rođenja, stepenu obrazovanja i tako redom.
Posebnu vrednost ovoj knjizi, koju je gornjomilanovački ,,Grafoprint" objavio još 2004. godine, daju i ilustracije dvadesetorice slikara, grafičara i skulptora. A to što je knjiga tek sada promovisana, samo je još jedna od Domazetovih osobenosti koje ga i čine ovakvim kakav jeste, samosvojan, nepredvidljiv i u svakom slučaju originalan kulturni poslenik čija misija nije beznačajna. Tome u prilog ide i činjenica da ovako obimnom poslu nikada nije pristupila nijedna od zvaničnih institucija kulture, a trebalo je.



TOKOM NAREDNE NEDELJE U NARODNOJ BIBLIOTECI
Bogat i raznovrstan program aktivnosti

   Naredna nedelja u Narodnoj biblioteci biće ispunjena nizom programa koji su namenjeni različitim interesovanjima i veoma raznovrsnoj publici.
U utorak, 15. maja, u 12 časova, na put oko sveta, konkretno u Kinu, decu vodi Vesna Vasić, a u tome će joj pomoći i specijalni gosti.
U sredu, u 18 časova, gost Biblioteke i dece-polaznika Književne radionice je Vesna Aleksić, jedna od najpoznatijih spisateljica za decu.
Sutradan, u 19 časova, gost Kraljeva je Dijego Valverde Viljena, španski pesnik i profesor na brojnim evropskim univerzitetima, inače učesnik 44. Disovog proleća u Čačku.
Program posvećen knjizi ,,Novozavetni moral", čiji je autor mr Slobodan Sadzakov, biće održan u petak u 18 časova. Pored autora, o knjizi će govoriti profesor Vladimir Marović.
Za bibliotekare Raškog okruga, u petak će biti organizovan jednodnevni seminar, a predavači su prof. dr Aleksandra Vraneš, šef katedre za bibliotekarstvo Filološkog fakulteta u Beogradu i bibliotekar Vesna Petrović iz Sremske Mitrovice.



DRUŠTVO GUSLARA „ŽIČA” PODOM DVOSTRUKOG JUBILEJA
Centralni program u subotu - 19. maja


   Centralnu proslavu, pet godina postojanja i rada, i u slavu osam vekova manastira Žiče, Društvo guslara „Žiča” u Kraljevu održaće u subotu, 19. maja, umetničkim programom na Trgu srpskih ratnika i u Domu Vojske u Kraljevu.
Tog dana na Trgu srpskih ratnika, sa početkom u 18 časova, biće održan umetnički program, u kojem će nastupiti KUD „Abrašević” i Etno odsek Muzičke škole „Stevan Mokranjac” iz Kraljeva i narodni guslar Boško Vujičić.
Istog dana u Domu Vojske u Kraljevu, sa početkom u 20 časova, biće održana svečana akademija, na kojoj će besediti akademik Matija Bećković i arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, a u kulturno-umetničkom programu će učestvovati najpoznatiji srpski guslari, polaznici škole gusala Muzičke škole „Stevan Mokranjac”, hor crkve Svete trojice iz Kraljeva i folklorni ansambl iz Savinog sela kod Vrbasa. U holu Doma biće priređena izložba domaće radinosti.
Proslava je dvodnevna i, pored centralnog programa, previđeni su i brojni drugi sadržaji, koji će biti organizovani 19. i 20. maja, pre svega posete Žiči, Studenici i većem broju drugih manastira u okolini Kraljeva.Povratak na vrh strane


            KOŠARKA - SINALKO SUPER LIGA - piše zoran Bačarević
Ubrzani ritam protiv Kraljevčana

   • Novi ubedljivi poraz kraljevačkih prvoligaša: Sloga - FMP 75:96, Mega ishrana - Mašinac 82:65 • Ovog vikenda počinje drugi krug Srpske lige: Sloga gostuje u Vršcu, Mašinac domaćin Vojvodini

   Ubrzani ritam sreda-nedelja očigledno ne odgovara kraljevačkim klubovima koji u završnici prvog dela Super lige beleže isključivo ubedljive poraze. Ovu konstataciju najbolje je potvrdio meč u Hali sportova u subotnje sparno majsko predvečerje, u kome je FMP savladao Slogu sa ubedljivih 96:75. Beograđani su bili, više nego očigledno, fizički daleko spremniji i svežiji tim, a Sloga je, dok je imala snage i svežine, kako-tako parirala. Bolje reći, pružila je otpor renomiranom protivniku i najbolje spremljenoj ekipi u ligi samo u prvoj i delimično drugoj deonici, a sve je bilo rešeno odmah posle velikog odmora, kada je pobednik već bio poznat. Konačnih Sloga-FMP 75:96 (19:21, 14:23, 19:27, 23:25) pravi su odnos snaga na parketu. Beograđani su u visokom ritmu, bez opuštanja, igrali svih 40 minuta, koristili su svih 12 igrača da bi na kraju u redovima FMP-a najefikasniji bili Erceg sa 22, Teodosić sa 16 i Cvetković sa 15 koševa. U redovima Sloge i ovoga puta najefikasniji je bio Miloš Bojović, koji je postigao 23 koša, a do skromne kvote od 75 koševa (u odnosu na 96 Beograđana) najveći doprinos dao je novajlija za Super ligu Bojan Grubišić (13).
- Svesni smo bili snage ekipe Železnika, a jedina šansa nam je bila opuštenost subotnjeg rivala. To se nije dogodilo, posle naših igara u NSL rivali igraju punom snagom i ne žele ništa da rizikuju, posebno u Kraljevu. Nama, ipak, preostaje da do kraja sezone odigramo prema realnim mogućnostima ove ekipe i načinimo, eventualno, još neko iznenađenje - komentariše sada već završen prvi krug takmičenja u Super ligi trener Sloge Miloš Pejić.
Košarkaši Mašinca takođe ne mogu da izdrže ubitačni ritam sreda-nedelja. Najavljivali su eventualno iznenađenje u Beogradu i ,,osvetu” za poraz Sloge od beogradskih ,,pekara” prošle subote, ali se gostovanje u Šumicama svelo na još jednu ubedljivu pobedu Mega ishrane nad kraljevačkim ligašima - ovog puta sa jednim poenom više. Istina, ,,studenti” su imali uspešnu uvertiru, poveli su sa 8:2, a dobro su se držali do kraja prvog poluvremena, koje je završeno vođstvom domaćina od 39:35. U nastavku, ,,pekari” su pojačali odbranu, a Mašinac gotovo četiri minuta nije postigao koš. Sve se, na kraju, svelo na ubedljivu pobedu Mega ishrane od 82:65 (23:20, 16:15, 22:15, 21:15). Peković se ,,raspucao” u pobedničkoj ekipi postigavši 24 koša i sa indeksom uspešnosti 26 bio najbolji pojedinac susreta, a kod Mašinca Dušan Knežević je postigao najviše koševa - 15, uz istovetni indeks uspešnosti.
U sredu uveče odigrano je 7. kolo, u kome je igran kraljevačko-beogradski dvomeč Crvena cvezda - Sloga i Mašinac-Partizan, a svi su izgledi da će se kraljevački klubovi ,,zadržati” na začelju tabele sa po jednom pobedom. Drugi krug počinje već ovog vikenda utakmicama 8. kola, u kome će Sloga gostovati u Vršcu, a Mašinac dočekati novosadsku Vojvodinu. A u sredu je na programu još jedan kraljevački (gradski) derbi Sloga-Mašinac...

Mašinac - Partizan 69:97 (19:19, 14:20, 19;37, 17:21:
Košarkaši Mašinca doživeli su na svom terenu očekivani poraz. U prvom poluvremenu domaćini su bili ravnopravan rival pa čak u nekoliko navrata bili i u vođstvu. Pred opdlazak na odmor Bogdanović je sa tri trojke preokrenuo težište i od tada Partizan povećava razliku do rekordne na kraju utakmice. Kod domaćina Mijajlović najefikasnioji sa 19, a kod Partizana Bogdanović sa 16 poena. U Beogradu Crvena zvezda - Sloga 91:77.



ODBOJKAŠI U SO KRALJEVO
Prijem kod predsednika

   Odbojkaše Ribnice, vicešampione Sr-bije u odbojci, primio je predsednik opštine dr Miloš Babić. Tom prilikom razmenjeni su pokloni uz čestitke i želje da ovaj klub i dalje bude u vrhu srpske odbojke.



ATLETSKE AKTUELNOSTI
,,Mlađane” šeste u Beogradu

   Na popularnoj beogradskoj Marakani u nedelju je održano ekipno prvenstvo Srbije za mlađe juniore i juniorke - takmičari do 17 godina. Atletski klub Kraljevo na stadionu Crvene zvezde nastupio je na državnom prevnstvu u ovoj kategoriji sa ekipom mlađih juniorki i u konkurenciji osam ekipa zauzeo šesto mesto. Mlade Kraljevčanke su osvojile rekordnih 6.142 boda, a najviše zasluga pripada pobednici u skoku u vis Andrijani Nešić (158 cm) i trećeplasiranim u svojim disciplinama Aleksandri Marinković (800 metara - 2:21) i Kristini Pantović (100 metara - 13,66). Ekipa AK Kraljevo na minulom ekipnom prvenstvu Srbije bila je sastavljena uglavnom od pionirki, pa valja očekivati da na narednim šampionatima u ovoj kategoriji postigne još bolje rezultate.
Nastup u Beogradu bio je uvod u novu sezonu u Srbiji, jer već 19. maja počinje Atletski kup za seniore, koji se održava u tri kola (Beograd, Sremska Mitrovica, Novi sad), dok će pioniri imati dva kola u kupu - u Beogradu i finale 20. juna u Novom Sadu.

Startovali osnovci
U organizaciji Atletskog saveza opštine poslednje srede u aprilu počela je ovogodišnja Atletska liga osnovnih škola, koja će se odvijati u četiri kola - koliko ima i škola u ovogodišnjem takmičenju osnovaca. Na startu su najuspešnije bile, kod pionirki, OŠ ,,Sveti Sava”, a kod pionira OŠ ,,Svetozar Marković”. U Ligi, pored ove dve škole, učestvuju i OŠ ,,Vuk Karadžić” i OŠ ,,Čibukovački partizani”. Nadmetanja u više atletskih disciplina odvijaju se sredom od 18 časova na Atletskom stadionu kraj Ibra, a naredno (treće) kolo na programu je 16. maja.

Miting u petoboju

Na Atletskom stadionu u subotu je održan i miting u petoboju sa disciplinama vis, kugla, dalj, 100, 600 odnosno 800 metara. U konkurenciji mlađih pionirki pobedila je Ivana Radosavljević, a medalje su osvojile i Jovana Kostić i Aleksandra Bakić. U konkurenciji pionira pobedio je Stefan Marinković, a medalje su pripale i Stefanu Arsiću i Milošu Stanojeviću.



TENIS - PRVENSTVO KRALJEVA - piše Stole Petković
Defile budućih asova

   Na terenima kraj Ibra u organizaciji TK ,,Kraljevo” održano je otvoreno prvenstvo grada u tenisu u konkurenciji dečaka i devojčica do deset godina starosti. U muškoj konkurencjici prvo mesto pripalo je Aleksandru Đorđeviću iz Kragujevca, a drugo Luki Miloviću iz Čačka. Treći su bili Aleksandar Radojičić iz Čačka i Nikola Novčić, ,,Profesional” Kraljevo.
   Devojčice su finale igrale sa dva dsana zakašnjenja zbog vremenskih neprilika. Prvo mesto osvojila je Lenka Debeljak član “Profesionala” iz Kraljeva.
   Drugo mesto pripalo je njenoj klupskoj drugarici Nikoleti Vukajlović a treće pozicije uknjižile su mlade Čačanke Ksenija Dmitrović i Milica Milošević. Nagrade je uručio Dragan Dimitrijević predsednik TK Kraljevo. Najmlađa takmičarka bila je Sara Gvozdenović (6 godina). Ona je po mišljenju žirija bila i najborbenija takmičarka.
   Sada slede još tri turnira a domaćini su Čačak, Gornji Milanovac i Aranđelovac. Nakon toga na redu je Masters turnir, najverovatnije u Kraljevu.



FUDBAL: SRPSKA LIGA - ZAPAD
Remi Metalca i poraz Sloge

METALAC - METALAC (GM) 1:1 (1:1)
RUDAR (KOSTOLAC) - SLOGA 3:1 (1:1)

   U duelu imenjaka iz Kraljeva i Gornjeg Milanovca sve je rešeno u prvom poluvremenu, kada su i popstignuta oba pogotka. Poveli su domaćini iz opravdano dosuđenog kaznenog udarca u 24. minutu. Posle kornera koji je izveo Vinko Vlašić stvorila se gužva u šesnaestercu, gde je na nepropisan način zaustavljen igrač domaćina, pa je sudija pokazao na belu tačku. Siguran rezlizator bio je Vlašić - 1:0.
Za Metalac su igrali: Milenković, Barjaktarević, V. Vlašić, Planić, Janićijević (Kundović), Anđelković, Marković (Ćirković), Markićević, Belopavlović (Ivezić), Pelivanović, Vukojičić.
Posle osam minuta gosti su izjednačili. Krasić se izborio za loptu na dvadesetak metara od gola, domaćina ušao u šesnaesterac i pogodio cilj - 1:1.
U Kostolcu Rudar je savladao ekipu Sloge sa 3:1. Golovima Novitovića u prvom (iz jedanaesterca) i 35. minutu domaćini su stekli dobar kapital za nastavak susreta. Na 3:0 povisio je Ivanović u 67. minutu, dok je počasni pogodak za Kraljevčane postigao Grkajac evrogolom sa tridesetak metara.
Sloga je igrala u sledećem sastavu: Ćirica, Milosavljević, Gojković, Nikolić (Popović), Ribać (Ćirović), Ivanović, Jovanović, Pavlović, Filipović, Grkajac, Otrašević (Drašković).



VANREDNO KOLO SRPSKE LIGE
Minimalac Sloge, poraz Metalca

Sloga - Bane 1:0
Budućnost - Metalac 2:0Povratak na vrh strane

 


IMPRESUM

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeća za informisanje: „Ibarske novosti” - Kraljevo. Adresa Redakcije: ul. Hajduk Veljkova br. 2.
Direktor i glavni i odgovorni urednik: Dragan Rajičić. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojević. Tehnički uredio: Saša Kovačević.

Redakcija: Zoran Bačarević (sport), Dragan Vukićević (privreda), Slobodan Rajić (politika), Marko Slavković (reportaže i Stršljen), Bojana Milosavljević, Stojan Petković (sport), Ivan Rajović (urednik izdavačke delatnosti), Milisav Radovanović (fotoreporter), Vesna Jovičić (lektor), Zorica Radunković (marketing). Poslovni sekretar Lidija Kuljača.

Predsednik Upravnog odbora: Biljana Knežević, dipl. pravnik.

Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312-504, odgovorni urednik tel/faks 320-630, pravna i opšta služba 312-505, oglasno odeljenje 312-505. Godišnja pretplata 1.560 din. Za inostranstvo - Evropa 4.680 dinara, Amerika i Australija 6.240 din. Tekući račun: 160-14461-52 kod „Banca Intesa” Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti”. Štampa “APM print”, III Bulevar 29, Beograd. Generalni distributer: “HIT-KOMERC” Žička 10, tel. 036/360-200 i 361-222.

Poštarina plaćena u Pošti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vraćaju.

e-mail:webmaster@kraljevo.com, ibarskenovosti@sbb.co.yu


Ibarske novosti - e-mail

Copyright © 1997-2007. Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive